Monitor.co.me

ALEKSEJ KIŠJUHAS, DOCENT NA ODJESKU ZA SOCIOLOGIJU FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU: Vučić je otkrio rupu na srbijanskoj saksiji

E-mail Ispis PDF
kisjuhasMONITOR: Kako biste ukratko kao sociolog opisali suštinu tehnologije vlasti predsjednika Srbije Aleksandra Vučića?
KIŠJUHAS: Tehnologija i, mnogo više, sama logika vlasti Aleksandra Vučića zapravo su iste kao i one koje su stolećima vedrile i oblačile na ovim prostorima. Bilo da su u pitanju Pašićevi radikali, Titovi komunisti, Miloševićevi nacionalisti, demokrate Koštunice i Tadića, nebitno. Važna razlika je samo u tome ko je bio modernizator, a ko nije. Dok je mehanizam vlasti i bio i ostao isti. U tom smislu, Vučić je otkrio rupu na srbijanskoj saksiji. Ovde ne postoji tradicija političkog pluralizma i istinski demokratskih institucija. Oduvek imate jednu partiju koja dominira društvom i koja je osnovni kanal društvene pokretljivosti i ličnog uspeha. Uz to, u našoj političkoj kulturi postoje duboko ukorenjene simpatije za tzv. "čvrstu ruku" u vladanju, politička legitimnost se gradi na osnovu podrške čitavog "naroda" (a ne na osnovu dobrih ideja ili argumenata), i sve to zajedno na uštrb bilo kakvog pluralizma i dijaloga. Cinici bi rekli: jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa.

MONITOR: Kako Vučiću uspijeva da kao predsjednik države vodi politiku, što je protivno Ustavu Republike Srbije, a ne Vlada?
KIŠJUHAS: Uspeva mu zbog strukturnog odsustva demokratske političke tradicije i demokratskih institucija koje sam spomenuo. Šta običnom građaninu u Srbiji znači doktrina o podeli grana vlasti? Da li je neko čitao i razumeo Lokovu "Dve rasprave o vladi"? Ne čitaju je ni građani u Americi, naravno, ali je tamo kao politička tradicija vekovima uspostavljano pravilo da Predsednik mora da moli za dozvolu od Kongresa i kada mu se ide u toalet. A ovde su parlamenti, pa i mesne zajednice, samo jalove pričaonice. Stolećima nisu bili važni, rekoh, vladali su jedan čovek ili jedna partija, zašto bi sada odjednom postali? Važno je samo da vođa "narodu" isporučuje ono što je obećao, a u suprotnom ćemo ga smeniti na ulici.

MONITOR: Jesu li u pravu oni koji tvrde da „nema ni jedne jedine stvari koju Aleksandar Vučić radi koja nije protivna Ustavu Republike Srbije"?
KIŠJUHAS: Šta ja znam, možda, ali nije poenta u tome. Ustav je ovde neretko i osmišljen i percipiran kao jedan romantični spisak lepih želja, kao forma bez suštine, kao nužno zlo i celofan za nešto drugo i čvrsto što se krije ispod. Pa onda navlačimo taj ukrasni papir modernosti i prosvećenosti da ne bismo izgledali baš kao srednjovekovna kneževina sa gospodarem i partijskim vlastelinima koji vladaju nad kmetovima. Ili kao pleme sa poglavicom. Iako to suštinski, strukturno, i dalje jesmo. Jer nikako da ukapiramo da, u modernoj političkoj zajednici, nismo mi podanici države i vlasti, već obrnuto: oni su naši.

MONITOR: Ko je u Srbiji eventualna alternativa Vučiću i njegovoj Srpskoj narodnoj stranci?
KIŠJUHAS: Ekstremna desnica poput "Dveri" i sličnih kreatura. Dakle, militantni, klerikalni, antizapadni i proruski nacionalisti. Ukoliko bi oni za nijansu zatajili svoje bogomoljaštvo, a pojačali socijalne teme (što pokušavaju, ali im upadljivo ne uspeva), imali bi još više glasova. Zato i liberalna ili tzv. "građanska" opozicija skreće u desno, dok zapravo ne razume ni Srbiju, ni politiku, pa se radije bavi sama sobom. Na Tviteru.

MONITOR: Da li Vučić zaista ima podršku Zapada i ako ima zbog čega ga podržavaju zapadni partneri?
KIŠJUHAS: Nisam siguran u to da ga baš aktivno "podržavaju". On je naprosto činjenica, jedna datost sa kojom, hteli-ne hteli, moraju da sarađuju. Uostalom, mi smo ti koji smo ga izabrali, a ne Zapad. Opozicija u Srbiji naivno zamišlja da u Briselu ne treba ni da mu pruže ruku ili ponude čašu mineralne vode. Nadajmo se da do toga nikada neće doći.

MONITOR: Predsjednik Kosova Hašim Tači izjavio je prošle nedjelje na Evropskom forumu u Alpbahu da bi „uzajamno priznanje" Kosova i Srbije imalo pozitivan uticaj na čitav region, a za bečki Standard da se Kosovo neće dijeliti i da neće biti razmjene teritorija. ..
KIŠJUHAS: Znate kako, džabe mi sholastički bistrimo i rastačemo na elementarne čestice svaku izjavu naših lidera i liderčića. Danas je ovo, a sutra je ono, sve zbog sveprisutnog javašluka i hroničnog odsustva transparentnosti oko ove najnovije epske pesme iz kosovskog ciklusa.

MONITOR: Ukoliko dođe do podjele Kosova da li je sljedeći korak ujedinjenje albanskog dijela sa Albanijom, a sjevernog sa Srbijom?
KIŠJUHAS: Sumnjam. Nepovredivost granica je isuviše važan princip da bi ga ukinuli na "forumu" u nekakvoj alpskoj selendri, neka oproste stanovnici Alpbaha. Uprkos svim našim oružanim naporima, granatama, opsadama gradova, leševima po hladnjačama – granice novih balkanskih država ostale su u granicama jugoslovenskih republika i pokrajina.

MONITOR: Predsjednica Evropskog pokreta Srba Rada Trajković tvrdi da je pričom o podjeli Kosova region stavljen pred novi balkanski rat?
KIŠJUHAS: I analogije i predviđanja budućnosti su krajnje nezahvalne stvari. Ali, moram da podsetim da su Milošević i Tuđman već jednom škrabali svoje etnički čiste vizije po salvetama u Karađorđevu 1991. godine. Svi znamo kako se to završilo. Podelom, "razgraničenjem" ili "korekcijom granica" samo poručujemo da nismo sposobni da živimo zajedno sa ljudima drugačije vere i nacije. A možda i nismo, ko će ga znati. Valjda je zato trenutna američka administracija poručila da će podržati "kreativno rešenje". Ali šta je tačno novo i "kreativno" u još jednom crtanju granica na Balkanu? Nema te alhemije koja bi nacrtala etnički "korektnu" granicu po susedstvima, ulicama ili pak dnevnim i spavaćim sobama ljudi u etnički mešanom braku. Pravo "kreativno rešenje", ono koje još nismo probali, jesu razvoj i modernizacija naših država i društava iznutra. U dubinu, a ne širinu. Ali, to je već isuviše teško. Mnogo je lakše crtati po salvetama po austrijskim forumima.

MONITOR: Politički analitičari kažu da Vučić više nije „patrijarhov lav", odnosno da je sukob između države i Srpske pravoslavne crkve blizu velikog praska kako se približava rješavanje kosovskog pitanja. Da da li to može da uzdrma Vučića?
KIŠJUHAS: Znate, crkva i popovi nisu naročito popularni među građanima Srbije, iako su decenije vrišteće klerikalizacije ipak bile uradile svoje. Zoran Đinđić je, da bi pacifikovao Srpsku pravoslavnu crkvu pred izručenje Miloševića Hagu, kratkovido uveo veronauku u škole. Što mu, uprkos njegovoj tragičnoj sudbini, nikada ne treba oprostiti. Siguran sam da će i Vučić da pronađe neki kratkoročni poklon crkvi. A koji će nas dugoročno upropastiti.

MONITOR: Kako komentarišete organzovanje Patriotsko-omladinskog kampa na Zlatiboru, u kojem su djeca obučavana rukovanju naoružanjem pod komandom ruskih i srpskih paravojnih komandata, a o čemu su čelnici Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova bili detaljno informisani?
KIŠJUHAS: Meni je tu mnogo opasnija činjenica da je takav kamp uopšte moguć. Što za jednu takvu vanumnu skaradnost postoje i organizatori i polaznici, a ne to što je kamp bio dozvoljen, pa na brzinu raspušten. I strašno je što je, nakon raspuštanja, veliki deo građana Srbije imao neskrivene simpatije za, neverovatno, paravojni kamp za decu. Ne znam šta tu više onespokojava: što je paravojni, što je kamp, ili što je za decu i omladinu. Što se uči baratanje oružjem, što se "patriotski" moralno (pre)vaspitava, što su predavači ruski ekstremni desničari, ili pak srpski "veterani" sa ratišta... ili što mnogi ljudi u tome ne vide nikakav problem.


Zašto bi Crna Gora bila izuzetak?

MONITOR: ,,Nema primjera u Evropi u 21. vijeku da je jedan narod u tako lošem položaju kao što su to Srbi u Crnoj Gori", požalio se prije nekoliko dana premijer Srbije Ivica Dačić. Vjeruju li u Srbiji u ove njegove besprimjerne optužbe?
KIŠJUHAS: Naravno da veruju. Pa obrazovani ljudi veruju i u to da je planeta ravna ploča, u čudovište iz Loh Nesa, i da vakcine izazivaju autizam. To je to lukavstvo nacionalističkog uma. Ukoliko su svi "drugi" protiv "nas", i CIA i Kominterna, i Vatikan i "Zelena transverzala", onda nismo "mi" sami krivi za to što smo siromašni, neuki, bolesni i bedni. Niko naročito ne voli da se pogleda u ogledalo. Dakle, u ovako pažljivo zapuštanom sociopolitičkom miljeu, u kojem vodeća matrica glasi da su svi živi i neživi "protiv Srba" – zašto bi Crna Gora bila izuzetak?


Zločinačka politika prema građanima Kosova

MONITOR: Koje je po Vašem mišljenju najbolje rješenje za problem Kosova – da Srbija prizna Kosovo, da se ono podijeli ili da se razmijene teritorije?
KIŠJUHAS: Sve su to lažne alternative koje ne predstavljaju dugoročno ili održivo rešenje. Pravo pitanje je šta su uzroci kosovske nezavisnosti? Šta je kontekst ovih problema i pseudorešenja? Zašto se Kosovo i Srbija uopšte nalaze u situaciji da se međusobno priznaju, dele ili pak razmenjuju teritorije? A uzrok je u pljačkama i zločinima koje su srpske paravojske i policije organizovale na Kosovu devedesetih, ali i praksa ugnjetavanja, diskriminacije i torture kosovskih Albanaca decenijama i vekovima. Suština je u pogrešnoj, zločinačkoj i odvratnoj politici prema građanima Kosova, a koja je analogna aparthejdu, uz primese rasizma. Dok se to ne razume, ama baš svako "rešenje" će za Srbiju predstavljati izvor istorijske traume i lične frustracije, pošto nam je neko nešto "nepravedno" i "iz čista mira" "uzeo". Dobila Srbija par srpskih opština na poklon od Tačija ili ne.


Veseljko KOPRIVICA

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1464 / 2.novembar 2018.     ĆERANJE:Između dva mraka (Zoran Radulov...

 

Monitor broj 1463

Monitor broj 1463 / 2.novembar 2018.   BAGER U SUZI EVROPE:Sve je isto, samo Tare ne...

 

Monitor broj 1462

Monitor broj 1462 / 26.oktobar 2018. TELEFONSKA ŠAPUTANJA:Sa kim se druži ANB (Zoran R...