Povežite se sa nama

INTERVJU

NEBOJŠA MEDOJEVIĆ, LIDER POKRETA ZA PROMJENE: Protesti se nastavljaju i neće biti anti-NATO

Objavljeno prije

na

MONITOR: Pokret za promjene neće učestvovati u protestima dijela opozicije protiv ulaska Crne Gore u NATO, koji su zakazani za 12. decembar ove godine. Zašto?
MEDOJEVIĆ: DF je demokratska antirežimska koalicija sastavljena od različitih političkih subjekata. Naši programi se u mnogim pitanjima razlikuju, što je i prirodno.

Članstvo u NATO je pitanje oko kojeg postoji veoma jasna razlika između PzP i drugih konstituenata Fronta. Dogovor je da svi zadržimo svoja programska opredjeljenja i principe oko NATO-a, a da je zajednički stav DF-a da se o članstvu Crne Gore u NATO izjasne građani na fer i demokratskom referendumu.

MONITOR: Pozivnica je stigla i pored brojnih kritika na račun dometa reformi ovdašnjih bezbjednosnih službi, o čemu ste i sami više puta govorili. Kako to objašnjavate?
MEDOJEVIĆ: Dobijanje pozivnice u PzP-u doživljavamo kao iskazivanje geostrateškog interesa NATO-a, a ne rezultat sprovedenih reformi u sektoru bezbjednosti i odbrane, jačanju pravne države i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Stanje u zemlji sa aspekta vrijednosti i standarda NATO-a je mnogo lošije nego prošle godine. Haos i sukobi kriminalnih klanova u bezbjednosnom sektoru, rasulo u vojsci, nespremnost tužilaštva da sprovede istrage u slučajevima u kojima je uključen Diktator i njegovi rođaci i partneri, politička kriza zbog nepovjerenja u izborni proces i kriza legitimiteta institucija, nijesu preporuka za dobijanje pozivnice. Ipak, pozivnica je važna unutarpolitička činjenica.

Dugogodišna kohabitacija korumpiranih djelova bezbjednosnog sektora sa strukturama organizovanog kriminala i vrhom režima stvorila je opasnu hobotnicu koja drži državu zarobljenom i blokira reforme. Ona je i dio regionalnih i globalnih kriminalnih organizacija i predstavlja realnu prijetnju stabilnosti i Crne Gore i regiona. Nerealno je očekivati bilo kakve reforme bez smjene aktuelnog režima, koji je dio te hobotnice.

Slanjem pozivnice NATO je preuzeo odgovornost za teško stanje u sektoru bezbjednosti i moraće da se pozabavi i djelovanjem te hobotnice koja ugrožava i vitalne bezbjednosne interese NATO-a. Posebno u dijelu finansiranja terorizma, kao najveće prijetnje stabilnosti na globalnom planu. Očekujem da će se tek otvoriti pitanje neophodnosti radikalnih rezova u ovom sektoru

MONITOR: Ocijenili ste da i dalje postoji ,,dvostruka igra Đukanovića kојi nije raskinuo sve veze sa Rusijom, i da do pozivnice ne bi došlo da je Rusija bila tvrdo protiv”.
MEDOJEVIĆ: Snažne su i višeslojne veze Đukanovića sa ruskim strukturama. One su i političke, i poslovne, i bezbjednosne i kriminalne. Ruski faktor je podržao Đukanovićev projekat nezavisnosti i finansijski snažno ušao u Crnu Goru nakon obnove samostalnosti. Jedina crnogorska partija koja ima bilateralni sporazum sa Jedinstvenom Rusijom je DPS, a Đukanović je i poslovno duboko ušao u saradnju sa ruskim tajkunima koji su uložili preko tri milijarde eura u poslove u Crnoj Gori. Bezbjednosne službe su i danas pune visokih operativaca koji su godinama imali saradnju sa ruskim službama. Na to su ukazivali i iz NATO-a i upravo ta dvostruka igra Đukanovića je godinama bila prepreka za napredak Crne Gore u NATO integracijama.

Stanje nije bolje, ali je NATO, zbog svojih interesa odlučio da pošalje pozivnicu. Tako je preuzeo i sve rizike dvostuke igre Đukanovića. Rusija ima mnogo razloga da Đukanovića doživi kao svoju veoma lošu investiciju . Vidjećemo kako će reagovati.

MONITOR: Zalažete se da se odluka o ulasku u NATO donese na referendumu. Da li bi u Crnoj Gori sada bilo moguće organizovati fer i demokratski referendum o tom pitanju?
MEDOJEVIĆ: Naravno da ne. Za to je nepohodna prethodna demokratska promjena vlasti. Ma koliko bilo složeno pitanje koje duboko dijeli Crnu Goru, ulazak u NATO je demokratsko pitanje i svaka odluka koja bi bila donijeta bez legitimiteta i većinske podrške građana, bila bi osporavana i izazivala bi nove podjele.

MONITOR: Plašite li se da će se protesti koje DF organizuje od kraja septembra, a koje ste i sami okarakterisali kao ,,narodni bunt protiv diktatora”, pretvoriti u proteste protiv NATO-a, i tako rasuti energija građana koji žele promjenu režima?
MEDOJEVIĆ: Režim je uporno pokušavao da proteste DF-a protiv izbornih krađa i za formiranje prelazne vlade prikaže kao anti-NATO i antidržavne proteste. DF je pokazao da su mirni i nenasilni protesti upereni protiv režima koji dokazano krade izbore i nasiljem i korupcijom prekraja izbornu volju građana. Jedino nasilje je izazvao režim preko službi bezbjednosti i huligana koji su 24. oktobra izazvali incidente i policijski teror nad mirnim građanima.

U međuvremenu, ostatak opozicije je prihvatio da učestvuje u pregovorima sa Krivokapićem i NATO je poslao pozivnicu. Ta dva događaja su izazvala reakciju DF-a, odložili smo proteste, pružajući priliku kolegama da pokušaju da dogovore prelaznu vladu, uprkos našem negativnom stavu prema tom metodu političke borbe.

DF nastavlja politiku protesta i neučestvovanja u radu Skupštine , sve do ispunjenja zahtjeva i formiranja prelazne vlade. Ti protesti su i biće antirežimski i demokratski, usmjereni ka fer i poštenim izborima i neće biti anti-NATO. Protest koji će biti organizovan 12. decembra nije protest DF već partija koje su protiv učlanjenja Crne Gore u NATO.

MONITOR: Kazali ste da je Front spreman da se priključi pregovorima u Skupštini čim se otvori pitanje prelazne vlade.
MEDOJEVIĆ: DF je ranije pozvao sve političke partije da se rješenje duboke političke krize traži mirnim političkim sredstvima i predložio pregovore o formiranju prelazne vlade sastavljene od svih parlamentarnih subjekata u skladu sa zastupljenošću u parlamentu. DPS je odbio taj predlog, a SDP nastavio sa praksom da ostaju u vlasti, a djeluju kao opozicija, što je dovelo do nastavka krize legitmiteta institucija i primoralo nas da organizujemo proteste.

DF je aktivno učestvovao u pregovorima nakon krađe predsjedničkih izbora i detaljno su analizirani svi zakoni, usvojeni amandmani na izborne zakone, koje režim ili nije želio da primijeni ili ih je preko Ustavnog suda proglašavao neustavnim. Zato smo i pozvali ostatak opozicije da ne učestvuje u toj fazi pregovora i ne daje legitimitet Đukanoviću i Krivokapiću da opet prevare opoziciju, kao 2013.

Front je spreman da učestvuje u pregovorima o formiranju, sastavu i mandatu prelazne vlade. Samo kontrola na nivou vlade može spriječiti uhodane mehanizme krađe koje DPS razvija i usavršava od 1998. godine. Prvog dana pregovora Đukanović je saopštio da je DPS protiv prelazne vlade i time pregovore učinio besmislenim. Na ostatku opozicije je da ispuni javna obećanja da će se u tom slučaju pridružiti protestima i bojkotovati izbore koje ne organziuje prelazna vlada.

MONITOR: DF, i vi sami, ste više puta kritikovani da negativnom retorikom protiv ostatka opozicije, zapravo onemogućavate ujedinjene akcije opozicije protiv režima.
MEDOJEVIĆ: Ovih mjeseci se odlučuje o sudbini države u uslovima dramatične, političke, ekonomske i bezbjednosne krize. Lideri opozicije su pozvani, po prirodi stvari, da budu jedinstveni i pruže otpor korumpiranom režimu. DF je godinama bio meta djelovanja raznih interesnih struktura koji su uporno pokušavale da kreiraju politiku opozicije. Nije slučajno da je DF snažno napadnut u trenutku, kada je imao i preko 30 odsto podrške birača. Tada je počelo formiranje neke poslušne i konstruktivne opozicije, koja je trebala da bude zamjena za DF i mi smo pružili otpor. Pokrenuli smo najveće demokratske proteste u istoriji višestranačja, ostavljajući stalno otvorena vrata ostatku opozicije. Oni se nijesu pridružili, već su stalno kritikovali, opstruirali.

DF želi ujedinjenu opoziciju oko borbe za fer i poštene izbore. Sada je vrijeme da opozicija, bez obzira na razlike i animozitete, pošalje snažnu poruku da neće izaći na izbore ako ih ne organizuje prelazna vlada.

MONITOR: Vlada je najavila krivičnu prijavu protiv vas zbog apela na Specijalno tužilaštvo da pokrene istragu protiv ključnih ljudi iz vrha režima, i bezbjednosnih agencija zbog šverca oružja terorističkim organizacijama.
MEDOJEVIĆ: Prvi put se dešava da Vlada najavljuje krivičnu prijavu protiv poslanika zbog izjave u medijima. U toj izjavi sam izrazio sumnju da u Crnoj Gori djeluje organizovana kriminalna grupa koja se bavi švercom oružja, a povodom hapšenja jednog crnogorskog državljanina koji je vozio oružje u Pariz, nekoliko dana prije terorističkog napada 13. novembra. Ovo je školski primjer vraćanja verbalnog delikta i jedan u nizu dokaza da je ovaj režim totalitarni, korumpiran i povezan sa švercom i kriminalom. Ja ću podnijeti krivičnu pirjavu za lažno prijavljivanje protiv odgovornog lica koje bude u ime Vlade podnijelo takvu sramotnu prijavu.

MONITOR: U kom obimu i na koji način je režim upleten u šverc oružja?
MEDOJEVIĆ: Više godina se Crna Gora pominje u mnogim dokumentima kao zemlja u kojoj se obavljaju razni poslovi kriminalnih kartela na globalnom nivou. Po nalogu Interpola i DEA u Crnoj Gori je uhapšeno više osoba zbog optužbi za prodaju oružja teroristčkim organizacijama kao što su F.A.R.C. i Al Qaida. Postoji čitav niz indicija da se pod zaštitom djelova bezbjednosnih službi i režima nesmetano obavlja šverc oružja prema raznim terorističkim organzicajima, paramilicijama, paravojskama, pobunjeničkim grupacijama, od Ukrajine do Bliskog istoka, i sjevera Afrike. Ove priče se inteziviraju posljednjih godina, kada su javno obznanjene bliske veze Diktatora sa Mohamedom Dahlanom, kog Palestina optužuje za korupciju i šverc oružja, a koji je dobio crnogorsko državljanstvo i ima više firmi u Crnoj Gori. Sve je više informacija da su teroristi u Parizu koristili oružje koje potiče sa ovih prostora.

Milena PEROVIĆ-KORAĆ

Komentari

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Udaljiti DPS i DF od vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori je sve ogoljeno, pa nije teško zaključiti da ovakvu DPS i ovakav DF treba što više udaljiti od bilo kojeg oblika vlasti u Crnoj Gori. To mogu uraditi samo građani, i samo olovkom

 

„Događaji a Cetinju pokazuju da više decenija nismo detektovali pravi uzrok i društvenih, i političkih frustracija crnogorskog društva“, kaže u razgovoru za Monitor Blagoje Grahovac, odgovarajući na pitanje o uzrocima aktuelnih sporenja u Prijestonici.

GRAHOVAC: Uzrok je duboka i vrlo smišljena fašizacija crnogorskog društva. S jedne strane, egzistira agresivna ofanziva srpskog klerofašizma, čiji pokrovitelj je SPC, a politički eksponent je DF. Najnovija klerofašistika politička doktrina o „srpskom svetu“ je sredstvo za ostvarenje hegemonističkih velikodržavnih ciljeva.

S druge strane, višedecenijska vladavina DPS je generisala i formalno (ali i interesno) uobličila vrlo opak pokret, koji ne prikriva crnogorski neofašizam zasnovan na kriminalu, ne manje opasan od onog prvog. Na ravnoteži međusobnog straha, vlast se održavala kako u prethodnom periodu, tako i danas. Eksponirani predstavnici CPC nisu uspjeli da se distanciraju od crnogorskih neofašista. Naprotiv!

MONITOR: Ko su pobjednici, a ko gubitnici u „operaciji ustoličenja“?

GRAHOVAC: Nosioci oba ona fašizma umišljaju da su pobjednici. Oni i dalje istrajavaju na zavađama – da bi vladali! Dugoročni gubitinici su i država Crna Gora, i njeni građani.

Kroz istoriju se svaki oblik fašizma ponašao upravo tako. Crna Gora ima nesreću da ima dvije suprotstavljene frakcije, skoro pa jedinstvenog fašizma. Održavaju se na ravnoteži straha, u koji su uveli i većinu građana.

MONITOR: Dio vlasti zamjera policiji navodno  suviše mek  odnos prema demonstrantima na  Cetinju. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Normalan vojnik i normalan policajac među prvima prepoznaju nemoral, nekompetentnost i bahatost bilo koje vlasti. Jednostavno, iz razloga što se to najbolje uočava u hijerarhijski ustrojenim državnim institucijama. Nije teško ustvrditi da su u cetinjskim događajima većina učesnika bezbjednosnog sistema postupali i umnije, i odgovornije nego što bi se moglo reći kako za nosioce vlasti, tako i za mnoge predstavnike opozicije. Normalni policajci i normalni vojnici su svjesni da su upravo ti politički predstavnici najveća ugroza Crne Gore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

HRVOJE JURIĆ, PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U ZAGREBU: Odgovornost se zamjenjuje disciplinom, a solidarnost strahom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedinu šansu, dugoročno, vidim u prepoznavanju problema u lokalnim zajednicama, u lokalnim inicijativama koje su usmjerene na bitna pitanja

 

MONITOR: Nikada se kao posljednjih  decenija nije govorilo o važnosti odnosa čovjeka i prirode. Nikle su mnogobrojne „zelene“ partije, a i druge u svom programu imaju i svoju „zelenu politiku“. Koliko je to postao „trend“ i neka vrsta političkog pomodarstva, bez obzira na to što neki od njih djeluju iz dubokih uvjerenja da bez realizacije zelenih agendi nema opstanka?

JURIĆ: Više ne treba posebno dokazivati da je ljudski faktor ključan u nastanku ekološke krize koja prijeti Planeti, a prije svega opstanku ljudskog roda. Na to nam sve češće ukazuju ekstremne vremenske pojave, kao što su neobično visoke temperature i požari te neobično velike oborine i poplave, a na to nam je ukazala i pandemija koronavirusa, jer mnogi znanstvenici tvrde i podacima potkrepljuju da su uzroci nastanka i razvoja suvremenih epidemija zapravo ekološki, primjerice, krčenje šuma i prašuma, industrijska poljoprivreda i uzgoj životinja, organizacija i način života u gradovima, mobilnost stanovništva…

Na sve to upozoravaju nas „zelene politike“, pa i „zelene“ ili „ozelenjene“ partije, ali moram biti iskren, ne vidim spasa u tom partitokratsko-političkom „zelenilu“, kao ni u „zelenilu“ korporacija, jer sve zeleno tu je većinom samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Općenitije gledajući, mislim da je cijela paradigma „održivog razvoja“ nešto što treba kritizirati, jer taj „održivi razvoj“ uglavnom se koristi kao smokvin list za održavanje i razvijanje postojećeg ekonomsko-političkog sistema koji je i doveo čovječanstvo i Planetu do ruba propasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVAN VUJAČIĆ, predsjednik Foruma za međunarodne odnose: Zapadni Balkan se jedva primjećuje među krupnim globalnim potresima

Objavljeno prije

na

Objavio:

Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga

 

MONITOR: Kako ocjenjujete geopolitički i ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana poslije skorašnjih značajnih promjena na globalnom planu: dolaska nove američke administracije, pandemije, promjena u EU, kineskog daljeg osnaživanja?

