Monitor.co.me

Broj 1429

Unutrašnje bi-polarizacije

U poslednjih trideset godina, došlo je do velikog, zapravo zastrašujućeg povećanja unutrašnjih ekonomsko-socijalnih odnosno klasnih razlika i bi-polarizacija, između 1-10 posto najbogatijih i 90-99 posto ostalih. I to ne više samo u zemljama daleke periferije, nego sada već i u samim centrima svetskog kapitalističkog sistema, SAD i EU. I ne više samo u kritički orijentisanim teorijskim hipotezama, nego sada već i u rigoroznim statističkim istraživanjima i nalazima, posebno onim Džozefa Stiglica, kada je reč o SAD, i onim Tome Piketija, kada je reč o Zapadu, i o svetskom kapitalističkom sistemu u celini, i u poslednjih više od trista a ne samo trideset godina.
Više...
 
Broj 1428

Alternative

Prema teoriji svetskog sistema Imanuela Volerstina, 1914-2050. vreme je velike smene istorijskih sistema, istovremene krize i kraja kapitalizma kao starog, polumilenijumskog, ali i začinjanja i rađanja nekog novog, od starog boljeg, ali, moguće, i lošijeg, istorijskog sistema. A da li će ova velika istorijska smena biti nabolje ili nagore, nije unapred dato, kako postulira ova ili ona dogma, nego značajno pa i odlučujuće zavisi od same čovekove borbe. Od njegove inteligencije, imaginacije i empatije. Od kvaliteta njegove alternative.
Više...
Broj 1427

Ponavljanje istorije

U teoriji svetskog sistema Imanuela Volerstina, 1914-2050. vreme je krize i kraja kapitalizma kao polumilenijumskog istorijskog sistema, a u ovom vremenu, 1914-1944. posebno mračan i nasilan period, ne dva, nego jednog, velikog, tridesetogodišnjeg rata, koji je, na poznat način, odlučio poslednju veliku smenu na tronu svetskog hegemona. Da li je moguće ponavljanje istorije, 2014-2044., kao 1914-1944.?
Više...
Broj 1426

Populizam

Od šokantnih eksplozija, Breksita u UK, i Trampa u SAD 2016., teorija i kritika populizma ponovo je u modi. I, naravno, kao i u svakoj, i u ovoj modi ima dobrih, pa i veoma dobrih stvari. Ovaj tekst, međutim, posvećen je onim drugim, lošim stranama, limitima i nedostacima aktuelne, posebno vladajuće teorije i kritike populizma. Među kojima se najviše odnosno najmarkantnije izdvajaju četiri takva.
Više...
Broj 1425

Izuzetni oksimoron

Ekstremni centar je prosto nemoguć. Ako je nešto centar onda prosto ne može da bude ekstrem, bilo levi, bilo desni, bilo neki drugi. Kada se malo bolje, to jest šire i dublje pogleda, međutim, vidi se da je „ekstremni centar" Tarika Alija (Tariq Ali), njegove knjige sa ovim naslovom (The Extreme Center: A Warning, Verso, London, 2015.; drugo, prošireno i izmenjeno izdanje: The Extreme Center: A Second Warning, Verso, London, 2018.), kao i njegovih brojnih kraćih tekstova, kolumni i intervjua sa istim refrenom, jedan od najlucidnijih i najproduktivnijih koncepata u društvenoj nauci u poslednjih nekoliko, a možda i u svih poslednjih trideset godina. Kao takav, direktno ili indirektno, on je inspirisao i ovu i sledećih petnaest Altervizija.
Više...
Broj 1417

Opasna natomanija

Ono što danas opasno eskalira u posthladnoratovskim međunarodnim odnosima, nije neki novi hladni rat, kako to pogrešno dijagnosticira većina vladajućih političara, politikologa i analitičara, nego je to novi, ali divlji, neregulisani i apokaliptički opasni međunarodni multipolarizam. Takozvani novi hladni rat između Vašingtona i Moskve, NATO i Putina, i njihovih satelita (kada je o NATO reč, od skoro i Crne Gore), samo je deo ovog novog međunarodnog multipolarizma, nastao recikliranjem odgovarajućih komponenti zaostalih iz vremena prohujalog hladnog rata (tako da je greška vladajućih političara, politikologa i analitičara, udžbenički primer logičke greške pars pro toto).
Više...
Broj 1416

Bolesni nacionalizam

Čak i ekonomija, samo je posledica jedne dublje, zapravo najdublje krize poznog, ultramonopolističkog kapitalizma. Krize smisla, koja se manifestuje kao sve veća i, za čoveka, biće smisla, sve nepodnošljivija praznina. Kada ne uspe da pronađe nešto drugo, čovek je spreman da ovu prazninu popuni, i sebe „spasi" od nepodnošljivog ništavila, čak i najvećom iluzijom, zločinom i monstruoznošću. U Procesu i Preobražaju, ovaj strašni mehanizam, najbolje je opisao Franc Kafka.
Više...
Broj 1415

Stvarni državni udar

Za razliku od lažnog državnog udara, za koji vlast nema dokaza (naravno ukoliko u dokaze ne računamo „Edi mi je rekao a ja Ediju i danas verujem"), za onaj drugi, stvarni državni udar, vrha crnogorske vlasti, dokaza ima na pretek. Hronološki, događajno i sadržinski, sve ove dokaze možemo podeliti u najmanje tri vrste ili grupe.
Više...
Broj 1414

Lažni državni udar

Pre više od pola godine, dok optužnica u ovom slučaju još nije bila ni podignuta, jedan analitičar je dobro primetio, kako slučaj državni udar u Crnoj Gori, 16. oktobra 2016., ne može da se završi nerešeno, nego će vlast ili dokazati da je deo opozicije pripremao nasilno zauzimanje vlasti, pa će onda taj deo opozicije za to (ne)delo i odgovarati, ili vlast ovo neće dokazati, ali će se onda jasno pokazati kako je upravo ona, to jest ova vlast, čitav ovaj slučaj, fabrikovala i (zlo)upotrebila, za potrebe nasilnog zadržavanja vlasti, a i to je jedna vrsta državnog udara. Danas, usred glavne rasprave pred Višim sudom u Podgorici, jasno je da je po sredi ovo drugo, a ne ono prvo.
Više...
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

pozovi-sprijeci

CEROVO_Monitor_baner_310x60

 

Monitor u novom broju donosi

Monitor broj 1468 / 07.decembar 2018.     ZAROBLJAVANJE NEBOJŠE MEDOJEVIĆAStavlj...

 

Monitor broj 1467

Monitor broj 1467 / 30.novembar 2018.   PODGORIČKA SKUPŠTINA: 1918 – 2018:Prosl...

 

Monitor broj 1464

Monitor broj 1464 / 2.novembar 2018.     ĆERANJE:Između dva mraka (Zoran Radulov...