Monitor.co.me

Gelender

E-mail Ispis PDF
U više od četrdeset godina profesionalnog života i rada, doživeo sam dva velika epistemološka preloma. Prvi, pre deset-dvadeset godina, kada sam shvatio, da je, za rasvetljavanje tajne čoveka, racionalna sociološka analiza, kojom sam se do tada, sistematski i isključivobavio, nedovoljna. Da je, uz nju, neophodna i umetnička odnosnoliterarna naracija. Tako sam, nakon oko dvadeset knjiga, analiza i sinteza iz oblasti društvenih nauka, došao i do svoja prva tri kratka romana. To su bili:Oklop: Priča o jednom neobičnom samoubistvu iz 2009, Ibrahim 2044-1994: Kratki roman o čoveku i bogu iz 2011, i Ostaci: Na kraju vremena iz 2016.

I taman kada sam pomislio da sam konačno pronašao svoj dugo traženi modus izražavanja, pre samo par godina, doživeo sam i svoj drugi veliki prelom. Shvatio sam da, za onaj cilj, nije dovoljna ni uobičajena literarna naracija. Da je neophodna i neka nova literarna imaginacija. Koja rasvetljava više pomoću, na prvi pogled nepovezanih, a zapravo dubinski, materijom i duhom vremena povezanih sećanja i slika, nego pomoću standardno integrisanih priča.

Još zanimljivije, ni za moj prvi, ni za moj drugi veliki prelom, neposredan podsticaj odnosno prvi impuls, nije bio nikakav profesionalni, nego potpuno privatni odnosno lični razvoj, život i događaj. Za moj prvi veliki prelom, to je bio odlazak odnosno smrt moje majke Stoje 1995. Zapis o tome ostavio sam u Dinamici ništavila iz 2005. A za moj drugi veliki prelom, pre dve godine, najveću zaslugu ima Vid, Irenin i moj mali veliki sin. Njegov dolazak odnosno rođenje i prva godina njegovog života 2016-2017. Prvi i kratki zapis o tome upravo sledi.

Od decembra 2016. do aprila 2017. Vid je tek prohodavao, uz Ireninu ili moju manju ili veću pomoć. Svoj prvi pravi i potpuno samostalni korak napravio je 13. aprila 2017. Kada je imao godinu i mesec i nekoliko dana. Njegov pogled dok pravi taj korak neću zaboraviti nikada. Kosmička mešavina neopisivog uzbuđenja, radosti i straha. I traženja oslonca u pogledu i podršci roditelja. A ovaj Vidov pogled, u meni je oživeo još jednu sjajnu sliku. Jednu od najranijih ako ne i najraniju sliku mog sopstvenog života i detinjstva. Kraj 1950-ih, Kruševac, periferija, velika poljana. Noć, nebo puno zvezda, nikada više tako sjajnih kao što su bile tada. I ja, sa visoko dignutim rukama. Sada znam, to sam se držao za ruke oca i majke. Kao za oslonce.

Do antropološke univerzalije čoveka kao bića smisla, apstraktno i teorijski sam već bio došao, ali sam ovu ideju,konkretno i praktično razumeo, tek nakon onog nezaboravnog Vidovog pogleda. Tek tada, konačno sam shvatio, da kao što ne može bez hrane i vode, tako čovek jednako ne može ni bez minimuma nekog smisla. Praznina je za njega zastrašujuća i nepodnošljiva. Zjap se zbog toga nužno popunjava. Kao zakon fizike. Oslonac je neophodan. Kao gelender, u onom poznatom tekstu o ulozi religije i boga. Ali i o ulozi svakog drugog oslonca. Koji, to se takođe mora naglasiti, može biti i loš, destruktivan i samodestruktivan, a ne samo dobar, human i konstruktivan. I za najveći brojmladihterorista bombaša-samoubica, takozvana Islamska država, neka je vrsta gelendera.

Čovek je zaista najveća tajna. Zašto i kako kod nekoga ovaj oslonac postane oslonac za najveće dobro, a kod nekoga oslonac za najveće zlo, nikada se neće moći razumeti i rasvetliti do kraja, posebno ne unapred.

Kako god, ja sam izvukao svoj drugi veliki nauk. Još aprila 2017, kada sam prvi put u životu video onaj sjajni Vidov pogled, pun uzbuđenja, radosti i straha, znao sam. Moj sledeći roman biće:Gelender: Roman u slikama.


Milan POPOVIĆ

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1478. 15. februar 2019.       SANADERIZACIJA MILA ÐUKANOVIĆA:Parti...

 

Monitor broj 1477

Monitor broj 1477  8. februar 2019.       Priajtelji iz devedesetih:TAJNE PR...

 

Monitor broj 1476

Monitor broj 1476  1. februar 2019.       AFERA ATLAS:Kako je Prva banka pre...