Monitor.co.me

FILIP ĐURETIĆ, GLUMAC: Moramo se probuditi i biti svoji

E-mail Ispis PDF
djureticGlumca Filipa Đuretića publika je upoznala kao jednog od glavnih likova filma Nikole Vukčevića Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa. Tada je bio student prve godine glume cetinjskog Fakulteta dramskih umjetnosti. Nedavno je bila premijera predstave Crnogorskog narodnog pozorišta Otvoreni kraj u režiji Petra Pejakovića, u kojoj Filip Đuretić tumači jednu od glavnih uloga. Takođe, publika ga može vidjeti u autorskom projektu Obrada Nenezića Sveti i prokleti, kao i u predstavama U plamenu i Ljubaf, Čarobnjak iz Oza, Lukrecija iliti Ždero, Bura, Učene žene...

MONITOR: Tumačite jednu od glavnih uloga u predstavi ,,Otvoreni kraj". Komad se bavi današnjom porodicom i problematizuje mnoge važne teme koje se tiču savremenog čovjeka, naročito mladih ljudi. Volio bih za početak da nam kažete Vaše utiske o ovoj drami i liku koji tumačite.
ĐURETIĆ: Kada sam prvi put pročitao dramu, pomislio sam kako je zaista nepohodno da dobije scenski život. Otvoren kraj se tiče i roditelja nas mladih pa i njihovih roditelja... Pogrešno usmeravanje dece, da ne kažem vaspitanje, jer bi bilo pregrubo, dok su mala može kasnije dovesti do velikih posledica, pogotovo ako su odrasla na ovim prostorima u kojima uslovi za život pa i sam sistem života je potpuno lažan. Proizvod lošeg usmeravanja roditelja i nesvesnost mladih zbog unutrašnjeg bića dovodi do ove situacije u kojoj se danas nalazimo, a to je da se sve završava preko veze, da nije bitno šta i da li nešto voliš, da i ne znaš šta voliš, da i ne znaš kako se voli, zanemaruješ sebe zbog nametnutih stvari od medija, a pogotovo interneta koje su osim postojećeg zla, novo i neophodno zlo. Tako mladi danas, vode jedan isprogramirani život. Neko je imao sreću pa živi lagodnije, oni koji nisu isto žive, samo teže dolaze do onog što misle da im je neophodno. Ponašanje robota, a ne čoveka, a to je ono što želimo da probudimo u gledaočevom oku, da jednostavno moramo da se probudimo i da budemo svoji i da izdržimo u tome koliko god to se činilo teško u startu. Naravno, da bi bili svoji, prvo moramo da otkrijemo ko smo i šta želimo, šta to nama stvara inspiraciju a šta nas guši. Otvoren kraj je rezultat priče u kojoj dve generacije žive zatvoreno ceo život.

Andrej, lik kojeg tumačim, je pravi ovdašnji tatin sin, arhitekta, kojeg je tata zaposlio, koji u životu nije nikakve odluke donosio, nego su mu donosili drugi, uglavnom tata. Lik koji se ugledao na starijeg brata samo zato što se on odmetnuo i stavio do znanja da želi da pokuša onako kako on oseća. Ali nedostatak veštine, samostalnosti i hrabrosti navele su ga da jednostavno uživa u onom sigurnom što ima i ne samo to, nego i da uđe u vezu sa bratovom bivšom, jer jednostavno bila je tu... Nezadovoljstvo sobom i ponašanjem oca stvarao je neki pritisak sa kojim nije umeo da se nosi do te mere da se razboleo i dobio rak. Tek tada kreće njegovo ,,otvaranje".

MONITOR: Likovi koje vi i kolege tumačite vape za slobodom, pokušavaju da se pobune protiv tradicije, društvenih normi, svakodnevice, svega što ometa njihovo funkcionisanje. Kako mladi reaguju na predstavu, da li je uopšte moguća ta pobuna kod mladih ljudi?
ĐURETIĆ: Reaguju burnim aplauzom, a šta im je u glavi to ne znam. Pobuna je moguća, samo se treba očistiti i biti iskren sa samim sobom. Tako očišćeni možemo i moramo napred, jer ovo sada što se događa je samo tapkanje u mestu.

MONITOR: ,,Otvoreni kraj" je nagrađena drama na Konkursu Crnogorskog narodnog pozorišta za savremeni domaći tekst neafirmisanih autora pod temom ,,Junaci našeg doba". Ko je za Vas junak našeg doba?
ĐURETIĆ: Junak našeg doba je svaka osoba koja brine o ljudima kojima je okružena, koja radi na sebi, koja veruje svom instinktu i koja nije sluga ovog sistema u kojem živimo. Jovani svaka čast na ovako divnoj drami, nadam se da će još da nas hrani ovako bitnim temama koje se (ne)namerno zapostostavljaju.

MONITOR: Na sceni Studio nacionalnog teatra igraju se predstave ,,U plamenu" i ,,Ljubav", nastale kao studentske vježbe – ispiti. Koliko Vam je važno što predstave i dalje može da vidi publika?
ĐURETIĆ: Za sve nas, koji smo nedavno završili i koji završavamo studije je jako važno da igramo, da ostanemo u formi, a pogotovo ako igramo predstave kojima se ponosimo, a takve svakako jesu Ljubaf i U plamenu.. Predstave se igraju zahvaljujući mom mentoru i umetničkom direktoru Crnogorskog narodnog pozorišta Branimiru Popoviću. U plamenu ima jedan turbulentan život kao što je i sama predstava koja je lišena scenografije, muzike, svetla i svih pomagala i u kojoj mi, glumci, našom veštinom vodimo publiku u 1908. i 2012. godinu. Porodična drama koju bi svaki ljubitelj pozorišta trebalo da pogleda, a pogotovo zato što je to bio ispit karaktera, tako da je tu akcenat na našim kreacijama likova. Ljubaf je ispit iz scenskog pokreta u režiji profesora Ferida Karajice. Nas troje uigranih nindži za publiku letimo po sceni i komičnim rešenjima predstavljamo tragičan život troje mladih ljudi. Svako mora da gleda ovu predstavu.

MONITOR: Publika Vas je upoznala zahvaljujući ulozi u filmu ,,Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa", a tada ste bili na prvoj godini glume. Kako danas posmatrate na tu ulogu i šta Vas je najviše fasciniralo kod ovog filma?
ĐURETIĆ: Kao i svaka osoba koja planira da se bavi glumom do kraja života, posmatram samo greške i šta sam mogao bolje, dok za stvari koje mi se dopadaju kako sam uradio, mislim da ni sad ne bih mogao bolje. Jedno veliko iskustvo za mene. Reditelj filma Nikola Vukčević je bio tu za mene i davao mi slobodu i mnogo sam zahvalan što je prvi film koji sam radio bio sa nekim ko je toliko predan umetnosti i radu. Najviše me je fascinirala skromnost i čestitost sa kojom smo radili, velika ekipa koja je radila kao jedno biće. Mislim da je to retkost danas.

MONITOR: Koliko je mladim glumcima teško da pronađu angažman nakon završetka fakulteta, a onda i da postanu uspješni? Od čega to uopšte zavisi?
ĐURETIĆ: Pa, pre svega potrebno je strpljenje, ovo vam govorim iz iskustva. Treba se skoncentrisati na ono šta želiš od glume, na ciljeve tvog glumačkog bića koje je tek naučilo da hoda. Kada rešite to, onda je lakše jer znate kome želite da se obratite, na kakve kastinge želite da odete. Sve ostalo vezano za dobijanje uloga u ovoj sredini je kao i u svakom drugom poslu, razumete? Ja sam izabrao svoj put - a on je moj, a ne nečiji drugi i to je već jedna ,,mala" stvar koja me čini ispunjenijim.


Miroslav MINIĆ

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1405. petak 22. septembar 2017. godine Zakon o planiranju prostora po hitnom po...

 

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1404

Broj 1404. petak 15. septembar 2017. godine ZAKON O RADU PO MJERI KAPITALA:Vlast proti...

 

Monitor broj 1403

Broj 1403. petak 8. septembar 2017. godine   SUĐENJE STOLJEĆA:Puč i druge magle (...