Povežite se sa nama

INTERVJU

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ, DIREKTOR AGENCIJE PRAGMA, POLITIČKI ANALITIČAR: Jagma za mladoženjom

Objavljeno prije

na

U Srbiji je ovih dana održano nekoliko opštinskih izbora. Najvažnijima se smatraju oni u beogradskoj opštini Voždovac koji su, navodno, reprezentativni za raspoloženje birača u čitavom glavnom gradu a dovoljno indikativni za Srbiju. SNS je na tim izborima osvojila oko 51 odsto, dakle natpolovičnu većinu a glavni konkurenti demokrate Dragana Đilasa oko 11 odsto. Većinu su naprednjaci osvojili i u drugim opštinama i sada su vanredni izbori ne samo za Beograd već i oni republički, sve češća tema. Šta se događa na srpskoj političkoj sceni na kojoj se nakon deset godina indikativno ovih dana kao gost pojavljuje i Milo Đukanović. O tome smo razgovarali sa Cvijetinom Milivojevićem, direktorom agencije za ispitivanje javnog mnjenja Pragma, autorom više knjiga iz oblasti novinarstva i odnosa sa javnošću, nekada novinarom i urednikom Naše borbe, Politike, Demokratije i Blica.

MONITOR: Šta se dešava sa biračkim tijelom u Srbiji, posebno sa nekadašnjim glasačima DS, ali i LDP u Beogradu?
MILIVOJEVIĆ: Ništa neobično. Naprednjaci su uspeli da populističkim rafalima, kojima više u epicentru nije ,,ugoženo srpstvo” već ,,briga za običnog malog čoveka”, presamite najveći deo nekadašnjeg radikalskog biračkog tela. Srpska napredna stranka otkako je na vlasti, ne da ne vodi politiku koju je obećavala svojim biračima u maju 2012. godine, nego – nije preterano reći – praktično ispunjava prošlogodišnja predizborna obećanja Liberalno-demokratske i, delimično, Demokratske stranke. Poglavito na onoj temi koja se čita kao Evropa nema alternativu.

DS nema lidera u punom kapacitetu, za stare simpatizere te partije Dragan Đilas je i dalje ,,strano telo”. Na kraju krajeva, on se u tu stranku učlanio tek ,,kad je sve bilo gotovo”, kada je Boris Tadić bio zaokružio svoju vlast, te 2004. Nekadašnji birači DS, oni koji su imali ,,herca” da za nju glasaju i u vreme Miloševićevog režima, izgubljeni su u vremenu i prostoru, pa deo izvornog identiteta DS, ne traže više u matičnoj stranci nego, kako koji, kod svojih nekadašnjih lidera Koštunice, Čede Jovanovića, Zorana Živkovića, Dušana Petrovića, oko ,,nevladinog” Vuka Jeremića, da ne govorim o Tadiću u ,,civilnom povoju”. Pazite, ,,nonsens”: Đilasovi poslanici u parlamentu Srbije blanko su podržali Vučićev i Dačićev Briselski sporazum, uz neverovatno objašnjenje da oni nešto tako ,,kapitulantsko” nikada ne bi potpisali!? Ko ozbiljno da shvati takvu stranku?

LDP-u se deo glasača, na lokalnim izborima u beogradskoj opštini Voždovac, odselio ka razumnom i razumljivom Rasimu Ljajiću, deo je otišao u apstinenciju, nezadovoljan otvorenim udvorištvom Jovanovića prema Vučiću. Ostatak problema ove partije leži u činjenici da je najveći deo LDP ,,opinion mejkera” (Goran Petrović, Prokić i Samardžić, Branislav Lečić, Srbljanovićeva, Vesna Pešić, Zoran Ostojić itd), iz raznih pobuda, napustio ovaj tim, ali svi uz javne kritike na račun prvog čoveka stranke.

MONITOR: Sve je izvjesnije da će na proljeće biti vanrednih izbora i na republičkom nivou. Dosta je izvjesno da će SNS biti njihov pobjednik. Koliko je za demokratiju opasno ovoliko naginjanje ka samo jednoj partiji, kojoj ni koalicija sa manjim strankama, više nije potrebna?
MILIVOJEVIĆ: Jedan sa od retkih Don Kihota među tzv. političkim analitičarima koji tvrdi da rejting naprednjaka ne može, recimo, da skače do 104 odsto!? Svaka podrška nekom političaru, makar se zvao i Vučić, ima svoje fizičke i matematičke granice. Šta hoću da kažem? Nigde toliko mržnje nije bilo, među kriptodemokratama i ,,opinion liderima” na javnoj sceni, kao u Srbiji, prema Vučiću i Nikoliću, do maja 2012. I nigde tolike poplave javne ljubavi među tim istim javnim i medijskim svetom, prema tim istim naprednjacima, samo godinu i po docnije!?

Sadašnja podrška Vučićevima, rezultat je i tog ,,vetra u leđa”. No, pre svega, posledica njegove ,,borbe protiv korupcije”, u kojoj je bilo i priličnih rezultata, ali još više spinovanja vođe naprednjaka u Svetog Georgija. Svugde u svetu, onaj ko je imao hrabrosti da se uhvati u koštac sa tom aždahom, dobivao je ogromnu podršku naroda.

No, od jednog trenutka birači očekuju da se, umesto ,,puštanja krvi”, hapšenja i medijskih procesuiranja pređe na nešto konkretno od čega će običan građanin imati, bar, malo koristi. To bi značilo ozbiljno oduzimanje nezakonito stečene imovine. Mislim da je mart poslednji mesec kada naprednjaci mogu da politički materijalizuju ono u čemu je bilo rezultata – bilo da je reč o Vučiću kao Eliotu Nesu ili, na primer, dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU. Posle toga, podrška koju sada imaju počeće polako da im se kruni.

MONITOR: Opozicija kao da je, bar ona najveća, izgubila politički kompas. Utrkuju se promjenljivim šansama kod Aleksandra Vučića. Ko će ostati u opoziciji?
MILIVOJEVIĆ: Do juče sam mislio da su prave opozicione stranke u sadašnjem skupštinskom sazivu LDP i Demokratska stranka Srbije. Sad se brojka svela na jednu – na DSS koja je, principijelno, na poziciji “Kosovo pre EU”, ali koja svojom političkom rigidnošću i nekomunikativnošću ne uspeva da apsorbuje biračko telo koje je sklono ovoj politici, a koga u Srbiji, u ovom trenutku, ima više od 25 osto. Naravno, tu postoji još nekoliko, razjedinjenih vanparlamentarnih stranaka desnice koje, po lokalnih izborima, u zbiru, skupljaju po desetak procenata glasova. Cenzus bi, ako im se Šešelj vrati do sledećih izbora, mogli da pređu i radikali.

Čiste građanske političke opozicije, ne računajući deo civilnog društva, skoro i nema. Pitate me čije su šanse za udaju kod naprednjačkog mladoženje najveće. Ukoliko SNS zaista ostvari trijumf blizu apsolutnoj većini, šta će im iko u vlasti osim dve-tri stranke nacionalnih manjina?

MONITOR: Ketrin Ešton će predložiti da se u januaru otpočnu pregovori između EU i Srbije. To će još više dunuti u jedra vlasti, pa i Dačićevoj SPS. Kuda bi se ova stranka mogla kretati, nakon eventualnih vanrednih izbora za republičku Skupštinu?
MILIVOJEVIĆ: Ne slažem se s pitanjem – moram da se našalim. Sve dobro što će birači prepoznati kao posledicu otvaranja pregovora sa EU, ići će na konto SNS, a sve loše (sve otvorenije odricanje od Kosova, primera radi), ide na konto socijalista. Tako su stvari postavljene u ovoj vladi u kojoj je prvi potpredsednik, u stvari, predsednik, a predsednik, zapravo, prvi potpredsednik. Vučić se ne hvališe isuviše implementacijom dogovora sa Tačijem, on je prepustio Dačiću da to bude njegova tema, jer od kapitulantske politike niko nije profitirao, pogotovo neko ko se do juče, poput Tome Nikolića i Vučića i Dačića busao u prsa junačka i kosovska. Stvarnost i biračko telo je moguće spinovati, ali samo do jedne granice. Naravno, da je podrška evrointegracijama u Srbiji možda i veća od 90 odsto, ako postavite benigno pitanje ,,Da li ste za ulazak u EU”. Međutim, niko ovde nije merio koliko bi ljudi glasalo za ulazak u EU (možda 2020, a možda i kasnije), ako je cena tog goluba na grani odustajanje od Kosova i Metohije.

