INTERVJU
Srbija još luta
Vesna Pešić je jedna od rijetkih ,,prvoborkinja i prvoboraca” čije se zasluge nisu ,,prelile” u najviše državne funkcije nakon oktobra 2000. Razgovor smo i počeli podsjećanjem na 5. oktobar 2000, važan i „kontroverzan” datum. ,,Moj je utisak da smo sve zbunjeniji kada dođe Peti oktobar. Sve manje umemo da objasnimo zašto Srbija tako sporo ide prema obećanjima kojima je rušen Slobodan Milošević. Dve su okolnosti sprečile ‘dobar scenario’ za Srbiju. Jedna je ta što ni onda, pre devet godina kritika Miloševićeve vlasti nije bila jasna i usmerena pravo u srce tog režima. Nije se govorilo o pogrešnoj tj. katastrofalnoj nacionalnoj politici, ratovima koje smo izazivali zbog navodnog ujedinjenja svih Srba i srpskoj megalomaniji zbog koje smo ušli u totalni sukob sa Zapadom. Taj deo, po meni glavni, je prećutan, pa je ispalo da je Milošević sklonjen jer više nije odgovarao mnogima iz veoma različitih razloga. Kada se svi ti razlozi saberu, vidi se da su oni vodili ka promenama manjeg obima – pre svega povratku Srbije u međunarodnu zajednicu i spasavanju od ekonomske propasti – a ne toliko da bi se ostvarili dubinski ciljevi. Nema više čeonog sukoba sa Zapadom, to je naučeno, a ostalo je sve ostalo fasadno sa ogromnim gomilanjem pozadinskih moći koje danas ruše i poslednju nadu da ćemo od Srbije napraviti pristojnu zemlju za život”. MONITOR: Da li simbolici „Šestog oktobra” ima mjesta u budućnosti Srbije? Šta je trebalo uraditi dan kasnije?
PEŠIĆ: Tog sledećeg dana, famoznog 6. oktobra koji se nije dogodio, snage kočenja stvarnih promena su se već organizovale, stale na noge i rekle da od toga neće biti ništa. To se videlo u rascepu između Đinđića i Koštunice, jedan reformista a drugi kleronacionalista, a da ne pominjem šta je radila pozadinska mafija, od državne i vojne bezbednosti, do tajkuna i pobedničkih stranaka koje su se otimale o položaje i gledale sopstvene interese. Ne postoji „dan posle” u kome se može nešto krupno uraditi ako nema jakih društvenih snaga koje hoće dugoročno da guraju promene, sređuju niz sitnih stvari koje život znače i drže magistralni pravac kretanja. I jednom danu se ne može uraditi ništa. Od smrti Titove, u Srbiji se nikakav poredak nije uhvatio. To ne znači da je Titov bio dobar, ali jeste bio neki poredak. Hoću da kažem da od nacionalne revolucije u Srbiji započinje haos koji i danas traje.
MONITOR: Vidite li među današnjim političkim i društvenim akterima nosioce nekih budućih promjena,”Šestog oktobra”
PEŠIĆ: Nažalost, ne vidim. I to najveći problem. Horizont promena i napredovanja Srbije je zatvoren. Postoji polovična retorika o ulasku Srbije u EU, ali se to odmah izbalansira sa „nikada nećemo priznati Kosovo”. A to se odražava na spoljnu politiku koja je za male narode veoma važna, ako ne i ključna. Ona luta baš u spoljnoj politici, od Kine do nesvrstanih i EU i SAD. Unutrašnja situacija je katastrofalna. Ekonomija je gotovo nepovratno propala. Vladavina bezakonja tj. partijske države se učvrstila do cinizma, a demokratske institucije se toliko istanjile da se kroz njih providi ogoljena moć raspojasanih ljudi raznih vrsta, od onih u fudbalskim klubovima, u crkvi, službama bezbednosti, tajkuna, kriminalaca i političara koji su propali u tom anti-političkom blatu, pa sada fingiraju da nešto rade jer i oni moraju da žive od nečega.
MONITOR: Kritičarka ste dominacije predsjednika Srbije Borisa Tadića. Ne vjerujete u naš model „prosvijećenog apsolutizma” i strategiju „nacionalnog pomirenja”?
