Monitor.co.me

IN MEMORIAM: Tanja Bulatović

E-mail Ispis PDF

bulatovicKnjiževnica, prevoditeljica, novinarka Tanja Bulatović iznenada je preminula u Beogradu 23. februara. Monitoru je za rubriku Lično, nakon promocije njenog romana Ljubavnici od trešnjevog drveta u Podgorici, dala intervuju dan prije smrti. Intervju objavljujemo u rubrici kojoj je namijenjen u znak sjećanjana na nju

Tanja Bulatović je rođena u Podgorici 1964. Studirala je engleski jezik i književnost u Nikšiću i jugoslovenske književnosti i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radila je kao dramaturg i scenarista na dva TV filma u produkciji crnogorske televizije, od kojih je jedan (DA CAPO ) nagrađen na festivalu u Neumu. Jedno vrijeme živjela je u Londonu, ali se vratila u zemlju da bi od 1992. do 1994. bila ratni reporter iz Hrvatske i BiH. Prevela je petnaestak knjiga (Vladimir Nabokov, Nortrop Fraj, Tomas Findli, Oskar Vajld, Džems Džojs, Oldous Haksli, V.B. Jejts...). Priredila je knjigu o američkoj rep zvijezdi Eminemu, kojom je oborila rekorde čitanosti. Objavila je roman Šahovski priručnik za trudnice, 1996, i knjigu priča Godine posle, 2000. Roman Ljubavnici od trešnjevog drveta objavljen je u Beogradu prošle godine.

MONITOR: Kako biste ukratko opisali svoje novo djelo za koje kritika ne štedi riječi hvale?
BULATOVIĆ: Ja spadam u pisce koji ne umeju da govore o svojim knjigama... Zato, valjda, pišem. Ali, evo pokušaću: ideja je bila (skromna) da kroz jedan vek (koji je iza nas) prepun užasa, ratova, konc-logora, svakojakih novih bolesti, pokreta za ljudska prava, novih religija, dva totalitarna režima, koja su ga obeleležila, naše postojanjaje, dam sliku onogo kroz šta su prolazili obični ljudi (mada nijedan čovek nije savim običan, i svaka je priča osobena, iz percepcije pisca). Zato se priča proteže kroz čitav 20. vek i tu imamo junake sa svih krajeva sveta: od Oregona u SAD, preko Jagodine, Crne Gore, do Pariza i Indije. Činilo se da je to najlakše uraditi kroz priču o ljubavnim dramama između ljudi koji, naizgled, nemaju ništa slično - ali, na kraju se ispostavi da te ljubavi, zapravo, i nisu ljubavi, a da smo svi mi - gde god živeli, i odakle god poticali, itakako povezani u umreženi... i da od toga ne možemo pobeći!

Što se tiče književnog prosedea - učinilo mi se najprirodnije da kroz stil dam jednu svojevrsnu mešavinu tzv. starog romana i postmoderne....

MONITOR: Prije nego ste se potpuno posvetili pisanju i prevodilaštvu bavili ste se novinarstvom. Što spaja a što čini različitim te tri vještine?
BULATOVIĆ: Ono što definitivno spaja sve tri profesije jeste da traže celog čoveka. Meni je novinarstvo mnogo značilo dok sam bila mlada, i dosta društveno angažovana, ali i više od toga - kao jedan neicrpan izvor građe za buduću prozu...

Napustila sam ga sredinim 90-ih kada je sve to postalo mutno i premutno, kada se novinarska profesija (skupa s drugima) srozala (čast izuzecima), i kada je postala realna opasnost da dušu isprljam... Posvetila sam se prevodilaštvu: radila sam sve - od stručnih prevoda do tzv. lepe literature. E, sad, tu postoji jedna zamka. Kada prevodite vrhunske pisce, vi morate potpuno da ,,uđete" u njih, da upijete njihov stil, izraz, način razmišljanja - a, kada je, konkretno, reč o Oskaru Vajldu ili Nabokovu ili Haksliju, onda vam treba barem tri meseca da ,,izađete" iz toga, i tada ne možete ništa svoje pisati. Prevođenje velikih pisaca i dalje je moja velika strast, ali uvek sam na opezu...

MONITOR: Odavno niste bili u Podgorici?
BULATOVIĆ: Ja sam rođena u Podgorici. Tu sam živela 18 godina. Posle sam puno putovala i na kraju se skrasila u Beogradu... Dolazila sam retko, i to uglavnom zbog nekih porodičnih tragedija... Tako da računam da izistinski nisam bila ovde skoro 20 godina.

MONITOR: Koliko se Podgorica promijenila?
BULATOVIĆ: Što se tiče Podgorice, i koliko se promenila - pa sve se promenilo u ovih poslednijh 20 godina na prostorima bivše YU. Migracije su učinile svoje. Kao i doba u kome živimo. Svuda - u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj - vidim strahovit sukob među došljacima i tzv. domorocima. Ja, lično, ne smatram da je to loše. Migracije su meka konstanta koja obeležava celokupni ljudi rod, i iz toga (bez obzira na početne nesuglasice) uvek izraste novi kvalitet. Tako ja volim da gledam na to... Podgorica, definitivno, ide putem ka metropoli, a svaka metropla usisava u sebe ljude svih nacija, boja, veroispovesti... Jedino što mi je istinski zasmetalo jesu očajno loši putevi svuda van centra grada - izbušili smo gume vozikajući se okolo.


Predrag NIKOLIĆ

 

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1478. 15. februar 2019.       SANADERIZACIJA MILA ÐUKANOVIĆA:Parti...

 

Monitor broj 1477

Monitor broj 1477  8. februar 2019.       Priajtelji iz devedesetih:TAJNE PR...

 

Monitor broj 1476

Monitor broj 1476  1. februar 2019.       AFERA ATLAS:Kako je Prva banka pre...