Povežite se sa nama

INTERVJU

DR GORDANA MATKOVIĆ, FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIRANJE, I ADMINISTRACIJU, BEOGRAD: Evropa, ali bez iluzija

Objavljeno prije

na

Podstaknuti uzavrelim populizmom lakog ugledanja na razvijene zemlje EU, zaboravljamo da su naši sadašnji parametri važni za razvoj bitno drugačiji i olako prihvatamo „brzinu” koja nam se, navodno, nudi.Tako je od „švedskog standarda” kojim nas je zaludjivao Slobodan Milošević do dizanja očekivanja od vlada koje su u Srbiji,ali ne samo u njoj došle posle njega. O obećanjima, mogućnostima i dobroj vjeri razgovarali smo sa ekonomistkinjom i sociološkinjom dr Gordanom Matković koja je i sama, kao ministarka za socijalna pitanja u vladama Zorana Đinđića i kasnije Zorana Živkovića, bila pred velikim izazovima. Profesorka Matković je u javnosti izuzetno visoko ocenjivana kao ministarka, a dobitnica je i nagrade Konstantin Obradović za unapredjenje ljudskih prava kao i nagrade Erste fondacije i Evropske banke za obnovu i razvoj za žene u biznisu i vladi. Radila je i kao savetnica Svetske banke, UNICEF i UNDP.

MONITOR: Možemo li prema standardima Svetske banke, govoriti da kao region živimo u siromašnijem dijelu svijeta?
MATKOVIĆ: Nismo u siromašnijem delu. Prema klasifikaciji Svetske banke zemlje u regionu spadaju u zemlje sa višim srednjim dohotkom. U najvećem broju zemalja iz našeg regiona mereno prema liniji siromaštva od 1, pa i 2,5 američkih dolara jednake kupovne snage, dnevno siromaštvo se gotovo ne može «uhvatiti», a prema liniji od 5 dolara dnevno je uporedivo sa siromaštvom izmerenim u Latviji ili Poljskoj, i manje je nego u Rumuniji i Bugarskoj. Nešto je veće prema ovim podacima jedino siromaštvo u Makedoniji.

Subjektivno siromaštvo je međutim relativno visoko u našem regionu, verovatno jer se za mnoge standard smanjio u odnosu na period pre ratova i raspada bivše Jugoslavije. Dodatno na subjektivan osećaj ili strah od siromaštva utiče i porast neizvesnosti koja je neminovni pratilac tranzicije, ali i velike krize, iz koje još nismo izašli. Sve ovo su naravno statistike, koje nisu mnogo utešne ako se svakodnevno borite da pokrijete najnužnije potrebe – kako god one bile definisane, po evropskim ili po afričkim standardima.

MONITOR: Ako je motor razvoja za nas investiranje sa strane koje teško obezbedjujemo, a i kad ga ima ispostavlja se da je dato sa prikrivenim namerama. Dosta privatizacija je propalo, neke se vuku po sudovima, a gotovo je prestalo nuđenje grinfild investicija. Da li je neka vrsta našeg „nju-dila” moguća i poželjna?
MATKOVIĆ: Pa ja mislim da mi u regionu uopšte nismo iscrpeli ni reforme za koje znamo da su neophodne, i koje su fundamentalan preduslov ekonomskog razvoja i privlačenja investicija. Pravosudni sistem, administrativne barijere poslovanja, regulacija tržišta rada, da pomenem samo neke. Šta smo uradili sa reformama obrazovanja, i na kom mestu se nalazimo prema testiranjima matematičke i čitalačke pismenosti petnaestogodišnjaka?

Što se tiče «new deal» programa, čini mi se da ima prostora da se redizajnira socijalna država imajući u vidu da su se uslovi veoma promenili u odnosu na vreme kada je ona na ovim prostorima nastajala. Suviše je mnogo elemenata koji su vrlo velikodušni, barem na papiru, suviše je malo ljudi koji imaju stalan posao, bez prekida karijere i koji mogu da se oslone na sigurnost koju im nudi Bizmarkov sistem socijalnog osiguranja…

Možda treba da razmotrimo modele finansiranja zdravstva iz budžeta, a ne iz socijalnog osiguranja. Time bismo i ukupnu cenu rada smanjili što bi moglo da bude povoljno za investicije (iako ovo sigurno nije dovoljan uslov, kao što smo na primeru mnogih zemalja mogli da vidimo). Naravno da mora pažljivo da se odmeri u kojoj meri bi onda morao da se poveća porez na zarade, ali svakako i PDV, ili neki drugi porezi i kakve bi to efekte imalo na povećanje siromaštva. I naravno kakve to posledice ima na samo zdravstvo i njegovo funkcionisanje. Pitanje je i da li instituti porodične i invalidske penzije treba da se finansiraju kroz penzijski fond ili on treba pre svega da finansira starosne penzije, a da se zaštita od drugih vrsta rizika rešava kroz budžetsko finansiranje.

MONITOR: Da li je uopšte zamislivo da se ostvari nešto od onoga što je proklamovao politički autor Nju dila, Frenklin D. Ruzvelt pred smrt, kao drugu povelju o pravima, posle one o „četiri slobode” iz 1941. (verske, slobode mišljenja i slobode od straha i bede)?Pokušaji Ruzveltovih istomišljenika na čelu SAD nisu kasnije u tom pravcu daleko odmakli?
MATKOVIĆ: Američka država, pogotovo u socijalnom sektoru je potpuno drugačije koncipirana od evropskih država blagostanja. A zapravo ono što je Ruzvelt proklamovao u drugoj povelji o pravima veoma liči na evropske, a pogotovo na nordijske države blagostanja. Dakle moguće je, ali izgleda da nije baš verovatno u Americi čiji su temelji mnogo drugačiji i koja ne može ili ne želi da napravi ni značajniji iskorak od opredeljenja za tržišno obezbedjivanje zdravstvene zaštite za većinu stanovnika.

MONITOR: Kako kao ekonomistkinja i sociološkinja ali i sa iskustvom ministarke u vladi Zorana Đinđića, ocjenjujete najnovija „resorna” obećanja u vezi sa ekonomskom i razvojnom politikom sa jedne strane i socijalnom, sa druge, u rekonstruisanoj Vladi Srbije?
MATKOVIĆ: Mislim da nije dobro da se daju ocene pre nego što vlada izadje sa jasnijim planom promena. Neobično je jedino da se govori o nekim vrlo krupnim promenama koje bi, po mom mišljenju, morale da se pokrenu na početku četvorogodišnjeg mandata da bi bilo dovoljno vremena da se pažljivo osmisle, izanaliziraju i sprovedu. Mislim da smo imali previše reformi koje su bile ishitrene ili započete pa zaustavljene, jer naredna vlada ili nije bila u stanju ili nije htela da ih dovrši. Ipak moram da priznam da više nade polažem da će Evropa da izadje iz krize i da bi to moglo da ima mnogo veći efekat nego reforme koje se najavljuju.

MONITOR: U zemljma u našem regionu očigledna je dubina korijena organizovanog kriminala. I sa Zapada dolazio je veliki podsticaj da se iskoriste slabosti sudstva i raširene korupcije. Mogu li se kroz članstvo ili postupak pristupanja EU značajno smanjiti ovi problemi koji guše razvojne šanse na Balkanu?
MATKOVIĆ: Naravno da i u razvijenim zemljama postoji i kriminal i da se on širi i povezuje sa domaćim kriminalom i da traži slabosti sistema. Mi ne smemo da imamo iluzije u pogledu tog razvijenog sveta, a pogotovo EU, i treba da budemo spremni i da znamo da sve što je negativno i postoji kod nas, postoji i kod njih. Samo što su te zemlje ipak mnogo više uređene, mnogo je veći sloj društva koji je zaštićen kroz pravni sistem i institucije države. Ja verujem da bismo i mi kad- tad i kroz mehanizme spontanog razvoja ili prostog ugledanja stigli na taj nivo uređenosti države. Sa naglaskom na kad- tad. Ako želimo da ubrzamo proces uređenja države i društva verujem da je važan proces pristupanja EU, korišćenje njihovih modela, pa i finansijskih sredstava kako bismo odgovarajuće modele što pre mogli i da implementiramo.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo