Monitor.co.me

Radivoj Cvetićanin, komentator beogradskog Danasa: Srbija je čudan provizorijum

E-mail Ispis PDF
radivoj-cveticanin-latinka-MONITOR: Ljetos ste objavili knjigu ,,Konstantinović. Hronika" - o životu i radu pisca i filozofa Radomira Konstantinovića, autora ,,Filosofije palanke". Kakva su reagovanja, s obzirom na to da je ,,Filosofija palanke" izazivala velike polemike?
CVETIĆANIN: Nema te vrste reagovanja koja su se usmeravala na Filosofiju palanke. Javio se slovom i brojem samo jedan autor – i to na svome blogu, Zoran Ćirjaković, notorni antikonstantinovićevac – drugi iz tog desnog sektora još ćute. Obrnuto, knjigu prati izvanredan entuzijazam onih koji su se dosad javno izjašnjavali. Verujem da je to i zato što sam radio na jednoj drugoj i drugačijoj slici Konstantinovića – onoj, naime, koja ga neće vezivati samo za tu knjigu. Radio sam na potpunijoj hoću da kažem slici, na kojoj se Konstantinović vidi ne kao pisac jedne knjige i jedne teze, nego kao stvaralac širokog raspona, koji se suvereno kreće od poezije, preko kritike, proze i eseja, do filozofskih eseja i studija. Da budem precizan: nisam ga odvojio od Filosofije palanke - ne bih to mogao uraditi sve i da sam hteo, a nisam – nego sam pažnju čitalaca usmeravao i ka drugim vrednim njegovim delima, koja su takođe primer blistavog stila i snage mišljenja. Nekima se stoga učinilo da je sa ovom Hronikom Konstantinović ponovo pronađen u njegovoj raskošnoj raznovrsnosti.

MONITOR: Konstatinović je 60-ih godina prošlog vijeka ukazivao na pogubni palanački duh koji pogoduje nastanku srpskog nacionalizma. Može li se reći da je bio u tom smislu dalekovid?
CVETIĆANIN: Nije teško reći da jeste, vreme je to pokazalo. Tako se i desilo da Filosofija palanke ima dva života: onaj koji je živela kad se pre 48 godina pojavila, i drugi, kad se tokom raspada Jugoslavije, i ratova iz devedesetih, čitala kao biblija antinacionalizma, kao knjiga u kojoj se – kako je to govorila Latinka Perović – krije tajna šifra naše sudbine. Ali, ako bismo pažljivo sledili Konstantinovićevu misao onda bismo ipak morali doći i do zaključka da je ,,duh palanke" univerzalna stvar, te tako danas o njoj možemo govoriti kad, recimo, govorimo o Mađarskoj, ili čak, kad govorimo o Americi. Jedna od važnih Konstantinovićevih tema u ovome krugu jeste tema barbarogenija. Zar vam Tramp ne liči na takvog jednog gospodina?

MONITOR: Kako iz Vašeg ugla izgleda današnja Srbija?
CVETIĆANIN: Ona je danas jedan čudan provizorijum, ne samo teritorijalno – to čak izostavljam – nego pre svega politički. Pokušaću da to nekako objasnim. Kad neupućen čova spolja ili iz daleka posmatra ono što se politički emituje iz Beograda, teško može izbeći zaključak da se sad odavde govori kako se valjda nikad nije govorilo. Da se sad, naime, govori sa takvom količinom političke korektnosti da je to jedno obilje koje se presipa. Mir je svetinja, stabilnost najveća obaveza, Bosna je darovana garancijama jačima od Dejtona, došlo se i do ekstravagantnog premijera, Srbija je sa svima i ni protiv koga, jednom reči - Srbija je majka dobrote. Konstantinović je imao sintagmu ,,tiranija privida", i evo njoj ovde mesta: to je jedna zbilja tiranija privida – jer svako DA u Vučićevoj Srbiji ima i svoje NE, hoćeš u Evropu ali nećeš da primenjuješ njene regule, slaviš demokratiju a hoćeš da ti prijatelji budu Orban, Erdogan i Tramp (opet evo Tramp), i tako dalje i tome slično. To je provizorijum, dakle, kad ne znaš na čemu si. U Srbiji se doista ne zna na čemu si.

MONITOR: Mnogi srpski intelektualci i opozicija predsjednika Srbije opisuju kao autoritarnog populistu kojeg kontroliše samo - Aleksandar Vučić. Jesu li u pravu?
CVETIĆANIN: Ništa lakše nego tu biti u pravu. Ako smem da primetim, bili ste prilično nežni, štaviše fini, u karakterizaciji predsednika Srbije.

MONITOR: U Srbiji je zvanično rehabilitovan četnički pokret Draže Mihajlovića, u Hrvatskoj jača ustaštvo, desnica je takođe u usponu... Čemu to vodi, postoji li opasnost od novih ratnih sukoba u regionu?
CVETIĆANIN: Hajdemo najpre da preciziramo stvari: četnički pokret nije ,,zvanično rehabilitovan" ako mislite na sudsku odluku kojom se suđenje Draži proglašava ništavnim zbog navodno neslobodnog pravnog postupka. Ali, da ne pomislite da se ne daj bože stavljam na tu stranu, reći ću vam da sam imao ideju da u Danasu organizujemo pravo-pavcato suđenje, izvan suda kad već sud neće ili ne može (ne znam), da ne ostane da visi Dražina odgovornost ili Dražina nevinost. To je otpalo, našoj skromnoj redakciji nedostaju kapaciteti za takav monumentalni pravni postupak. Ideju, međutim, nismo stavili pod copy rights. Rat? Mislim da ga spominjete iz dosta realnih razloga. U našim zemljama, rekli su to pre mene bolji pisci od mene, brzo se smrkava, i nalog je svakome odgovornom čoveku da misli o tome, pogotovu taj nalog imaju političari. I kad mene moji prijatelji pitaju: zašto si, bogati, za NATO, za to da Srbija uđe u NATO jer da je NATO vodio rat protiv nas, ja odgovaram da sam za jer u NATO-u vidim ako ne baš garanciju a ono najozbiljniju pretpostavku da bi se rat ovde kako-tako mogao sprečiti. Za NATO sam jer sam protiv rata.

MONITOR: Zašto na intenzivnu reviziju istorije rijetko reaguju intelektualci?
CVETIĆANIN: Zato što iz njihovih redova potiču oni koji tu reviziju vrše. Ne možemo biti, i ne smemo biti, protiv toga da se prave istorijske korekcije ove ili one stvari koja je krivo ili usko tumačena, ali tu bi bio početak i kraj preispitivanja istorije koja se danas revidira. Govorim o Srbiji: slavne tekovine antifašizma, na primer, malo po malo proćerdaće se za račun osvete poraženih i njihovih potomaka. Ako još Nedić bude, kako i vi kolokvijalno govorite, ,,rehabilitovan", a miriše na to, onda eto Srbiji još jednog sramnog žiga koji neće sprati sa sebe ni u narednim vekovima.

MONITOR: Bili ste prije desetak godina ambasador Srbije u Hrvatskoj. Kako ocjenjujete današnje odnose između Srbije i Hrvatske?
CVETIĆANIN: Odnosi su na niskom nivou, sa slabim izgledima da budu bolji. Teška je naša prošlost, to jeste istina koju moramo imati u vidu, ali jedino je razumno misliti o budućnosti. Rat o kojem smo maločas pričali ko može sa sigurnošću reći da je isključen? Mi, Hrvatska i Srbija, ne moramo biti prijatelji, ali nikako ne smemo zanavek ostati neprijatelji.