VUJAČIĆ: Desile su se bitne promene posle finansijske krize 2008. godine, koja je ozbiljno uzdrmala svet. U te promene spada izlazak Velike Britanije iz Evropske unije – takozvani Bregzit koji još uvek u pojedinim aspektima traje, a zatim izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Na to se nadovezala pandemija koja je pokazala koliko je svet istovremeno jako povezan i jako ranjiv. Sve najveće nacije sveta (uključujući tu i Kinu) pokazale su i nespremnost i nekompetentost, iako se već duže vreme  upozorava na mogućnost upravo ovakve pandemije.

Izbor Bajdena i njegova najava „povratka SAD u svet” očigledno je više retorička nego stvarna jer su Bajdenovi očigledni prioriteti ekonomska i socijalna politika na unutrašnjem političkom planu, što je na izvestan (ali bitno drugačiji) način, nastavak Trampove politike sadržane u sloganu „Amerika na prvom mestu”. Izlazak iz Avganistana je, u stvari, potvrda Trampovog sporazuma sa talibanima i uklapa se u stavljanje fokusa na unutrašnju transformaciju SAD. Od Trampa Bajden je nasledio i viđenje Kine kao strateškog konkurenta, pa i tu postoji više kontinuitet nego diskontinuitet. U narednom periodu videćemo u kom pravcu će se ova konkurencija odvijati.

EU sa svojom velikom ekonomskom snagom ima sopstvene probleme. Posle prvobitne katastrofalne reakcije na pandemiju, ona se nekako sabrala i dostigla značajan nivo vakcinisanosti. No, EU ima značajne probleme na unutrašnjem planu od kojih je najveći izazov održavanja ključnih vrednosti EU u svetlu „iliberalnih demokratija“, kako ih je nazvao Orban, u Poljskoj i Mađarskoj, čije vlade svojim otvorenim delovanjem dovode u pitanje samu suštinu EU.

Zapadni Balkan se jedva primećuje na fonu ovih krupnih potresa. On je mnogo manje važan nego što se nama čini. Države Zapadnog Balkana su ekonomski, demografski i geografski male i još uvek uronjene u prošlost i međusobne razmirice. Ako se tome doda neizgrađenost institucija, nivo korupcije i kriminala, te ozbiljno nazadovanje sa aspekta onih karakteristika koje čine društva demokratskim (po oceni bitnih međunarodnih instituta), postavlja se pitanje da li uopšte imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, bez obzira na formalno zaklinjanje da im je to cilj.  Dovoljno je podsetiti da se pre dve godine u opisu stanja u izveštaju Evropske komisije o Zapadnom Balkanu pojavila kategorija zarobljena država.

Bojim se da već dugo vremena političke elite na ovim prostorima svojim delovanjem čine sve da stvore predstavu o ovim prostorima kao mračnom mestu koje je jedino interesantno po mogućnosti stvaranja potencijalnih konflikata. Dobro je jedino što su nam i na tom planu mogućnosti iscrpljene tokom ratova 1990-ih. Ako nam je istinski cilj članstvo u EU, moramo se truditi da se pokažemo kao uzorne zemlje u svakom pogledu i uz to i dobre komšije jedni drugima. Jedino se u tom slučaju možemo, uz podršku i EU i SAD, vratiti na stvarni, a ne fingirani, put ka članstvu u Evropskoj uniji.

MONITOR: Kako kao profesor ekonomije i diplomata sa radnim iskustvom u Vašingtonu, vidite uticaj Kine? Predviđa se da će ona uskoro biti najjača svjetska ekonomija? Na osnovu kojih parametara bi to moglo biti i kako da ih čitamo?

VUJAČIĆ: Kineski dugogodišnji rast je impresivan. Normalno je da Kina kao zemlja sa ubedljivo najvećim stanovništvom i takvim rastom, u narednoj dekadi postane najveća svetska ekonomija merena nominalnim ukupnim BDP-om. Ona je to već sada, ako BDP računamo po kupovnoj moći. Kina nije toliko atipična kako se misli, jer se uklapa u Azijski model strategije rasta koji je već viđen. No, po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika ona je još uvek tek na 73. mestu u svetu. Usput budi rečeno, po ovom parametru Kina je pretekla i Srbiju i Crnu Goru. Projekcije ukazuju da će Kina 2050. još uvek biti na polovini BDP-a po glavi stanovnika u SAD.

Ne bi trebalo zanemariti ni ozbiljne probleme sa kojima se Kina susreće. Na prvom mestu je to nejednkost koja je najveća u svetu. Paradokslano je da se to javlja pod vlašću komunističke partije. Drugo, Kina će se sudariti sa starenjem stanovništva, pa i njegovim ozbiljnim smanjenjem do kraja veka. Ovo je rezultat dugogodišnje „politike jednog deteta“. Takvi fenomeni nisu pogodni za ekonomski rast. Navedeno ne umanjuje dosadašnji ekonomski napredak Kine, ali ukazuje da se pred njom nalaze ozbiljni izazovi.

MONITOR: EU nije oduševljena kineskim prisustvom i uticajem na privrede zemalja Balkana, među kojima se ističe i Crna Gora, a još više Srbija. Novi kineski „Put svile“ nazvan Inicijativa „Pojas i put“, obuhvata i značajan broj zemalja članica EU. Neki to zovu „kineskim Maršalovim planom“, a drugi „dužničkom diplomatijom“… Koliko je velika razlika u stepenu i načinu kineskog prisustva ovdje i u zemljama EU? Kakva je budućnost te saradnje?

VUJAČIĆ: Kristijan Lagard koja je sada predsednica Evropske centralne banke, dok je još bila direktor MMF-a, pre par godina je upozoravala zemlje da vode računa o isplativosti projekata infrastrukture u okviru programa „Pojas i put“, te da su neke u ospasnosti da uđu u probleme otplate duga. Tada je nabrojala šest zemalja među kojima je bila i Crna Gora. Nisam sklon da zbog toga optužujem Kinu. Naši političari nose odgovornost za zaduživanje. Izgradnja infrastrukture se predstavlja kao vid ubrzanog razvoja.  Kad bi samo zidanje puteva vodilo brzom razvoju, sve bi zemlje bile razvijene, jer je u današnje vreme gradnja puteva prilično jednostavna.

Ono na čemu bi trebalo da insistiraju vlasti sa ovih prostora  je da prisustvo ekonomskih subjekata iz bilo koje zemje sveta, pa i Kine, bude u skladu sa dobrom praksom EU u svakom pogledu, od tendera do ekoloških kriterija. Očigledno je da oni to ne rade, a to je dugoročno kontraproduktivno.

MONITOR: Hoće li povratak talibana u Avganistanu promijeniti ili potvrditi odnose globalnih sila?

VUJAČIĆ: Avganistan neće promeniti globalne odnose sem ukoliko ponovo postane baza za terorizam, u šta sumnjam. Nije lako obezbediti elementarne uslove za život posle tako dugotrajnog rata. To znači da će talibani morati da se mnogo više prilagode svetu ukoliko žele da uspostave dugoročnu vlast. To znači oslanjnaje na pomoć, kredite, devizne rezerve i još mnogo toga.

 

U krizi na Cetinju su učestvovale sve strane

MONITOR: U Srbiji se pojavila sintagma „srpski svijet“, kao novo-stara „etno-spoljnopolitička“ inicijativa. Bilo je dosta straha u vezi sa ovim događajima na Cetinju. Da li je moguće da posljedice sukoba na Cetinju dovedu do radikalnijih unutarpolitičkih, pravosudnih i diplomatskih izazova?

VUJAČIĆ: Ne znam šta znači „srpski svet“. Vidim da je jedna takva, po mišljenju mnogih, nesrećna, a po mom mišljenju i pretenciozna, floskula dovela do oštrih polemika i u Srbiji. Jedni u njoj vide nacionalizam i srpski hegemonizam, a drugi legitimnu zainteresovanost za položaj, prava i kulturni identitet pripadnika srpske nacionalnosti van Srbije,  koja ne bi trebalo da bude upitna.

Svakako nije dobro što se tom floskulom najglasnije oglašava Aleksandar Vulin poznat po svom konfrontirajućem i agresivnom maniru u raspravama o etnicitetu i tumačenju istorije koje često sam inicira. To što to ne bi trebalo da bude njegov posao u vladi Republike Srbije i što ga niko ne koriguje,  čini da se njegove izjave tumače kao stvarne Vučićeve poruke koje on ne želi da izgovori. To ne može da doprinese ničemu dobrom, a pogotovu ne Vučiću jer je njegova radikalska nacionalistička prošlost i učešće u politici 1990-ih godina naširoko poznata. Mislim da se cela javna polemika oko ove floskule ne vodi o njenom značenju, već se značenje izvlači iz biografije ličnosti koja je propoveda i objašnjava. Vulin je naknadno svojim izjavama dodatno doprineo negativnom tumačenju „srpskog sveta”.

Cela polemika oko ove floskule nam, međutim, govori nešto drugo. Govori nam o stanju u zemljama ovih prostora koje su, kao što sam rekao, uronjene u prošlost i međusobne razmirice, a i u okviru samih sebe jako polarizovane.  Sve će se iskoristiti za produbljivanje podela i raspaljivanje strasti jer na tome opstaju veći delovi političkih i drugih elita.

Slično se i desilo sa ustoličenjem na Cetinju, koje se srećom završilo bez tragičnih posledica. Ono što se dešavalo kroz vekove, da se laički  izrazim, ritual unapređenja jednog sveštenog lica na funkciju, pretvorilo se u krizu na ivici žestokog nasilja koje je moglo da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U tome su učestvovale sve strane. Posebno je loše izgledalo organizovano dovođenja protivnika tog ustoličenja koji su se nasilnički ponašali. Još gore, stvorena je percepcija da predsednik Crne Gore podstiče nasilje. To urušava kredibilitet Crne Gore kao države.

 

SAD će na Balkanu podržavati napore EU iz drugog plana

MONITOR: Još se očekuje jasnija politika administracije Džozefa Bajdena prema zemljama Zapadnog Balkana, posebno prema nekim režimima i moćnim pojedincima, prije svega iz političke sfere. Šta bi moglo da se očekuje?

VUJAČIĆ: Očekujem povratak na ranije utvrđenu politiku podrške rukovodećoj ulozi Evropske unije na prostoru na kome se nalaze zemlje  koje imaju aspiracije ka članstvu u EU. Cilj Bajdenove administracije je ponovno uspostavljanje čvrstih veza sa EU koje su u vreme Trampa bile narušene. SAD će podržavati napore EU iz drugog plana, a njihovu nešto veću ulogu očekujem u pregovorima između Beograda i Prištine, iz razloga što imaju daleko veći uticaj na albansku stranu. Predviđam da će se to manifestovati vrlo brzo u nagovaranju Kurtija da zauzme konstruktivniji stav prema ovim pregovorima.

 

Crkve su na našim prostorima previše prisutne u politici

MONITOR: Da li dugo oslanjanje političkih partija i lidera u našem regionu  na dominantne crkve ili namjere da se stvore nove državne crkve (u etno-filetističkoj tradiciji Pravoslavlja), govore i o nemoći politike koja ne može bez „saveza trona i oltara“?

VUJAČIĆ: Mislim da su crkve na ovim prostorima isuviše prisutne u politici, a kad to kažem ne mislim samo na SPC i ne mislim samo na Crnu Goru, već i na sve prostore bivše Jugoslavije. Trebalo bi da su naše državnosti i nacije zasnovane na nečemu drugom, a ne na pripadnosti konfesijama. Politika indentiteta u ektremnom obliku je i dovela do krvavog raspada Jugoslavije. Trebalo je da iz toga nešto naučimo. Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo