Monitor.co.me

Bez reflektora molim, ovog puta glumimo ono što jesmo, mrak

E-mail Ispis PDF
Ovo mi je jedna od najtežih godina u životu, i jedva čekanje da prođe. Od nove ne očekujem ništa, samo da me pusti da dišem i živim. A nekada davno sam krenula od nule, šalila se na svoj račun i evo me sad u nedozvoljenom minusu. Trenutak u kom se postidiš zbog nečeg što si bio, nije poraz, već pobeda.

Ko peva ne misli ništa. Ni dobro ni zlo. Mislim dakle postojim je zapravo bilo upereno protiv raspevanog čoveka. Čekam taj obećani pljusak. Da zapevam. Da pokisnem do gole kože. Ko je pokisnuo do gole kože, zna sve o tihoj radosti drveća od koje i nebesa prolazi jeza u slabinama. Tako... Puste reči.. kap u moru komunikacije čoveka sa svetom, i ko živi laži, a govori istine zlatouste, biva okačen mačku o rep bez puno ceremonije. Neko se popišao u fontanu večne mladosti.. he, od muve pravim slona, jer slon je onako impozantnija, baš slonovska figura. Međutim, valja mrcinu i nahraniti. Dobiće šipak! Hm, zašto li narod ničemu tepa da je šipak?

Ljudi ulivaju nepoverenje jedni drugima i ispijaju naiskap, svako iz svojih krvnih sudova.Uvukli se u ličnu maglu sa odavno raspakovanim brigama, problemima i ćute tako. Ima onih samih koji nikad nisu usamljeni. Sa njima je uvek neko, ko i ne zna koliko ga ima tamo gde nije. Nikad čovek ne može znati šta ga sve čeka u životu. Život je nedovršen posao.

To je dobro. Jer bi se unapred ili predao ili slavio pobede koje još nije dobio. Jer od svih teško vidljivih stvari na svetu, najteže je videti sebe.. Puno snage i hrabrosti treba da mirno posmatraš smak svog sveta. Tamo gde nikada neću biti, e tamo sam želela da ostanem do kraja...

Moram vam reći, posle pola veka ovozemaljskog života, da je sve džaba ako nemate SREĆE. Sednem tako, isplačem nebesa, oca, majku, babu, gladnu decu ma gde na svetu, uličnog psa, one žute cipele sa crvenom mašnom, simpatiju iz vrtića... Olakšam dušu, pa među ljude izađem kao jaka, sposobna i samouverena žena.

Grumen mraka još tinja u peći. Imala sam svica za te krizne noći, tamne baš poput ove. Čuvar noći nas zaustavlja u blizini Meseca i traži nam na uvid (ne starije od šest meseci) dozvole za sanjanje. Gravitacija nas siluje, ne pita gde smo pošli. Pripadanje je jedan sasvim ozbiljan vid padanja. Sami birate svoju nesanicu, ne krivite mrak za to. Eto, ekrani su sve osetljiviji na dodir, a ja iste zaboravljam. Jednom ću razbiti ogledalo i biti drugi čovek.

Brojali smo zvezde i nemo padali na zemlju. Uhvatio me je za ruku, baš kad sam planula. Bilo je lepo.

On je sav od ptica i vozova, od osmeha i čokolade, od sreće i mira, od oblaka i talasa, i drugih stvari koje ne umeju da ostanu.

Jutro se slilo u oko, a sa njim i pogrešan sunčev zrak.

P. S. Nešto mislim, mora da sam povukla neki gen od nekog Turčina koji je vazda sedeo na basamaku pušio, odmahivao rukom i vikao: „Sikter!".

Nataša ANDRIĆ

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1474  18. januar 2019.     ONO ŠTO NADLEŽNI NE SMIJU DA VIDE:Ko...

 

Monitor broj 1473

Monitor broj 1473  11. januar 2019.         DUŠKO KNEŽEVIĆ I DOBRI MOMC...

 

Monitor broj 1469

Monitor broj 1469 / 14.decembar 2018. AD AVALE DO BJELASICE - KAKO VLAST POMAŽE...