Povežite se sa nama

INTERVJU

DR VUK VUKSANOVIĆ, VIŠI ISTRAŽIVAČ U BEOGRADSKOM CENTRU ZA BEZBJEDNOSNU POLITIKU (BCBP): Teško je povjerovati da je smrt Prigožina nesrećan slučaj

Objavljeno prije

na

Vagner grupa je postala udarna pesnica ruskog prisustva u Africi. To se prisustvo ticalo bezbjednosnih partnerstava sa lokalnim režimima, ali i vlasništva nad lokalnim resursima, poput rudnika dijamanata i zlata sa kojima Rusija lakše izbjegava sankcije „ kaže naš sagovornik, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbjednosnu politiku (BCBP) i saradnik LSE IDEAS, spoljnopolitičkog instituta pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE)

 

MONITOR: Posle smrti Jevgenija Prigožina, šefa paravojne grupe Vagner, najviše se nagađalo o interesu Vladimira Putina da on bude brutalno uklonjen. Sem osvete za pobunu Vagnerovaca, koji bi interesi Putina, koji se tiču rata u Ukrajini ili prisustva Rusije u drugim djelovima svijeta, time bili zadovoljeni?

VUKSANOVIĆ: Mnogo je ljudi koji su imali interes i želju da uklone Prigožina, u Ukrajini, Rusiji i na Zapadu. To je glavni razlog zašto je teško poverovati da je ovo bila nesreća. Ukoliko pretpostavimo da je Putin taj koji je odgovoran za stradanje Prigožina, deluje da ovo više ima veze sa Prigožinovom neuspelom pobunom, nego sa bilo čim drugim. Od kada je pao Bahmut, Vagner grupa je ruskoj vojsci prepustila operacije u Ukrajini, a sa i bez Prigožina, Rusija bi koristila Vagner grupu u različitim konfliktnim teatrima, naročito ako uzmemo u obzir da je Grupa samo formalno bila privatna firma, a uvek je zavisila od države, njenih instrukcija i resursa.

MONITOR: Vagnerovci su učestvovali i u ratu u Siriji, mada  ne i zvanično. Sada se vezuju za situaciju u Centralnoafričkoj republici i Nigeru. Tvrdi se da se Prigožin neposredno prije smrti, javio iz Malija. Da li je moguće da je u Africi poslije pobune djelovao bez pristanka Putina?

VUKSANOVIĆ: Dogovor koji je Prigožin postigao sa Putinom je navodno podrazumevao da se Grupa fokusira na Belorusiju i Afriku. Nemam indicije da je Prigožin solirao u Africi i da je to igralo bilo kakvu ulogu u načinu na koji je skončao. Bitno je naglasiti da je Vagner grupa postala udarna pesnica ruskog prisustva u Africi. To se prisustvo ticalo bezbednosnih partnerstava sa lokalnim režimima, ali i vlasništva nad lokalnim resursima, poput rudnika dijamanata i zlata sa kojima Rusija lakše izbegava sankcije. Takođe je Afrika lokacija retkih zemnih metala, koji su presudni za čitav niz novih tehnologija potrebnih za tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Rusija ne planira da se odrekne tih pogodnosti koje joj je Vagner doneo. Dokaz je činjenica da je Rusija već imenovala general-majora Andreja Averianova, iz ruske vojno-obaveštajne službe – GRU da predvodi Vagnerove operacije u Africi.

MONITOR: Prigožinov „marš na Moskvu“ nije deklarativno bio usmjeren protiv Putina već armijskog vrha. Smatra se, međutim, da je smijenjeni načelnik Vazdušno-kosmičkih snaga Sergej Surovikin, bio Prigožinov pristalica. Dan poslije Prigožonove pogibije Putin je izdao dekret da se Vagnerovi   dobrovoljci moraju zakleti pred zastavom Rusije. Ima li veze između ovih događaja i odluka?

VUKSANOVIĆ: Prigožin se u ruskom bezbednosnom aparatu počeo doživljavati kao figura koja se ne može kontrolisati. Njegova pobuna je bila očajnički pokušaj da se spasi. Ruska elita je bila zatečena. Međutim, razlog zašto Prigožinova pobuna u startu nije ugušena nasilno, je to što rusko rukovodstvo nije moglo priuštiti slike haosa u Rusiji dok vodi rat u Ukrajini.  Bez obzira na to ko je odgovoran za Prigožinovu smrt, reakcija posle smrti govori o tome da je ruska vlada želela da odmah reaguje i da stavi Vagner grupu pod još čvršću kontrolu države. To govori taj dekret, imenovanje novog zapovednika Vagnera za Afriku, ali i momentalno rasformiranje Vagnerovog kampa u Belorusiji.

MONITOR: Predsjednik Kine, Si Đinping, je boravio u Johanesburgu ali nije učestvovao u radnom dijelu samita. O ekonomskoj situaciji u Kini ima nešto više informacija nego o političkoj. Gdje je Kina na geopolitičkoj mapi svijeta?

VUKSANOVIĆ: Iako je tačno da postoje kineski unutrašnji problemi, zbog čega već decenijama postoje analize koje govore o neodrživosti kineskog modela, do sada se ispostavilo da je kinesko rukovodstvo veoma sposobno uspevalo da se izbori sa tim problemima. U ovom stadijumu, Kina je na putu da se ustoliči kao druga supersila u svetu – sa SAD, i kao jedini pravi direktni izazivač Vašingtonu.

MONITOR: Rat u Ukrajini se nastavlja ,ali se povremeno pominju i mirovni pregovori. Na samitu u Džedi, podržan je mirovni plan predsjednika Ukrajine. Ranije su neki evropski, pa i  neki američki  političari i analitičari, smatrali da je insistiranje Ukrajine na povratku svih njenih teritorija, nerealno. Sada su neki od njih, podržali Ukrajinu u tome. Šta je  ostvarivo?

VUKSANOVIĆ: Ne vidim uspeh ni za jednu od predloženih mirovnih inicijativa. Nijedna od mirovnih inicijativa nije u stanju da reši dva ključna problema oko kojeg se dva centralna učesnika u ratu sudaraju. Prvo je pitanje ukrajinskih teritorija, a drugo je pitanje članstva Ukrajine u NATO-u. Ako se nastavi rat ovim intenzitetom i sa ovakvom razmerom žrtava, očekujem iscrpljujući sukob u kojem će Rusija odneti prevagu i preuzeti kontrolu nad 43% ukrajinske teritorije. Nakon toga, Ukrajina postaje zamrznut konflikt.

MONITOR: U deklaraciji sa nedavne  neformalne konferencije u Atini za zemlje Jugoistočne Evrope i Ukrajinu i Moldaviju, nisu pomenute sankcije Rusiji niti ime Vladimira Putina u tačci u kojoj se osuđuju zločini. Vlast u Srbiji je to pripisala velikoj Vučićevoj diplomatskoj vještini. Ana Brnabić,  nedugo zatim, video linkom učestvuje na sastanku Krimske platforme-što je prošle godine odbijeno. No ministar Ivica Dačić tvrdi da je Brnabić odnosno Srbija, odbila sadržaj deklaracije te platforme.  Kako to da razumjemo?

VUKSANOVIĆ: Može se shvatiti da srpsko rukovodstvo ima velike teškoće da pomiri međunarodne i unutrašnje realnosti. Iako Srbija i dalje vodi politiku balansiranja, ipak je bliža Zapadu nego Rusiji. Međutim, unutrašnjoj javnosti se šalju totalno druge poruke. Proteklih nekoliko meseci mi vidimo da je, po pitanjima odbrambene i bezbednosne politike saradnja Beograda sa Vašingtonom jača, ali o tome se ne izveštava u vladinim medijima. Znači, jedna poruka se šalje međunarodnoj, druga domaćoj publici.

MONITOR: Ivica Dačić je  preko amabasadora Aleksandra Bocan Harčenka, primio depešu iz Moskve- iz Komiteta za saradnju Srbije i Rusije, pa očekuje datum sastanka i dogovore o ekonomskoj saradnji… SAD su sankcionisale šefa BIA, Aleksandra Vulina, između ostalog, i zbog veza sa Putinovim režimom. Koliki je zaista ruski uticaj u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji, Bih entitetu RS i Crnoj Gori?