PEŠIĆ: Ne znam šta da vam kažem o Borisu Tadiću. Sve te epitete koje ste mu pripisali, pa i taj da dominira, da ima neki model i strategiju, ja vidim kao nekakvu igru senki i štimovanja izjava prema rezultatima anketa javnog mnjenja. Tačno je, on dominira ali da se ništa ne bi dogodilo, da bi neki dominantni ljudi ostali tamo gde jesu, da bi blokirao mogućnost da Srbija povuče neki pravi potez, da bi iscrpio i poslednji atom snage građana koje više politika ne interesuje jer nema zbog čega da ih zanima. Ispraznila se. Ako je to „model”, ja ne znam kome služi, Srbiji sigurno ne. Nacionalno pomirenje je retoričko jer njegov ministar spoljnih poslova ide okolo i svađa se po našem regionu, tamo gde treba da se miri. Mladić je na slobodi, Republika Srpska je prioritet u smislu nacionalnog interesa jer se veruje da će onima na Zapadu dosaditi da brane BiH kao propalu državu. U tom modelu praznine i lutanja naš predsednik se setio ideja Titove Jugoslavije, pa misli da i danas Srbija može i treba da bude „nešto između”, Zapada i Rusa, a ono upali smo u mrežu Rusa do zla boga, kao da 1948. nikada nije bilo, i kao da nikada niko u obližnjim zemljama nije imao najbolnija iskustva sa tom velikom silom koju niko normalan ne voli suviše blizu. Sve je to ogrnuto njegovom pristojnom pojavom i autentično pristojnim ponašanjem.
MONITOR: Kako vam se onda čini stanje u Crnoj Gori?
PEŠIĆ: Ja sam nekada dobro znala situaciju u Crnoj Gori, sada više ne. I interesovanje se smanjilo. Vidim da se i ona zaglavila u sličnim pričama kao i Srbija, u fasadnim institucijama, iza kojih stoje moćni feudalci koji drže „svo blago” u svojim rukama, a narodu podele siću. Generalno, mislim da je problem Crne Gore i Srbije u tome što su obe države pale na lestvici interesovanja Evrope i SAD. Mi više nismo u njihovom fokusu, a čim nismo njima na oku, sve se urušava, uključujući i to da nestaje opozicija, ili je i ona ista ili još gora od vlasti. Jednostavno rečeno, ne može da se održi dinamika političkih i svih drugih ključnih promena.
MONITOR: U BIH se više ništa ne može uraditi bez Milorada Dodika. Ima li ičega „prosvijećenog” u malim balkanskim autokratama i diktatorima ili je njihova često vaninstitucionalna moć najbolji pokazatelj slabog društva i neformiranih država?
PEŠIĆ: Šta da vam kažem o Dodiku? Vredi li to mrčenja papira? Bosna i Hercegovina najviše strada zbog onoga što sam već rekla – više „nismo interesantni”. Njima je pomoć sa Zapada ključna da bi opstali, da bi se uspostavilo nešto što bar liči na državu, makar i na autokratsku. Oni nemaju ni toliko, sem što svako u svom „entitetu” može da radi šta hoće, pa je među njima Dodik jedan od ,,najnaprednijih”, on baš radi šta mu se hoće i šta braća iz Beograda vole da čuju.
MONITOR: Postali ste poznati po afirmisanju ljudskih prava i antiratnom angažmanu. Gdje su danas te vrijednosti u srpskom i drugim društvima zemalja ex-yu prostora?
PEŠIĆ: Kontradiktorno je možda, ali tu se napravio ipak neki pomak. Kada se značajnije ugroze prava, naročito nacionalnih manjina, odmah navučeš gnev Saveta Evrope, dakle onih koji nadgledaju, i onda se krene u povlačenje i smirivanje. Naravno, nisu sve manjinske grupe napredovale u tome da se na njih gleda sa tolerancijom. Videli ste da homoseksualci predstavljaju sasvim neprihvatljivu manjinu od velike većine građana, i da će još dosta vode proteći da i ti ljudi postanu građani s jednakim pravima i ugledom.
