Povežite se sa nama

INTERVJU

LJUBODRAG SAVIĆ, EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD: Privatizacija nije čarobna riječ

Objavljeno prije

na

MONITOR: U jednoj vašoj studiji bavili ste se koncepcijom privrednog razvoja od 2000,sa osnovnim zaključkom da je ona bila pogrešna. Da li je način privatizacije jedan od uzroka sporog privrednog razvoja?

SAVIĆ: Svakako. U razvijenom svetu podizanje efikasnosti je ključni razlog privatizacije preduzeća u javnoj svojini. Ali čak ni tamo promena svojine ne mora dati očekivane rezultate, što na najbolji način potvrđuje neuspela privatizacija železnica u Velikoj Britaniji za vreme vlade Margaret Tačer. Novija istraživanja pokazuju, da za uspešno funkcionisanje preduzeća, nije od presudne važnosti oblik svojine, već način upravljanja.

 

Sa izuzetkom Slovenije, u svim bivšim jugo-republikama privatizacija je ogromna „crna rupa” nakaradno zamišljenog procesa tranzicije. Epilog njenog decenijskog sprovođenja je ogromna pljačka društvene i državne imovine, koja je dovela do potpunog uništenja realnog sektora proizvodnje (industrija i poljoprivreda), ogromnog rasta nezaposlenosti, preteranog oslanjanja na uvoz i bujanja sektora usluga, što je u potpunosti izmenilo privrednu strukturu zemlje, generišući rast javnog i spoljnog duga, ogroman deficit spoljno-trgovinskog bilansa i državnog budžeta.

Smanjenje prihoda od privatizacije i brz rast troškova spoljnog zaduživanja su tranzicioni model u Srbiji učinili potpuno neupotrebljivim. Izgradnja novog modela razvoja temeljenog na proizvodnji i izvozu je nemoguća misija u uslovima domaće, ali i globalne krize, što potvrđuje zaključak da je Srbija, ali i većina ostalih zemalja u tranziciji propustila priliku da iz procesa privatizacije izađe sa snažnom, efikasnom i izvozno orijentisanom privredom.

MONITOR: U Srbiji je nedavno boravio izaslanik EP za Balkan, Jelko Kacin, i posjetio nekoliko firmi koje imaju problema sa državom koja ugrožava njihovo funkcionisanje. On je govorio o „reketu” partijsko-državnih struktura. Da li nova vlada ima kapacitet da izađe na kraj sa bolešću sistema koja Srbiju čini „zemljom” a ne „državom”?
SAVIĆ: Iako je tzv. sistemska korupcija u državi Srbiji veoma raširena, Srbija se još nalazi veoma daleko u odnosu na neke zemlje, u kojima su šverc, kriminal i korupcija bili i ostali model vlasti, odnosno način preživljavanja teških devedesetih godina, ali i gomilanja ogromnog bogastva u smutnim tranzicionim vremenima.

Korupcija je više ili manje prisutna u svim državama sveta, ali je dostigla enormne razmere u većini zemalja u tranziciji. Ona je pre svega posledica opšteg grabeža, nastalog rušenjem starog socijalističkog i izgradnjom novog liberalno-državnog kapitalizma u kome su političke elite došle na vlast uz pomoć kontroverznih biznismena, čije je bogatstvo stečeno na vrlo prljav način. Cena takvog osvajanja vlasti je bila ogromna i nju su najvećim delom platili osiromašeni građani Srbije. Vremenom je i deo političke elite takođe ušao u biznis, čime je stvorena snažna i neraskidiva veza nekih korumpiranih političara i najbogatijih tajkuna. Ovaj neprirodni savez je najbolje funkcionisao u procesu privatizacije, kada je najveći deo društvene i državne imovine jednostavno ,,skliznuo” u ruke novokomponovane poslovne i političke elite.

Želim da verujem da nova Vlada Srbije ima dovoljno kapaciteta da se obračuna sa ovim savremenim zlom, koje je ušlo u sve pore sistema, nemilosrdno razarajući društveno tkivo. Ključni problem u toj borbi će biti snažan otpor nekih najbogatijih ljudi u Srbiji, ali i izvesnih istaknutih pojedinaca u bivšoj i vrlo moguće sadašnjoj vlasti, koji su pripadali političkoj eliti, za čije vreme je i izvršena velika tranziciona pljačka naroda.

MONITOR: Kako ocjenjujete mjere vlade za pomoć onima koji su neposredno ugroženi sušom i požarima?
SAVIĆ: Sadašnja Vlada je preuzela upravljanje zemljom, koja se nalazi u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Nije realno, a ni moguće očekivati, da se to nasleđeno katastrofalno ekonomsko stanje u kratkom roku popravi. Da nevolja bude još veća, suša i požari su pogoršali i onako tešku situaciju. Loše stanje srpske ekonomije je surova realnost, ali ona za novu Vladu ne može biti opravdanje, odnosno izgovor, jer su se građani Srbije umorili od prevelikih obećanja i veoma slabih rezultata.

Zbog ,,istanjenog” državnog budžeta, ozbiljnije saniranje šteta nastalih zbog suše i požara, nažalost, neće biti moguće. U ovakvoj teškoj situaciji država mora pomoći najugroženijim, a za ostale koliko bude.

MONITOR: Srbiji je agencija Standard and poor's smanjila kreditni rejting. Neki stručnjaci su govorili da je nova vlast promjenom zakona i guvernera to izazvala, a drugi da se radi o povećanju fiskalnog deficita i sve jasnijoj nemogućnosti da država ispunjava domaće i međunarodne obaveze?
SAVIĆ: Pad kreditnog rejtinga je posledica i jednog i drugog faktora, pri čemu je stanje srpske ekonomije ključni uzrok, a smena guvernera, odnosno donošenje novog Zakona o Narodnoj banci povod, koji je svakako ubrzao njihovu odluku, do koje bi i da nije bilo smene guvernera i donošenja novog Zakona o NBS, došlo vrlo brzo.

Visina kreditnog rejtinga ponekad i ne mora u potpunosti biti rezultat stanja ekonomije zemlje, nego i određeni vid pritiska, usmeren na ,,disciplinovanje” pojedinih Vlada, naročito ako se oceni da one prave izvesne zaokrete u dosadašnjoj politici. Ne bi me iznenadilo da se to dešava trenutno Srbiji, imajući u vidu njenu orijentaciju da partnere za saradnju traži i izvan zapadnog bloka zemalja, odnosno u Rusiji i Kini.

MONITOR: Kako ocjenjujete načine sa kojima se EU do sada borila sa finansijsko-ekonomskom krizom, a šta se nudi u tom smislu u SAD u borbi između Baraka Obame i Mita Romnija?
SAVIĆ: Dugogodišnja kriza u Evropskoj uniji je nažalost pokazala da jedan dobar projekat povezivanja i saradnje različitih naroda i kultura, nije bio sazdan na dobro utemeljenim ekonomskim osnovama. Agonija Evro zone, ali i EU u celini je takođe potvrdila da primat politike nad ekonomijom po pravilu ima za rezultat veoma loše posledice.

Za razliku od SAD, mehanizam odlučivanja u EU je vrlo složen, što je jedan od razloga veoma teške ekonomske situacije u većem broju članica Evropske unije. Osim ogromne dužničke krize, visoke nezaposlenosti i neprihvatljivo niskih stopa rasta BDP-a, ključni problem EU u ovom trenutke jeste visok stepen neslaganja između vodećih zemalja EU, kojim putem ići dalje. U odsustvu zajedničkog prihvatljivog rešenja, EU vodi prilično sterilnu i ne mnogo obećavajuću politiku finansijske pomoći ugroženim zemljama, uz rigorozne mere štednje, što izaziva otpor stanovništva i po prvi put otvorenu želju za napuštanje Evro zone, pa čak i Evropske unije.

Za razliku od EU, SAD su kao najmoćnija svetska država brzo i relativno uspešno savladale ekonomsku krizu, koja je najpre kod njih i počela. I pored određenih razlika, pobeda Baraka Obame ili Mita Romnija neće značajnije promeniti odnos SAD prema ostalom svetu. Izvesne promene su moguće na unutrašnjem planu, ali to neće biti ništa neočekivano i spektakularno.

BMW za pirinač

MONITOR: Neke zemlje su stranim firmama koje su poslovale kod njih nametnule obavezu da im uvoz kompenzuju izvozom, pa je BMW „izvozio” argentinski pirinač, a Porše, Hjundaji i Adidas orahe, namještaj… Takve „vezane trgovine” u cilju smanjenja trgovinskog deficita nije bilo u zemljama Zapadnog Balkana?
SAVIĆ: To je u ovom trenutku za većinu zemalja Zapadnog Balkana, zbog modela razvoja koji su primenjivale u protekloj deceniji „nemoguća misija”, jer nijedna zemlja, zbog propasti industrije i poljoprivrede i nema nekih ozbiljnijih tržišnih viškova za izvoz.

 

MMF pred vratima

MONITOR: Vladimir Gligorov je nedavno izjavio da je Srbija u nekoj vrsti početne faze bankrota.Vi ste izjavili da će ova vlada morati više da se zadužuje od prethodne i da bi trebalo odmah da obnovi aranžman sa MMF-om. Da li će vlast u Srbiji moći da zadovolji predvidljive zahtjeve MMF-a u kresanju javne potrošnje?
SAVIĆ: Veoma teško, imajući u vidu njen sastav, odnosno partijske programe pojedinih koalicionih partnera. Verujem da je aktuelna Vlada svesna lošeg stanja srpskih javnih finansija i realne opasnosti da relativno brzo dođe u situaciju da ne može uredno servisirati obaveze koje ima budžet Republike Srbije. To se još neko vreme može finansirati novim zaduživanjem, ali uravnoteženje državnog budžeta podrazumeva i relativno smanjenje javne potrošnje i ubrzano podizanje nivoa raspoloživog bruto domaćeg proizvoda.

Predstojeći razgovori sa MMF-om ne moraju nužno biti neprijatni, ako Vlada napravi efikasan i dugoročno održiv plan konsolidacije javnih finansija, što podrazumeva radikalno smanjivanje bespotrebne državne potrošnje, ali i orijentaciju na model razvoja, u kome će izvozno orijentisana proizvodnja realnog sektora (industrija i poljoprivreda) imati ključno mesto.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

TAMARA MILAŠ, KOORDINATORKA PROGRAMA LJUDSKOG PRAVA CGO: Sistemska posvećenost uspostavljanju zaborava

Objavljeno prije

na

Objavio:

Usljed očigledne odgovornosti određenih osoba koje  su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete

 

MONITOR:  Prvi put su ministar unutrašnjih poslova, direktor Uprave policije, ministar pravde i ministar rada prisustvovali  obilježavanju deportacije. Što to govori o odnosu vlasti prema ovom zločinu?

MILAŠ: Predstavnici ranijih vlasti su decenijama organizovano ćutali o ovom zločinu koji i danas snažno opterećuje crnogorsko društvo. Međutim, uporno su godinama unazad nevladine organizacije – CGO, HRA i ANIMA – podnosile inicijativu da se ustanovi dan sjećanja, da se podigne spomen- obilježje i da se crnogorska policija izvini zbog svog nezakonitog djelovanja, i organizovali memorijalno okupljanje. Proces je spor, dugo smo bili ignorisani, i to ne samo oko slučaja Deportacija, nego sa svim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina počinjenih u Crnoj Gori…

Ovogodišnji dolazak nekoliko članova Vlade, uključujući i ministra unutrašnjih poslova i direktora Uprave policije, na memorijalni skup ispred Centra bezbjednosti Herceg Novi, predstavlja veliki  iskorak i ohrabrenje da zvanična Crna Gora napokon okreće novi list u odnosu prema ratnim zločinima, a posebno prema žrtvama. Nadam se da konačno ulazimo u period u kojem neće biti zaštićenih i u kojem najteži ratni zločini neće biti zataškavani i pretvarani u monetu za političku demagogiju.

U tom kontekstu, važnim ističem pijetet prema žrtvama i iskreno izvinjenje koje je uputio direktor Uprave policije, Zoran Brđanin, napravivši jasan javni otklon od tadašnjeg postupanja policije. Time je jedan od naših zahtjeva iz inicijative ispunjen, a dobili smo i obećanje od ministra unutrašnjih poslova, Filipa Adžića, da će raditi na podizanju spomenika.

Nadam se da će se ovim stvari ubrzati, da ćemo doći do ispunjenja i ostalih zahtjeva, ali i novog pravosudnog razmatranja ovog slučaja, jer Crna Gora ne smije dozvoliti da pravda i dostojanstveno sjećanje na ove žrtve čekaju još 30 godina.

MONITOR: Tri decenije nakon deportacija da li smo se kao društvo suočili sa tim i drugim zločinima?

MILAŠ: Deportacija predstavlja najstrašniji zločin u više od pola vijeka crnogorske istorije, i dok puna istina ne bude razjašnjena i pravda zadovoljena, ovaj, ali  ostali ratni zločini, će opterećivati i crnogorsko društvo, sadašnje i buduće generacije na mnogo nivoa. Ovakav odnos nesuočavanja sa ratnim zločinima narušava i međunarodni ugled države.

Uslijed očigledne odgovornosti određenih osoba koje su tada, a i danas, u vrhu političkih struktura ili blizu njih, nije došlo do adekvatnog procesuiranja zločina koji je država priznala tako što je porodicama stradalih isplatila odštete. Bili smo svjedoci progona, političkih  i društvenih, svjedoka koji su  govorili o ovom zločinu, a svaki pokušaj obilježavanja mjesta zločina je opstruiran od vlasti. Za razliku od slučaja Kaluđerski laz u kojem su, takođe, stradale izbjeglice koje su potražile utočište u Crnoj Gori, ovdje postoje jasne indicije o učešću tadašnjeg državnog vrha u naređivanju i/ili sprovođenju ovog zločina, i tim je naglašenija potreba da se ovo temeljno ispita i da dobijemo zvanično određenje države.

Sumirajući dosadašnje aktivnosti u slučajevima ratnih zločina, možemo konstatovati da su crnogorske vlasti pokazale sistemsku posvećenost u uspostavljanju zaborava. Činjenice o tim zločinima ne postoje u udžbenicima savremene istorije ni na jednom obrazovnom nivou, nema podrške za projekte nevladinih organizacija u ovoj oblasti, izbjegava se javni dijalog na tu temu, itd. Konačno, o ovom gotovo da ne bi bilo pomena u javnom diskursu da nema napora malog broja NVO i nezavisnih medija da uporno apeluju na adekvatno rješavanje ovih zločina.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DEJAN MILOVAC, MANS: Licemjerje nove vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović

 

MONITOR:  Alternativa Crna Gora je objavila dokumenta o tome kako je porodica Đukanović navodno nakon pada DPS-a, a neposredno pred formiranje avgustovske Vlade, prebacila preko 100 miliona eura  na inostrane račune. To je Prva banka braće Đukanović demantovala. Kako Vi vidite činjenicu da se od pada DPS-a do danas ne vodi nijedna istraga vezana za porodicu Đukanović?

MILOVAC: Podsjetiću vas da su Đukanovići u oktobru prošle godine, nakon što je MANS objelodanio priču u okviru Pandora papiri istrage, priznali da su formalni vlasnici kompleksne strukture offshore kompanija i porodičnih trastova, da su stvarno vlasništvo krili iza armije advokata i fiktivnih direktora i agenata. Nakon toga smo imali predstavu za javnost u izvođenju bivšeg glavnog specijalnog tužioca (GST), Milivoja Katnića koji je „formirao predmet“ i formalno započeo prikupljanje podataka, za sada bez vidljivih rezultata. Nije poznato ko je preuzeo taj predmet nakon odlaska Katnića iz Specijalnog tužilaštva, niti se novi GST oglašavao tim povodom. To je u potpunosti na liniji sa onim što smo mogli da vidimo, a to je odsustvo i naznaka političke volje ili namjere da se bilo ko u novoj vlasti ozbiljnije pozabavi onim političkim i kriminalnim strukturama koje su u predizbornim kampanjama označavali kao glavne krivce za sveopštu propast crnogorske države, odnosno njene društvene i ekonomske supstance.

Ni iz redova vladajuće URA- e i njenog predsjednika nemamo priliku da čujemo kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu – da će ključni krivci biti procesuirani. Prethodne dvije godine Vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je upravo Dritan Abazović bio koordinator službi bezbjednosti i pokušavao da sebe plasira kao „ruku pravde“ u potpunosti su izgubljene zbog toga što je iza formalno javno iskazane političke volje za borbu protiv korupcije, stojao politički marketing Abazovića i njegove partije. Zbog toga danas, dvije godine nakon smjene vlasti, i nula istraga koje su otvorene a povezuju se sa Đukanovićem ili nekim iz njegovog najužeg porodičnog ili kriminalnog okruženja, povici Abazovića i njegovih ministara kako „više nema nedodirljivih“ djeluju licemjerno i jako slično onome što je DPS radio kada je hapšen Svetozar Marović. Svi znamo kako se to završilo.

MONITOR: Kako vidite činjenicu da se u podacima Europola, koji stižu u Crnu Goru i razotkrivaju učešće visokih pravosudnih funkcionera u kriminalu, nema inkriminišućih podataka za one koji su u to vrjeme bili na vrhu piramide moći u Crnoj Gori?

MILOVAC: Ono što se dešava u vezi sa podacima Europola je sasvim očekivano na početku procesa koji želimo da vidimo kao demontažu ključnih poluga jednog totalitarnog režima. Do sada prezentovani podaci upućuju na konkretne i veoma bliske veze između organizovanog kriminala i onih institucija koje bi trebalo da predstavljaju prvu liniju odbrane od kriminala i korupcije. Važno je podsjetiti da je u javnosti prezentovan tek dio podataka Europola i da do kraja ne možemo biti sigurni da li oni ne uključuju i neke pojedince bivše vlasti, uključujući i one koji sada podržavaju manjinsku Vladu Dritana Abazovića.  Vidjeli smo da je GST Katnić saopštio da je SDT razmotrilo podatke Europola još u februaru ove godine i zaključilo da tu nema ništa sporno. Pitanje je da li i u strukturama nove vlasti i novog tužilaštva postoje oni koji za dio podataka Europola smatraju da „nema ništa sporno“. Nakon dvije godine od smjene DPS-a, zahvaljujući političkom avanturizmu prije svega Pokreta URA, otvara se ogroman prostor za sumnju da se neki reformski procesi u Crnoj Gori neće pokrenuti sve dok vlast bude uslovljena političkom podrškom DPS-a u parlamentu. Biće zanimljivo vidjeti šta novo donose presretnuti razgovori preko SKY aplikacije.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SONJA BISERKO, HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD: Rađa se  multipolaran i višekonceptualan svjetski poredak

Objavljeno prije

na

Objavio:

U kom pravcu će se razvijati odnosi SAD-a i Kine u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je u zametku

 

MONITOR: U geopolitičkom kontekstu, kako vidite agresiju Rusije na Ukrajinu?

BISERKO: Agresija na Ukrajinu je dugo pripremena sa ciljem da se obnovi ruska globalna uloga. Imperijalne ambicije Rusije postale su prioritet Putinove politike. Međutim, agresija na Ukrajinu imaće dalekosežne posledice na geopolitičke promene, uz ekonomske i finasijske posledice za koje tek treba da se nađu rešenja.  Džordž Soros je na privrednom forumu u Davosu izjavio, da bi ruska invazija na Ukrajinu mogla biti ,,početak trećeg svjetskog rata” koji bi mogao značiti kraj civilizacije. Bez obzira na krajnji ishod, rat u Ukrajini će temeljno promeniti bezbednosni okvir Evrope i odnose između Istoka i Zapada. Dakle, ukrajinski rat samo ubrzava promenu geopolitičkog pejzaža koji već duže vremena prolazi  kroz duboku transformaciju. Rađa se novi svetski poredak koji će biti i multipolaran i višekonceptualan. Promena globalne moći dovela je do ogromnih razlika u normama i vrednostima i najednostavnije rečeno svet se deli na liberalni i iliberalni svet. Nakon Drugog svetskog rata imali smo bipolarnost, zatim unipolarnost američke hegemonije i sada je nastupila faza multipolarnosti u nastajanju.  Dva glavna aktera su Kina i Amerika. Menjaju se i bezbednosne strategije. NATO je nakon ruske agresije na Ukrajinu dobio novi smisao. Tradicionlno neutralne zemlje, Švedska i Finska, zatražile su pristup NATO-u. Došlo je do produbljene saradnje  između Rusije i Kine.

Agresija na Ukrajinu već je promenila odnose u Evropi. Unutar EU došlo je do ubrzanja usaglašavanja zajedničkih ciljeva, kao i do svesti o neophodnosti produbljavanja evropske integracije, jer su mnoge barijere bezbednosnoj integraciji otpale zbog ruske agresije. Unutar EU promenjen je i narativ: Postalo je jasno da EU, ukoliko želi da postane relevantni geostrateški faktor, mora da krene putem dublje integracije. Nedavno završena Konferencija o budućnosti Evrope je najnoviji pokušaj da se „produbi“ Unija, sa mnoštvom preporuka za unutrašnje reforme.

MONITOR: Od početka ukrajinske krize, Džozef Bajden nije želeo da govori oštrije o ponašanju Kine u ovoj krizi, ali je ovih dana izjavio da bi SAD intervenisale u slučaju da Kina pokuša da prisajedini Tajvan. Kako i objašnavate iznenadnu Bajdenovu otvorenost?

BISERKO: EU i SAD veoma se paze da ne uđu u sukob sa Rusijom ali na sve moguće načine pomažu Ukrajinu da se suprotstavi ruskoj agresiji. Svesni su slabosti Rusije ali i njene nepredvidivosti. Stalna pretnja nuklearnim oružjem, zatim pribegavanje raznim drugim sredstvima i ucenama  dodatno generišku krizu u svetu zbog blokiranja izvoza ukrajinskog žita kao jednog od najvećih proizvodjača u svetu.  Zapadne sankcije koštaju Rusiju i ona na svaki način raznim ucenama želi da izdejstvuje njihovo ukidanje. Međutim,  pritisak na Putina se pojačava. A  njegov govor za Dan pobede je pokazao da je svestan svih nedostataka ruske vojske ali i javnog mnjenja u zemlji koje će sigurno u neko dogledno vreme iznedriti neke promene i reforme, odnosno vraćanje Rusije u svetsku zajednicu. Teško je predvideti kada će to tačno biti ali ova situacija nije održiva na dugi rok. Diskreditacija Rusije ovim ratom je ogromna.

Amerika je prihvatila politiku „jednu Kine“. Rekla bih da se radi o nespretenoj izjavi u  uzburkanim svetskim odnosima. Odnosi Kine i SAD-a su duboko isprepleteni i sadašnju politiku Bajdenove administracije prema Kini karakteriše kombinacija partnerstva i rivalstva. U kom pravcu će se razvijati u novim okolnostima je najveći izazav novog svetskog poretka koji je sada u zametku. Bajdenova poseta Aziji je inače bila  u funkciji oživljavanja regionalnog trgovinskog pakta koji je predsednik Tramp torpedovao.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štamanom izdanju Monitora od petka 27. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo