Ambasadorka Njemačke u Crnoj Gori Gudrun Štajnaker boravila je sredinom ovog mjeseca u Solani i nije se mogla načuditi devastaciji tog predivnog prostora. ,,Do prije dvije godine ovdje se radilo, a sada više nema ničega. Uništeni su putevi, zgrade, gotovo sve i pitamo se kako je to moguće. Neko mora da bude odgovoran. Naravno, nije na nama da utvrdimo ko je odgovoran, to je zadatak crnogorske Vlade”, kazala je ona.
Još veći je to interes bivših radnika tog najstarijeg ulcinjskog preduzeća, koji se nalaze na evidenciji Biroa za zapošljavanje već godinu dana. A njihova nada da će bar ove sezone ponovo biti berbe slanih kristala, svakodnevno kopni, pa je sve više naznaka da će ovo biti četvrta godina, od ukupno 81 koliko postoji Solana kao privredno društvo, a u kojoj nema berbe soli. Naime, pregovori stečajne uprave oko zaključivanja ugovora o zakupu s firmom bivšeg direktora Ljuba Gazivode praktično su propali. Gazivoda je tražio da Solanu zakupi na period od 15 godina.
No, evidentno je da za to nema spremnosti u vrhu vlasti. Još uvijek se pokušava naći neko „prelazno rješenje” ne bi li se ipak gradilo na tom prostoru. Tako nešto je, međutim, u suprotnosti s odlukama Skupštine Crne Gore i modalitetima koji se nalaze u Nacrtu prostorno-urbanističkog plana Ulcinja, kao i s onim što žele organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom prirode, posebno ptica.
Crnogorsku Vladu naročito zabrinjava što je Evropska komisija odlučna da u slučaju pogoršavanja situacije na tom prostoru stopira pristupne pregovore u veoma značajnom poglavlju 27 (Životna sredina i klimatske promjene). To je zvaničnicima u Podgorici jasno saopštio šef Odjeljenja za Crnu Goru u Generalnom direktoratu EK za proširenje Dirk Lange. „Njemačka ima veliki interes da se Solana sačuva”, kaže ambasadorka Štajnaker, što je stav i Francuske i Poljske. Njihove diplomatske predstavnice u Crnoj Gori Veronik Brimo i Gracina Sikorska takođe su izuzetno angažovane na ovom pitanju, što znači da je Solana već postala ne samo problem Ulcinja, već i cijele države.
Zato je ona naprosto natjerana da zagrize tu ,,kisjelu jabuku”. Za početak, Vlada Crne Gore je saopštila da će izdvojiti oko 200 hiljada eura kako bi se uključila struja i obavio remont pumpi. Nakon toga biće moguće da se ispumpa slatka voda, koja je načinila ogromna jezera na Solani i veliku štetu, te upumpa morska voda.
Ali, to je tek palijativno rješenje, jer samo ako Solana radi, ako se proizvodi so, taj eko-sistem je održiv. Jedino u tom slučaju za ptice je to prava baza, a onda ima i turista, Ulcinj i dalje može da se hvali da je grad koji ima jednu od deset najvećih solana na Mediteranu.
Stoga je Štajnaker odlučna u stavu da država treba da preuzme gazdovanje Solanom i čitavim tim prostorom. „Ako je onaj ko je upravljao izgubio koncesiju zbog stečaja, mora se identifikovati vlasnik zemljišta. Ako je to državno, onda država mora preuzeti odgovornost i brinuti se o Solani. To traže i Evropska komisija i Savjet Evrope, kao i međunarodna javnost”, kaže ona i dodaje da se odluke moraju brzo donositi, jer više nema vremena.
Ta zemlja i evropske institucije pojačavaju pritisak na crnogorsku vlast. Iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP) saopšteno je da će 8. i 9. aprila, uz podršku Njemačke, biti organizovana velika međunarodna konferencija o Solani. Prvog dana skup će se održavati u Podgorici, a dan kasnije učesnici će se preseliti u Ulcinj. Očekuje se da se 9. aprila u Solani nađe petnaestak evropskih parlamentaraca, koji će i na taj način potvrditi značaj tog prostora u evropskim razmjerama.
,,Postalo je očigledno da jedino oni mogu presudno uticati na Vladu da konačno i iskreno krene s rješavanjem problema Solane i nas bivših radnika”, smatra predsjednik Sindikata Solane Marko Miranović.
Prema njegovim riječima, radnici su se borili i za prostor Solane, ali su njihove molbe, upozorenja i vapaji nailazili na slab odjek. ,,Pisali smo svim institucijama, od predsjednika države i Vlade, svim ministarstvima, ambasadama vodećih evropskih zemalja, Evropskoj komisiju u Crnoj Gori, da objasnimo na koji način se devastiraju prostor i fabrika”, istakao je Miranović, napominjući da je veliki i iskreni prijatelji Solane i radnika bio i ostao CZIP. ,,Njihovom upornošću ovo se pitanje izdiglo na međunarodni nivo”, dodao je on.
Zaista, uskoro treba da se postigne dogovor i o zabrani lova u Solani, na čemu je CZIP godinama insistirao, kao i da se taj prostor zakonski zaštiti odlukama opštinskih vlasti. CZIP će zatražiti od Svjetske banke da aktivira pomoć koju je ova institucija namijenila eko-turizmu na ulcinjskim močvarama 2009. godine u iznosu od 1,6 miliona dolara, a koju su tada odbile lokalne vlasti!
Dakle, planova i ideja je mnogo, ali sve dok se ponovo ne pokrene proizvodni proces, taj prekrasni prostor će se i dalje devastirati, ptice će tražiti druga mjesta za svoje baze, a Ulcinj i čitava zemlja gubiti razvojne šanse.
Zato je razumljivo što nekadašnji tehnički direktor tog preduzeća, prof. dr Janko Janković, koji je u Solani živio od 1945. do 1960. i proveo tu, kako tvrdi, najljepše godine života, sada izbjegava da je posjeti. ,,Strah me je od stanja koje ću tamo zateći”, ističe ovaj bivši dekan Elektrotehničkog fakulteta u Podgorici.
U pravu je potpuno: Solana danas sliči ratnom Vukovaru. Oni koji znaju kako je to preduzeće izgledalo prije 25 godina i imaju malo srca, kada je vide ne mogu a da ne zaplaču! Bojim se da bi profesora Janka srce izdalo.
Mustafa CANKA