MONITOR: U vremenu koje je prethodilo proglašenju kosovske nezavisnosti i procesu priznavanja, zalagali ste se za rješenje u podjeli Kosova između zainteresovanih strana koje nisu mogle da se dogovore. Da li je i danas to za vas rješenje krize koja na Kosovu još traje?
PEŠIĆ: Mislim da su sva rešenja koja su išla na to da se kriza brže reši – propala. Ja sam to predlagala, ne zato što mislim da je to nešto posebno dobro, nego sam pomišljala da tako možemo brže da se izvučemo iz kosovske priče i krenemo napred. Sada su se kola zaglavila, a to rešenje da se oko 10 odsto teritorije Kosova koju Albanci ne kontrolišu otvori prema Srbiji, nije bilo po volji velikih sila jer su se bojale da krenu u prekrajanje granica. I taj strah je opravdan, pa sam i ja to govorila više onako, u pola glasa, nego što sam bila uverena da to može da prođe. Sada je Kosovo čisto reakcionarna stvar i prodavanje magle, iza koje čuče političari koji od „svete zemlje” vuku političke benefite.
MONITOR: Pitanje antifašizma, onog istorijskog ali i aktuelnog, jedna je od top tema u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, Hrvatskoj. Šta je u reakcijama pokušaj „istorijskog revizionizma” a šta namjera da se zamaskira današnje bujanje novih formi fašizma?
PEŠIĆ: To je velika tema. Ja mislim da je u Srbiji zamrla antifašistička priča jer se ona pripisivala komunistima a komunisti su bili internacionalisti a ne nacionalisti velike Srbije. Ratovi i zaokret koji je izveo Milošević totalno su promenili karakter naroda, on više nije onaj isti. Mi koji smo bili protiv nacionalizma, ja sada to shvatam, mi smo jugoslovenski Srbi, Srbi one nekada napredne države u kontekstu okruženja koje je bilo pod sovjetskom čizmom. Kada se narod preobratio pod Miloševićem, oni su postali srpski Srbi, na koje smo zaboravili, oni iz prošlosti koji su govorili o „ujedinjenju ili smrti”. Mislim da je to suština, Milošević se vratio Stevanu Moljeviću i četničkim idejama o velikoj Jugoslaviji i velikoj Srbiji, i ko zna čemu sve od tog starog gvožđa.
MONITOR: Aleksandar Vučić gostuje u Vašingtonu, drži predavanje u „Vudro Vilson” centru i apostrofira SAD kao najvažnijeg bilateralnog partnera Srbije. Kuda ide Srbija?
PEŠIĆ: Kada se Boris Tadić dosetio da se od Koštunice odmakne pet centimetara ulevo i dobije izbore na priči o Evropi, i deo radikala, sada naprednjaka, dosetio se da se odmakne pet centimetara od centra udesno, i da ostavi Koštunicu na krajnjoj desnici sa svojim bivšim drugarima radikalima. I oni su sada za EU, baš ih briga, što bi bili večiti autsajderi, kad i oni mogu da kažu isto ,,da su za EU i za Kosovo, da su za SAD i za Rusiju”. To je pražnjenje politike, svođenje na praznu retoriku i finansijske interese retoričara. Sada su svi prihvatljivi, svi su na pet centimetara razdaljine, a građani nemaju pravi izbor i zbunjeni su što su svi postali isto.
Nastasja RADOVIĆ
Komentari
Crnoj Gori je zaista potrebna nova generacija političara – ne nužno po godinama, nego po načinu razmišljanja, novoj političkoj kulturi. Prvi mjeseci parlamentarnog života daće nam odgovor i na ovo pitanje
MONITOR: Uskoro nas očekuju vanredni parlamentarni izbori. Ono što je drugačije svakako je veliki broj izbornih lista, te odlazak mnogih starih lica iz politike. Kakav će to uticaj imati na ove izbore?
KOPRIVICA: Ovi izbori mogu biti prekretnica na političkoj sceni.
Prvo, desila se tektonska promjena do sada postojećih taktika nastupa političkih subjekata na izborima. Mnogi ustaljeni instrumenti privlačenja birača više ne važe.
Drugo, na ovim izborima učestvuje veliki broj lista od kojih će vjerovatno, tek nešto više od polovine biti dio budućeg parlamenta. Dakle, mnogi politički subjekti koji su do sad tradicionalno imali politički uticaj, naročito u odmjeru snaga 41:40 poslanika/ca tu poziciju više neće imati.
Treće, od smjene DPS-a je prošlo gotovo tri godine i polako on prestaje biti glavni target kampanje. Otvoren je prostor za sučeljavanje (kakvih takvih) ideja i programa. Vidjećemo da li ova partija može povratiti i svoj koalicioni kapacitet ili će za to biti potrebno još vremena i unutrašnjih reformi ove partije.
Četvrto, na sceni su značajne personalne promjene većeg broja lista. Partije su očigledno shvatile da ono što je legat prethodnih 10 godina u politici i nije baš dobra ponuda sa kojom treba da izađu pred birače. Sa lista su nestala mnoga poznata imena i još poznatiji igrači.
Da li će ovo zaista dati neki bolji politički rezultat, ostaje da se vidi. Ovdje nije pitanje koliko neko ima godina već da li je spreman da mijenja ustaljene partitokratske obrasce djelovanja u politici. A Crnoj Gori je zaista potrebna nova generacija političara – ne nužno po godinama, nego po načinu razmišljanja, novoj političkoj kulturi. Prvi mjeseci parlamentarnog života daće nam odgovor i na ovo pitanje.
MONITOR: Bilježite li neke predizborne anomalije?
KOPRIVICA: Ova kampanja do sada ima manje nepravilnosti u odnosu na prethodne. Prije svega izborna administracije se ostavila ideje da radi međunarodne istrage i selektivno oduzima pravo glasa kome želi i posvetila se svom poslu. Simbolički ta se promjena najbolje može vidjeti na osnovu činjenice da je Državna izborna komisija kandidatu kome je prije nekoliko mjeseci zabranila učešće na predsjedničkim izborima sada dozvolila da bude nosilac liste na parlamentarnim. A da li su to uradili jer im se u tom periodu povećalo pravno znanje ili su možda dobili partijsku naredbu da to ne urade – manje je važno u ovom trenutku.
Atmosfera i odnosi između političkih protivnika su mnogo bolji. Verbalno nasilje, prijetnje, uvrede su svedene na minimum a javna debata među listama zaista liči na sučeljavanje političkih stavova.
Dogodio se i vidan zaokret u temama koje su nametnute u kampanji pa se mnogo više raspravlja o kvalitetu života ljudi nego o vjerama, nacijama i istoriji. Istina, u tom obećanom kvalitetu se nerijetko i pretjera pa kampanja ponekad više liči na maštanje o lijepom životu nego na realna politička obećanja.
Naša organizacija je sa izbornim listama potpisala Kodeks za fer i demokratsku izbornu kampanju s ciljem da nadomjestimo brojne manjkavosti našeg izbornog procesa i važećeg izbornog zakonodavstva, sa željom da izbori budu kvalitetniji i kompetitivniji, sa što većim povrenjem građana građanki.
Njime afirmišemo promociju nenasilja, sprečavanje vršenja pritiska na birače, sprečavanje zloupotrebe javnih resursa i funkcija, transparentno finansiranje kampanje, poštovanje slobode medija, sprečavanje širenja dezinformacija, odgovorno ponašanje na društvenim medijima, institucionalno rješavanje sporova, te prihvatanje slobodno izražene volje ljudi… Ili, ukratko rečeno, promovišemo neprikosnoveno pravo građana i građanki da glasaju slobodno.
Za sada nijesmo imali zvaničnih pritužbi lista na kršenje Kodeksa.
Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net
Komentari
INTERVJU
DR IGOR LJUTICA, PREDSJEDNIK SINDIKATA IZABRANIH DOKTORA: Borba za bolji položaj izabranih ljekara je i borba za zdravlje pacijenata
Izabrani doktori su usljed velikog pritiska prisiljeni da umjesto propisane norme, zbog nedostatka kadra, primaju i trostruko više pacijenata i time ugrožavaju ne samo svoje zdravlje već dolazi do opadanja kvaliteta usluge i povećanja rizika od ljekarske greške
MONITOR: Početkom maja osnovan je Sindikat izabranih doktora Crne Gore. Koliko imate članova, koji su glavni ciljevi?
LJUTICA: Glavni cilj Sindikat izabranih doktora Crne Gore (SIDCG) biće unapređenje primarne zdravstvene zaštite (PZZ) ne bi li svaki građanin dobio najkvalitetniju moguću zdravstvenu zaštitu. Da bismo bili u mogućnosti da to ostvarimo, moramo sačuvati ljekare u PZZ.
SIDCG je za samo nekoliko dana okupio preko 240 izabranih ljekara iz skoro svih domova zdravlja u Crnoj Gori. Sam kostur SIDCG čine Glavni odbor i 32 koordinatora iz svih domova zdravlja u Crnoj Gori koji su mahom specijalisti porodične i opšte medicine. Preko 80 odsto izabranih ljekara za odrasle se nalazi u SIDCG uz svakodnevni priliv novih članova.
MONITOR: Koji je razlog tolikog učlanjenja u sindikat?
LJUTICA: Tome je kumovalo veliko nezadovoljstvo ljekara nakon smanjenja zarada ukidanjem usluga i kapitacija kroz novi kolektivni granski ugovor koji su kolege sindikalci na štetu svojih kolega iz primarne zdravstvene zaštite (PZZ) potpisali sa Ministarstvom zdravlja. Osim činjenice da je izabranim ljekarima u toku mandata 43 Vlade umanjena zarada koja je uvećana tokom prethodne 42 Vlade, postoji veliko nezadovoljstvo usljed dodatnog opterećenja izabranih ljekara koji su već u sindromu izgaranja povećavanjem broja pacijenata od strane Fonda za zdravstvo CG.
MONITOR: Koliko je broj pacijenata povećan?
LJUTICA: Već imamo situaciju da su izabrani doktori usljed velikog pritiska prisiljeni da umjesto propisane norme, zbog nedostatka kadra, primaju i trostruko više pacijenata. Time ljekari ugrožavaju ne samo svoje zdravlje, već dolazi i do opadanja kvaliteta usluge i povećanja rizika od ljekarske greške. Dugi niz godina ljekari u PZZ kupuju socijalni mir radeći za tri ljekara. Svakodnevni pritisci na poslu koji su kulminirali već zaboravljenom borbom protiv Covida u prvim redovima nagrađeni su smanjenjem zarada u trenutku kada svima u zemlji prihodi rastu. Pet mjeseci smo ukazivali na nepravdu koja je počinjena prema izabranim doktorima umanjenjem zarada od 200 do 600 eura (u zavisnosti od broja pacijenata i obima posla). Ne da ništa nije ispravljeno već smo imali i imamo loš trend. U javnosti se objavljuju bruto plate sa prekovremenim radom ne bi li se građani okrenuli protiv ljekara. Takvo maligno postupanje, ne bi li se pokrilo svoje neznanje i načinjene greške, napraviće neprocjenjivu štetu zdravstvenom sistemu odlivom iz zemlje već desetkovanog kadra.
Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net
Komentari
INTERVJU
DR ALEKSEJ KIŠJUHAS, SOCIOLOG (FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU) I KOLUMNISTA DANASA: Milošević je možda umro, ali miloševićizam živi
U čuvenom govoru na Gazimestanu 1989, Slobodan Milošević je govorio o ekonomskom prosperitetu – i najavio ratove. Da li se istorija zaista ponavlja, prvo kao tragedija, a zatim kao farsa, ostaje da se vidi
MONITOR: Kako Vama izgleda dinamika protesta „Srbija protiv nasilja“ . Da li je taj revolt zaista ušao i u frizerske salone i automehaničarske radnje, kako pišete u jednoj svojoj kolumni?
KIŠJUHAS: Mislim da su masovnost i građanski karakter ovih protesta iznenadili mnoge, pa i vlast i opozicione partije. Kada je reč o tom revoltu građana, obično se zazivaju nekakve analogije sa ekspres-loncem (koji je prekipio) ili sa kapima koje su prelile čašu. Međutim, smatram da je nešto drugo u pitanju. Večito pitanje političke teorije je zašto su konzervativci ili politička desnica toliko uspešni, odnosno atraktivni za tzv. „običnog čoveka“, tog mitološkog Petra Petrovića sa uplatnice? Odličan odgovor ponudio je američki psiholog Džonatan Hajt u „Psihologiji morala“.
Za njega, desno-konzervativni svetonazori su uspešni upravo zato što (stvarno ili fiktivno) počivaju na vrednostima porodice, dece, vere, zajednice, a što „okida“ duboko ukorenjene ili davno evoluirane strukture ljudskog uma. Uostalom, i predizborni slogan Vučića i njegove partije bio je „Za našu decu“. Na drugoj strani su levo-liberalni svetonazori koji insistiraju na mnogo apstraktnijim vrednostima poput jednakosti, slobode, ljudskih prava itd., i koje nemaju takvu moralnu snagu kao – naša deca. S tim u vezi, nakon dve užasne tragedije – deca su ta koja su postala ugrožena, pa i čitavo tkanje društvene zajednice, i upravo to je izvelo tolike građane na ulicu. Ta dva masakra su bili tzv. „crni labudovi“ (prema Nasimu Talebu) – neočekivani i nepredvidivi događaji s velikim ili nesagledivim posledicama. I upravo zato je i proteste neobično teško artikulisati. Ipak, čini mi se da se o nezadovoljstvu sada otvoreno govori, umesto šapuće.
MONITOR: Ivan Marović, jedan od predvodnika Narodnog pokreta Otpor, smatra da građansko-opozicioni protesti nemaju šansu na uspjeh ukoliko se ne pretvore u opštenarodni pokret. Da li je pokret neophodan i da li je, bez atrikulacije od strane opozicije, moguć?
KIŠJUHAS: Iskreno, ne znam šta je „opštenarodni pokret“, iako mi to zvuči ili vonja na poziv na novu sabornost. Otpor nikada nije bio „opštenarodni“ pokret, već organizacija hrabrih i talentovanih mladih ljudi. Upravo zato, ovi protesti nemaju šanse bez čvrste i dobre – organizacije. Protesti protiv nasilja se (s razlogom) ponose svojom relativnom spontanošću, i činjenicom da se na njih ljudi ne dovoze autobusima. Međutim, moja jeretička misao je sledeća: oni neće uspeti ako opozicija ne bude organizovala svoje simpatizere, pa čak i organizovala njihove dolaske autobusima. Građani su Petog oktobra (2000) i spontano, ali i krajnje organizovano dolazili u Beograd. Istinske revolucije nema bez sloma državnog aparata (prinude i sile), pa i bez otkazivanja poslušnosti od strane mnogih političkih i privrednih struktura.
Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net
Komentari
NOSIOCI LISTA: Zvijezde vodilje ili padalice
PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE PRED IZBORE: Stare prakse
NOŽ, ŽICA I PODGORICA: Posijano zri
-
SUSRETI4 sedmiceNATALIJA KOKA ĐUKANOVIĆ, ŽENA BOEM: Onaj trag, kad odete
-
ALTERVIZIJA4 sedmiceDeportacije
-
HORIZONTI3 sedmiceNJUJORK TAJMS – MRAČNE VEZE VUČIĆA I BELIVUKA: Europol pokvario poslove države i podzemlja
-
HORIZONTI4 sedmiceZADUŽIVANJE MILOJKA SPAJIĆA OD 750 MILIONA, U SUSRET IZBORIMA: Posao za SDT ili politički pazar
-
FOKUS4 sedmiceVLADA DRITANA ABAZOVIĆA: Godina prođe, mandat nikad
-
Izdvojeno4 sedmiceTRAGEDIJA U BEOGRADU, VRISAK SA VRAČARA OGLAŠAVA UZBUNU: Srce tame
-
Izdvojeno3 sedmiceSDT ISPITUJE ŽIVOTNI STIL CRNOGORSKIH FUNKCIONERA: Luksuz pod lupom
-
DRUŠTVO4 sedmiceSLUČAJ SKRBUŠA: Male hidroelektrane pred Specijalnim tužilaštvom