Povežite se sa nama

INTERVJU

DRAGAN JANJIĆ, FORUM ZA MEĐUNARODNE ODNOSE: Vučić na tankom ledu

Objavljeno prije

na

MONITOR: Pred izborom smo nove vlade Srbije. Po do sada poznatom, glavni partner naprednjacima Aleksandra Vučića ostaje SPS i Ivica Dačić koji je već viđen za ministarski mandat. Šta je, u stvari, Vučić htio prevremenim izborima?

JANJIĆ: Vučić i SNS su se izborima okrenuli pošto prethodna vlada, u kojoj su oni vodili glavnu reč, nije uspela da napravi ozbiljnije korake u reformama i pokretanju srpske ekonomije. Vanredni izbori su imali dvostruku ulogu – prva je da SNS „kupi vreme” kako bi pokušala da konsoliduje institucije a druga je da njen lider, koji je o raspisivanju izbora i odlučivao, dobije priliku da se učvrsti unutar stranke i da na važna mesta dovede kadrove u koje ima poverenja.

Vučić je ispravno procenio da su svi potencijalni oponenti na kolenima i da su im šanse da se nametnu tokom kampanje minimalne. Može se reći da je on i najveći dobitnik. Opozicija je svedena na oslabljenu i razbijenu Demokratsku stranku, pa SNS na političkoj sceni trenutno i nema protivnika od koga bi mogla da zazire.

Ali, pobeda je donela i očekivanja birača da će se ispuniti predizborna obećanja. SNS i Vučić tu su na tankom ledu jer je ekonomija u veoma lošem stanju a umesto institucija funkcionišu stranački i drugi centri moći. Svaka promena zahteva oštre rezove, što može da dovede do nezadovoljstva u širim slojevima stanovništva, a time i do stvaranja uslova za konsolidaciju opozicije.

MONITOR:Velika kolateralna dobit za naprednjake je i debakl nekoliko stranaka koje su bile stalno u parlamentu, a sada ostaju van njega. Još je značajnije što je DS na ,,staroj adresi” postala sasvim anemična, a Tadićev rezultat je daleko od pokazivanja snage. Može li se zamisliti Srbija bez starih Demokrata?
JANJIĆ: Srbija je postojala i bez stranaka koje su dominirale u proteklih dvadesetak godina, pa je moguće ponovo je zamisliti bez njih. Ali, „drobljenjem” i slabljenjem DS-a istanjeni građanski sloj je ostao bez stranke oko koje se do sada okupljao. Na političkoj sceni je ostao prazan prostor i samo je pitanje da li će DS uspeti da se reformiše i osnaži kako bi ga ponovo zauzela, ili će to učiniti neka nova politička grupacija.

Političari iz stranaka o kojima je reč su, inače, uspešno vodili akciju koja je rezultirala padom režima Slobodana Miloševića. Nakon pobede nad Miloševićem počele su podele, a nove vlasti nisu uspele da sprovedu reforme. Godine u kojima su glavnu reč vodili Koštunica i DSS bile su obeležene ispraznom populističko-nacionalističkom retorikom, a u vreme vladavine Tadića i DS-a akcenat je bio na PR prezentaciji, dok su ključni problemi društva, poput Kosova i reforme institucija, ostali netaknuti.

Vučić i SNS su pokupili glasove mase nezadovoljnih koje je bilo lako ubediti da su prethodne vlasti mnogo više mislile o ličnom interesu funkcionera, nego o dobru naroda. Poslednji udarac bloku koji je srušio Miloševića zadat je uoči izbora, kada je Tadić napustio DS, što nije moglo da prođe bez nekog vida podrške iz vladajućih krugova.

MONITOR: Šta je htio Tadić „rikvercom” prema Vučiću i sastavljanju nove vlade?
JANJIĆ: Tadić od početka nije imao ni jasan koncept ni viziju. Procena da će se većina članstva okrenuti prema njemu se pokazala kao pogrešna, a naknadno je shvatio da bi ulazak u vladu označio potpunu marginalizaciju njegove stranke, koja bi bila svedena na piona Vučića i SNS-a. On se verovatno nadao da će biti glavni partner u vladi, zbog čega je i insistirao na zahtevu da ne uđu SPS i Dačić. Vučić to nije prihvatio, pa su se NDS i Tadić našli u nezavidnoj poziciji.

MONITOR: Šta biste savjetovali Đilasu i Tadiću ako zajedno budu bili u opoziciji?
JANJIĆ: Okolnosti pod kojima je došlo do raskola ne dozvoljavaju da dve stranke u bližoj budućnosti počnu tesno da sarađuju. Pre bi se moglo dogoditi da jedna „proguta” drugu, ali ni to nije u skorom izgledu. Obe partije su u nekoj vrsti rasula i još nemaju snage da vode ozbiljnije akcije. DS verovatno ima više izgleda za konsolidaciju redova, o čemu će se više znati nakon izborne skupštine koja bi trebalo uskoro da usledi. Tadićeva NDS tek treba da definiše poziciju i strategiju u novonastalim okolnostima.

MONITOR: Glasanje članica DS u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope izazvalo je buru?
JANJIĆ: To je je možda najjasniji izraz podela i lutanja unurat DS-a. Dve članice PSSE iz DS-a, Nataša Vučković i Vesna Marjanović, podržale su rezuluciju kojom se, zbog Krima i ukrajinske krize, ograničava delovanje ruskih poslanika u tom parlamentu. Najoštrije kritike dobile su iz redova DS-a, pošto su potpredsednik stranke Borislav Stefanović i predsednik stranačkog spoljnopolitičkog dobora Dušan Spasojević ocenili da je reč o nedopustivom koraku.

Nema, dakle, punog konsenzusa ni kada je reč o politici prema EU. Uprošteno rečeno, Vučkovićeva i Marjanovićeva polazile su od stava da Srbija kao spoljnopolitički prioritet ima ulazak u EU i da, u skladu sa tim, nije prihvatljivo da u važnim evropsklim telima glasa za Rusiju, a protiv većine iz evropskih zemalja. Deo rukovodstva, pak, smatra da Rusiju ni u kom slučaju ne treba ljutiti, što je u skladu sa spoljnom politikom koju je vodio Tadić.

Neposredno nakon sučeljavanja u vezi sa glasanjem u PSSE poslanici iz redova DS-a odlučivali su o mestu zamenika šefa njihovog poslaničkog kluba. Đilas, koji je po funkciji šef tog kluba, na mesto zamenika je predložio Stefanovića, ali je preglasan. Zamenik šefa poslaničke grupe postala je upravo Nataša Vučković, koja je i potpredsednica stranke.

Ovaj detalj ne bi trebalo tumačiti kao definitivan nagoveštaj promene odnosa snaga, ali ipak jasno pokazuje da su unutrašnja previranja u toku. Primetno je, takođe, da nema informacija o tome da je DS raspravljala o suštinskoj stvari, odnosno o odnosu prema EU i Rusiji u uslovima narastajuće ukrajinske krize. To pokazuje da snage za ozbiljno sučeljavanje sa strateškim pitanjima, a time delimično i razlozima za urušavanje uticaja DS-a, još nema.

MONITOR: Iz institucija EU stigli su signali da usklađivanje našeg zakonodavstva sa „akijem” podrazumeva i funkcionalno pravosuđe i razotkrivanje i procesuiranje brojnih političkih ubistava iz 90-ih i kasnijih godina, među kojima su i ubistva preko dvadeset novinara. Može li se to?
JANJIĆ:Srbija od pada Miloševićevog režima ne uspeva da reformiše pravosuđe. Bilo je više smena i pokušaja reorganizacije, ali je uticaj političkih i drugih centara moći uvek bio jači od sudske profesije. Danas, dve godione nakon smene DS-a i Tadića, stvari se nisu promenile, a sudska i tužilačka udruženja se žale na pritiske. I način na koji tabloidi izveštavaju o kriminalnim i korupcionaškim aferama svojevrsna je degradacija sudske profesije i funkcioniše kao neka vrsta javnog pritiska na sudije.

Vučić i SNS imaju političku moć da stvari promene. Ali, u praksi su sve partije deo godinama stvaranog sistema u kome pozicija sudija nije onakva kakva bi trebalo da bude u demokratskom društvu, pa će sprovođenje reformi biti težak zadatak. Čak i uz najbolju volju, posao se ne može obaviti za godinu ili dve.

Ubijanje dijaloga

MONITOR: Koliko su mediji u Srbiji spremni da kvalifikovano prate političku scenu i društvena zbivanja i budu, po svojoj demokratskoj ulozi, korektiv političarima?
JANJIĆ:Mediji u Srbiji su u velikom procentu prenosioci političkih u drugih poruka koje dobijaju iz različitih centara moći. Istraživačko novinarstvo „proterano” je na različite platforme na internetu, a novinari i urednici sve manje postavljaju pitanja i tragaju za odgovorima. Dakle, nisu na nivou uloge koju bi trebalo da imaju u demokratskom društvu.

Takva situacija nije nastala pretežnom krivicom novinara i medija. Srpska politička elita već godinama sistematski ubija svaku vrstu javnog društvenog dijaloga o ključnim političkim i ekonomskim pitanjima. Umesto toga imamo snažne kampanje čiji su glavni nosioci mediji pod kontrolom različitih centara moći. Kriminal i korupcija se rešavaju u tabloidima. Tabloidi hapse, vode istrage i presuđuju, pri čemu ih različite institucije, zavisno od trenutne potrebe, „hrane” selektivnim podacima.

Došlo je do tabloidizacije društva, pri čemu institucije počinju da uzmiču. Jako je bitno da je i Zaštitnik građana (ombudsman) Saša Jaknović takav trend prepoznao u svom redovnom godišnjem izveštaju dostavljenom Skupštini Srbije. Bilo bi dobro da to bude signal za ozbiljnu raspravu o ozbiljnom problemu.

 

Poslušni Dačić

MONITOR:Ima li neke logike u Vučićevom izboru partnera u vladi?
JANJIĆ:Vladu čini SNS, a svi ostali su neka vrsta statista. Jer, vladajuća stranka ima više od 50 odsto mandata u parlamentu i može svakoga trenutka da smeni svakog ministra, ukoliko vrh stranke, odnosno Aleksandar Vučić, procene da je to potrebno. Vučić nije javno govorio o ulasku SPS-a u vladu, nego o ulasku Dačića. Time je pojačao tenzije unutar SPS-a, gde je i za vreme prethodne vlade bilo ozbiljnih prigovora zbog potpune podređenosti Vučiću i SNS-u.

Istovremeno, u tabloidima se nastavlja pritisak na funkcionere SPS-a koji već mesecima prolaze kroz neku vrstu „toplog zeca”. Dan nakon što je predsednik Tomislav Nikolić poverio mandat Vučiću, na naslovnoj strani jednog tabloida objavljeno je da je Slavica Đukić Dejanović, visoka funkcionerka SPS-a i bivša ministarka zdravlja, proneverila milijarde. Pod optužbama su bili i drugi funkcioneri te stranke, uključujući i Dačića.

Vučić, koji se i lično podsmevao Dačiću na konferenciji za novinare održanoj pre desetak dana, je ispravno procenio da SPS nema prostora da se brani i da će, uprkos poniženjima kroz koja prolazi, prihvatiti mesto u vladi. Dobio je partnera koji će morati da ga sluša u potpunosti i do kraja. U takvim okolnostima i nije previše bitno koliko ministara SPS ima u novoj vladi.

SNS je, inače, mogla sama da formira vladu i da preuzme punu odgovornost, ali je procenila da je to ipak lakše učiniti uz, makar i formalne, koalicione partnere. Moguće je da su neki međunarodni faktori uticali na SNS da zadrži Dačića u vladi, ali to nije odlučujući razlog. Mislim da Vučić shvata da nije moguće u dogledno vreme ispuniti obećanja koja je dao u kampanji, a sve što se događalo oko formiranja vlade u javnosti treba da ostavi utisak da je reč o poslu u koji su uključene gotovo sve parlamentarne stranke.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

LINO VELJAK, PROFESOR FILOZOFIJE I GRAĐANSKI AKTIVISTA (FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U ZAGREBU): Besramna je laž da se rezolucijom o Srebrenici  srpski narod proglašava genocidnim

Objavljeno prije

na

Objavio:

I bez crnogorskog amandmana Rezolucija je jasna: zločine su činili pojedinci i skupine, a ne narod. Vlastodršci u Beogradu i Banjaluci (i njihovi sluge u Podgorici) žele halabukom izjednačiti Miloševićev zločinački režim  s narodom. Svrha tog izjednačavanja je u dodatnoj homogenizaciji naroda i – što je još važnije – prikrivanju pljačke i korupcije koja je na djelu

MONITOR: Hrvatska je jedna od zemalja kosponzora Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, veoma se oštro izražavao o zemljama iz regiona koje su poduprle  Rezoluciju. Kako se u hrvatskoj javnosti komentariše oštrina kojom zvanični Beograd, Banjaluka i dio političara u Crnoj Gori, kvalifikuju ovu odluku Hrvatske i još nekih država regiona?

VELJAK: Prije nego što odgovorim na ovo pitanje htio bih nešto reći. Predstavlja mi iznimnu čast što me još jednom redakcija Monitora zove da komentiram aktualna zbivanja u regiji. Pod vođstvom koliko časnog i hrabrog toliko i mudrog urednika Esada Kočana Monitor se u ovim decenijama afirmirao kao svjetionik nepotkupljivog novinarstva i kritičkog mišljenja (ne samo u Crnoj Gori nego i mnogo šire). Nedavno je netko od beogradskih moćnika optužio Monitor za antisrpstvo; istodobno neki drugosrbijanci tvrde da je Monitorova uređivačka politika pročetnička. To je indikator da je redakcija na pravom putu. Kad vam u Beogradu ili Banjaluci kažu da ste ustaša a u Zagrebu ili Mostaru vas optuže za četništvo (a to nije tek nekakva hipotetična mogućnost nego se dešavalo i još uvijek se događa) – to sasvim izvjesno znači da ste na pravom putu.

No, da se vratim na pitanje! Ne mogu komentirati javno mnijenje u Hrvatskoj, nego ću se ograničiti na jednu procjenu motiva osude Rezolucije kakva se oblikuje u „srpskom svetu“. Besramna je laž da se tom rezolucijom srpski narod proglašava genocidnim. I bez crnogorskog amandmana Rezolucija je jasna: zločine su činili pojedinci i skupine, a ne narod. Vlastodršci u Beogradu i Banjaluci (i njihovi sluge u Podgorici) žele halabukom izjednačiti Miloševićev zločinački režim koji je organizirao i provodio etničko čišćenje (koje je kulminiralo sudski ustanovljenim genocidom u Srebrenici) s narodom. Svrha tog izjednačavanja je  u dodatnoj homogenizaciji naroda i – što je još važnije – prikrivanju pljačke i korupcije koja je na djelu. Oni koji vjeruju glasnogovornicima „srpskog sveta“ i njihovim bezočnim konstrukcijama neće dovoditi u pitanje autoritet i legitimnost kriminalnih likova koji sebe izjednačuju s narodom.

MONITOR: Milorad Dodik je na dan glasanja o Rezoluciji u GS UN, zakazao sjednicu Vlade u Srebrenici ali je tražio i dozvolu da se položi cvijeće u Memorijalnom centru u Potočarima. Tome su prethodile nove prijetnje o osamostaljivanju RS. Kako da razumijemo neprekidno Dodikovo „miješanje karata“ u kojem ima i Srbije i Rusije i EU, a ponekad čak i SAD koje su ga stavile pod sankcije?

 VELJAK: To ponašanje može se objasniti isključivo Dodikovom kvislinškom ulogom, koja je motivirana jedino njegovim interesom da sačuva plodove pljačke nacionalnog bogatstva. Njegova nada se temelji na vjerovanju da će buduća Europska komisija biti blagonaklonija balkanskim diktatorima i da će američki predsjednički izbori rezultirati Trumpovim povratkom na vlast. Dotle mu ne preostaje ništa drugo nego da lavira, prijeti secesijom, licemjerno polaže cvijeće na grobove žrtava Karadžićevog režima koji on smatra patriotskim – i čeka pogodnija vremena.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SRĐAN PERIĆ, JEDAN OD POKRETAČA PREOKRETA: I dalje smo duboko neslobodno društvo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Problem je kod nas što mi nismo nezavisni od samovolje vlasti, a ta i takva vlast je spremna da žrtvuje i značajne segmetne državne samostalnosti u političkim dilovima – prije svega u okruženju – kako bi bila jača i stabilnija kod kuće

 

 

MONITOR: Ove sedmice obilježavamo Dan nezavisnosti. Imamo li šta slaviti?

PERIĆ: Proslave i slavlja ostavimo onima koji žive od njih i za njih, a da vidimo šta smo dobili u ovom periodu. Kome je do statistike pronaći će elemenata koji ukazuju na ekonomski rast, mada suštinski i strukturni problemi naše ekonomije ostaju nepromijenjeni. Preduzetnički duh je na ideološkom udaru – on se smatra gotovo neprijateljskim fenomenom. Razlog je jednostavan: slobodnog i preduzetnog čovjeka koji je egzistencijalno nezavisan teško kontroliše bilo koja vlast ili partija. Od perioda nakon Drugog svjetskog rata imamo neprestanu tendenciju da se građanima oduzimaju instrumenti snaženja lične slobode. Nekada je to bilo oduzimanje imovine, sada je to gomilanje javne uprave koja bi zavisila od rukovodstava. Rezultat je isti – zajednica porobljena ranije jednom, a sada od strane više partija.

Mi smo i dalje svojom esencijom duboko neslobodno društvo u kojem se drugo i drugačije napada najžešćom snagom, u kome emancipatorske ideje bivaju osuđene na sudbinu da ih nose oni koji bivaju izloženi razarajućoj usamljenosti, u kojoj se znanje doživljava kao opterećenje, a u praksi se nipodaštava napor usmjeren ka obezbjeđivanju održivosti.

Uloga intelektualca i u svijetu erodira, ali kod nas je ona gotovo sasvim obesmišljena. On u Crnoj Gori danas gotovo da nema saveznika ni u politici, ni u kulturi, ni u prosvjeti, ni u medijima… On je sumnjivo lice – neko ko pokušava misliti svojom glavom, a što moderna totalitarna svijest razumije kao subverzivnu djelatnost iza koje stoji neko “mnogo jak”. Filozofija palanke u punoj raskoši.  Uz to, intelektualac nema instrumente zaštite od bilo kojeg centra moći: on je nemoćan pred vlašću, opozicijom, represivnim aparatom, elitama, vlasnicima medija, krupnim kapitalom… Ukoliko je njegov glas dovoljno snažan – tu je oproban sovjetski model kompromata – dakle svi pobrojani će mu reći “što mu znaju” ako im narušava interese. Do tada je bezbjedan. Po prirodi čovjek je biće koje griješi, a svi oni ga žele držati pod kontrolom ciljanog i tempiranog suočavanja sa tim greškama. Na tim greškama i prljavim tajnama se želi vladati, preciznije: upravljati ljudima. Prijetnje prljavim tajnama ćete tako moći da dešifrujete i u izjavi recimo bivše predsjednice Vrhovnog suda, ali i onim koje daju prvaci i vlasti i opozicije. Oni će reći nešto kada bude vrijeme – kada odgovara zaštiti njihovog interesa. Čemu čekanje, ako nije ucjena po srijedi? Odmah nadležnim organima isporučite sve što imate, to je opšti interes – ne manipulisati strahom ljudi.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VLADIMIR NIKALJEVIĆ, PRIVREDNIK: Nova Strategija za građansku i evropsku Crnu Goru

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Deklaraciji koju je potpisalo šezdeset pet ozbiljnih ličnosti: naučnih, kulturnih, stručnih i privrednih, navedeno je da će se na strategiji raditi dvije godine i da će biti objavljena 2026. na dvadesetogodišnjicu obnove nezavisnosti Crne Gore

 


MONITOR: Što vas je motivisalo da počnete da radite na Strategiji za evropsko i građansko društvo (STEGA)?

NIKALJEVIĆ: Zapamtio sam dobro, raspad u krvi, velike, uvažene i nesvrstane države Jugoslavije. Ne mogu zaboraviti granatiranje olimpijskog grada Sarajeva i granatiranje Dubrovnika, grada pod zaštitom UNESCO-a, razaranja, na desetine hiljada ubijenih, raseljenih, kao i genocid u Srebrenici. Politička scena iz početka devedesetih me podsjeća na sadašnju u Crnoj Gori.  Medijski pritisak iz Beograda, ugroženi srpski narod… A dodatno, agresija Rusije na Ukrajinu i neki narativi kao: ,,Crna Gora mala Ukrajina“ i ,,ujedinjenje ili ukrajinizacija“ zatim očigledne aktivnosti na razjedinjavanju društva i teritorijalnom rasparčavanju, uznemirile su me. Na osnovu sjećanja iz devedesetih  i informacija koje  dobijam iz suprotstavljenih izvora, ubijeđen sam da je ponovo na sceni velikosrpski projekat  koji je mijenjao nazive: ,,Načertanije“, ,,Memorandum“, „Srpski svet“, ali koji nije odustajao od cilja i koji je poslije Referenduma promijenio taktiku i iznutra, kroz institucije sistema, a posebno preko političkog krila Srpske pravoslavne crkve i medija, napao sve sfere života i državnosti Crne Gore. I ne samo život  već je SPC  prisvojila i nezakonito uknjižila i naše mrtve pretke i njihove grobove. Ne govorim o vjerskom dijelu aktivnosti SPC već o političkim aktivnostima koje su u suprotnosti sa sekularizmom i kanonskim pravom.

MONITOR: Osnovali ste nevladino udruženje zbog te nezakonite  uknjižbe. Jeste li uspjeli što da promjenite?

NIKALJEVIĆ: Upravo nezakonita uknjižba grobova je bila ,,okidač“ i pokrenula nas, nekoliko prijatelja, da se organizujemo i osnujemo NVU Komunica NG i da ispitamo kako se desila ova nezakonita uknjižba. Uložen je ogroman rad. Pregledano je na hiljade posjedovnih listova, Podnijeta ustavna inicijativa za ocjenu nezakonitosti, zatim krivična prijava protiv ovlašćenog lica iz katastra, podnijeti zahtjevi za hronologije upisa nepokrenosti, obraćanja zaštitinicima imovinsko pravnih interesa države i naišli smo na zid i muk. Nakon ovoga mogli smo da odustanemo ili odemo dalje da se borimo za funkcionisanje pravne države. Institucije  kao katastar i ne samo on, rade protiv interesa Crne Gore.Tako smo došli do toga da treba se angažujemo. Očuvanje i prosperitet Crne Gore od svih nas zahtijeva odbacivanje svijesti koja očekuje da „neko drugi završi posao“. Sada je ponovo vrijeme, da damo doprinos za prosperitetnu i građansku Crnu Goru i iskoristimo šansu da budemo prva naredna članica EU.  Ne obazirući se na političke elite  i na institucije koje su  to već trebale uraditi pokrenuta je izrada strategije za građansku i evropsku Crnu Goru. U Deklaraciji kojom je najavljena njena izrada i koju je potpisalo šezdeset pet ozbiljnih ličnosti: naučnih, kulturnih, stručnih i privrednih, navedeno je da će se na strategiji raditi dvije godine i da će biti objavljena 2026. godine na dvadesetogodišnjicu obnove nezavisnosti Crne Gore. Prijedlog za naslov dokumenta je NOVA STEGA, pri čemu bi STEGA bila skraćenica od „Strategija za evropsku i građansku Crnu Goru“, a istovremeno asocijacija na istorijsku STEGU Petra I.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Kolumne

Random image

Novi broj

Facebook

Izdvajamo