Monitor.co.me

STAŠA KOPRIVICA, REDITELJKA: Nema previše smisla ako nije zabavno

E-mail Ispis PDF
stasa koprivicaMONITOR: Nedavno je u Crnoj Gori premijerno igrana Vaša hit predstava ,,Hotel 88". Neobično, za našu publiku, je što je komad igran u hotelu Regent – Porto Montenegro. Tako je bilo i na premijeri u Beogradu, predstava je igrana u jednoj sali hotela. Zašto ste jednu takoreći romantičnu priču baš smjestili u ograničeni prostor, gdje publika sjedi u ,,apartmanu" zajedno sa glumcima?
KOPRIVICA: Originalna priča Privatnih života Noela Kauarda koja je bila osnova za našu adaptaciju se svojim većim delom i dešava u jednom prestižnom hotelu. Ekipa predstave i ja smo već na samom početku odlučili da se on zbog svoje intimne atmosfere i suptilnog humora neće igrati na nekoj od beogradskih scena, već u nekom ušuškanijem ambijentu. Imali smo sreće da uprava hotela 88 Rooms u Beogradu ima sluha za naše ideje, te su nam izašli u susret i postali ne samo sponzori, već i koproducenti ove predstave. Od njihove svečane sale na vrhu hotela napravili smo ,,kraljevski apartman", te gledaoci sede u centru zbivanja - neposredno ispred parova koji prolaze kroz različite ljubavne uspone i slomove.

MONITOR: Kako publika reaguje, a kako reaguje i uprava svih hotela kad tražite sobu da bi igrali predstavu?
KOPRIVICA: Jedan od razloga velike gledanosti ove predstave i jeste to što se ne odigrava u pozorištu. Ljudi dolaze očekujući nekakav eksperiment, a onda bivaju vrlo brzo uvučeni u jednu veoma realističnu postavku, pa se i emotivno uključe, kao da gledaju film. Smeju se mnogo, a nekad i zaplaču na kraju, i to je najveći uspeh ove predstave. Uprave hotela su često mnogo predusretljivije i spremnije na dogovor i organizaciju nego mnoga regionalna pozorišta, tako da bi mi bilo žao da bar još jednom ne napravim "hotelsku" predstavu.

MONITOR: Krajem prošle godine, režirali ste prvi put u Podgorici. Komad ,,Modro blago" je nastao prema motivima istoimenog djela Dušana Kostića, a napisao ga je i dramatizovao vaš otac - Stevan Koprivica. Četvrti put režirate za djecu pa mi kažite kako je izgledao rad u Gradskom pozorištu?
KOPRIVICA: Proces rada sa ljudima iz Gradskog pozorišta je, bez trunke preterivanja, jedan od najprijatnijih i najuspešnijih procesa koje sam imala tokom rada na nekoj predstavi. Moj otac i ja smo vrlo predano radili na dramatizaciji i postavci ove divne priče, a u Podgorici nas je dočekala ekipa vedrih i vrednih ljudi spremnih na sve kako bi se "Blago" realizovalo na najprofesionalniji način. Dobro je poznato sa kakvim se poteškoćama suočava ovo pozorište, s obzirom da nema svoju scenu. Pravi je podvig što u produkcionom i umetničkom smislu ono nimalo ne kaska za mnogim opremljenijim pozorištima u regionu. Takođe, prijatna je promena sarađivati sa ljudima kojima rad za decu nije nešto što se odrađuje zbog plate, već se radi iz čiste ljubavi.

MONITOR: Drama se događa u Herceg Novom šezdesetih godina prošlog vijeka, ali je takođe akcentovan niz značenja koja se tiču današnjeg mladog gledaoca i vrlo vješto oni uče o etičkim vrijednostima. Šta je to šta Vas je najviše privuklo ovom komadu, koji je obilježio odrastanje mnogih generacija?
KOPRIVICA: Roman Dušana Kostića koji je Stevanu poslužio kao inspiracija za komad je prototip dečje avanture koja je uvek omiljeni žanr među najmlađima. Dodajte tome elemente fantastike na kojima dramski pisac nije štedeo i dobićete format koji je vrlo prijemčiv i uzbudljiv današnjoj deci. I upravo takva forma je idealna da se najmlađima ukaže na zlo koje donose nacizam i fašizam, što je veoma važna i nažalost aktuelna tema danas.

MONITOR: Mnogi kažu da je teže raditi za djecu jer sva ekipa koja radi predstavu mora na vrlo suptilan način komunicirati sa ,,strogim gledaocima". Predstava bi se mogla i opisati kao naša verzija Harija Potera. Na šta se najviše vodili računa dok ste postavljali komad i kako je bilo sarađivati sa ocem - poznatim dramaturgom i scenaristom?
KOPRIVICA: Kad god radim za decu, najvažnije mi je da ono što radim bude istinito, nepretenciozno i zabavno. To je jedini način da predstava osvoji i zadrži pažnju klinaca. Isto tako, pisac i ja smo se potrudili da ovo bude predstava za celu porodicu, da postoje elementi koji će roditeljima, odnosno nastavnicima i vaspitačima biti intrigantni, a da su prihvatljivi i deci. Moj otac ima višedecenijsko iskustvo u radu na ovakvim projektima, a ja sam odrasla gledajući ih, tako da nam nije bilo teško da se efikasno sporazumemo oko pravca i stila komada.

MONITOR: Crnogorska publika je mogla da vidi u Herceg Novom Vaš autorski projekat ,,Priča se po gradu". Predstava je imala i američku turneju. Koliko je važno na ovim prostorima pričati o problema žena?
KOPRIVICA: Najveći problem u tretmanu problema savremenih žena na ovim prostorima je u tome što se oni mahom predstavljaju publici bez trunke humora. Samim tim, bavljenje tom tematikom deluje odbojno i naporno. "Priča se po gradu" je urnebesna komedija na koju publika voli da dolazi i po više puta kako bi se slatko smejala. Trik je u tome što je ona, između smehova, prinuđena da razmisli sa kakvim izazovima mora da se nosi jedna žena ovde i sada, i to je možda i najveći uspeh ove predstave. To je gorka pilula umotana u čokoladnu pralinu.

MONITOR: Veoma je aktuelna predstava „Ljubav i moda". Koliko je bilo zahtjevno pretočiti kultni jugoslovenski igrani film u pozorišnu predstavu?
KOPRIVICA: Taj film je jedno izuzetno zabavno i šarmantno ostvarenje koje, nažalost, nema mnogo konkretne dramaturške građe u sebi. Producent, reditelj i ja smo vrlo rano tokom rada shvatili da ćemo zadržati samo neke od glavnih likova, vreme dešavanja, pesme i vizuelni identitet, a da priča mora da se stvara iznova. Tako je sklopljena romantična komedija koja, iako podseća na "Romea i Juliju", odiše nežnom atmosferom ulepšanih sećanja na jugoslovenski belle epoque.

MONITOR: Za kraj - na koji način birate projekte na kojima ćete raditi i šta je najvažnije?
KOPRIVICA: Istini za volju, projekti uglavnom biraju mene, a ja se onda potrudim da ih učinim svojim. Važno mi je da me se tiču, a još mi je važnije da mi je zabavno da radim na njima. Ovaj posao nema previše smisla ako nije zabavan, i meni, a i publici za koju stvaram.


Miroslav MINIĆ

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1468 / 07.decembar 2018.     ZAROBLJAVANJE NEBOJŠE MEDOJEVIĆAStavlj...

 

Monitor broj 1467

Monitor broj 1467 / 30.novembar 2018.   PODGORIČKA SKUPŠTINA: 1918 – 2018:Prosl...

 

Monitor broj 1464

Monitor broj 1464 / 2.novembar 2018.     ĆERANJE:Između dva mraka (Zoran Radulov...