Monitor.co.me

Broj 1463

Na ivici

Sa mehanizmom potpunog izokretanja, u prethodnoj Alterviziji, već smo zakoračili prema (desnoj) ivici širokog spektra vladajućih ideoloških mehanizama, onoj iza koje prestaje svaka ideologija, pa i politika, i počinje otvoreno nasilje. U današnjoj Alterviziji, ovoj ivici, približićemo se još više. Sa tri povezana mehanizma. Sa razaranjem memorije, opštom pretnjom, i pojedinačnom agresijom, da ova tri mehanizma, ovde, na samom početku, nazovemo ovako apstraktno i tehnički. Ilustracije koje slede, iz aktuelne i, na žalost, bogate prakse vladajuće crnogorske oligarhije (mada ni svet pa čak ni do skoro najprosperitetniji deo sveta u ovome ne zaostaje), reći će mnogo više. Krenimo redom.
Više...
 
Broj 1462

Svet okrenut naglavce

„Svijest ne može nikada biti nešto drugo do svjestan bitak, a bitak ljudi je njihov stvarni životni proces. Ako se u svakoj ideologiji ljudi i njihovi odnosi pojavljuju obrnuti glavačke kao u cameri obscuri (mračnoj komori), onda ovaj fenomen proizlazi isto tako iz historijskog procesa njihova života, kao što obrnutost predmeta na mrežnjači oka proizlazi iz njihova neposredno fizičkog procesa života." (Karl Marx i Friedrich Engels, Nemačka ideologija, 1846, Rani radovi, Naprijed, Zagreb, 1976, str. 370)

 

U širokom spektru ideoloških mehanizama, mehanizam totalnog izokretanja, izvrtanja, okretanja stvari naglavce, upravo opisan u gornjem citatu, iz Nemačke ideologije, jedne od najpoznatijih referenci u celokupnoj istoriji moderne nauke, sigurno je najmarkantniji. Razlika između njega i onog drugog, mehanizma pars pro toto, sporednifikacije i spina, opisanog u Alterviziji prošlog petka, proizilazi iz različitog stanja kapitalizma kao svetskog i istorijskog sistema. Suptilni spin dominira u normalnom, okretanje naglavce u stanju sistema koje je daleko od ravnoteže, da se još jednom poslužimo rečima Ilje Prigožina.

Više...
Broj 1461

Pars pro toto

U logici kao nauci o ispravnom mišljenju, greška iz naslova ovog teksta, pars pro toto, označena je kao jedna od najčešćih. Ova greška čini se kada se deo pogrešno predstavlja kao celina, ili, to je najčešći oblik manifestovanja ove greške, kada se jedan od više delova, preuveličava na uštrb ostalih delova ili faktora. A pošto je današnji svet, fizički, a posebno društveni, krajnje kompleksan, kontradiktoran i dinamičan, veoma je lako, da se zaluta upravo u zabran ove greške. Kao kada se, u složenom odnosu, preplitanju i interakciji između ekonomije, politike i kulture, umesto odgovarajućeg multifaktorskog pristupa, mere i balansa, zapadne u jednostrani ali zavodljivi ekonomizam ili nacionalizam, da ovde podsetimo samo na dve greške koje su čak i u društvenoj nauci, o ideologiji i politici da i ne govorimo, najčešće.
Više...
Broj 1458

Vreme čuda

Stanje sistema koje je daleko od ravnoteže, jedna je od glavnih ideja u teoriji haosa Ilje Prigožina (1917-2003), belgijskog naučnika, dobitnika Nobelove nagrade za oblast fizičke hemije 1977. Reč je o stanju u kojem prestaju da važe zakoni stare, njutnovske fizike, i počinju da važe zakoni nove, postnjutnovske fizike, kako se nova nauka Ilje Prigožina još ponekad naziva. Onima koji u ovom novom stanju nastavljaju da misle po starom, novi fenomeni sve češće ostaju neobjašnjeni, kao neka čuda. Oni drugi počinju da ih tumače i razumeju na novi način. Efekat čuda, koji smo i mi, uz pomoć poznatog romana Borislava Pekića, stavili u naslov ovog teksta, najbolje ilustruje izvanredna metafora leptira Ilje Prigožina. Prema ovoj metafori, u stanju sistema koje je daleko od ravnoteže, čak i najmanji pokret leptirovih krila u Pekingu, može da izazove zemljotres u Los Anđelosu.
Više...
Broj 1457

