Mihajlo Nedeljković je studirao na FDU u Beogradu pozorišnu režiju, na TV Beograd radio kao režiser, dvije godine radio u američkom Movie archives. Put ga dalje vodi u Tokio, na tamošnji univerzitet gdje radi doktorsku tezu „Japansko istraživanje i razvoj u oblasti novih komunikacijskih tehnologija”. Od 1992 godine je profesor na Oklahoma university, gdje i danas radi.
MONITOR: Šta aktuelna američka kinematografija ima da ponudi u odnosu na 40-te,50-te,60-te i Noar perioda koji je post-klasična era američkog filma?
NEDELJKOVIĆ: Nekada je film bio samo produkcija zabave, dok nisu došli Evropljani koji su i stvorili Holivud. Ti ljudi su bežali od Hitlera i doneli sa sobom tugu i depresiju, tako je nastao Noir film – Crni film. Pored toga je cvetao mjuzikl, hepi end, zabava, ali se Holivud menjao. Ako bi publiku u Americi moram da uporedim sa restoranom, to bilo kao McDolads u koji dodjete i znate tačno šta hoćete, ne previše ljuto, slano, znači nećete da eksperimentišete. Drugi aspekt su finansije. Besmisleni skupi filmovi gde samo eksplodiraju kola i gde se ljudi ubijaju… recimo na primeru filma Spiderman koji je zaradio 350.000.000 dolara, toliki budžet nema država Crna Gora. Ali se pojavio niz nezavisnih autora kao recimo Jim Jarmush, koji je povukao za sobom akademsku publiku, i koja je gledala drugačije teme. Jim Jarmush je postao brend, kad vam kažu njegovo ime, znate o čemu se radi i šta očekujete. On je postao sam Holivud, nezavisan od samog Holivuda. Zatim su se pojavili reditelji između tog autorskog i holivudskog kao braća Koen sa svojim filmovima, u kojim je objedinjeno nezavisno autorsko i „blokbastersko”. Tako da Holivud danas nudi i jedno i drugo.
MONITOR: Šta prepoznajete kao kvalitet evropskog filma? U ranijim periodima dosta ljudi iz Evrope išlo je u Ameriku da stvara filmove, mahom iz istočne Evrope – Česke, Slovačke 60-tih … Šta je danas karakteristično za evropski film?
NEDELJKOVIĆ: Evropski film za razliku od Holivuda je slabiji iz više razloga. Jedna od njih je jezička barijera, moraju da se titluju i u samoj Evropi – to je tehnički problem. Sledeći problem je taj što evropski film ne može da se isplati. On može da parira u smislu nezavisnog, nikako u smislu blokbastera. Zatim se pojave talentovani ljudi koje Holivud odmah uzme (mogu vam dati primjer holandskog filma, koji je u Americi snimljen pod nazivom Wanishing i postao je blokbuster, ne u top smislu već srednje zarade.). Zatim, Holivud ima jaku distributersku vezu po celom svetu i zato se ti filmovi jako isplate. U poslednje vreme nacionalne kinematografije su počele da se bune. Recimo iranski film koji je imao primat o temama koje se tiču zemalja „Trećeg sveta”. Taj primat su poslednjih godina preuzeli Turci. U svakoj kinematografili su potrebni sledbenici koji će da se ugledaju jedan na drugoga i da prave jedan tok.
MONITOR: Zanimljivo je da je i u Južnoj Americi osjetan veliki pomak u stvaranju filmova, jedan od uspješnijih je Alejadro Amenabar i njegov ,,Mar Adentro” – Oskar za najbolji strani film 2004. Čini se kao da u moru filmske produkcije sa svih meridijana dolazi kvalitet i nadjačava konzumentska polja „gledanja” filmova kakav je Holivud.
NEDELJKOVIĆ: Ta produkcija je sporadična i onakva je kakvo je i stanje u toj zemlji. Naiđe neki talenat i njega opet Holivud „pojede”. To što je film osvojio Oskara ne znači ništa, on nema distribuciju, sve se to stavlja na papir i proračunava, te filmove ljudi neće da gledaju, osim recimo u Njujorku, tako da taj film teško može doći do zarade od 100.000.000 dolara i samim tim je neprihvatljiv za distributere. Ti ljudi zaista rade mukotrpan i veoma težak proces stvaranja filma, ali na žalost on je jednostavno neisplativ. Moram se dotaći i „Bolivuda” protiv kojeg sam izričito, jer smatram da film mora biti socijalno odgovoran. Čovek treba da ode u Indiju i vidi taj život, verujte mi, biće mu teško da se oporavi od emotivnog šoka. Publika ne želi da vidi patnju. „Gde narod pljuje tu reka teče”. I ti filmovi dobro zarađuju, a sve što ćete u njima videti je igra i veselje.
MONITOR: Angažovani ste kao profesor u Crnoj Gori. Reklo bi se da ovdje stvari idu naopako – u vremenima Živka Nikolića kada je Crna Gora postala značajan izvor kvaliteta na Balkanu do vremena kad nastaju gotovo neprimjetni filmovi , ako uopšte i nastane po jedan u pet godina. Šta Vi vidite kao suštinski problem nemogućnosti stvaranja medija kakav je film danas u Crnoj Gori?
NEDELJKOVIĆ: Problem je napraviti film koji će da se isplati, kako naći novac za film? Kao prvo. Možete napraviti dobar film za male pare, kao što rekosmo u primeru Irana, ali je drugi problem što u Crnoj Gori nemate kulturu odlaska u bioskop. Film nije pravljen za mali ekran, već za platno. Mora da se vrati kultura gledanja filmova koju narušavaju televizija i internet. Moraju da se vrate ljudi u sale, a to je težak proces. Treba više manjih bioskopa gde će ljudi gledati filmove koji su dobri tematski i koji su ranije prihvaćeni od strane kritike. Mnogi talenti su propali, jer jednostavno nisu imali šta da vide. Sledeće, da bi nešto uradili, morate na nešto i da se ugledate, Živko Nikolić je to mogao, posle njega nemate ništa. To je isto kao da vam neko odjednom ukine svu literaturu, onda naravno neće biti više ni pisaca. FDU je nedavno otvoren, i vama ne treba 4-5 režisera godišnje kada nema para za film. Potencijala svakako ima, ali ovo su neke od stvari koje treba da se promene da bi počelo stvaranje, što svi mi zajedno i radimo ovde. Kada sam prikazivao filmove o Jim Jarmush – sala KIC-a je bila puna, i rado sam sa studentima diskutovao o filmovima, znači fali podstreka.
MONITOR: Tehnologija sve više ima upliva u kreativnost, pa velikim dijelom postaje mjerilo nekog kvaliteta. Koliko je uopšte moguće odstupiti od tih normi i progurati film koji ispunjava neke druge norme – alternativni film, crno-bijeli, stop-motion…
NEDELJKOVIĆ: Petar Petrović II je rekao „boj ne bije svijetlo oružje…” Tehnologija je nebitna, a „…srce u junaka…” je tema koju vi kao autor razvijate. Često kažem mojim studentima ne pravite filmove od tri sata, napravite film od dva minuta koji će da me pomeri iz mesta. Morate da ste duhovno nadahnuti da bi se bavili filmom, i naravno da završite neku školu, da se obrazujete. Sve ostalo dolazi kasnije.
Đorđije NJUNJIĆ