Povežite se sa nama

INTERVJU

MILOJKO PANTIĆ, SPORTSKI KOMENTATOR I KOLUMNISTA IZ BEOGRADA: Srbija je Vučićev privatni posjed

Objavljeno prije

na

MONITOR: Vi ste poznati sportski komentator, a u novije vrijeme komentarišete i politička događanja. Šta Vas je motivisalo da sa sportskog pređete na politički teren?
PANTIĆ: Sociolozi su davno konstatovali da je sport ogledalo društva. I da je sve što se u sportu zbiva samo preslikano društveno stanje. U našem srpskom ogledalu te vrste, jasno se može videti da su ne samo sport već i kultura, nauka, praktično sve oblasti civilnog života, postale jad i beda kurtizane zvane politika. Totalnom politizacijom života i uništavanjem svih društvenih, pa i sportskih institucija, političari su potpuno razorili društvo. Umesto reda u društvu vlada haos i grabež. Interesi pojedinaca i partija na vlasti iznad su svakog zajedničkog. Prema tome nisam ja prešao sa sportskog na teren politike već obrnuto. Sport je po difoltu ne vladin i ne politički sektor života i ja u svojim komentarima stalno ističem: političari dalje ruke od sporta jer je to naša građanska oblast. Uostalom, ako svaki političar misli da može da uređuje sportski život zašto ja kao diplomirani politikolog ne bih njima poručio šta mislim o njihovom radu i neradu?

MONITOR: Imaju li današnji fudbal i politika nekih dodirnih tačaka?
PANTIĆ: Ako se misli na srpski fudbal i politiku onda tu nisu u pitanju dodirne tačke nego neposredna, direktna veza. Prvi čovek srpske politike je na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije postavio svog nekadašnjeg telohranitelja iz vremena kada je bio generalni sekretar Šešeljovih radikala Slavišu Kokezu i kao što je njegov politički mentor privatizovao čitavu državu Srbiju, tako je i Kokeza od Saveza i reprezentacije napravio privatnu Agenciju za međunarodne transfere igrača. U tim transferima važnu ulogu kao menadžer ima najbliži rod prvog političara Srbije. Zato ja reprezentaciju radije vodim kao selekciju Kokezanije a sve koji rade u srpskom Savezu Kokezijancima.

MONITOR: Ovih dana Srbija je bila u centru pažnje i svjetske javnosti zbog odlaska predsjednika Aleksandra Vučića na Kosovo. Šta ste zaključili o tom obilsku nakon što je okončan?
PANTIĆ: Tragedija Srbije je u tome što nema alternativu Vučićevoj vlasti, jer i oni koji kao tzv. opozicija pretenduju da ga skinu sa vlasti Vučića optužuju da je prodao, priznao ili izdao Kosovo. Ne može se izdati nešto što nije tvoje. Vučić je izdao Srbiju jer je potpuno promenio karakter društva tako što je državu pretvorio u svoj privatni posed.Taj navodni najbolji student Pravnog fakulteta ne samo da se ne pridržava pravnih normi zapisanih u Ustavu i zakonima, ne samo da ga ne interesuje legitimnost i legalitet, već se svemu tome javno ruga.Nikada niko nije kao on vladao bez ikakve odgovornosti i bez minimuma znanja o naciji i državi. Nikada niko nije bez ikakvih ovlašćenja pregovarao o sudbini Srba i Srbije. Pa on je na mesec dana prekinuo odnose sa Francuskom zato što je njen sud pustio na slobodu Haradinaja sa obrazloženjem da Srbija nije dostavila dokumentaciju kojom dokazuje da je Haradinaj ratni zločinac. A samo par meseci kasnije Vučićevi poslanici u Skupštini Kosova pod imenom Srpska lista prave Vladu Kosova sa tim istim Haradinajem. Pa šta je to nego beskrajno političko licemerje?

MONITOR: Vučić je rekao da Srbija nikada neće priznati nezavisno Kosovo, da nikakvo rješenje kosovskog problema nije na vidiku u Briselu i da „stvari treba da se rješavaju riječima i pameću, a ne oruđem i oružjem”. Kako komentarišete te poruke?
PANTIĆ: U svim bivšim jugoslovenskim republikama osim Slovenije, Crne Gore i od nedavno Makedonije, na vlasti je ona politička opcija koja je razorila nekadašnju veliku državu, a to je nacionalizam samo ovoga puta modifikovan zavisno od slučaja do slučaja. U Srbiji recimo u pitanju je kvazi varijanta nacionalizma, jer to što govori najveća srpsko-hrvatska nacionalistička hulja, knjiški moljac, kralj budala i pravosnažno osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, ne može se drugačije okvalifikovati nego kao idiotizam, u prevodu gluposti i budalaštine. A to što ga njegov najbolji učenik, van svih zakonskih normi, i dalje drži u Parlamentu najbolji je dokaz do koje mere je privatizovao Srbiju. E sad, Jugoslavija je izgorela u ratnom požaru da bi se opljačkala nekadašnja društvena i državna imovina. Sada kada je to urađeno nema se zašto ratovati i nema ko da ratuje. Jer srpska profesionalna vojska je prepolovljena. Pobegli su ljudi od državnih razbojnika glavom bez obzira. A svuda oko Srbije je NATO vojska. I šta je to nego budalaština kad Šešelj kaže da treba blic-krigom zauzeti Kosovo i da će Srbija kad tad doći do linije Karlobag – Virovitica.

MONITOR: Vučić je, pored ostalog, nazvao Slobodana Miloševića velikim srpskim liderom. Podsjećaju li Vas njegove političke poruke na onaj čuveni Miloševićev govor na Gazimestanu i vraća li se to Srbija u devedesete?
PANTIĆ: Srbija se ne vraća, Srbija nikada nije izašla iz devedesetih. Srbija je postala zvanično najsiromašnija zemlja Evrope, zato što je od propasti komunizma i raspada Jugoslavije vode, bez ikakve kontrole i odgovornosti, nesposobni, neobrazovani, nekulturni, da ne kažem primitivni, ljudi koji čine komunističko-nacionalističku i kriminogenu političku koaliciju-KNK. Ta koalicija je stvorena početkom devedesetih godina i evo već više od četvrt veka vlada Srbijom.Ta KNK politička koalicija , bolje reći klika , drži građane Srbije u materijalnom i duhovnom neznanju, bedi i siromaštvu, jer se tako najlakše vlada. Tu političku konstantu u srpskom društvu,uz pomoć nereformisanih a privatizovanih i kriminalizovanih tzv. Službi bezbednosti, uspostavili su sedmorica nasilnika srpske političke apokalipse: Milošević-Dačić-Šešelj- Vučić- Nikolić- Arkan i Palma.To su ljudi koji su Srbiju uveli najpre u rat sa okruženjem a potom i sa celim svetom, da bi kao navodni zaštitnici srpstva uskočili u političko sedlo vodeći narod i državu direktno u propast. Po tome što samo dva jahača te srpske apokalipse nisu više u sedlu jasno vam je da Srbija iz devedesetih nije ni izlazila.

MONITOR: U martu ove godine Vučića ste optužili da razara društvo, uništava državu Srbiju i njene institucije, odbacuje Ustav, ukida demokratiju, hapsi, tuži i presuđuje. Je li se u međuvremenu nešto promijenilo?
PANTIĆ: Promenilo se, ali na gore. Čovek je svog šofera postavio na mesto predsednika opštine Zemun, svoju kafe kuvaricu na mesto predsednice opštine Savski Venac. Telohranitelja Kokezu smo već pomenuli. Već šest godina on i njegova družina državnih razbojnika vladaju Srbijom tako da bi bili smešni kao onaj Ali-Baba francuskog glumca Fernandela i njegovih četrdeset hajduka iz poznate filmovane bajke, samo da nije tolikih tragičnih posledica po društvo i državu. Uostalom, naš politički Ali-Baba i sklapa tajne ugovore sa Arapima, za njihove interese ruši ceo jedan kvart u Beogradu i ko zna kako će se sve to završiti. Kao u bajci sigurno neće.

MONITOR: Da se vratimo sportu. Otkud toliko incidenata i mržnje na fudbalskim stadionima?
PANTIĆ: Rekoh na početku da je sport, a fudbal pogotovo, pravo ogledalo društva. Politička zloupotreba fudbala je vidljiva na svakom koraku na svakoj utakmici, naročito na ovim našim materijalno i duhovno opustošenim prostorima.. Ništa lakše nego ojađenom, nezaposlenom i totalno frustriranom narodu, kao duhovnu hranu ponuditi pobedu Srbije nad Albanijom, pobedu Hrvatske nad Srbijom ili Partizana nad Skenderbegom. Tako se sva frustracija leči mržnjom koja se iskaljuje prema Albancima, Hrvatima ili Srbima.

MONITOR: Mnogi kažu da je danas fudbal biznis i moćna industrija.
PANTIĆ: Fudbal se nekada igrao zbog gledalaca . Igrali su ga siromašni, a gledali imućni. Sada se fudbal igra zbog novca od tv prava i kladionica. Kada je osnovana Premijer liga Engleska je za godinu dana dobila od televizije 20,3 miliona evra. Danas od tv prava na godišnjem nivou dobija dve milijarde evra. I, naravno, tu gde je prisutan tako ogroman novac okeanske su i mogućnosti za korupciju. Pa nedavno je uhapšeno pola Izvršnog odbora FIFE. Da ne govorimo o tome šta bi sve morao gurač lopte da uradi ako se u njega uloži 100 miliona. Teško da će sve to na dobro izaći.

MONITOR: Štar mislite o današnjem novinarstvu? Je li tabloidizacija medija moćnija od profesionalizma?
PANTIĆ: Ne znam za druge, ali Srbija se davi u moru tabloidnog gliba. Moć takvih medija postaje zastrašujuća. Jer kako se proizvode informacije tako se prave i dezinformacije. Novinari takvih medija obuzeti su kolektivnom manijom laganja, iskrivljavanja, pa i isključivanja činjenica. Širenje straha, strepnje, izazivanje panike i osećanja ugroženosti, sve su to medijski efekti kojima se građanstvu skreće pažnja sa važnih životnih tema. Mediji su danas taj ključni faktor u promeni društvenih odnosa, a ne ekonomija. Nažalost.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, IZVRŠNI DIREKTOR CDT: Dobro došli u crnogorsku partitokratiju

Objavljeno prije

na

Objavio:

Imamo tipičan primjer obrasca: jako zagovarate progresivne i demokratske vrijednosti i aktivnosti a istovremeno radite sve kako ne bi došlo do promjene sadašnjeg stanja i postojeće političke kulture

 

 

Anomalije koje su dovele do prijevremenih lokalnih izbora u Budvi, Andrijevici i, možda, Šavniku ukazuju na obrazac ponašanja i funkcionisanja političkih elita u Crnoj Gori, kaže nam Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju. “Funkcionisanje institucija kao da je svrha njihovog postojanja, omogućavanje i podsticanje partijskog preduzetništva, a ne javni interes, pravna država i razvoj zajednice zapravo jeste suština tog modela”

MONITOR: Može li se to promijeniti nakon vanrednih lokalnih izbora?

KOPRIVICA: U Budvi i Andrijevici nema puno ni političkih ni ideoloških razloga za krizu vlasti i vanredne izbore. Radi se samo o dodatnoj fragmentaciji izborne scene, novoj prekompoziciji i potrebi da se blokira rad opštine u nadi da će im novi izbori omogućiti bolju poziciju prilikom isisavanja državnih (opštinskih) resursa i njihovo prebacivanje u ruke moćnika. To je dio naše političke kulture koja se, iako svaki dan slušamo drugačije priče, neće brzo promijeniti. Problem je što građanke i građani još uvijek ne umiju da ovakvo ponašanje kazne na izborima. Oni se, nažalost, ili okreću apstinenciji ili, ako su mlađeg doba, odlaze iz zemlje.

To je savršen scenario za partitokratiju. Kad pogledamo razvoj političkih odnosa, ne bi bilo iznenađenje da se ove anomalije nastave i u drugim opštinama ili se brzo pojave i na državnom nivou.

MONITOR: Situacija u Šavniku je i za naša poimanja politike neobična. Postoji li, vama poznat, sličan primjer u izbornoj praksi?

KOPRIVICA: U svojoj praksi, a bavim se izborima skoro 25 godina, nijesam vidio sličan slučaj. Gotovo je teorijski nemoguće da se u jednom izbornom ciklusu, za izbore koji imaju 1.600 upisanih birača, dogodi sve ono što smo imali prilike da gledamo u Šavniku. Da smo taj slijed događaja pokušali smisliti, i u šali, vjerujem da nam ne bi pošlo za rukom da budemo toliko kreativni. Slijed događaja, ponašanje političkih subjekata, različitih državnih organa i izborni proces koji traje 19 mjeseci zaista nije lako smisliti. To je, nažalost, ono što ni teorijski nije moguće zamisliti jeste naša politička realnost.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 12. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ANA LALIĆ-HEGEDIŠ, PREDSJEDNICA NEZAVISNOG DRUŠTVA NOVINARA VOJVODINE: Hajka će se završiti kada Vučić opozove svoje poslušnike

Objavljeno prije

na

Objavio:

Podrška međunarodnih organizacija i pritisci EU zvaničnika i stranih ambasada na srpsku vlast su jedini način da se ova krvločna hajka na Dinka Gruhonjića i mene završi

 

 

MONITOR: U vrijeme vanrednog stanja usled pandemije kovida, bili ste uhapšeni zbog izvještavanja o situaciji u zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu. Sada ste ponovo na žestokom udaru, na društvenim mrežama i preko SMS poruka…Čini se kao da ste na nekom mogućem spisku „dežurnih krivaca“?

LALIĆ-HEGEDIŠ: Srpskim vlastima je uvek potrebna lista “dežurnih krivaca” kojom se skreće pažnja građana sa nepočinstava, nepodopština i političkih marifetluka vladajuće koalicije. S obzirom da svojim izveštavanjem godinama ukazujem na sistemsku korupciju, nepotizam, partijsko iživljavanje nad građanima, koketiranje sa nacionalizmom, na bahatost, siledžijstvo … a uz to radim u nezavisnim medijima koje Vučić otvoreno naziva “stranoplaćeničkim i izdajničkim”, moje ime je podvučeno na svim njihovim spiskovima za obračun. Za mene ništa novo, jer prezime moje porodice se već devedesetih našlo na jednom takvom opskurnom spisku. Tada ga je sastavljao četnički vojvoda, haški osuđenik i Vučićev politički otac Vojisalav Šešelj, za potrebe proterivanja Hrvata iz Srema. Danas, njegov najbolji radikalski đak samo nastavlja Šešeljevu misiju i viziju, a to je hegemonističko društvo podeljeno na “srpske patriote” i “izdajnike” , “ustaše” i “strane plaćenike”. A zna se šta takvima treba da se dogodi …

MONITOR: Identifikovano je nekoliko  osoba od onih koji su vam prijetili, neki su uhapšeni -pa pušteni u kućni pritvor…Može li ovo što je do sada urađeno na očuvanju vaše bezbjednosti, da spriječi dalje napade? Ili je za to važnija javna podrška-kolega, strukovnih udruženja-ovdašnjih i međunarodnih, EU predstavnika i dijela javnosti, koju ste vi i vaš kolega Dinko Gruhonjić, dobili?

LALIĆ-HEGEDIŠ: Koliko god su hapšenje osoba koje su nam pretile da će nam zaklati porodice, ubiti nas, silovati decu, lomiti kosti … za nas dobra vest, toliko istovremeno izazivaju potpuni kontraefekat u javnosti. Nakon svakog uhapšenog, salve nasilja i uvreda koje primamo se multiplikuju, jer značajan deo građana Srbije, koji se svakodnevno informišu isključivo preko režimskih medija, smatra da su ljudi koji nam prete neki novi srspki Obilići, a da smo Dinko i ja izdajnici koji zaslužuju da im se stane na kraj.

Podrška međunarodnih organizacija, ali i pritisci EU zvaničnika i stranih ambasada na srpsku vlast su jedini način da se ova krvločna hajka završi. A, završiće se onda kada Vučić opozove svoje trbuhozborce sa skupštinskih govornica, poslušnike, dodvorice i armiju botova koji su po njegovom nalogu i otpočeli ovaj pir nasilja i bezumlja.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 12. aprila ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESELIN RADULOVIĆ, ADVOKAT: Ogoljena borba za vlast

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministar policije nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe protiv akta u čijem je donošenju učestvovao, bez obzira na to kako je na sjednici Vlade glasao. Tužbu protiv ove odluke Vlade mogao bi podnijeti neko od kandidata koji nijesu izabrani. Prihvatanje tužbe ministra bio bi presedan u dosadašnjoj praksi Upravnog suda

 

 

MONITOR: Ministar policije Danilo Šaranović tužio je Vladu Upravnom sudu zbog postavljenja v.d šefa Uprave policije za koje tvrdi da je bilo nezakonito. Kako vidite tu tužbu i njenu sudbinu pred Upravnim sudom?

