Monitor.co.me

RADE VELJANOVSKI, PROFESOR FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA U BEOGRADU: Vučićeva vlast je bazirana na strahu

E-mail Ispis PDF
rade veljanovskiRade Veljanovski je diplomirao na novinarskom smjeru Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je na smjeru političke sociologije i doktorirao na novinarsko-komunikološkom smeru. Radio je kao novinar na Studiju B, a zatim na Programu 202 Radio Beograda. Bio je glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda do avgusta 1991. godine kada ga je smijenila tadašnja vlast. Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Objavio je veći broj stručnih radova. Na pitanje Monitora kako vidi aktuelnu političku scenu u Srbiji, Veljanovski je odgovorio:

VELJANOVSKI: Konfuzija, apatija, beznadežnost, potpuno poremećena ravnoteža vlasti i opozicije. Vidljiv je kontinuitet sa devedesetim godinama prošlog veka, jer su isti akteri, u nešto prepakovanoj varijanti, ponovo na vlasti. Nacionalizam i populizam su dominantna kolektivna svest. Alternativa se tek rađa, ali ukupno, opozicija je u pregrupisavanju i još nije dovoljno snažna.

MONITOR: Jesu li previše pesimisti oni koji tvrde da Srbiji nema spasa dok je na njenom čelu Vučić, dok je osuđeni ratni zločinac Šešelj poslanik, dok se rehabilituju četnici...
VELJANOSKI: Taj pesimizam ima osnova, ali treba se setiti da je Srbija i devedesetih imala Vučića i Šešelja na vlasti, zajedno sa njihovim zajedničkim mentorom Slobodanom Miloševićem. Razlika je što zločinci tada još nisu bili procesuirani, a umesto pesimizma, tada je prevladao politički aktivizam. Vučić ima moć, jer su njegove pristalice poluvojnička falanga: potkupljeni, izmanipulisani, naterani, ucenjeni. S druge strane političke scene aktivizam je umrtvljen razočaranošću koja je proizvedena od postpetooktobarskih vlasti.

MONITOR: Kako je Aleksandar Vučić postao svemoćni tehnolog vlasti i gospodar političkog života u Srbiji – predsjednik je i države, i parlamenta, i Vlade...?
VELJANOVSKI: Vučić je prigrabio ne samo svu vlast, nego i sve oblike bilo kakvog uticaja na javnost. On je, jednostavno, vladar koji odlučuje o svemu, a istovremeno postavlja kamene temeljce, preseca trake pred novim fabrikama, javno komentariše svaki važan i nevažan događaj. Njegov način vladanja baziran je na strahu. Zato svi u njegovom okruženju pristaju na njegove metode, učestvuju u njima i nadaju se sopstvenoj promociji. Podilaženje vođi je postalo način ponašanja i najvećeg broja medija koji obilato nude prostor i vreme za svaki njegov gest. Ne treba zaboraviti i da je u kolektivnoj svesti naroda, potreba za vođom, visko vrednovana.

MONITOR: Siniša Mali, umiješan u petnaestak afera, postao je ministar finansija Srbije, julovac huškač Aleksandar Vulin ministar je vojske, Nebojša Stefanović, plagijator doktorata, ministar je unutrašnjih poslova... O čemu to govori?
VELJANOVSKI: To govori o činjenici da je slepu poslušnost najlakše dobiti od onih koji imaju mrlje u biografijama. Ako im vođa oprašta i ako im pruža šansu da mu služe, ničije ih mišljenje više ne interesuje. Tu je kraj moralu, poštenju, obzirima, dostojanstvu. Čak i kada ih je kritikovao, kao u slučaju Siniše Malog, vođa ima božansko pravo da oprašta, rehabilituje, unapređuje.

MONITOR: Analitičari često navode da su mnogi lideri iz opozicije ucijenjeni, korumpirani, da su vrlo bogati i da im građani ne vjeruju... Kakvo je Vaše mišljenje o opoziciji u Srbiji?
VELJANOVSKI: U Srbiji, sem nove organizacije, Pokreta slobodnih građana, nema političke opcije koja nije bila na vlasti, na ovaj ili onaj način. Nažalost, svakoj je vlasti imanentno uverenje da je večita, da nikada neće doći u situaciju da polaže račune, da je dobijeno poverenje – zauvek. Građani su svoje nezadovoljstvo vlašću, koja je došla posle Miloševićevog režima, pokazali na izborima. To se nezadovoljstvo odnosi i na korupciju i bogaćenje, a ponajviše na zanemarivanje opšteg intersa. Opozicija je u Srbiji u previranju. Ona mora da se rekonstituiše, suoči sa sopstvenim propustima, ojača, programski profiliše i tako izgradi realnu alternativu.

MONITOR: Sudeći prema beogradskim tabloidima sukobi u regionu samo što nisu počeli. Srbija se uveliko naoružava, Ivica Dačić velikodušno je Hrvatskoj ponudio "diplomatski rat", bujaju nacionalizmi, jača desnica, rehabilituju se ratni zločinci... Prijeti li nam opasnost od novog rata?
VELJANOVSKI: Sve je to održavanje atmosfere straha u kojoj Vučićev režim najbolje opstaje. Takvu atmosferu nije teško održati jer Balkan je uveliko inficiran nacionalizmom. U višedecenijskom latentnom, ali i agresivnom sukobu nacionalizama, najbolje uspevaju spski i hrvatski nacionalizam, ali i albanski i neki drugi. Nažalost, u nacionalnim elitama, ako to nije previše lepa reč za ono što treba da označi, ima više pojedinaca koji su se priklonili ovakvom obrascu, nego onih koji deluju razumno, katarzično i otrežnjujuće.

MONITOR: Vučić je nekoliko puta izjavljivao da će priznavanje nezavisnog Kosova biti uslov da Srbija postane članica Evropske unije, a u nedjelju je premijer Kosova kazao da je uslov za mirenje sa Srbijom priznavanje Kosova. Vaš komentar?
VELJANOVSKI: Uveren sam da i srpske i kosovske vlasti zanju šta mora da se dogodi. Srpska vlast odgađa rešenje koje joj nije po volji, a rešenje koje bi joj bilo po volji neće zadovoljiti ni kosovsku vlast ni Evropu i svet. Pri tom Vučić, ni njegovo okruženje nikada nisu rekli šta je njihov predlog. Priča o neispunjavanju Briselskog sporazuma je magla koja prikriva suštinu, a stav da ne treba ostaviti zamrznuti konflikt je kontradikcija u ponašanju vlasti. Sadašnja vlast Srbije jednostavno nije u stanju da prizna da je Kosovo isterano iz Srbije onda kada su oni sa Miloševićem vodili politiku i pokušava da problem što duže traje da bi slika bila drugačija.

MONITOR: Zašto na sve to što se dešava u Srbiji uglavnom ćutanjem reaguje akademska zajednica?
VELJANOVSKI: Jedan broj ljudi je zgrožen, neki su uplašeni, neki razočarani, što nam se sve ponovo događa. Intelektualna hrabrost je zatajila. S druge strane deo akademske zajednice „braneći nacionalen interese" podržava režim.

MONITOR: Radio-televizija Crne Gore je u velikoj nemilosti vlasti – smjenjuju se nepodobni članovi Savjeta, traži smjena generalne direktorice i direktora... Kako javni servis kao medijski model može da funkcioniše da bi bio u interesu javnosti?
VELJANOVSKI: Ni jednoj vlasti na Balkanu ne odgovara medijski model javnog servisa. Vladajuće strukture svuda, pa i u Crnoj Gori, navikle su na postojanje državnih, dakle, svojih radio televizija. Jedini način da se to promeni je sadejstvo medijskih profesionalaca i građana. Potreban je jak otpor zloupotrebama javnog servisa iznutra, ali i spolja uz pomoć građana. Oslanjanje na profesionalizam, evropsko iskustvo i evropsku medijsku politiku je jedini lek. Ako medijska kuća nije u potpunosti nezavisna, autonomna u svojoj uređivačkoj politici, to nije javni servis.


Veseljko KOPRIVICA

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1444 / 22.jun 2018. VLAST, KRIMINAL, SAPUTNICI:Uhapsi-pusti, pa opet ...

  

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1443

Monitor broj 1443 / 15.jun 2018. URUŠAVANJE ŠKOLSTVA: Luča korupcije (Miloš B...

 

Monitor broj 1442

Monitor broj 1432 / 7.jun 2018.     LOKALNI IZBORI - GLOBALNE POSLEDICE:Trijumf...