VUKSANOVIĆ: Ruski uticaj se i pre rata preuveličavao, a sa trenutnim sukobom, sposobnost Moskve da bude efektivna na Balkanu je još više ograničena. I pre i posle rata, ruski uticaj se svodio na energetiku, nerešeni kosovski spor i rusku popularnost među lokalnom populacijom. Rat u Ukrajini je pokazao posebnu snagu ovog poslednjeg aduta jer ruski izazov Zapadu na Balkanu nije vojni ili ekonomski, već emotivni, jer se među delovima lokalne populacije Rusija doživljava kao način ispoljavanja nezadovoljstva Zapadom. To je razlog zašto lokalni lideri koriste Rusiju za sopstvenu političku promociju i zašto je Rusija i dalje faktor na Balkanu uprkos svojim trenutnim problemima. Lokalne elite isto tako koriste Rusiju da bi dobile bolju nagodbu od Zapada. Promena vlasti u zemljama kao što je Srbija bi možda smanjila ruski uticaj, ali ga ne bi totalno eliminisala zato što EU i dalje nije ozbiljna oko prijema novih članica, pitanje Kosova i dalje nije rešeno, a Rusija se i dalje dobro prodaje lokalnim glasačima.

 

Naš region će biti prikačen Evropi, ali neće biti njen dio

MONITOR: Na Bledskom strateškom forumu, predsjednik Evropskog savjeta, Šarl Mišel, je kazao da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da postanu članice EU do 2030-e. Dva dana kasnije, portparolka EU, izjavila je da će se zemlje priključivati EU prema zaslugama a ne rokovima, i najavila debatu o reformama u EU za liderski sastanak u Granadi. Koliko je značajan  stav Šarla Mišela o politici proširenja?

VUKSANOVIĆ: Ne verujem da ima geopolitički značaj Mišelova izjava, niti sam optimista kada je u pitanju strategija EU prema Balkanu. Nema volje ni saglasnosti u Evropi za proširenjem, zemlje Zapadnog Balkana nisu iste kao 2003. godine kada im je u Solunu obećana evropska perspektiva, a entuzijazma je sve manje. Rešenja regionalnih sporova, poput statusa Kosova, isto nema nigde na vidiku.  Umesto toga, imaćemo bizaran proces u kojem će region biti prikačen Evropi, ali neće biti njen deo. Samim tim, centri kao što su Berlin, Pariz i Brisel neće uvek moći da izguraju svoju agendu sa lokalnim vladama.

 

Rusija je prevelika da bi bila izolovana

MONITOR: Putin nije mogao da dođe na sastanak BRIKS-a u Johanesburg, ali je u govoru video linkom, predložio i stvaranje neke vrste međunarodne valute koja bi se bazirala na valutama članica BRIKS-a. Može li Putin svoj međunarodni „imidž“ popraviti preko organizacija kakav je BRIKS?

VUKSANOVIĆ: U trenutku kada su veze Rusije sa Zapadom prekinute, evidentan je zaokret Moskve ka azijskim silama u usponu, Kini i Indiji, ali i zemljama tzv. „Globalnog Juga.“ Sam BRIKS jeste preopterećen razlikama između država članica, prvenstveno bezbednosnim rivalitetom Indije i Kine. Međutim, BRIKS je makar privremeno vraćen u život zahvaljujući ratu u Ukrajini, i to u dva domena. Prvi domen je kriza globalnog lanca snabdevanja, ali drugi domen- mnogo važniji, je dominacija američkog dolara. Zemlje širom sveta su registrovale sa kojom lakoćom je Rusija izbačena iz globalnog finansijskog sistema i postale su svesne svoje potencijalne ranjivosti, zbog čega žele da smanje svoju zavisnost od dolara. Da li je sve idilično u odnosima Rusije sa nezapadnim svetom? Nije, ali jeste pokazatelj da je Rusija previše velika da bi bila izolovana.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

JOVANA MAROVIĆ, SAVJETODAVNA GRUPA BALKAN U EVROPI: Predstoji nam ogroman posao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dobijanjem IBAR-a ne zatvaramo ni jedno pitanje i ni jednu oblast „na duže staze“, u smislu da smo napravili toliki iskorak i postigli velike rezultate i da se time ne moramo više baviti. I ona poglavlja koja su spremna za zatvaranje zatvaramo samo privremeno, predstoji nam ogroman posao na svim poljima

 

 

MONITOR:  Momenat kada ćemo znati da li smo dobili IBAR približava se. Je li IBAR izvjestan?

MAROVIĆ: Da, dobijanje IBAR-a je izvjesno i ne bi tu  trebalo da bude nikakvih iznenađenja. S jedne strane, proces evropske integracije je zasnovan na principu zasluga (merit-based) i u okviru njega Evropska komisija utvrđuje politiku uslovljavanja, definiše mjerila koja treba ispuniti, prati njihovu realizaciju i daje svoju (pr)ocjenu o postignutom napretku. Zbog toga bi trebalo da je od presudnog značaja izvještaj koji je Evropska komisija već izradila i njime dala zeleno svjetlo da pređemo u završnu fazu pregovora. S druge strane, proces je i politički, države imaju pravo veta i mogu da blokiraju kandidatkinju za članstvo bez obzira na rezultate. U ovoj fazi, nema najave blokiranja i zato očekujem da ćemo krajem juna i formalno imati čemu se da se radujemo.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da je usvajanje IBAR zakona pokazalo da se reforma jedne od najvažnjih oblasti svela na  štrikiranje zadataka?

MAROVIĆ: Uzimajući u obzir preostala prelazna mjerila, njih 31, koje je ova Vlada „preuzela“ od prethodnih i krenula u njihovo ispunjavanje, a zbog specifičnih političkih prilika u državi, do sada su se pokazali kao najzahtjevniji politički uslovi koji su se odnosili na imenovanja u pravosuđu, a za koja je potrebna 2/3 ili 3/5 većina u Skupštini. Kada je ovo postignuto u parlamentu, „prozor i šansa“, koji se ukazali zbog geopolitičke situacije, su se još više odrškrinuli, a skroz otvorili zbog izbora za Evropski parlament na kojim su države članice željele da se pohvale i određenim rezultatima na Zapadnom Balkanu. Otuda smo imali intenzivnu komunikaciju institucija sa Evropskom komisijom, brze reakcije sa obje strane, konstruktivnu saradnju koja je u svakom trenutku imala jasan cilj – IBAR. Naravno, bilo je i lakše doći do tog cilja utoliko što smo još  na nivou ispunjavanja tehničkih uslova i tek predstoji da se usvojeno i sprovede u praksi. Zbog brzine su  napravljeni određeni propusti, koji nisu beznačajni, a odnose na često neadekvatno uključivanje zainteresovane javnosti, zanemarivanje konstruktivnih predloga, usvajanje problematičnih rješenja i sveukupno utisak je  da ćemo vrlo brzo morati dodatno da unaprjeđujemo ove zakone. IBAR jeste tehnički izvještaj i on do sada u procesu pregovora nije ni postojao, već su postojala samo mjerila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, pa je zbog toga Evropskoj komisiji i bilo lakše da zažmuri na određene propuste. Iz „IBAR epizode“ treba izvući pouke za dalji tok pregovora: zadržati posvećen odnos s obje strane, a otkloniti nedostatke, i tehničke i suštinske.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Karikatura ne može promijeniti svijet ali može svijest

Objavljeno prije

na

Objavio:

Karikatura je jednostavno glas razuma i duha, moćna onoliko koliko ima svijesti i kulture u društvu. Moćna koliko ima duha u narodu. Koliko ima prostora za nju u štampi i medijima. Ako toga nema, ona gubi svaki smisao

 

 

MONITOR: Od kada smo prvi put razgovarali, gotovo uvijek Vas pitam koliko nagrada ste do sada osvojili? Poslednjih mjeseci pristigla su neka nova priznanja. Važno je i reći da se radi o internacionalnim nagradama.

DRLJEVIĆ: Da, nagrade pristižu, povećava im se broj. U pravu ste, radi se o internacionalnim nagradama, njih i brojim. Domaćih ili nacionalnih gotovo da i nema, jer nema ni nacionalnih takmičenja. Ali imam jedno veliko priznanje, nije na spisku nagrada za karikaturu. Njega  sam dobio, a ne osvojio. A to je nagrada ili plaketa grada Kolašina za moj sveukupan doprinos kulturi mog rodnog grada, kojom se ponosim.

MONITOR: Za oko mi je zapala vaša novija karikatura „Pregovori“. Osim vrhunske ideje i izvedbe, vjerovatno i zbog aktuelnosti teme. Uvijek neki pregovori, i kod nas i u svijetu. Možete li je opisati i reći kako teče proces nastanka jednog ovakvog bisera?

DRLJEVIĆ: Radi se o karikaturi koja je upravo selektovana za nagradu u Brazilu. Pa eto, konstatujući da se puno pregovara, a  malo dogovara, napravio sam ilustraciju kako to ustvari izgleda. Naime, pošto su se ljudi toliko udaljili i otuđili, jedni druge niti čuju niti  razumiju. To mi liči na pijetla i sovu koji se uopšte ne mogu susresti, jer dok jedan spava  drugi je budan, i obratno.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ALEKSANDAR TRIFUNOVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK BANJALUČKOG PORTALA BUKA: Nemoguća je misija ideju Velike Srbije sprovjesti u djelo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris Deklaracije usvojene  na Svesrpskom saboru u Beogradu – tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima.  Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima

 

 

MONITOR: Na nedavno održanim prvom Svesrpskom saboru u Beogradu, usvojena a je i Deklaracija o zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Nenad Stevandić, predsjednik Skupštine RS, tvrdi da se ne radi o projektu Velike Srbije. Kakvo je Vaše mišljenje?

TRIFUNOVIĆ: Na sreću srpskog naroda koji živi van Srbije, trenutno ne postoji neka vrsta političkog pokreta niti neka vrsta političke mogućnosti da se na projektu Velike Srbije radi na bilo koji način. Ta ideja je najviše štete upravo donijela srpskom narodu. Revitalizacija te ideje-pa makar i verbalna, donijela bi veliku štetu i mislim da akteri političke scene za tako šta ne mare. Ali, najveći je problem što političari koji trenutno vladaju na prostorima na kojima žive Srbi, bagatelišu ideju jedinstva- pa na svaki pomen kulturnog ili sličnog ekonomskog  povezivanja Srba, iz regije dobijamo bojazan i strahove da se tu ipak ne radi o nekom pokušaju objedinjavanja teritorija. Kako ne vjerujem u iskrenost naših političara ma šta da pričaju-sa trenutnim političkim i ekonomskim snagama, Veliku Srbiju sprovesti u djelo  to je nemoguća misija. I ako bi neko sa tim i krenuo, to bi se obilo Srbima o glavu, prije svih.

MONITOR: Stevandić je, u intervjuu RTS, rekao da će ona biti početkom jula ratifikovana u parlamentu RS, a da je njen značaj i u tome što tekst Deklaracije pokazuje i adekvatno razumijevanje novih globalnih geopolitičkih odnosa. Kakav  „pogled na svijet“ nudi ovaj srpsko-srpski dokument?

TRIFUNOVIĆ: Parlament RS  će da ratifikuje sve što Dodik zamišlja. Vi nemate društveni dijalog na bilo koju temu. Na temu ovako ozbiljnu-ako su tu temu o srpskom jedinstvu tako shvatili kao što su to tvrdili na Svesrpskom saboru, nije bilo nikakve debate u društvu. Čak nije bilo ni unutar političke scene jer je opozicija bila isključena iz svega toga da bi i oni rekli neko svoje mišljenje. Mada je ovdašnja opozicija isto toliko „zaljubljena“ u Vučića koliko je to  u Vučića politički zaljubljen i Dodik. Naravno, možemo pričati koliko je u tome iskrenosti. Ali, jednostavno, u ovom trenutku u politici RS, odgovara da oni prikažu da imaju slogu sa Vučićem. Što se tiče pogleda na svijet-to je, po meni, najvažniji obris ove Deklaracije, tu je rečeno vrlo jasno: Nas svijet ne zanima. Srbi šalju poruku svijetu: Jedino smo mi ispravni-svijet nije, pa ćemo mi funkcionisati po našim pravilima. To je, samo potvrda toga kako se politički Srbi ponašaju. To ide na štetu, prije svega-Srbima u RS i Srbiji. Ne postoji nikakav pogled na svijet –mi „žmirimo“ prema svijetu gledajući šta se tamo dešava i kako se svijet brzo mijenja. I poručujemo: Mi ćemo po našem. To je nemoguća misija.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo