Povežite se sa nama

INTERVJU

DRAGAN JANJIĆ, FORUM ZA MEĐUNARODNE ODNOSE: Vučić na tankom ledu

Objavljeno prije

na

MONITOR: Pred izborom smo nove vlade Srbije. Po do sada poznatom, glavni partner naprednjacima Aleksandra Vučića ostaje SPS i Ivica Dačić koji je već viđen za ministarski mandat. Šta je, u stvari, Vučić htio prevremenim izborima?

JANJIĆ: Vučić i SNS su se izborima okrenuli pošto prethodna vlada, u kojoj su oni vodili glavnu reč, nije uspela da napravi ozbiljnije korake u reformama i pokretanju srpske ekonomije. Vanredni izbori su imali dvostruku ulogu – prva je da SNS „kupi vreme” kako bi pokušala da konsoliduje institucije a druga je da njen lider, koji je o raspisivanju izbora i odlučivao, dobije priliku da se učvrsti unutar stranke i da na važna mesta dovede kadrove u koje ima poverenja.

Vučić je ispravno procenio da su svi potencijalni oponenti na kolenima i da su im šanse da se nametnu tokom kampanje minimalne. Može se reći da je on i najveći dobitnik. Opozicija je svedena na oslabljenu i razbijenu Demokratsku stranku, pa SNS na političkoj sceni trenutno i nema protivnika od koga bi mogla da zazire.

Ali, pobeda je donela i očekivanja birača da će se ispuniti predizborna obećanja. SNS i Vučić tu su na tankom ledu jer je ekonomija u veoma lošem stanju a umesto institucija funkcionišu stranački i drugi centri moći. Svaka promena zahteva oštre rezove, što može da dovede do nezadovoljstva u širim slojevima stanovništva, a time i do stvaranja uslova za konsolidaciju opozicije.

MONITOR:Velika kolateralna dobit za naprednjake je i debakl nekoliko stranaka koje su bile stalno u parlamentu, a sada ostaju van njega. Još je značajnije što je DS na ,,staroj adresi” postala sasvim anemična, a Tadićev rezultat je daleko od pokazivanja snage. Može li se zamisliti Srbija bez starih Demokrata?
JANJIĆ: Srbija je postojala i bez stranaka koje su dominirale u proteklih dvadesetak godina, pa je moguće ponovo je zamisliti bez njih. Ali, „drobljenjem” i slabljenjem DS-a istanjeni građanski sloj je ostao bez stranke oko koje se do sada okupljao. Na političkoj sceni je ostao prazan prostor i samo je pitanje da li će DS uspeti da se reformiše i osnaži kako bi ga ponovo zauzela, ili će to učiniti neka nova politička grupacija.

Političari iz stranaka o kojima je reč su, inače, uspešno vodili akciju koja je rezultirala padom režima Slobodana Miloševića. Nakon pobede nad Miloševićem počele su podele, a nove vlasti nisu uspele da sprovedu reforme. Godine u kojima su glavnu reč vodili Koštunica i DSS bile su obeležene ispraznom populističko-nacionalističkom retorikom, a u vreme vladavine Tadića i DS-a akcenat je bio na PR prezentaciji, dok su ključni problemi društva, poput Kosova i reforme institucija, ostali netaknuti.

Vučić i SNS su pokupili glasove mase nezadovoljnih koje je bilo lako ubediti da su prethodne vlasti mnogo više mislile o ličnom interesu funkcionera, nego o dobru naroda. Poslednji udarac bloku koji je srušio Miloševića zadat je uoči izbora, kada je Tadić napustio DS, što nije moglo da prođe bez nekog vida podrške iz vladajućih krugova.

MONITOR: Šta je htio Tadić „rikvercom” prema Vučiću i sastavljanju nove vlade?
JANJIĆ: Tadić od početka nije imao ni jasan koncept ni viziju. Procena da će se većina članstva okrenuti prema njemu se pokazala kao pogrešna, a naknadno je shvatio da bi ulazak u vladu označio potpunu marginalizaciju njegove stranke, koja bi bila svedena na piona Vučića i SNS-a. On se verovatno nadao da će biti glavni partner u vladi, zbog čega je i insistirao na zahtevu da ne uđu SPS i Dačić. Vučić to nije prihvatio, pa su se NDS i Tadić našli u nezavidnoj poziciji.

MONITOR: Šta biste savjetovali Đilasu i Tadiću ako zajedno budu bili u opoziciji?
JANJIĆ: Okolnosti pod kojima je došlo do raskola ne dozvoljavaju da dve stranke u bližoj budućnosti počnu tesno da sarađuju. Pre bi se moglo dogoditi da jedna „proguta” drugu, ali ni to nije u skorom izgledu. Obe partije su u nekoj vrsti rasula i još nemaju snage da vode ozbiljnije akcije. DS verovatno ima više izgleda za konsolidaciju redova, o čemu će se više znati nakon izborne skupštine koja bi trebalo uskoro da usledi. Tadićeva NDS tek treba da definiše poziciju i strategiju u novonastalim okolnostima.

MONITOR: Glasanje članica DS u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope izazvalo je buru?
JANJIĆ: To je je možda najjasniji izraz podela i lutanja unurat DS-a. Dve članice PSSE iz DS-a, Nataša Vučković i Vesna Marjanović, podržale su rezuluciju kojom se, zbog Krima i ukrajinske krize, ograničava delovanje ruskih poslanika u tom parlamentu. Najoštrije kritike dobile su iz redova DS-a, pošto su potpredsednik stranke Borislav Stefanović i predsednik stranačkog spoljnopolitičkog dobora Dušan Spasojević ocenili da je reč o nedopustivom koraku.

Nema, dakle, punog konsenzusa ni kada je reč o politici prema EU. Uprošteno rečeno, Vučkovićeva i Marjanovićeva polazile su od stava da Srbija kao spoljnopolitički prioritet ima ulazak u EU i da, u skladu sa tim, nije prihvatljivo da u važnim evropsklim telima glasa za Rusiju, a protiv većine iz evropskih zemalja. Deo rukovodstva, pak, smatra da Rusiju ni u kom slučaju ne treba ljutiti, što je u skladu sa spoljnom politikom koju je vodio Tadić.

Neposredno nakon sučeljavanja u vezi sa glasanjem u PSSE poslanici iz redova DS-a odlučivali su o mestu zamenika šefa njihovog poslaničkog kluba. Đilas, koji je po funkciji šef tog kluba, na mesto zamenika je predložio Stefanovića, ali je preglasan. Zamenik šefa poslaničke grupe postala je upravo Nataša Vučković, koja je i potpredsednica stranke.

Ovaj detalj ne bi trebalo tumačiti kao definitivan nagoveštaj promene odnosa snaga, ali ipak jasno pokazuje da su unutrašnja previranja u toku. Primetno je, takođe, da nema informacija o tome da je DS raspravljala o suštinskoj stvari, odnosno o odnosu prema EU i Rusiji u uslovima narastajuće ukrajinske krize. To pokazuje da snage za ozbiljno sučeljavanje sa strateškim pitanjima, a time delimično i razlozima za urušavanje uticaja DS-a, još nema.

MONITOR: Iz institucija EU stigli su signali da usklađivanje našeg zakonodavstva sa „akijem” podrazumeva i funkcionalno pravosuđe i razotkrivanje i procesuiranje brojnih političkih ubistava iz 90-ih i kasnijih godina, među kojima su i ubistva preko dvadeset novinara. Može li se to?
JANJIĆ:Srbija od pada Miloševićevog režima ne uspeva da reformiše pravosuđe. Bilo je više smena i pokušaja reorganizacije, ali je uticaj političkih i drugih centara moći uvek bio jači od sudske profesije. Danas, dve godione nakon smene DS-a i Tadića, stvari se nisu promenile, a sudska i tužilačka udruženja se žale na pritiske. I način na koji tabloidi izveštavaju o kriminalnim i korupcionaškim aferama svojevrsna je degradacija sudske profesije i funkcioniše kao neka vrsta javnog pritiska na sudije.

Vučić i SNS imaju političku moć da stvari promene. Ali, u praksi su sve partije deo godinama stvaranog sistema u kome pozicija sudija nije onakva kakva bi trebalo da bude u demokratskom društvu, pa će sprovođenje reformi biti težak zadatak. Čak i uz najbolju volju, posao se ne može obaviti za godinu ili dve.

Ubijanje dijaloga

MONITOR: Koliko su mediji u Srbiji spremni da kvalifikovano prate političku scenu i društvena zbivanja i budu, po svojoj demokratskoj ulozi, korektiv političarima?
JANJIĆ:Mediji u Srbiji su u velikom procentu prenosioci političkih u drugih poruka koje dobijaju iz različitih centara moći. Istraživačko novinarstvo „proterano” je na različite platforme na internetu, a novinari i urednici sve manje postavljaju pitanja i tragaju za odgovorima. Dakle, nisu na nivou uloge koju bi trebalo da imaju u demokratskom društvu.

Takva situacija nije nastala pretežnom krivicom novinara i medija. Srpska politička elita već godinama sistematski ubija svaku vrstu javnog društvenog dijaloga o ključnim političkim i ekonomskim pitanjima. Umesto toga imamo snažne kampanje čiji su glavni nosioci mediji pod kontrolom različitih centara moći. Kriminal i korupcija se rešavaju u tabloidima. Tabloidi hapse, vode istrage i presuđuju, pri čemu ih različite institucije, zavisno od trenutne potrebe, „hrane” selektivnim podacima.

Došlo je do tabloidizacije društva, pri čemu institucije počinju da uzmiču. Jako je bitno da je i Zaštitnik građana (ombudsman) Saša Jaknović takav trend prepoznao u svom redovnom godišnjem izveštaju dostavljenom Skupštini Srbije. Bilo bi dobro da to bude signal za ozbiljnu raspravu o ozbiljnom problemu.

 

Poslušni Dačić

MONITOR:Ima li neke logike u Vučićevom izboru partnera u vladi?
JANJIĆ:Vladu čini SNS, a svi ostali su neka vrsta statista. Jer, vladajuća stranka ima više od 50 odsto mandata u parlamentu i može svakoga trenutka da smeni svakog ministra, ukoliko vrh stranke, odnosno Aleksandar Vučić, procene da je to potrebno. Vučić nije javno govorio o ulasku SPS-a u vladu, nego o ulasku Dačića. Time je pojačao tenzije unutar SPS-a, gde je i za vreme prethodne vlade bilo ozbiljnih prigovora zbog potpune podređenosti Vučiću i SNS-u.

Istovremeno, u tabloidima se nastavlja pritisak na funkcionere SPS-a koji već mesecima prolaze kroz neku vrstu „toplog zeca”. Dan nakon što je predsednik Tomislav Nikolić poverio mandat Vučiću, na naslovnoj strani jednog tabloida objavljeno je da je Slavica Đukić Dejanović, visoka funkcionerka SPS-a i bivša ministarka zdravlja, proneverila milijarde. Pod optužbama su bili i drugi funkcioneri te stranke, uključujući i Dačića.

Vučić, koji se i lično podsmevao Dačiću na konferenciji za novinare održanoj pre desetak dana, je ispravno procenio da SPS nema prostora da se brani i da će, uprkos poniženjima kroz koja prolazi, prihvatiti mesto u vladi. Dobio je partnera koji će morati da ga sluša u potpunosti i do kraja. U takvim okolnostima i nije previše bitno koliko ministara SPS ima u novoj vladi.

SNS je, inače, mogla sama da formira vladu i da preuzme punu odgovornost, ali je procenila da je to ipak lakše učiniti uz, makar i formalne, koalicione partnere. Moguće je da su neki međunarodni faktori uticali na SNS da zadrži Dačića u vladi, ali to nije odlučujući razlog. Mislim da Vučić shvata da nije moguće u dogledno vreme ispuniti obećanja koja je dao u kampanji, a sve što se događalo oko formiranja vlade u javnosti treba da ostavi utisak da je reč o poslu u koji su uključene gotovo sve parlamentarne stranke.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo