Monitor.co.me

Smeta vam što se groblje širi, prestanite da umirete!

E-mail Ispis PDF
Sedmo je nebo, kaže mi predsednik komisije za nadogradnju oblaka, nelegalno izgrađeno odmah iznad drugog. Srušiše ga.

Ovom prilikom bih želela srdačno da se zahvalim izumitelju ćoška. Ako se lepo leđima nabijete u ćošak, drastično smanjujete broj potencijalnih pravaca napada. Kad ljubav prestane, skuvajte dobar pasulj. Tja, sve što kažem nije ono što sam rekla, nego ono što je neko razumeo. Bolje da ne znam šta ste razumeli. A tako lepo umem da ćutim, toliko jako umem da ćutim da mi je život modar.

Kad kažem nekom da sam iz Srbije pa momentalno osetim da lažem jer Srbija nije dovoljno relevantna za nečije mesto nastanka. Tajna se čuva u mračnom i hladnom.

„Iz Srbije sam, ali zapravo istočna Evropa, tačnije preci su mi iz Crne Gore, ovaj, znaš šta je Jugoslavija.. ne, nemamo more, nego odakle si ti?"

Začuje se portugalski i odatle zasija sunce.

A mi, čekamo pred gubilištem. Masa se ređa i negoduje. Žurno dolazi još jedan dželat i viče:

„Možete preći i na susednu giljotinu. Pokažite svoje pravo lice."

„Evo."

„Nije to. To ste kupili na rasprodaji, na vašaru na Svetog Iliju."

„Nemamo drugo."

„Onda platite ekološku taksu pa "pustite goluba"."

Ulazim u autobus.

„Jednu kartu", kažem, „za nigde."

„Uzmi dve dok su na akciji."

„A jesu li povratne?"

„Ne, ne znaju da se vrate."

Teško je do prve suze, a onda shvatiš da si prokleti izvor i uliješ se u more... U životu mi je samo bitno da nikom ne smetam. Sklonim se sama. Da mogu da biram šta da nemam, nemala bih pojma. Našla sam alvu koju sam sakrila od sebe. Malo je užegla, al' šta, kao da ja nisam.

Ljudi jedu boje, a izbacuju uvek istu (ima malo beznačajnog nijansiranja). Mene to sad baš muči

Prosuh prazninu po iznajmljenom danu. Noć je gospodar i sluga raskovanih duša, koje se na pučini sna sastavljaju od ostataka koje razvlače košmari. Ljubav je kada znaš da ima boljih, ali te je baš briga. Ako se smanji u očima možda prestane i da žulja misli.

Ja bih da se zaboravim pa se sebe prisetim. Da budem sećanje. Da, kako to biva sa sećanjima, sasvim slučajno deo sebe izgubim. Znam i koji.

Nama je za igru bila dovoljna samo lopta. A ova današnja deca... Samo smo loptu i imali, zato nam je i bila dovoljna. I da.. ovi što razgovaraju pogledima da ne lažu jer, evo, bečim se po kući danima da neko uradi nešto umesto mene i niko me ne razume. Nekada davno je bilo i tih noći kada me ipak obasja neko svetlo. Iz frižidera.

Eto, sad imam i teniski lakat, a tenis nikada igrala nisam. Što me nije strefio neki dobitak na lutriji kad već ne igram. Najbliže sam prišla tom sportu kad sam Tari, kad je bila mala, dupe servirala varjačom. Što se sreće tiče, i ptičije govno padne pored mene...

P. S. Uvek nas zezne ta dežurna suza u grlu, koja se otima i krene kad ona hoće.


Nataša ANDRIĆ

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1478. 15. februar 2019.       SANADERIZACIJA MILA ÐUKANOVIĆA:Parti...

 

Monitor broj 1477

Monitor broj 1477  8. februar 2019.       Priajtelji iz devedesetih:TAJNE PR...

 

Monitor broj 1476

Monitor broj 1476  1. februar 2019.       AFERA ATLAS:Kako je Prva banka pre...