Monitor.co.me

Država

E-mail Ispis PDF
„Država, to sam ja", ova rečenica pripisuje se Luju XIV, jednom od potonjih apsolutista francuskog poznog feudalizma. „Država je sve, čovek ništa", izgovorio jeBenito Musolini, italijanski fašistički diktator, na početku poznog kapitalizma. I Državu to sam ja, i Državu koja je sve a čovek ništa, i niz sličnih, državotvornih kvintesenci, živimo svakog dana, u izvedbi crnogorskog Vrhovnika, Mila Đukanovića, na kraju njegovog i našeg poznog kapitalizma.

I u jednom, i u drugom, i u trećem slučaju, međutim, umesto tvorbe, čak bogotvorenja, na delu imamo suštinsku i svakodnevnu negaciju države. I ovde, dakle, okretanje stvari naglavce. Zbog toga je bogotvorenje države, jedna od najraširenijih ideologija našeg vremena. Istorija dovoljno objašnjava, ili makar nagoveštava, pozni feudalizam i pozni kapitalizam, na njegovom početku i njegovom kraju.

Ipak, tek rigorozna konceptualizacija objašnjava stvari do kraja. Zbog čega ni Luj XIV, ni Benito Musolini, ni Milo Đukanović, uprkos svom bogotvorenju, nemaju, i ne mogu imati državu, a na žalost, sa njima, nemaju i ne mogu je imati, ni njihovi podanici? Pa jednostavno zbog toga što je država, po strogoj ali nužnoj definiciji, opšta odnosno javna institucija parekselans. Istina je, doduše, i država kao takva, uvek je više u interesu bogatih i moćnih, nego u interesu onih drugih, ali je izvestan minimum opštosti, javnosti, i odvojenosti od svih lujeva, benita i mila ovog sveta, neophodan, da bi uopšte bila država. A ni u jednom od tri navedena slučaja, ovog minimuma nema.

Ali šta onda, umesto države, imamo? Latifundiju. Veliki zemljišni posed. Političku tvorevinu koja je mnogo bliža predmodernom feudalizmu nego modernom kapitalizmu. U slučaju prve dvojice, Luja XIV i Benita Musolinija, to je već i istorijski poznato. Ali je tako i u slučaju našeg Vrhovnika. I njegove male, nezavisne i međunarodno priznate Latifundije. Odsustvo opštosti, javnosti i odvojenosti Poseda, od Vrhovnikove familije, biološke i one druge, glavna je karakteristika ove tvorevine.

Pri tome, posebno treba naglasiti, dijagnoza latifundije, nije samo, pa čak ni uopšte, obični jezički gaf. Da nije reč o gafu, uverljivo govore, i empirija, i teorija. Empirija je opštepoznata. Danas već skoro zaboravljeni šverc duvana, pa nešto mlađi KAP i Železara Nikšić, pa još mlađi Telekom, i najmlađa Limenka, pa genocid i drugi ratni zločini iz postjugoslovenskih ratova 1990-ih, pa nekažnjivost za sve prethodno, pa, dakle, status i moć izvan i iznad ustava i zakona. Baš kao Luj XIV. I Benito Musolini. Samo uz jednu važnu razliku i dodatak. Luj XIV i Benito Musolini, sve ovo su i javno deklarisali, naš Vrhovnik sve ovo krije iza fasade liberalne demokratije.

Razlog za ovu razliku, dolazi više iz sveta, nego iz same latifundije. Da bi ovu i ovakvu latifundiju podržali, i instrumentalizovali, naravno za svoje, a ne za naše svrhe, naime, Brisel i Vašington, ponekad i Moskva, imaju potrebu za legitimacijom. A ova se legitimacija danas zove liberalna demokratija.

Teorija ovo potonje dodatno rasvetljava. Posebno rasprava o pravoj prirodi južnoameričkih latifundija, vođena između samih vrhova tadašnje društvene nauke, početkom druge polovine dvadesetog veka.Dok su ortodoksni marksisti tvrdili da je reč o pukom zaostatku feudalizma, dependisti su odgovarali da su ove latifundije samo po spoljašnjem izgledu zaostatak, ali da je velika razlika i novost, činjenica da one više ne funkcionišu kao jedinice autonomnog feudalnog sistema, nego su, kao formacije (polu)perifernog kapitalizma, snažno i nepovratno instrumentalizovane, za potrebe centralnog, uglavnom zapadnog, evropskog i severnoameričkog kapitalizma. Kako tada južnoameričke, tako danas zapadnobalkanske latifundije. Koga ova značajna teorijska debata zanima, nek pogleda radove Raula Prebiša, Andre Gunder Franka, Samira Amina i Imanuela Volerstina.


Milan POPOVIĆ

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1474  18. januar 2019.     ONO ŠTO NADLEŽNI NE SMIJU DA VIDE:Ko...

 

Monitor broj 1473

Monitor broj 1473  11. januar 2019.         DUŠKO KNEŽEVIĆ I DOBRI MOMC...

 

Monitor broj 1469

Monitor broj 1469 / 14.decembar 2018. AD AVALE DO BJELASICE - KAKO VLAST POMAŽE...