Monitor.co.me

VIDOSAV STEVANOVIĆ, KNJIŽEVNIK: Biramo spasioce od kojih se moramo spasavati

E-mail Ispis PDF
stevanovicMONITOR: Kako biste ukratko opisali današnju Srbiju i njenog predsjednika Aleksandra Vučića koji, kako mnogi kažu, radi što god hoće i kad god hoće?
STEVANOVIĆ: Godine 2009., tačno sto godina posle izlaska Domanovićeve „Stradije" napisao sam satiru „Stradija i komentari". Pišući je, i sam sam bio zapanjen koliko su neke stvari ostale iste u veku najvećih i najbržih promena u istoriji. Gotovo sve se promenilo osim mentaliteta.

Ne moram vam ga opisivati, i vi i vaši čitaoci imate ga oko sebe. A taj mentalitet, osnažen modernim sredstvima komunikacija i medijima, mora izabrati vođu, jednog spasioca od koga nas kasnije treba spasavati.

Za tu nevolju i moji i vaši sugrađani imaju proveren lek: glasaju najsličnijeg. Ako patite od istorijskog pesimizma, mirno možete konstatovati da neprestano glasaju po Vukovoj uzgrednici „isto to, samo malo drukčije."

Vučić radi ono što su mu njegovi glasači omogućili i ono što mu opozicija dopušta. U tom trouglu nijednu stranu ne možete proglasiti jedino krivom niti ijednu osloboditi odgovornosti.

MONITOR: Početkom devedesetih sa grupom nezavisnih intelektualaca u Beogradu osnovali ste Liberalni forum, koji je u programu imao tri bitne tačke za državu Srbiju: mir sa sobom, mir sa susjedima, mir sa svijetom. Je li to po Vašem mišljenju i danas i te kako aktuelno?
STEVANOVIĆ: Gledano iz ondašnje perspektive, zvučalo je odgovorno. Poštedelo bi nas krvavog raspada Jugoslavije, besmislenih ratova, istorijskih i kulturnih poraza, pljačkaške privatizacije, privrednog nazadovanja, nadiruće bede, gubitaka nekoliko generacija pametnih i sposobnih koji su otišli u inostranstvo, lažnih elita i tajkunske nove kaste. Ovi koji su na vlasti ne bi bili na vlasti. Nabrajanje može potrajati stranicu-dve.

Gledano iz današnje perspektive, zvuči realistički, normalno, jedino moguće. I trebalo bi ga sprovesti do kraja, državnim sredstvima i odgovornim ponašanjem inteligencije, takozvanih elita i političara. Zaboraviti sukobe između partizana i četnika, nema ih više. Ne rehabilitovati kolaborante i saradnike nacista, odavno su poraženi. Biti tolerantan prema svim manjinama i onima koji drukčije misle. Pomiriti se sa susedima, izviniti se kome treba, ispraviti šta se može, zabranjivati širenje nacionalne, verske i rasne mržnje. Odreći se najgoreg u ime najboljeg i budućeg. I požuriti prema Evropi čiji smo geografski, istorijski i kulturni deo.

MONITOR: Bili ste jedan od rijetkih književnika koji je odbio da se prikloni Miloševiću. Danas se mnogi intelektualci u Srbiji priklanjaju Aleksandru Vučiću ili ne reagiju na ono što on radi. Kako objašnjavate tu snishodljivost intelektualaca prema političkim vođama?
STEVANOVIĆ: Malo je kod nas pravih intelektulaca, mnogo je poluinteligenata koji sebe nazivaju intelektualcima. A poluinteligent je, da parafraziram Slobodana Jovanovića, onaj koji je neke škole završio, neka stručna znanja stekao, a svoje moralno osećanje nije razvio.

Takvi bi da budu klasa za sebe, a ne uspevaju biti ni kasta ni zaštićena vrsta. Pošto ne mogu živeti od svog rada, moraju nekoga služiti. Državu, akademsku zajednicu, partije na vlasti, političke vođe, diktatore ili poludiktatore, tajkune ili čaršiju.

Oni koji to ne rade nestaju ili će nestati.

MONITOR: Da li Srbija treba da prizna Kosovo i šta očekujete od tzv. unutrašnjeg dijaloga o Kosovu?
STEVANOVIĆ: Svi političari ponavljaju da „Srbija nikada neće priznati Kosovo". I oni koji su ga izgubili i oni koji ga ni na koji način ne mogu vratiti. Iz čega treba zaključiti da će ga priznati tako što ga neće priznati. Nešto od toga već se dogodilo i događa se u pregovorima sa Unijom.

Ne razumem šta je to „unutrašnji dijalog". Da li je to razgovor sa sobom ili sa svojim dvojnicima?

MONITOR: Jednom Vas je Slobodan Milošević prekorio: ,,Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš"? Da je Milošević živ i da ste odlučili da mu se sada javite, šta biste mu rekli?
STEVANOVIĆ: Sve sam rekao u knjizi Milošević, jedan epitaf iz 2000. godine. Ali bojim se da je na ovim prostorima ne možete naći. Postoji na stranim jezicima. Lično, Miloševiću nikada nisam imao šta da kažem. To sam prepustio mom bivšem kolegi Dobrici Ćosiću. Rezultate tog dijaloga znamo.

MONITOR: Prije nekoliko dana ratni komandant VRS Ratko Mladić osuđen je za najveća krivoprolića u ratu u BiH. Kako komentarišete tu presudu?
STEVANOVIĆ: Kao jednu dobru presudu Tribunala, pravno i moralno ispravnu. Jer pravo nije pravda i pravda nije pravo i često su u sukobu. U ovoj presudi su se spojili. Ako većina ovde ne misli tako, već suprotno, mogu da kažem, na osnovu iskustva i činjenica, da ta većina greši – i to treći put u trideset godina.

MONITOR: Krajem 1995., nakon ratnih devedesetih, zgroženi atmosferom u kojoj se slave ratni zočinci ponovo iz kuće pored Kragujevca, odlazite iz Srbije u Prag, zatim u Pariz...
STEVANOVIĆ: Mala ispravka. Krajem 96. došao sam iz Pariza i pridružio se demonstrantima u Kragujevcu. Osvojili smo RT Kragujevac posle opsade, posle toga sam 144 dana vodio „otvorenu gradsku televiziju" koju i danas poneki pamte. Tek potom sam otišao u drugi egzil i zatražio politički azil u Francuskoj. I mali dodatak: RT Kragujevac više ne postoji, osim na papiru. Građane Kragujevca niko ne informiše ni o čemu. I niko se ne buni niti izlazi na ulice. Zauzeti su gledanjem rijaliti šoua.

MONITOR: Sada se opet u našem regionu slave ratni zločinci, rehabilituju četnici i ustaše, jačaju nacionalizmi, Vi ste sada opet u toj kući kraj Kragujevca... Je li moguće da će se ponoviti ratni sukobi ili će ipak nadvladati razum?
STEVANOVIĆ: Moj pokojni prijatelj Ivan Đurić često je naglašavao da mržnja – koja se na raznim stranama smatrala uzrokom ratova na Balkanu - nije istorijska činjenica. Mržnju proizvode oni koji izazivaju ratove, osvajaju ili čuvaju vlast. Da je Ivan živ pitao bih da li je razum istorijska činjenica. I sam zaključujem da ponekad jeste, ponekad nije, češće ovo drugo.

Devedesetih godina mnogo šta je zavisilo od nas u onoj multinacionalnoj i srednje imućnoj državi, put prema najboljem ili krvavo rasulo. Izabrali smo sve što je bilo protiv razuma. Danas, u malim i osiromašenim državama, gotovo ništa ne zavisi od nas, već od odnosa velikih sila, njihovih geostrateških igara, sukoba interesa, ekonomskih kriza... A nijedna od njih se ne može optužiti za preteranu upotrebu razuma i saučešće prema slabima i zalutalima.

Današnji četnici, ustaše, partizani, ljotićevci, sami nabrojite ostale, unuci su i praunuci onih pravih. Traljavo glume uloge svojih dedova i pradedova sve sa smarttelefonima na ušima. Blede su kopije nečega što još u ono doba beše zastarelo. Ako veruju u ono što pričaju, onda su gluplji od svojih predaka koji su ratovali za neke druge. Ali većina glumi, simulira strasti, pretvara se pred drugima koji se takođe pretvaraju. To imitiranje imitiranog ne donosi koristi nikome osim imitatorima.

Nacionalizmi jačaju jer sve drugo slabi, a garniture na vlasti nemaju ništa drugo u rukama jer ne umeju ništa bolje. A kad bi pokušali to bolje i nekim čudom ga ostvarili, izgubili bi glasače koji još uvek nisu postali birači i dosledno glasaju protiv svojih interesa.

MONITOR: Pisali ste za mnoge jugoslovenske, ali i evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais, Ekspresen... Kako ocjenjujete današnju medijsku scenu u Srbiji?
STEVANOVIĆ: Kao sumrak koji najavljuje polumrak. U medijskoj noći, u mrklom mraku, sve je moguće, osim dobrih i razumnih stvari. Ko je živ, a ko mrtav, kolika je šteta, šta je nepopravljivo, koliko smo decenija skočili unatrag, saznaćemo kad se upali svetlo. Jedino se pitam ko će ga upaliti. I kako će ga podneti oči navikle na polutamu? Osim ako se sve to nekako samo od sebe ne desi i ako se nekim čudom ne obremo tamo gde smo odavno morali biti.

MONITOR: Protiv Vas je vođena partijska istraga povodom čuvene humoreske ,,Gojko i Savle" objavljene u ,,Politici". Novinar tog lista Aleksandar Prlja rekao je kolegama u redakciji: ,,Odlučeno je da V.S. bude pisac dotične humoreske." Zašto su baš Vas za to sumnjičili i je li ikad otkriveno ko je autor „te budalaštine"?
STEVANOVIĆ: Nikakve prave istrage nije bilo. Nekakva komisija gradskog komiteta napisala je ono što im je izdiktirao pobednički bračni par. A dotični Prlja saopštio je ovo svojoj redakciji trinaest meseci posle izlaska „te budalaštine". Dan kasnije krenule su optužbe protiv mene.

Dvadeset godina kasnije pojavio se policajac na koga su se svi pozivali, i novinari i ogovarači. Na televiziji je, u jednoj emisiji „Insajdera", ispričao svoju burlesknu priču. Demantovao sam njegove neistine i tužio ga. Nećete verovati ali dobio sam proces i skromnu nadoknadu šete. Viši sud je potvrdio presudu, jedino je smanjio odštetu, valjda da ne ugrozi tog sirotog tajkuna.

Mediji nisu preneli tu vest. Niko nije porekao ono što je pisao i nagoveštavao protiv mene. Niko mi se nije izvinio. I odjednom, svu svi izgubili zanimanje za tu humoresku.

Ne znam ko je napisao, moja istraživanja ograničila su se na odbranu od famoznog policajca. Analiza teksta pokazuje da ga je radilo više ruku. Ali ja sam delimično zaslužan za njen dugi život, trajala je sve dok mi je mogla nanositi štete.


Veseljko KOPRIVICA

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1417. petak 15. decembar 2017. godine NOVOGODIŠNJI DAR MONOPOLISTA:Vatromet poskupl...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1416

Broj 1416. petak 08. decembar 2017. godine TRI NAJGORA REZULTATA MARKOVIĆEVE VLADE:Bez...

 

Monitor broj 1415

Broj 1415. petak 01. decembar 2017. godine IZBORILokalni udari (Miloš Bakić) DANAS, ...