MONITOR: Referendum u Kataloniji ovih dana je najaktuelnija politička tema u svijetu. Kako Vi komentarišete taj događaj?
CVETIĆANIN: Mi koji smo proveli vek sa sukobima teško gledamo sukobe. Tako i ove u Španiji. Ali, mislim da je Katalonija rešila svoju sudbinu, i teško je mogu zamisliti u sastavu sadašnje državne celine. Pre ili kasnije, ona će biti to što se vidi da hoće da bude. Evropska unija samo gubi vreme dok šalje svoje suvoparne poruke, ali ona je osuđena na to gubljenje vremena: setimo se Jugoslavije, zar se nije postupalo na sličan način? U stvari, ništa ne zavisi od Brisela i Madrida, stvari se rešavaju u Barseloni, i samo u Barseloni.

MONITOR: Nezavisnost žele Baskija, Škotska, Flandrija, Južni Tirol, Korzika, Bavarska... Da li će Evropu pocijepati seperatizmi?
CVETIĆANIN: Sunce će – što bi rekao Obama – izgrejati i sutra, ne mislim da je tragedija u osamostaljenjima kao takvima, problem je za mene jedino kako se do njih dolazi. Pa i oni Škoti koji su hteli da napuste Britaniju – a hteli su mirno - nisu imali plan da napuste Evropsku uniju. Ako može, dakle, mirno, onda ništa nije strašno.

MONITOR: Dio beogradskih medija opet vodi anticrnogorsku ofanzivu - Crnu Goru nazivaju free shop državom, trvde da su Srbi u Crnoj Gori ugroženiji više nego i u jednoj bivšoj jugoslovenskoj republici, crnogorski jezik podijelili su na crnski i gorski jezik... Šta Vi na to kažete?
CVETIĆANIN: Ja se tome ne bih čudio, malopređašnji mehanizam duplog dna je i tu na delu. Pogotovo što mi se čini da srdačna antanta Đukanović – Vučić kao da malo malaksava. Ali, jednu stvar hoću iskreno da vam kažem – to je ovo srpsko pitanje u Crnoj Gori – činjenica da ga poteže štampa ne znači da ne postoji kao izvestan problem. Za one koji to ne znaju hoću da napomenem da se nisam ustezao da javno aplaudiram crnogorskoj politici i njenim istorijskim, epohalnim uspesima koji su okrunjeni okretanjem leđa Rusiji i pristupanjem NATO-u, što mi, mislim, daje nešto kredita da se mogu upitati otkud, naime, ta i tolika ukočenost crnogorske državne politike pred tom srpskom temom? Činjenica jeste da srpske stranke u Crnoj Gori uglavnom emaniraju konzervativizam i antimodernizacijske ideje i procese, ali to ne bi smeo biti razlog da se ljudska i nacionalna prava guraju u stranu. A guraju se. Ili grešim?


Vučićeva hidra uništila novinarsku scenu

MONITOR: Kako Vam kao dugogodišnjem novinaru izgleda medijska scena u Srbiji. Ima li u njoj slobodnih medija i novinara?
CVETIĆANIN: Ima, malo. Vučićeva hidra stavila je gotovo sve pod kontrolu, i tako skoro uništila novinarsku scenu. Ona danas u nekom pravom smislu reči i ne postoji. Evo nas opet na onoj tiraniji privida koju smo spomenuli gore: Vučić govori o Evropi, a njegovi satrapi u tabloidima žestoko i neskriveno preziru tu istu Evropu, i sve daju na Ruse. Vučja jama – tako ja, pomalo grubo i provokativno nazivam centar upravljanja javnošću, a on je pod Vučićem – nemilosrdno podseca i seče svaki profesionalni novinarski napor. Nije zato čudno što se govori da je gore nego pod Miloševićem. Ako je to, doista, moguće!


Veseljko KOPRIVICA

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1409. petak 20. oktobar 2017. godine 10 MILIONA, 10 GODINA KASNIJE:Osuđeni sa ...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1408

Broj 1408. petak 13. oktobar 2017. godine AUTOPUT, AVIONI I NAŠI MILIONI:Petljanje ...

 

Monitor broj 1407

Broj 1407. petak 6. oktobar 2017. godine UCG KAO DVORSKA ARENA:A sudija ćuti (Pred...