RADULOVIĆ: Postupak određivanja v.d. direktora Uprave policije je bio nezakonit, ali je u tom nezakonitom postupku vrlo aktivno učestvovao i ministar unutrašnjih poslova. Tužbu gospodina Šaranovića vidim kao reakciju strane koja je poražena u besprizornoj borbi za kontrolom tog značajnog dijela bezbjednosnog sektora. Međutim, ono što je bitno jeste da ministar nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe protiv akta u čijem je donošenju učestvovao, bez obzira na to kako je na sjednici Vlade glasao. Tužbu protiv ove odluke Vlade mogao bi podnijeti neko od kandidata koji nijesu izabrani. Prihvatanje tužbe ministra bio bi presedan u dosadašnjoj praksi Upravnog suda i zato očekujem da taj sud štiti interese zakonitosti, a ne partijske interese i neostvarene ambicije bilo kog člana Vlade.

MONITOR: Koliko su takve tužbe uobičajene?

RADULOVIĆ: Takve tužbe nijesu česte u praksi, ali dešavaju se slučajevi da tužbu podnese lice koje nema aktivnu legitimaciju. Obično takve tužbe podnose pravno neuka lica.

MONITOR: Kako vidite proces izbora vd šefa UP i šta je sve tokom tog izbora bilo nezakonito?

RADULOVIĆ: U procesu izbora v.d. direktora UP sve je bilo nezakonito. Na istoj sjednici kada je razriješen prethodni direktor policije Zoran Brđanin, Vlada je morala da odredi vršioca dužnosti na predlog ministra, kako je to propisano Zakonom o unutrašnjim poslovima.Umjesto toga, Vlada i ministar su ušli u nezakonite improvizacije, počev od raspisivanja tzv. internog oglasa, pa do poligrafskog testiranja na inicijativu ministra koje je sprovođeno proizvoljno i na način koji je izazvao brojne sumnje. Ni javnost, a ni kandidati, ne znaju ko je i na osnovu čega odredio na koje okolnosti kandidati treba da se ispitaju na poligrafu, gdje će se sprovodi ispitivanje, kojim redosljedom, da li će svima biti postavljena ista pitanja i sl. Na kraju smo došli do čak apsurdne situacije da su strožiji uslovi i komplikovanija procedura za izbor v.d. direktora, nego za izbor direktora u punom mandatu.

MONITOR: Sporni izbor odigrava se u vrijeme dok se vlasti kunu u IBAR, odnosno dobijanje Izvještaja o privremenim mjerilima za poglavlja 23, 24, koja se tiču upravo vladavne prava. Koliko je Crna Gora daleko od vladavine prava?

RADULOVIĆ: Ovaj izbor je samo jedan od primjera koji pokazuje da živimo u ambijentu u kome je sve podređeno partijskim i ličnim interesima i pokušajima da se preuzme ili sačuva kontrola nad što većim dijelom sistema. Političke partije i njihovi lideri otvoreno pokazuju da ih javni interes ne zanima. Politička scena u Crnoj Gori uglavnom je podijeljena na dva dijela, od kojih bi jedan dio prodao Crnu Goru bez razmišljanja, a drugi dio bi je poklonio drugom. Pri tome i jedni i drugi državu i njene resurse doživljavaju kao plijen i koriste ih u ličnom i partijskom interesu. Istovremeno, brojne insititucije koje treba da obezbijede poštovanje pravnog poretka su nedovoljno funkcionalne. Kad svemu tome dodamo nepodnošljivo neznanje i veoma često i loše namjere kod političara i javnih funkcionera, onda je jasno koliko smo blizu ili daleko od društva vladavine prava.

MONITOR: Gdje je u tom smislu pravosuđe, i koliko smo daleko od njegovog reformisanja?

RAULOVIĆ: Nažalost, pravosuđe još uvijek nije ušlo u proces ozbiljnih i istinskih reformi. Vesna Medenica je ukupno 17 godina rukovodila pravosuđem na jedan autokratski način koji je favorizovao nestručne kadrove bez integriteta, a istovremeno sputavao profesionalce. Tri godine nakon njene ostavke i dvije godine od kada je ona uhapšena, sistem koji je ona sa saradnicima u pravosuđu kreirala i dalje je skoro netaknut. Možda je najbolji primjer za to upravo postupak koji se vodi protiv nje, gdje je suđenje do sada 15 puta odloženo i to na način koji pokazuje da je određenim akterima postupka i dalje dozvoljeno da se sa pravosuđem i državom izruguju jednako kako su to zajedno sa g-đom Medenicim radili dok je ona pravosuđem i formalno upravljala. Mislim da će tako biti sve dok se u cjelokupnom pravosuđu ne sprovede neka vrsta vetinga ili lustracije koja će pravosuđe očistiti od kadrova koji su ga doveli u stanje u kome se nalazi i koji sada sprječavaju početak ozbiljne reforme u pravosuđu. U fokusu tog procesa, pored odgovornosti, trabalo bi da bude ispitivanje zakonitosti porijekla imovine tih lica.

MONITOR: Šta su vlasti nakon pada DPS-a propustile da urade na reformisanju pravosuđa?

RADULOVIĆ: Osim izbora Glavnog specijalnog tužioca, teško da se može govoriti o pozitivnim potezima koje su vlasti nakon pada DPS-a preduzele na reformi pravosuđa. Prije se stekao utisak da su svi koji su vršili vlast željeli da u pravosuđu imaju nekoga ko će njima biti ono što je Medenica bila DPS-u. Od kada je DPS izgubio vlast, aktuelna Vlada je treća po redu. Niti jedna od tih Vlada nije uradila gotovo ništa da državnom tužilaštvu i pravosuđu uopšte poboljša uslove rada. Pozitivne stvari u pravosuđu prethodnih godina desile su se isključivo iz dva razloga. Prvi je izbor g-dina Novovića za Glavnog specijalnog tužioca, a drugi je dokazni materijal koji je Crnoj Gori stigao od strane Europola. To je u krajnjem dovelo i do procesiuranja g-đe Medenice, pa je logično i prirodno da ona i njeni saradnici čine sve da ospore i opstruiraju aktivnosti GST-a i materijal Europola. Ipak, zabrinjavajuće je da GST i pravosuđe nemaju adekvatnu i dovoljnu podršku od onih koji, bar deklarativno, ne pripadaju sistemu čiji značajan dio je bila g-đa Medenica. Izgleda da vladavina prava ne ide u prilog ni mnogima od njih.

MONITOR: Dok se u vladi dešava sukob oko bezbjednosnog sektora, na lokalnom nivou dešavaju se turblencije. Kako vidite slučajeve Andrijevica i Šavnik iz pravnog ugla?

RADULOVIĆ: Uvođenje tzv. prinudne uprave u Andrijevici od strane Vlade bilo je opravdano. Međutim, odluka Vlade da uvede prinudnu upravu u opštini Šavnik je sporna, isto kao što je sporna i odluka Skupštine opštine Šavnik da skrati mandat koji je prestao još 2022. godine. Nakon toga, sporna je bila i odluka Vlade da “povuče” odluku i kasnije opet da je objavi. Skupštini opštine kojoj je mandat istekao ne može se skratiti mandat, niti se može raspuštiti Skupština opštine kojoj je mandat istekao. Odluke o raspuštanju ili skraćenju mandata mogu se donijeti samo dok mandat traje. Primjeri Andrijevice i Šavnika potvrđuju da Crna Gora nema funkcionalne institucije koje treba da obezbijede poštovanje zakona, odnosno u tim slučajevima održavanje sjednice Skupštine opštine i održavanje lokalnih izbora.

Mislim da je dobra odluka predsjednika Milatovića da ne raspiše izbore u opštini Šavnik jer izborni proces po ranijoj odluci o raspisivanju izbora je tamo u toku, odnosno nije okončan. Pravni izlaz iz takve situacije je u tome da institucije obezbijede da se okončaju već raspisani lokalni izbori jer je to obaveza države i njenih institucija. Nažalost, na djelu imamo ogoljenu borbu za vlast koja, u nedostatku funkcionalnih institucija, ima prednost u odnosu na pravni izlaz i poštovanje zakona.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo