Monitor.co.me

Da sam htjela nešto da kažem, ne bih napisala

E-mail Ispis PDF
U početku, sasvim mala, gotovo neozbiljna želja ili potreba da nekud pobegnem, u meni se javila davno, baš davno. Više se i ne sećam kada se to desilo. I kako je vreme oticalo, ta se potreba nije stišavala. Naprotiv, u mislima mi se taložio nemir, nedefinisani poriv i sve duži i teži krik. Onda sam jednog dana samo izašla napolje i otišla, bez pravca, samo sam pružila korak, a nešto kao da me je s leđa poguralo.

Nebo je bez boje, i oblaci su teški usud nad ovim svetom koji kao da je sve manji, ali sve što od toga vidim je tek mali deo praznog prostora visoko iznad glave. Već mesecima je vlažno i hladno, sav taj kamen i cigla sve su hladniji, toplota iza zidova kao da jenjava, iako redovi odavno crnih dimnjaka neumorno bljuju vatru i zasipaju odozgo pepelom koji se meša sa snegom i prekriva nas sivom prljavštinom.

Vreme je stalo u nekom izgubljenom trenutku u prošlosti. Pa ipak, navili smo satove, preokrenuli peščanike i veštački se zatvorili u neprolaznost. Više se i ne trudim da pogađam koje je doba dana. Mislim da je i moja duša izgubila boju, ako bih je kojim slučajem izgubila, utopila bi se u okolinu i više je ne bih pronašla. Raznolikost je, zapravo, samo slabo maskirana monotonija, i sve se svodi na svega nekoliko konstanti. Tešim se da, valjda, imam bar malo sreće i da će samo ona pomoći da ne moram da se brinem da će se žice kojim me pokreću pomešati sa tuđim..

Dođem tako i kući, a moja senka šmugne mimo mene i zalepi se na zid u sobi poput stare fleke. Nezgodno je što sam ja bila sigurna da je zakačena za mene i da nije pokazivala nikakve znakove da želi da pobegne. Iako svesna da je besmisleno, priznajem da sam prošla metlom kroz vazduh. Dok sam je tako gledala osetila sam da ju je sama činjenca da nema vlasnika donekle obezličila. Motrila sam je do prestarelog noćnog sata, mada je to bio jalov posao. Tek sutradan sam primetila da je promenila pozu. To se dešava svaki dan, i to po pravilu kad nisam tu, kao da ne želi da vidim kako se pomera. Onda sam se zabrinula. Jeste da mi nekako dođe kao zidni ukras, ali šta ja znam šta radi kad ugasim svetlo.

Znala sam da će sa lepim vremenom doći i vedro nebo, i zvezde će ponovo zatreperiti iznad moje kuće. Volela sam da ih posmatram, nudile su mi spokoj i bar na kratko činile da svi problemi nestanu. Sećam se kad sam jednom pokušala da ih prebrojim. Počela sam jednom, pa drugi put, pa treći... Pokušavala sam i pokušavala, da bih napokon shvatila da to neće moći tako. Neku bih zvezdu čak nekoliko puta uračunla, ili bih kod neke pobrkala brojeve. Rešena da istrajem u tom naumu, uzela sam marker i redom ih precrtavala, pa sam na kraju saznala i koliko ih je. Sad, možda je ipak važnije što su mi noći puste i pune mraka i na nebu se više ne vidi ništa.

P. S. Nema trajne čarolije. Sve čemu ne posvećuješ pažnju izbledi i nestene. Ljubav, strast, snovi... ljudi.


Nataša ANDRIĆ

 

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1478. 15. februar 2019.       SANADERIZACIJA MILA ÐUKANOVIĆA:Parti...

 

Monitor broj 1477

Monitor broj 1477  8. februar 2019.       Priajtelji iz devedesetih:TAJNE PR...

 

Monitor broj 1476

Monitor broj 1476  1. februar 2019.       AFERA ATLAS:Kako je Prva banka pre...