A ako već pokušavate da obmanete građane na ovakav način, onda im hitno morate ponuditi neku opipljivu satisfakciju sad i odmah, od čega će njihovi mali životi imati koristi istoga trenutka.

Sterijini Rodoljupci

MONITOR: Milo Đukanović je bio u zvaničnoj posjeti Beogradu, nakon više godina. Toj je poseti u Srbiji pridavan veliki značaj, ali ona je, bar po javnom aspektu, bez ijednog ozbiljnog rezultata. Na čemu se onda zasnivalo toliko obostrano oduševljenje?
MILIVOJEVIĆ: Na golim propagandnim razlozima. Da režim u Srbiji građanima Srbije pokaže kako državnoodgovorno, ,,za razliku od Tadića, Koštunice i ostalih bivših”, nastupa sadašnja vlast, a Briselu i Vašingtonu – kako ispunjava delove agende koje se tiču ,,dobrosusedstva”. I da režim u Podgorici pošalje istu poruku Zapadu, a delimično i relaksira svoje državljane srpske nacionalnosti. Da Dačić javno opljune sve srpske funkcionere crnogorskog porekla, izjavom kako se on super slaže s Đukanovićem jer nije od Crne Gore. Da Đukanović pokaže svojim biračima kako je bio u pravu kada je ekspresno priznao Kosovo, jer se, eto, oficijelni Beograd ne ljuti na njega. Da… ništa važno što se tiče života običnih građana dve države Đukanović i njegovi domaćini nisu rešili: čak ni taj platni promet, ni pitanje dvojnog državljanstva…

Da ne govorim o tome da se običnom apolitičnom građaninu stomak izvrće kad vidi kako nas ,,mire” oni koji su nas najratobornije i svađali. Naravno da treba da sarađujemo, ali bez lažne patetike i protokola Sterijinih Rodoljubaca.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

MIORAG VUJOVIĆ, ORGANIZACIJA KOD: Stvaraju se preduslovi za raspodjelu nacionalnih resursa

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sve ukazuje na to da se stvaraju preduslovi za rasprodaju nacionalnih resursa kako bi se pokrivale fiskalne avanture i velika zaduženja bez realnog osnova u privrednom rastu

 

 

MONITOR: Kako komentarišete najavu izmjena Zakona o državnoj imovini ?

VUJOVIĆ: Ne možete pravdati izbjegavanje poštovanja procedura i zaobilaženje zakona time da želite brže donositi odluke. Javne finansije i državna imovina su zaštićene upravo tim procedurama i tim zakonima. To nisu privatne finansije niti privatna imovina da bi sa njom raspolagali na taj način. U privatnom biznisu stvari stoje drugačije, ali u onome što je opšti interes, uz mehanizme kontrole i provjere, a uz podrazumijevanu strategiju djelovanja, što je moguće dužu, vi smanjujete mogućnost greške. Zašto je to važno? Pa svaka greška na tom polju košta mnogo i nekada su potrebne decenije za ispravku. Ujedno, korupcija je tada lakše moguća, jer kada potisnete osigurače koje štite opšte dobro, tada je i rizik od te pojave veći. Procedura i transparentnost se uvode da bi se uz pomoć javnosti državna imovina  zaštitila od bilo kakve mogućnosti njenog umanjenja ili devastiranja.

MONITOR: Aktuelni zakon obavezuje Vladu da traži dozvolu od parlamenta za valorizaciju imovine vrijedne do 150 miliona. Izmjenama bi se ta vrijednost podigla na 300 miliona eura. Šta bi to značilo?

VUJOVIĆ: Razumijem da se desila inflacija, ali ne vidim zašto bi Vlada bježala od toga da se u Skupštini javno pretrese svaka odluka kojom se raspolaže državna imovina, dakle imovina građana. Zar ona ne bi trebala da bude okrenuta ka tome da sa parlamentom podijeli odgovornost u donošenju takvih odluka. Priča da treba brže djelovati ne stoji, jer i parlament može brzo reagovati ako se radi o stvarima koje mogu biti na dobrobit građana u smislu da vi nekoj imovini dajete dodatu vrijednost. Sve ukazuje na to da se stvaraju preduslovi za rasprodaju nacionalnih resursa kako bi se pokrivale fiskalne avanture i velika zaduženja bez realnog osnova u privrednom rastu.

Dopuštanje ovakve odluke bi u praksi značilo da Vlada ima dodatnu koncentraciju moći na polju ekonomije i fiskalne politike uopšte, da je manje kontrolisana i da uticaj ekstremno krupnog kapitala kroz takve odluke može da poraste do neviđenih proporcija, jer možete tada prodavati ili zalagati državnu imovinu za sve i svašta.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 21. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR RADE  VELJANOVSKI, POLITIČKI I MEDIJSKI ANALITIČAR, PROFESOR FPN U BEOGRADU U PENZIJI: Najveća opasnost po region bilo bi Vučićevo potpuno okretanje ka Istoku

Objavljeno prije

na

Objavio:

Brisel i Vašington imaju bojazan da napetosti u regionu ne eskaliraju-a oni znaju koliko je u tome Srbija važna, pa im je bitnije da se održi stabilnost nego da se promijeni vlast. Od ovih centara moći se može očekivati diskretno ohrabrivanje opozicije da izvede promjene, ali ne i da oni urade posao umjesto nje

 

 

 

MONITOR:. Jedno vrijeme ste bili aktivni u srpskoj politici. Da li ste  iznenađeni prilično oštrom podjelom u koaliciji Srbija protiv nasilja i kakva bi bila Vaša odluka?

VELJANOVSKI: Nisam iznenađen podelom u koaliciji Srbija protiv nasilja, zapravo je to sasvim logično. Tu koaliciju je okupljalo iskreno odupiranje nasilju i zajednička želja da se promeni vlast, ali to nije dovoljno za političko delovanje. Ne mogu istim putem oni koji su za Evropsku uniju i oni koji su protiv, oni koji smatraju da je u Srebrenici bio genocid i oni koji to negiraju i čak slave zločince iz srpskog naroda, stranke koje se zalažu za stvarne demokratske vrednosti i imaju svest o realnosti kosovskog problema i one koje veličaju mitove prošlosti i traže da se na Kosovu proglasi okupacija. Ja i dok sam bio više u politici nisam imao nikakav uticaj, ali bih se zalagao za jasno profilisanje svake partrije i zajedničko delovanje isključivo po programskim ciljevima.

MONITOR: Na izborima je,  prvi put, učestvovao i „narodni tribun“ Savo Manojlović i osvojio značajan broj glasova. On je, po završetku izbora, pozvao na neku vrstu postizbornog bojkota republičke skupštine i dijela lokalnih parlamenata. Kako ocjenjujete njegov iznenadni ulazak u institucionalizovanu politiku i očigledan pokušaj da bude i tu proaktivan?

VELJANOVSKI: Savo Manojlović je samo još jedan dokaz nezrelosti opozicione scene u Srbiji. Inače, u politiku se i može ući samo institucionalizovano, sve ostalo je amaterizam ili NGO građanski aktivizam, što ima dodirnih tačaka sa politikom, ali nema mnogo izgleda da se poentira. Izlaskom na izbore, a zatim pozivom na bojkot odnosno izlazak iz lokalnih parlamenata, Manojlović je doprineo konfuziji koja je već postojala, a što obeshrabruje birače i dovodi do apatije. Respektabilan broj glasova koje je ova opcija dobila tu i tamo, takođe dokazuje da je građanima potrebno nešto novo, što odavno očekuju, ali čega nema.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 21. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

MONITOR:  Kako vidite odnose na relaciji ministar pravde Andrej Milović i premijer Milojko Spajić, te najavu Milovićevog razrešenja?

MAROVIČ: Loša je poruka koju premijer šalje predlogom za razrješenje ministra pravde nekoliko dana nakon što su usvojeni zakoni potrebni za IBAR, a koje je pripremilo  Ministarstvo pravde na čijem čelu je Milović. Iako je taj predlog očigledan rezultat političkih razmimoilaženja, trebalo je da se desi kada je Milović isključen iz PES-a, a ne sada kada bi premijer trebalo da bude zahvalan zbog ostvarenih rezultata. Isto tako, nejasan je i potez Milovića kojim on umjesto da podnese ostavku ako se ne slaže sa politikom premijera i Vlade, upućuje na svoje razrješenje. U oba slučaja je riječ o neodgovornim potezima nekoliko sedmica prije očekivanog dobijanja IBAR-a, čime pada u vodu priča da je IBAR iznad svega. Iako je, kao što sam već rekla, EK dala zeleno svjetlo za IBAR, ovakav razvoj događaja pokazuje da IBAR, ipak, nije iznad političkih razmirica i partijskih interesa. Sve češće turbulencije u PES-u, ali i između koalicionih partnera, nisu ohrabrujuće za političku situaciju u zemlji koja mora biti stabilna da bismo se mogli posvetiti reformama.

MONITOR:  Kako komentarišete odluku Vlade da zbog prihvaćenog amandmana u Skupštini, Milović ne prisustvuje sjednici parlamenta, odnosno Spajićevo obavezujuće uputstvo ministrima da o svakom amandmanskom djelovanju na IBAR zakone moraju obavijestiti najprije Vladu?

MAROVIĆ: Logično objašnjenje za „uputstvo“ da Vlada mora da da zeleno svjetlo za amandmane na IBAR zakone je to da je ona u komunikaciji sa Evropskom komisijom i da se nije željelo rizikovati s eventualnim odstupanjima. Međutim, ministar pravde predstavlja Vladu, zakoni su iz njegove nadležnosti i ne vidim šta je moglo da pođe „po zlu“ i zašto je Vlada morala da ga povlači „navrat- nanos“ iz Skupštine. Ukratko, na ovom primjeru smo konkretno vidjeli paradoks da Vlada ne vjeruje svom ministru i da ne vrednuje njegov rad.

MONITOR: Predsjednik države Jakov Milatović odbio je da potpiše dva IBAR zakona. Može li to uticati na proces dobijanja IBAR-a?

MAROVIĆ:Evropska komisija je dala pozitivnu procjenu ispunjenosti mjerila i prije nego što su svi potrebni zakoni za IBAR bili usvojeni u Skupštini. Smatram da se niko na političkom nivou u EU neće baviti formalnim stvarima, posebno što, iako su primjedbe Predsjednika opravdane, zakoni nakon drugog glasanja moraju biti potpisani.

MONITOR: Kako vidite konstataciju premijera o “koordinisanoj opstrukciji Andreja Milovića i Jakova Milatovića” evropskog puta CG?

MAROVIĆ: PES je u više navrata, otkad je u situaciji da vodi proces evropske integracije Crne Gore, stavljao do znanja da svi koji su protiv njih su protiv našeg evropskog puta, pa, čak, kao što je to često slučaj, kad taj neko štiti zakon. U stvari je riječ o čuvanju pozicije i političkim sukobljavanjima.

MONITOR: Kako komentarišete prisustvo predsjednika Parlamenta Andrije Mandića na Svesrpskom saboru u Beogradu?

MAROVIĆ: Andrija Mandić je bio na „saboru Srbije i Srpske“ . Nije mu tamo bilo mjesto kao predstavniku Crne Gore i samim tim to nije ni mogao biti, već ili kao običan posmatrač, što je nedopustivo budući da je predsjednik Skupštine Crne Gore, ili, što je izvjesnije, dužnik višegodišnjeg političkog saveznika i ideološkog vođe Aleksandra Vučića. Takva pozicija bi bila kompromitujuća i ponižavajuća za svakoga, osim za Andriju Mandića, koji tako ne poštuje sopstvenu državu i omalovažava jednu od najviših funkcija u njoj.

MONITOR: U otvorenom pismu premijeru, kritikovali ste njegov stav da “IBAR nije postojao prije PES-a”, kako ste kazali, ali i ocijenili da nam sa ovom parlamentarnom većinom IBAR ništa neće značiti?

MAROVIĆ: I prije i poslije političkih promjena u državi, svi koji su na bilo koji način učestvovali u procesu su se zalagali za određene olakšice, promjenu politike uslovljavanja i ispunjavanje mjerila po prioritetima, intenzivniji monitoring Evropske komisije… Premijer, reakcijom da niko prije 44. Vlade nije pominjao IBAR, kao da je želio da izbriše sve prethodne napore, umjesto da sopstveni uspjeh učini još većim isticanjem da se do njega došlo zajedničkim trudom i radom.

Crna Gora treba da uđe u EU kao građanska država u kojoj se jednako garantuju prava svima i teško mi je zamisliti da se to može desiti uz većinu u čijem su sastavu oni koji negiraju crnogorsku naciju i ne priznaju državu koju treba da predstavljaju u institucijama Unije. To je paradoks i utoliko je i čudna pozicija EU, koja se i sama suočava sa jačanjem desničarskih partija i populista, i koja godinama nije blagonaklono gledala na takvu koaliciju u Crnoj Gori, a sada je zove „evropskom“.

MONITOR:  Kako vidite ovdašnje reakcije na glas Vlade za usvajanje Rezolucije UN o Srebrenici, te Rezoluciju o Jasenovcu koja je u parlamentu?

MAROVIĆ: Reakcije su različite i bespotrebno ispolitizovane i one su skrenule pažnju sa suštine: ovdje se ne radi o većem ili manjem značaju rezolucija, ovdje je riječ o tome da je Rezolucija o Srebrenici bila na dnevnom redu GS UN-a, da smo se kao članica morali izjasniti, a da je naš stav o tom pitanju odavno utvrđen, zasnovan na presudama međunarodnih sudova i civilizacijskoj obavezi. Ponoviću: najmanje što možemo da učinimo za žrtve genocida u Srebrenici je da ih se sjetimo 11. jula, a Rezolucija je važna i zbog toga što se sam genocid u javnosti često negira. Rezolucija o Jasenovcu koja bi bila usvojena u Skupštini Crne Gore ne bi suštinski ništa promijenila, jer se 22. april već obilježava kao dan proboja zarobljenih iz jasenovačkog logora i komemoraciji svake godine prisustvuje državni vrh Hrvatske, a, takođe, u javnosti niko nikada ne negira Jasenovac. Rezolucijom o Jasenovcu možemo pogoršati odnose sa Hrvatskom koja je dobar susjed i pruža nam podršku na svim poljima u procesu demokratizacije, a pogrešan je i motiv usvajanja Rezolucije da bi određena politička grupacija ostala na vlasti i to je nepoštovanje samih žrtava.

MONITOR: Šta nas čeka poslije IBAR-a?

MAROVIĆ: Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti, a samim tim što i ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima. Najzahtjevniji će, opet, biti rad na vladavini prava, odnosno jačanju institucija, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, neselektivnoj primjeni zakona u svim oblastima. Pregovori u poglavljima 23 i 24 će ubuduće biti usmjereni na ispunjavanje završnih mjerila, a koje ćemo dobiti u Zajedničkoj poziciji. Od presudne je važnosti da napravimo jasnu mapu puta, prioritete po godinama u trogodišnjem periodu, te da oko tih prioriteta gradimo konsenzus.

Glasanje za IBAR zakone je pokazalo da, iako vlast ne radi na toj sponi sa opozicijom, prvi put smo imali jasnu poruku opozicije da ne želi da blokira EU put. Da li je to bilo zbog „signala“ iz EU da ćemo IBAR dobiti bez obzira na sve, pa niko nije htio da političkim protivnicima pruži priliku da u njih upiru prstom, ili je rezultat, konačnog shvatanja da je EU cilj svih nas i da svi moramo učestvovati u njegovom ostvarivanju, ostaje da se vidi, ali je jasan putokaz u kom pravcu se mora ići.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo