MONITOR: U jednoj vašoj studiji bavili ste se koncepcijom privrednog razvoja od 2000,sa osnovnim zaključkom da je ona bila pogrešna. Da li je način privatizacije jedan od uzroka sporog privrednog razvoja?
SAVIĆ: Svakako. U razvijenom svetu podizanje efikasnosti je ključni razlog privatizacije preduzeća u javnoj svojini. Ali čak ni tamo promena svojine ne mora dati očekivane rezultate, što na najbolji način potvrđuje neuspela privatizacija železnica u Velikoj Britaniji za vreme vlade Margaret Tačer. Novija istraživanja pokazuju, da za uspešno funkcionisanje preduzeća, nije od presudne važnosti oblik svojine, već način upravljanja.
Sa izuzetkom Slovenije, u svim bivšim jugo-republikama privatizacija je ogromna „crna rupa” nakaradno zamišljenog procesa tranzicije. Epilog njenog decenijskog sprovođenja je ogromna pljačka društvene i državne imovine, koja je dovela do potpunog uništenja realnog sektora proizvodnje (industrija i poljoprivreda), ogromnog rasta nezaposlenosti, preteranog oslanjanja na uvoz i bujanja sektora usluga, što je u potpunosti izmenilo privrednu strukturu zemlje, generišući rast javnog i spoljnog duga, ogroman deficit spoljno-trgovinskog bilansa i državnog budžeta.
Smanjenje prihoda od privatizacije i brz rast troškova spoljnog zaduživanja su tranzicioni model u Srbiji učinili potpuno neupotrebljivim. Izgradnja novog modela razvoja temeljenog na proizvodnji i izvozu je nemoguća misija u uslovima domaće, ali i globalne krize, što potvrđuje zaključak da je Srbija, ali i većina ostalih zemalja u tranziciji propustila priliku da iz procesa privatizacije izađe sa snažnom, efikasnom i izvozno orijentisanom privredom.
MONITOR: U Srbiji je nedavno boravio izaslanik EP za Balkan, Jelko Kacin, i posjetio nekoliko firmi koje imaju problema sa državom koja ugrožava njihovo funkcionisanje. On je govorio o „reketu” partijsko-državnih struktura. Da li nova vlada ima kapacitet da izađe na kraj sa bolešću sistema koja Srbiju čini „zemljom” a ne „državom”?
SAVIĆ: Iako je tzv. sistemska korupcija u državi Srbiji veoma raširena, Srbija se još nalazi veoma daleko u odnosu na neke zemlje, u kojima su šverc, kriminal i korupcija bili i ostali model vlasti, odnosno način preživljavanja teških devedesetih godina, ali i gomilanja ogromnog bogastva u smutnim tranzicionim vremenima.
Korupcija je više ili manje prisutna u svim državama sveta, ali je dostigla enormne razmere u većini zemalja u tranziciji. Ona je pre svega posledica opšteg grabeža, nastalog rušenjem starog socijalističkog i izgradnjom novog liberalno-državnog kapitalizma u kome su političke elite došle na vlast uz pomoć kontroverznih biznismena, čije je bogatstvo stečeno na vrlo prljav način. Cena takvog osvajanja vlasti je bila ogromna i nju su najvećim delom platili osiromašeni građani Srbije. Vremenom je i deo političke elite takođe ušao u biznis, čime je stvorena snažna i neraskidiva veza nekih korumpiranih političara i najbogatijih tajkuna. Ovaj neprirodni savez je najbolje funkcionisao u procesu privatizacije, kada je najveći deo društvene i državne imovine jednostavno ,,skliznuo” u ruke novokomponovane poslovne i političke elite.
Želim da verujem da nova Vlada Srbije ima dovoljno kapaciteta da se obračuna sa ovim savremenim zlom, koje je ušlo u sve pore sistema, nemilosrdno razarajući društveno tkivo. Ključni problem u toj borbi će biti snažan otpor nekih najbogatijih ljudi u Srbiji, ali i izvesnih istaknutih pojedinaca u bivšoj i vrlo moguće sadašnjoj vlasti, koji su pripadali političkoj eliti, za čije vreme je i izvršena velika tranziciona pljačka naroda.
MONITOR: Kako ocjenjujete mjere vlade za pomoć onima koji su neposredno ugroženi sušom i požarima?
SAVIĆ: Sadašnja Vlada je preuzela upravljanje zemljom, koja se nalazi u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Nije realno, a ni moguće očekivati, da se to nasleđeno katastrofalno ekonomsko stanje u kratkom roku popravi. Da nevolja bude još veća, suša i požari su pogoršali i onako tešku situaciju. Loše stanje srpske ekonomije je surova realnost, ali ona za novu Vladu ne može biti opravdanje, odnosno izgovor, jer su se građani Srbije umorili od prevelikih obećanja i veoma slabih rezultata.
Zbog ,,istanjenog” državnog budžeta, ozbiljnije saniranje šteta nastalih zbog suše i požara, nažalost, neće biti moguće. U ovakvoj teškoj situaciji država mora pomoći najugroženijim, a za ostale koliko bude.
MONITOR: Srbiji je agencija Standard and poor’s smanjila kreditni rejting. Neki stručnjaci su govorili da je nova vlast promjenom zakona i guvernera to izazvala, a drugi da se radi o povećanju fiskalnog deficita i sve jasnijoj nemogućnosti da država ispunjava domaće i međunarodne obaveze?
SAVIĆ: Pad kreditnog rejtinga je posledica i jednog i drugog faktora, pri čemu je stanje srpske ekonomije ključni uzrok, a smena guvernera, odnosno donošenje novog Zakona o Narodnoj banci povod, koji je svakako ubrzao njihovu odluku, do koje bi i da nije bilo smene guvernera i donošenja novog Zakona o NBS, došlo vrlo brzo.
Visina kreditnog rejtinga ponekad i ne mora u potpunosti biti rezultat stanja ekonomije zemlje, nego i određeni vid pritiska, usmeren na ,,disciplinovanje” pojedinih Vlada, naročito ako se oceni da one prave izvesne zaokrete u dosadašnjoj politici. Ne bi me iznenadilo da se to dešava trenutno Srbiji, imajući u vidu njenu orijentaciju da partnere za saradnju traži i izvan zapadnog bloka zemalja, odnosno u Rusiji i Kini.
MONITOR: Kako ocjenjujete načine sa kojima se EU do sada borila sa finansijsko-ekonomskom krizom, a šta se nudi u tom smislu u SAD u borbi između Baraka Obame i Mita Romnija?
SAVIĆ: Dugogodišnja kriza u Evropskoj uniji je nažalost pokazala da jedan dobar projekat povezivanja i saradnje različitih naroda i kultura, nije bio sazdan na dobro utemeljenim ekonomskim osnovama. Agonija Evro zone, ali i EU u celini je takođe potvrdila da primat politike nad ekonomijom po pravilu ima za rezultat veoma loše posledice.
Za razliku od SAD, mehanizam odlučivanja u EU je vrlo složen, što je jedan od razloga veoma teške ekonomske situacije u većem broju članica Evropske unije. Osim ogromne dužničke krize, visoke nezaposlenosti i neprihvatljivo niskih stopa rasta BDP-a, ključni problem EU u ovom trenutke jeste visok stepen neslaganja između vodećih zemalja EU, kojim putem ići dalje. U odsustvu zajedničkog prihvatljivog rešenja, EU vodi prilično sterilnu i ne mnogo obećavajuću politiku finansijske pomoći ugroženim zemljama, uz rigorozne mere štednje, što izaziva otpor stanovništva i po prvi put otvorenu želju za napuštanje Evro zone, pa čak i Evropske unije.
Za razliku od EU, SAD su kao najmoćnija svetska država brzo i relativno uspešno savladale ekonomsku krizu, koja je najpre kod njih i počela. I pored određenih razlika, pobeda Baraka Obame ili Mita Romnija neće značajnije promeniti odnos SAD prema ostalom svetu. Izvesne promene su moguće na unutrašnjem planu, ali to neće biti ništa neočekivano i spektakularno.
BMW za pirinač
MONITOR: Neke zemlje su stranim firmama koje su poslovale kod njih nametnule obavezu da im uvoz kompenzuju izvozom, pa je BMW „izvozio” argentinski pirinač, a Porše, Hjundaji i Adidas orahe, namještaj… Takve „vezane trgovine” u cilju smanjenja trgovinskog deficita nije bilo u zemljama Zapadnog Balkana?
SAVIĆ: To je u ovom trenutku za većinu zemalja Zapadnog Balkana, zbog modela razvoja koji su primenjivale u protekloj deceniji „nemoguća misija”, jer nijedna zemlja, zbog propasti industrije i poljoprivrede i nema nekih ozbiljnijih tržišnih viškova za izvoz.
MMF pred vratima
MONITOR: Vladimir Gligorov je nedavno izjavio da je Srbija u nekoj vrsti početne faze bankrota.Vi ste izjavili da će ova vlada morati više da se zadužuje od prethodne i da bi trebalo odmah da obnovi aranžman sa MMF-om. Da li će vlast u Srbiji moći da zadovolji predvidljive zahtjeve MMF-a u kresanju javne potrošnje?
SAVIĆ: Veoma teško, imajući u vidu njen sastav, odnosno partijske programe pojedinih koalicionih partnera. Verujem da je aktuelna Vlada svesna lošeg stanja srpskih javnih finansija i realne opasnosti da relativno brzo dođe u situaciju da ne može uredno servisirati obaveze koje ima budžet Republike Srbije. To se još neko vreme može finansirati novim zaduživanjem, ali uravnoteženje državnog budžeta podrazumeva i relativno smanjenje javne potrošnje i ubrzano podizanje nivoa raspoloživog bruto domaćeg proizvoda.
Predstojeći razgovori sa MMF-om ne moraju nužno biti neprijatni, ako Vlada napravi efikasan i dugoročno održiv plan konsolidacije javnih finansija, što podrazumeva radikalno smanjivanje bespotrebne državne potrošnje, ali i orijentaciju na model razvoja, u kome će izvozno orijentisana proizvodnja realnog sektora (industrija i poljoprivreda) imati ključno mesto.
Nastasja RADOVIĆ
Stav2 sedmice
FOKUS4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice