Monitor.co.me

MAJA MITIĆ, GLUMICA: Ženski glasovi

E-mail Ispis PDF

Maja-Mitic-1Povod za razgovor sa renomiranom beogradskom glumicom i direktorkom projekta IN/visible City–DAH Teatar Majom Mitić je učešće u regionalnoj konferenciji Ženski glasovi u izvedbenim umjetnostima Zapadnog Balkana, koja je održana od 3. do 5. juna u Tivtu i Kavču uz podršku Evropske kulturne fondacije i Ministarstva kulture Crne Gore. MONITOR: Koji su to osnovni ciljevi koji su definisani na konferenciji i kako će uticati na kulturne i političke diskurse država u kojima djeluju ove patrnerske organizacije?
MITIĆ: Na konferenciji Ženski glasovi u izvedbenim umjetnostima Zapadanog Balkana, susrela sam osobe slične svojim životnim i umetničkim stavovima. Ono što nosim kao apsolutnu odgovornost - umetnice koja stvara, u ovim zajedničkim mračnim vremenima više od 20 godina (građanski ratovi, bombardovanja, ekonomske krize, recesije, tranzicije) je pravljenje prostora u kome se srećem prvenstveno sa ljudima sa kojima delim istu etiku. Ono što je baza umetnika/ca takvih vremena je da uporno i dosledno, bez zadrške, rade na stvaranju teritorije susreta različitosti. Na toj teritoriji, različitosti postaju vrline i vrednosti, a međusobni preseci čvrsti i neraskidivi vezovi, odakle se plete mreža. U ovom slučaju, mreža žena u izvedbenim umetnostima. Važno nam je da razmenimo svoja znanja, tehnike, iskustva i mišljenja. Da učimo jedna od druge i prenosimo znanja, te da radimo-stvaramo zajedno. Takođe i da arhiviramo, zapišemo i objavimo ono što radimo. U kome će obliku biti i koliko učestalo... videćemo. Ideja je da se srećemo na tri-četiri meseca i da na zdravoj finanijskoj osnovi obezbedimo sredstva za zajednički rad/predstavu/izložbu ili festival u regionu uz stalno organizovanje radionica tehnika savremenih izvedbenih umetnosti. Sem umetničke potrebe za razmenom, ova regionalna mreža predstavlja i snažnu potrebu za razmenom i na geo-političkom polju Zapadnog Balkana (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija). Veze koje smo tako bratski posekli u vremenima '90-tih, moraju sestrinski biti izlečene! One naprosto traže da se obnove, jer potiču iz impulsa suštinskog opstanka suživota na teritoriji Zapadnog Balkana.

MONITOR: Da li se feministička umjetnost, može izdvojiti kao posebna umjetnost, ili su takva pitanja i dalje stvar tjeskobe i nelagodnosti na prostorima Zapadnog Balkana?
MITIĆ: Kada se pitanje postavi na način da je potencirano i pocrtano u svom prefiksu kao feminističko - za mene ne znači nista. Zato što samo po sebi neće odvesti u umetnost. A ako nije umetnost neće ni delati na društvene promene. Međutim, kada krećete iz lične umetničke potrebe da radite takozvane ženske priče ili žensku istoriju, onda takav rad možemo da definišemo kao feministički. Distinkcija koju želim napraviti, je ona u kome feminizam tumačim kao stalnu i promišljenu „akciju'' ili ,,delanje'', a ne pridev koji se koristi da možda nekog uplaši ili da se koketira sa njime.

MONITOR: Kakav ste stekli utisak o crnogorskoj ženskoj/feminističkoj izvedbenoj umjetnosti - može li okupiti žene, koje uslovno rečeno ne moraju biti deklarisane feministkinje, da bi nastala takva vrsta okupljanja ili je u pitanju nepoznavanje elementarnih definicija i straha od nepoznatog?
MITIĆ: Utisak je da se u Crnoj Gori u spisateljstvu dešava puno toga što podvodimo pod feministička umetnost. Prepoznajem potrebu da se piše istorija iz ženskog ugla i potrebu da se glasno i javno govori o sakrivenim ili nasleđem opterećenim oblicima ponašanja u društvu. Na žalost, nisam imala priliku da vidim ni jednu pozorišnu predstavu tako da o tome ne mogu da govorim. Upoznala sam mlade teatarske umetnice iz Crne Gore koje nisu želele da se deklarišu kao feminiskinje u delu konferencije koja se bavila teorijom i analizom. Međutim onog momenta, kada smo prezentovale jedne drugima svoje radove, one su reagovale – feministički. Što govori da ,,kada ste lični, vi ste politični'', a u ovim slučaju ,,kada ste lični vi ste feministični!" Dakle, kada ste lični, a ne privatni, dosežete do gledaoca i vaš stav, mišljenje, čežnja postaju i tuđi. To je ta iskrena razmena, koja ako se bavite ženskim pitanjima na toj maloj granici prelazi u feminizam.

MONITOR: Na koji način projekat IN/visible City (Ne/vidljivi grad), produkcije Dah teatra iz Beograda, teži stvaranju stabilnog i pravednog društva? Da li je to jedan od ciljeva ženske/feminističke izvedbenih umjetničkih praksi?
MITIĆ: Apsolutno i veliko DA! Ja verujem u umetnost za društvene promene, umetnost koja kao prethodnica svih drugih profesija pravi prostor za nova, bolja i stabilnija društva. In/Visible City- a insistiram na engleskom nazivu, jer ovaj projekat je 2007/08 izveden u Srbiji (Vranje, Leskovac, Niš, Beograd, Inđija i Subotica) i tada se zvao Ne/Vidljivi Grad. Sada je postao partnerski projekat EU sa teatrima iz Danske, UK, Makedonije kao i saradnicima iz Francuske. Svi imamo matične zemlje, ali i našu zajedničku - Evropu. Ta Evropa, koja je sazdana od različitih naroda čini našu evropsku kulturu bogatijom, naše živote bogatijim. Različitosti treba da budu, kao petlje mesta kojima pletemo mrežu naših odnosa, a nikako punktovi i mesta razdvajanja. In/Visibel City je projekat za manjine i toleranciju- da nevidljivo postane vidljivo.

MONITOR: Smatrate li da tematike naših/ratnih priča i stradanja, vrijedi podcrtavati kroz dramski diskurs ili nam je takva vrsta katarze nepotrebna? Da li su ženske feminističke izvedbene umjetnosti bile fokusirane na iskustva rata?
MITIĆ: Moramo da govorimo o ranama... da bi smo ih zalečili. Rane moramo dobro da operemo. One će nas sigurno jako boleti. Samo ako ih očistimo, one će zaceliti. Ožiljci će ostati, ali će se rane zatvoriti. Na ovim prostorima se još uvek radi na suočavanju. Pitam se šta je sa prihvatanjem, sa odgovornošću? Još 2000-te u jednoj našoj predstavi, govorila sam tekst Karlosa Fuentesa: ,,Koliko traje tuga koju nameće istorijsko nasleđe i gde je granica moje lične odgovornosti za zločine koje nisam počinila?" Fuentes je mislio na Južnu Ameriku, ja (dok sam govorila) mislila sam na Srebrenicu!

MONITOR: Da li Vaši planovi i angažovanja vezani za Montenegro kulturnu mapu, zavise od responsa medija, javnosti i aktivistkinja ove nove koncepcije udruživanja i promovisanja ženske/feminstičke kulture i koliki ste ,,vjernik'' da i ovdje može biti bolje?
MITIĆ: Važno je da se povezujem sa koleginicama u regionu. Imam ogromnu potrebu za tim. Mogu da se prepoznam u temama koje i mene i njih zanimaju. S druge strane verujem da kroz udruživanje postižemo bolje delovanje i razmenu. Kao umetnik sam vernik... Hodočasnik, koji posle dugog hoda ne sme da pokazuje koliko je umoran ili prljav, koliko su mu tabani u žuljevima. Jedino što se od mene očekuje je da se umivena i čista pojavim pred publikom i niko i ne treba da vidi moj proces već samo moje dejstvo. A delovati je feminizam.


Marija ČOLPA

 

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1417. petak 15. decembar 2017. godine NOVOGODIŠNJI DAR MONOPOLISTA:Vatromet poskupl...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1416

Broj 1416. petak 08. decembar 2017. godine TRI NAJGORA REZULTATA MARKOVIĆEVE VLADE:Bez...

 

Monitor broj 1415

Broj 1415. petak 01. decembar 2017. godine IZBORILokalni udari (Miloš Bakić) DANAS, ...