Monitor

Afera Telekom je samo poslednja u nizu. Dokazi koje ona nudi više se ne mogu sakriti. Ovi dokazi jasno ukazuju, ne samo na uticaj organizovanog kriminala na delove vlasti, nego i na tesno preplitanje, pa i preklapanje, vrhova organizovanog kriminala i vrhova vlasti. Na zarobljene institucije, pravosuđe, policiju i tužilaštvo. Na besudnu zemlju, bezakonje i bezdržavlje. Na ekstremno teško društveno stanje. Ali i na put za izlazak iz ovog u neko bolje društveno stanje. Mapa ovog puta ima tri glavna i povezana koraka: 1) Ustavno-sudsku zabranu ratno-kriminalnog jezgra vladajuće DPS, 2) Formiranje prelazne, tehničke ili koncentracione vlade, sastavljene od svih parlamentarnih stranaka, uključiv i nekompromitovane delove vladajuće partije, sa zadatkom da, putem neophodne dekriminalizacije, lustracije i demokratizacije, pripremi zakonske i političke uslove za slobodne izbore, i 3) Bojkot parlamenta i svih drugih oblika jednopartijske DPS vlasti od strane parlamentarne opozicije, svakodnevne mirne proteste građana, i najširi savez, uniju i koordinaciju svih demokratskih snaga, parlamentarnih i vanparlamentarnih opozicionih stranaka, sindikata, nevladinih organizacija, radnika, studenata i intelektualaca, kao sredstvo demokratskog pritiska, da se do koncentracione vlade i slobodnih izbora dođe.

Da su u Crnoj Gori opozicija, alternativa i društvo jači, put izlaska iz teške društvene krize, išao bi preko opozicione vlade u senci, a ne preko koncentracione vlade. Pored toga, koncentraciona vlada, sa nekompromitovanim delovima vladajuće partije, potrebna je i kao preventiva ili brana, protiv onih drugih, ratno-kriminalnih delova ove partije. Isključiti mogućnost, da vladajući kartel, pod sobom ima nekoliko hiljada ratnih, duvanskih, narko i ostalih paravojnika, te da je spreman da ove, u odbrani vlasti i privilegija, bez razmišljanja upotrebi, bilo bi ne samo naivno, nego i opasno.

Pa ipak, i ova i ovakva koncentraciona vlada, u svoj svojoj iznuđenoj širini, proračunatosti i pragmatičnosti, morala bi da povuče, i makar jednu jasnu, neprelaznu, crvenu liniju. Nekompromitovani delovi DPS, zamišljeni su kao važan element ove vlade, ali se ni njima ne sme prepustiti dominacija. Kao što je to, na žalost, još uvek slučaj sa vladom Igora Lukšića. Koja je, od strane jednog dela uticajnih domaćih i međunarodnih faktora, dobila nezasluženo poverenje „zdrave snage" koja obećava, a koja je do današnjeg dana ostala samo kartelova ispostava i fasada.

Posredan ali pouzdan dokaz, da je koncentraciona vlada, kakva je ovde skicirana, najbliža našim današnjim potrebama, jesu i prve reakcije, odbacivanja i kritike, koje dolaze iz vrhova vlasti. Koje su, kao i obično, potpuno naopake. A to se najbolje vidi kod kritika predloga za zabranu vladajuće partije, bojkota parlamenta i građanskih protesta. „Ulica i nedemokratska smena vlasti," u horu kliču (bez)brojni analitikari i propagandisti režima. A istina je potpuno obrnuta. Upravo su zabrana kriminalnog jezgra DPS, bojkot zarobljenih institucija i mirni protesti građana, uslovi bez kojih ovde i danas nije moguće čak ni da se zamisle a kamoli održe slobodni izbori.

Milan POPOVIĆ