Strah

Za mene su rat svih protiv sviju odnosno Levijatan Tomasa Hobsa i klasna borbe odnosno Kapital Karla Marksa dosta dugo bile dve manje ili više odvojene mada svaka na svoj način velike teorijske ideje. Da je ova druga, kao svakodnevna borba radnika, za posao, platu i hleb nasušni, samo oblik, ali i pred-stadij, onog prvog, straha od smrti, koji prati onaj strašni hobsovski rat, nisam, međutim, otkrio u biblioteci, nego u neposrednom iskustvu. U velikoj pa i ličnoj traumi postjugoslovenskih ratova 1990-ih.
Više...
Broj 1456

Moć samoobmane

Čovek po prirodi nije ni dobar ni zao, nego u sebi sadrži potencijale i za jedno i za drugo, a da li će, i u kojoj (sraz)meri, realizovati ovo ili ono, ili neku njihovu kontradiktornu kombinaciju, uvek zavisi od više faktora. Ovako bi mogao da glasi, najkraći rezime, istorijski verifikovane, realističke antropologije, od Aristotela do danas. Koji(rezime) jednako važi za čoveka kao vrstu, kao i za svakog čoveka pojedinačno. Umesto beskonačnih doktrinarnih sporova, grešaka hipergeneralizacije, ipreteranih odnosno loših apstrakcija dobra i zla, dakle, ono što je neophodno, to je, uvek konkretna diferencijalna analiza, da rečenu antropologiju ovde nazovemo i tako.
Više...
Broj 1455

Veliko nerazumijevanje

Naravno da je velika istorijska ironija, što su na veliko nerazumevanje i potcenjivanje ideologije, morali da nas podsete najnoviji predstavnici desnice i ultradesnice, Donald Tramp („fake news", lažne vesti), i Kembridž Analitika („facebook", eksploatacija straha). Još veća je istorijska ironija, što od ovog nerazumevanja i potcenjivanja, nisu patili Karl Marks i Fridrih Engels, kritičari nemačke idealističke filozofije, i očevi osnivači dijalektičkog materijalizma. Upravo suprotno, najdubljem razumevanju ideologije, oni su, još danas davne 1846., u Nemačkoj ideologiji, dali najveći doprinos.
Više...
Broj 1447

Najveća nepravda

Problem kapitalističke eksproprijacije tehnološke rente ima najmanje tri društvena aspekta ili sloja. Njegov prvi sloj funkcioniše na samoj uzburkanoj površini društva. Reč je o svakodnevnom i bučnom mnoštvu kapitalistički proizvedenih i manipulisanih identiteta, strahova, histerija i sukoba. Od unutrašnjih nemira i nasilja, preko međudržavnih sukoba i ratova, do onih najstrašnijih, nuklearnih, klimatskih i ostalih apokaliptičkih pretnji. Ni mehanizam ovih sukoba, nije nepoznat. Kapitalizam, eksproprijacija tehnološke rente, povećavanje unutrašnjih ekonomsko-socijalnih odnosno klasnih polarizacija, posledično povećavanje međudržavnih konfrontacija, ovako taj mehanizam izgleda u najkraćem.
Više...
Broj 1446

Kapitalizam

Veliki um u stanju je da stvari vidi još dok su u samom začetku. Onaj drugi, ni kada su na svom vrhuncu, ili, čak, izmaku. Karl Marks bio je kritičar, ali i sledbenik G. V. F. Hegela. Velikog, zapravo najvećeg filozofa dijalektike. Sledeći upravo dijalektiku svog velikog učitelja, Karl Marks bio je u stanju, da kraj kapitalizma kao istorijskog sistema, kao čudovište koje proždire samo sebe, predvidi još pre stopedeset godina. Dvorski intelektualci, zarobljeni, to jest uslužni umovi našeg vremena, ovu kapitalnu činjenicu, ne vide, preciznije ne žele da vide, ni dan-danas, kada je ona toliko očigledna.
Više...
  • «
  •  Početak 
  •  « 
  •  1 
  •  2 
  •  3 
  •  4 
  •  5 
  •  6 
  •  7 
  •  8 
  •  9 
  •  10 
  •  » 
  •  Kraj 
  • »
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1464 / 2.novembar 2018.     ĆERANJE:Između dva mraka (Zoran Radulov...

 

Monitor broj 1463

Monitor broj 1463 / 2.novembar 2018.   BAGER U SUZI EVROPE:Sve je isto, samo Tare ne...

 

Monitor broj 1462

Monitor broj 1462 / 26.oktobar 2018. TELEFONSKA ŠAPUTANJA:Sa kim se druži ANB (Zoran R...