Povežite se sa nama

DRUŠTVO

Kako poreći Mugijevu

Objavljeno prije

na

marijana_1

Marijana Mugoša ovih dana ne ide na posao. Nakon što joj je gradonačelnik Miomir Mugoša u decembru zabranio da sa psom vodičem dođe do svog radnog mjesta, odlučila se da protiv Glavnog grada podnese tužbu zbog diskriminacije, kršenja Zakona o kretanju
slijepog lica uz pomoć psa vodiča i onemogućavanja pristupa
radnom mjestu. Marijanu Mugošu smo zatekli u Udruženju lica za invaliditetom. Za Monitor je objasnila da joj je advokatica savjetovala da nema potrebe da ide na posao jer je pravno zaštićena, odnosno, ne mogu joj uručiti otkaz dok se sudski postupak ne okonča.

,,Po prirodi sam pozitivna osoba i vjerujem da će postupak biti brzo i uspešno okončan”, kazala je Marijana Mugoša i najavila da će ovih dana predati još jednu tužbu – za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova,
ličnih uvreda i povrede dostojanstva ličnosti.
,,Drugu tužbu neću povlačiti, kako god da se sve okonča. Prvu, ukoliko me vrate na posao, naravno da hoću”.
Gradonačelnik Podgorice, simbolično, na Dan ljudskih prava 10. decembra, zabranio je slijepoj Marijani Mugoši da sa psom vodičem dođe do svog radnog mjesta.
Uslijedili su brojni protesti, razna udruže nja i organizacije su prozivale Miomira Mugošu za nepoštovanje zakona i nehumanost. ,,Ovdje se isključivo radi o samovolji jednog vlastodršca koja mora biti ograničena, što i jeste suština zakona”, pisalo je u jednom od upozorenja. Posljednje je stiglo iz britanske ambasade. 
,,Smatramo da Crna Gora ostvaruje napredak u oblasti pravne zaštite protiv diskriminacije na radnom mjestu i za štite građana sa invaliditetom. Nadamo se da taj slučaj ne predstavlja korak unazad i da će problem brzo biti riješen”, saopštila je britanska ambasada. 
Marijana Mugoša je sa svojim, sada već čuvenim psom Ksenom, na posao u opštinu Podgorica dolazila pet mjeseci. Prije toga je dvije godine sa koleginicama razgovarala o tome da će na posao dolaziti sa psom, specijalno obučenim za vođenje slijepih lica. 
,,Niko me nije upozorio da je taj pas nepoželjan, niko mi nije rekao da se plaši ili da ne žele da budu u kan celariji sa psom. Ja bih to razumjela jer je to njihovo pravo. Poslije sam tražila da se premjestim u neku drugu prostoriju, gdje bih sjedjela sama ili sa ljudima koji žive sa svojim kućnim ljubimcima. Nijesu imali volje da mi izađu u susret”. 
Skupština Crne Gore je 4. marta prošle godine usvojila Zakon o kretanju slijepog lica uz po moć psa vodiča. Za njega su glasale i vlast i opozicija. Zakon propisuje da će kaznom od tridesetostrukog do pedesetostrukog iznosa minimalne zarade u Crnoj Gori biti kažnjeno pravno lice ako slijepoj osobi sa psom vodičem zabrani slobodan pristup na javna mjesta. Mugoša bi, dakle, mogao platiti 2.750 eura. Za vlasnika feuda – i nijesu neke pare. 
Gradonačenik, ljekar po struci, čovjek koji je, dakle, položio Hipokra tovu zakletvu, ostaje dosljedan kršenju zakona. Ništa je Hipokrat, ukorio ga je i patrijski šef. Premijer Milo Đuka nović je na posljednjoj konferenciji za novinare kazao da će on lično poštovati prava svih hendikepiranih osoba u Crnoj Gori – i ona koja ih sljeduju po zakonu i ona po međunarodnim standardima. Đukanović je ukazao i da se ovaj slučaj mogao prevazići da je bilo malo više tolerancije i fleksibilnosti. Poslije se razjunačio i zaštitnik ljudskih prava Šefko Crnovršanin. 
I prije nego što je premijer pokazao velikodušnost prema hendikepirani ma, okolo se moglo čuti da će slučaj Marijane Mugoše Đukanović koristiti za obračun sa Mugošom. Navodno, gradonačelnik Podgorice ima previše vlasti i previše su mu porasle ambicije. Upućeni kažu i da novi Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi koji zabranjuje gradonačelnicima da budu poslanici treba da ograniči Mugošinu vlast. 
Marijana Mugoša kaže da je njen cilj da se izbori za svoje pravo i da u njenom dijelu priče nema političke konotacije. 
,,Ja sam apolitična, ali jako strpljiva i uporna. Borim se za svoja i prava ostalih osoba sa invaliditetom. Danas je uskraćeno moje pravo, a sjutra će biti nekoj drugoj osobi zabranjeno da dolazi, recimo, u kolicima ili uz pomoć štaka. “ 
Gradonačelnik je odluku donio. Može mu se. Sada je na po tezu sud. Marijana Mugoša, pravnica po zanimanju, ima vjere u crnogorsko pravosuđe.

 

Vesna RAJKOVIĆ

Komentari

DRUŠTVO

NESREĆE NA CRNOGORSKIM PUTEVIMA: Pare preče od života

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ljudski faktor, stanje puta i tehnička neispravnost vozila, najčešći su razlozi udesa u Crnoj Gori. O prvopomenutom dovoljno govori podatak da je tokom jula policija uhapsila 307 pijanih vozača. Deset dnevno, među onima koji prethodno nijesu izazvali nesreću

 

Uprava policije će na 73 lokacije u državi postaviti stacionarne sisteme za mjerenje brzine kretanja vozila (radare), ponavljaju nadležni duže od tri godine. A radara na putevima još nema. Iskustva govore da su postavljanjem kamera na putevima zemlje EU značajno smanjile broj  saobraćajnih nesreća.

,,U sko­ro svim evrop­skim ze­mlja­ma na otvo­re­nim pu­te­vi­ma su uki­nu­te saobra­ćaj­ne pa­tro­le i za­mi­je­nje­ne ovim si­ste­mi­ma i ta­ko se vr­ši ra­dar­ska kon­tro­la’’, objašnjavali su nadležni u MUP-u krajem 2015. godine. Tu praksu primjenjuju i zemlje regiona, a Crna Gora je jedina u regionu koja nema sistem stacionarnih radara koji višestruko pomaže saobraćajnoj policiji u kontroli saobraćaja, posebno tokom turističke sezone.

Što je razlog da i pored shvatanja urgentnosti i više najava nadležnih Crna Gora ovoliko kasni? Čuveni ,,nedostatak finansijskih sredstava”. Svak bi pomislio da se radi o baš velikoj sumi. Međutim, procjene su da bi cijeli projekat koštao oko 2,5 miliona eura. Tričavih, kada se uporedi gdje ovdašnja vlast sve baca milione – devet miliona godišnje za gorivo za vožnju službenim automobilima, skoro 14 miliona od 2009. do kraja 2018. za čašćavanje funkcionera i državnih službenika stanovima. Za stanove onima koji već imaju vile, kuće i stanove godišnje je dato po milion i po, i da se još milion prištedjelo na gorivu, očas bi se skupila potrebna 2,5 miliona.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 23. AVGUSTA

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

KOLIKO NAS KOŠTA KLJUČNO RUKOVODSTVO EPCG: Direktorske zarade na visokom naponu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Trinaest čelnih ljudi Elektroprivrede prihodovalo je prošle godine  490 hiljada i 498 eura. Odnosno, 145 hiljada više nego godinu ranije. Zašto

 

Trinaest čelnih ljudi Elektroprivrede Crne Gore prihodovalo je prošle godine, „na ime zarada i ostalih kratkoročnih primanja“, dva eura manje od  490,5 hiljada. To nam pokazuju zvanična dokumenta EPCG o kojima će se naredne nedjelje izjašnjavati Skupština akcionara najvećeg preduzeća u državnom vlasništvu. I koja će, prema dugogodišnjoj praksi, biti prihvaćena glasovima državnih zastupnika, uz manje ili veće protivljenje manjinskih akcionara i dijela zaposlenih.

Da se mi, ipak, vratimo ključnom rukovodstu i njihovim kratkoročnim primanjima. Očito je da postoji mogućnost kako je nekom od 13 apostola crnogorske Elektroprivrede „kapnuo“ i kakav kreditčić za, recimo, poboljšanje uslova stanovanja. U skladu sa Vladinim običajima o kojima se ovih dana nadugo i naširoko govori i piše.

Prema Napomenama uz finansijske iskaze koje prate osnovna dokumenta o poslovanju EPCG u prošloj godini (Bilans stanja, Bilans uspijeha, Iskaz o promjenama na kapitalu i Iskaz o novčanim tokovima) ključno rukovodstvo čine članovi Odbor direktora EPCG: Đoko Krivokapić (predsjednik borda), Ranko Milović, Ljubo Knežević, Samir Hodžić, Vladan Radulović, Massimo Tiberga i Oreste Bramanti;  Izvršni direktor Igor Noveljić; Glavni finansijski direktor Branislav Pejović; Direktor direkcije za ljudske resurse Predrag Krivokapić; Direktori funkcionalnih cjelina proizvodnja i snabdijevanje Luka Jovanović i Nikola Bezmarević i Sekretar društva Milivoje Vujačić.

Njih su trinaestorica, dakle, prošle godine prihodovali 490 hiljada i 498 eura. Odnosno, 145 hiljada eura više nego godinu ranije (2017.). Stvar možemo sagledati i na sledeći način: Da su sva 13-orica primili identičnu naknadu (plata + nagrade dodijeljene u vlastitoj režiji) na njihov bi konto tokom prošle godine  leglo po 37.739 eura (trideset sedam hiljada i sedamsto tridesetdevet eura). Ili 3,14 hiljada mjesečno.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 23. AVGUSTA

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

BERANSKE FANTOMSKE FIRME: Tragovi pljačkanja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Akcionari Agropolimlja  tvrde da je to klasičan primjer pljačkaškog privatizovanja i uništavanja nekadašnjih društvenih dobara i vjeruju da će nakon promjene vlasti u Crnoj Gori ovakvi i slični slučajevi biti podvrgnuti reviziji

 

Fotografija bivše zgrade Agropolimlja u Beranama, odnosno najveće hladnjače na sjeveru Crne Gore, može se vidjeti još jedino u novinskim arhivama. Ovaj objekat odavno je „promijenio namjenu“.

Montažna zgrada prije nešto više od godinu preuređena je u veleprodajni objekat jednog od poznatih crnogorskih trgovinskih lanaca.

„Tu je konačno stavljena tačka na beransku Hladnjaču. Još koliko prije dvije godine u njoj su lagerovani borovnica i šumsko voće. Takve i tolike hladnjače više nema nigdje na sjeveru“ – kaže jedan od bivših radnika.

On objašnjava da je beranska Hladnjača radila po starom sistemu koji je bilo lako preurediti i prepraviti da radi po savremenim standardima, ali da nekom to očigledno nije bilo u interesu.

„To više niko ne može, što bi narod rekao, da razoputi. Da li je prodata ili je samo ustupljena i izdata za kiriju. Hladnjača je, uglavnom, uništena, a objekat preuređen u trgovinski centar“ – kaže taj sagovornik.

Zanimljivo je da se beranska Hladnjača ipak još vodi u registru Centralne depozitarne agencije pod nazivom Hladnjača AD Berane.

Nije Hladnjača jedino nepostojeće preduzeće u Centralnoj depozitarnoj agenciji, makar kada se radi o Beranama. Kao segmenti nekadašnjeg velikog poljoprivrednog preduzeća Agropolimlja i drugih kompanija, u CDA, iako odavno ne postoje, još se vode firme Maloprodaja AD Berane, Bepek AD Berane, Poljoprivreda i šumarstvo AD Berane, Ugostiteljsko preduzeće Stadion DD Berane, Uslužni servis AD Berane.

Nijedna od njih odavno ne postoji, dok se imena manjinskih akcionara, od kojih su neki među deset najvećih, povlače u registru kroz nazive ovih, takoreći, fantomskih kompanija.

Beranska kompanija u oblasti agroprivrede Agropolimlje, koja je formirana daleke 1963. godine kao dio Agrokombinata 13. jul, od­lu­kom Skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra od 24. juna 1998. go­di­ne, po­di­je­lje­na je na deset no­vih prav­nih su­bje­ka­ta, odnosno ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va. Tada su kola krenula niz brdo, a tako usitnjene kćerke-firme lako su postale plijen raznoraznih tajkuna, od Berana do Podgorice.

Sada bivši radnici i akcionari pričaju kako go­di­na­ma na njih ni­ko ne okre­će gla­vu, iako su upor­no po­ku­ša­vali da do­ka­žu da su neki pri­li­kom pri­va­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća, kon­ti­nu­i­ra­no u du­žem  pe­ri­o­du, pred­u­zi­ma­li broj­ne ne­do­zvo­lje­ne rad­nje u ci­lju pri­ba­vlja­nja pro­tiv­prav­ne imo­vin­ske ko­ri­sti, na šte­tu rad­ni­ka, ak­ci­o­na­ra i dr­ža­ve Cr­ne Go­re.

Oni navode da su, kao ak­ci­o­na­ri, gru­bo ošte­će­ni na na­čin što im je pri­li­kom di­ob­nog bi­lan­sa pred­u­ze­ća us­kra­će­no pra­vo na dio svo­ji­ne ko­ja je pri­pa­da­la ne­ka­da­šnjem pred­u­ze­ću Agro­po­pli­mlje. Kažu i da po­sto­je osno­va­ne sum­nje da se u ovom slu­ča­ju ra­di o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i da ak­te­ri tih rad­nji go­di­na­ma osta­ju ne­ka­žnje­ni.

Ak­ci­o­na­ri su za­tra­ži­li da se raz­mo­tri od­go­vor­nost za, ka­ko su na­ve­li, „ne­po­stu­pa­nje pra­vo­sud­nih or­ga­na u oči­gled­nom slu­ča­ju ko­rup­ci­je pri­li­kom pro­da­je pred­u­ze­ća“.

“Na osno­vu po­sto­je­ćih do­ka­za, ja­sno se mo­že za­klju­či­ti da su po­je­din­ci ostva­ri­li do­bit od imo­vi­ne ko­ja je pri­pa­da­la na­šem pred­u­ze­ću. Ta­ko i dan-da­nas ti po­je­din­ci uni­šta­va­ju imo­vi­nu i ru­še objek­te u ko­ji­ma smo ne­kad ra­di­li i umje­sto njih, na oči­gled svih, po­di­žu zgra­de i ta­ko uve­ća­va­ju svo­je bo­gat­stvo” – pričaju akcionari.

Sve to je, kako tvrde, omo­gu­će­no zbog ne­po­stu­pa­nja nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja ko­je ni­je­su pred­u­ze­le ni­šta da se spri­je­či oti­ma­nje imo­vi­ne njihovog pred­u­ze­ća.

“Za­to zah­ti­je­va­mo od glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da re­a­gu­je što pri­je ka­ko bi se ko­nač­no utvr­di­lo zbog če­ga nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ni­je­su pred­u­ze­le mje­re ka­ko bi na vri­je­me spri­je­či­le neo­d­go­vor­no po­na­ša­nje ste­čaj­nih uprav­ni­ka, ste­čaj­nih su­di­ja, in­spek­cij­skih slu­žbi i Pod­ruč­ne je­di­ni­ce Upra­ve za ne­kret­ni­ne Be­ra­ne” – kažu akcionari.

Nakon što je 1998. godine rasparčano na deset novih firmi, sva imovina dotadašnjeg DD Agro­po­li­mlja Be­ra­ne, ko­ja je po­di­je­lje­na iz­me­đu ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, pro­ci­je­nje­na je, ta­ko da je utvr­đen ak­ci­o­na­r­ski ka­pi­tal za­po­sle­nih i fon­do­va. Zatim su sva nova ak­ci­o­nar­ska dru­štva for­mi­ra­la skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra i uprav­ne od­bo­re i ime­no­va­la iz­vr­šne di­rek­to­re. Biv­ši ak­ci­o­na­ri tvr­de da su na­kon to­ga di­rek­to­ri ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va pri­bje­gli ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma..

“Di­rek­to­ri ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va su, pro­tiv­no od­red­ba­ma Za­ko­na o pri­vred­nim dru­štvi­ma, mi­mo skup­šti­na ak­ci­o­nar­ski­h dru­šta­va 10. marta 2004. go­di­ne, sa­či­ni­li aneks di­ob­nog ugo­vo­ra od 23. Septembra  2002. go­di­ne, ko­jim su na­vod­no nji­ho­va ak­ci­o­nar­ska dru­štva po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte i šu­mar­ske kom­plek­se ustu­pi­li u svo­ji­nu AD Po­ljo­pri­vre­di i šu­ma­rs­tvu Be­ra­ne” – pričaju akcionari.

Oni objašnjavaju da je taj aneks ugo­vo­ra ovjeren kod Osnov­nog su­da u Be­ra­na­ma 10. marta 2004. go­di­ne.

“Problem je u tome što di­ob­ni ugo­vor sa­či­njen mi­mo skup­šti­na ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, kao je­di­no za­ko­nom ovla­šće­nih or­ga­na za pre­no­še­nje i ustu­pa­nje pra­va svo­ji­ne ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va i po­slu­žio je da se AD Po­ljo­pri­vre­da i šu­ma­r­stvo Be­ra­ne ne­za­ko­ni­to uknji­ži kod Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re, Pod­ruč­ne je­di­ni­ce Be­ra­ne, kao vla­snik svih ne­po­kret­no­sti, ko­je su bi­le svo­ji­na DD Agro­po­li­mlje Be­ra­ne. Na taj na­čin ošte­će­ni su svi ak­ci­on­a­ri i to svih ak­ci­o­nar­skih dru­šta­va, prav­nih sljed­be­ni­ka DD Agro­po­li­mlja Be­ra­ne, jer svi­ma nji­ma pri­pa­da pra­vo svo­ji­ne na dio po­ljo­pri­vred­nog i šum­skog ze­mlji­šta, ko­ja su bi­la svo­ji­na nji­ho­vog prav­nog pret­ho­dni­ka DD Agro­pli­mlja Be­ra­ne” – smatraju akcionari

Oni tvrde i da su pojedini biznismeni po­sljed­njih go­di­na vri­jed­nu ne­po­kret­nu imo­vi­nu, vla­sni­štvo ak­ci­o­na­ra, biv­ših rad­ni­ka Agro­po­li­mlja, na svo­ju ru­ku pro­da­va­li ra­znim kup­ci­ma, a da su no­vac od pro­da­tih ne­po­kret­no­sti za­dr­ža­va­li is­klju­či­vo za se­be.

“Neo­p­hod­no je is­pi­ta­ti kre­ta­nje to­ga nov­ca i za­šta je utro­šen, tim pri­je jer AD Po­ljo­pri­vre­da i šu­mar­stvo for­mal­no po­sto­ji sa­mo na pa­pi­ru i to svih ovih go­di­na” – tvrde akcionari.

Oni vjeruju da djela iz oblasti privrednog kriminala, pljačke i korupcije ne zastarijevaju i da će nakon promjene vlasti u Crnoj Gori, ovakvi i slični slučajevi biti podvrgnuti reviziji. Smatraju da je slučaj Agropolimlja „klasičan primjer pljačkaškog privatizovanja i uništavanja nekadašnjih društvenih dobara.

Među  fantomskim preduzećima su i hotelsko turističko preduzeće Berane – HTP Berane AD, fabrika za protektiranje guma Gumig AD, ali i nekadašnja fabrika kože Polimka AD. Manjinski akcionari ovih kompanija ovom činjenicom nijesu iznenađeni, jer u posljednja tri slučaja nijesu vođeni stečajevi niti procesi likvidacije, ali su svjesni da nemaju nikave koristi od toga što im se imena još provlače u registru CDA.

Da pravda jednom, ipak, mora stići one koji su sve ove beranske kompanije uništili, svi odreda očekuju. Kada se jednom promijeni vlast u Crnoj Gori i sadašnji tajkuni ostanu bez logistike.

 

                                        Tufik SOFTIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo