Povežite se sa nama

INTERVJU

URLIKE LUNAČEK, POSLANICA PARTI JE ZELENIH U EVROPSKOM PARLAMENTU: Nedavni protesti su dobar znak

Objavljeno prije

na

MONITOR: Izjavili ste više puta da se zemlje u regiji moraju fokusirati na vladavinu prava, pa kako je u Crnoj Gori?

LUNAČEK: Mnogo je pozitivnih pomaka, ali glavni problem je ostao – korupcija široko rasprostranjena, u koju je duboko umiješana politička elita, uključujući i strane investitore (i one iz zemalja EU, kao što su Italija, Mađarska, Njemačka). Ključno uporište za korupcije bio je, a i dalje je u mnogim zemaljama, proces privatizacije kompanija u državnom vlasništvu. U Crnoj Gori to se odnosi na privatizacije iz oblasti aluminijske industrije, telekomunikacija i elektroenergetskog sektora, kao i u oblasti finasiranja političkih partija. Jasno – implementacija reformi, sa posebnim fokusom na vladavinu prava i fundamentalne slobode, mora biti povezana sa mjerama za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Sigurna sam da će te mjere biti ključ tokom procesa integracije Crne Gore. MONITOR: U rezoluciji EP posvećenoj Crnoj Gori insistira se na borbi protiv korupcije na svim nivoima. Kako komentarišete činjenicu da izostaje istraga, a nema ni te jedne presude za korupciju na visokom nivou i pored jakih indicija da su visoki zvaničnici uključeni u sumnjive transakcije vezane za privatizaciju Telekoma, KAP i td?
LUNAČEK: Izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru, gospodin Čarls Tanok, prezentovao je u svom predlogu Rezolucije dosta dobrih elemenata, ali nije išao dovoljno daleko u nekim oblastima. Ja i moja politička grupa Evropski Zeleni – slobodna alijansa, željeli bismo znatno više kritike vezano za korupciju: u našem amandmanu mi smo podvukli činjenicu da u Crnoj Gori nije bilo dovoljno progresa u oblasti borbe protiv korupcije, niti dovoljno napretka u implementaciji novih zakonskih rješenja. Evropska komisija dijeli takođe ovo naše stanovište. Mi smo, takođe, htjeli da navedemo u Rezoluciji korupciju u slučaju Telekoma. Išlo se u amandmanima i korak dalje, postavljeno je pitanje – šta se dešava u domenu politike cijena električne energije i telekomunikacijskih usluga: građani plaćaju izuzetno visoke cijene, dok se nekim pojedincima i institucijama dozvoljava da uopšte ne plaćaju račune za struju i telekomunikacije. Ovo pokazuje da je nešto veoma pogrešno i da pojedine državne institucije ne prate tržište i ne štite interes potrošača i građana. Dodatan razlog za brigu je i činjenica da članovi Vlade javno napadaju organizatore nedavnih protesta oko politike cijena, umjesto da rade svoj posao, da osiguraju da funkcioniše tržište i da su prava potrošača zaštićena. I još nešto, neprihvatljivo je da tijela koja bi trebalo da nadgledaju finasiranje političkih partija – kao što su Državna izborna komisija i Komisija za sprečavanje konflikta interesa, budu sastavljena od predstavnika političkih partija. Ovo ne vodi rješenju, već produbljuje problem. To ne znači ništa drugo do novi i ozbiljan konflikt interesa. Ali, kao što znate, pregovori, za koje se nadam da će biti otvoreni u junu, počinju poglavljem 23 i 24, (pravosuđe, fundamentalna prava, uključujući borbu protiv korupcije, slobode i bezbjednost). Borba protiv korupcije biće, dakle, na samom vrhu agende EU. I to od početka do kraja pregovaračkog procesa. Crna Gora tako ima šansu da popravi svoj rekord u ovoj oblasti i pokaže da se sa odgovornošću odnosi prema ovim problemima.

MONITOR: Ipak, Rezolucija EP nije uključila neke stvari na kojima ste insistirali, vezane za Telekom, KAP, MANS. Zašto?
LUNAČEK: Nema dovoljno odlučnosti da se imenuju ljudi ili kompanije u izvještajima Evropskog parlamenta, jer se postavlja pitanje zašto se imenuje baš taj, a ne svi ostali slučajevi. Taj argument nekad može imati smisla, ali ja se ne slažem uvijek sa tim.

MONITOR: Predsjednik vladajuće DPS Milo Đukanović nedavno je rekao da bi vođe opozicije i medija, koji traže procesuiranja i hapšenja, trebalo sami da završe u zatvoru i da bi to, prema njegovim riječima, bio najbolji doprinos evropeizaciji Crne Gore. Kako biste Vi protumačili njegovu izjavu?
LUNAČEK: Nisam je čula, ali ako je zaista to rekao preporučujem predsjedniku DPS-a Milu Đukanoviću da pročita Lisabonski ugovor i Povelju o osnovnim pravima, član 11 o medijskoj slobodi i pluralizmu. Pravo na saopštavanje i primanje informacija, bez uplitanja javnih zvaničnika, je fundamentalno pravo u Evropskoj povelji o osnovnim pravima i u Lisabonskom ugovoru to se tretira kao evropska vrijednost. Nema demokratije bez slobode medija. Sloboda izražavanja i sloboda medija je suštinska vrijednost EU. To mora biti tako i u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU, kao i u članicama. Nedavna odbrana medijskih sloboda u Mađarskoj pokazuje jako partnerstvo između Evropske komisije i Evropskog parlamenta u zaštiti ove suštinske vrijednosti EU. Sloboda izražavanja je jedan od stubova demokratije. Visoki standardi u toj oblasti neophodni su u svim zemljama, pa i u Crnoj Gori.

MONITOR: I pored upozorenja iz Evrope, nijedan napad na novinare nije rasvijetljen u Crnoj Gori, a verbalne prijetnje prema medijima koje ne kontrolišu vladajući krugovi sve su izraženije?
LUNAČEK: Kao što znate, Evropski parlament je pozivao crnogorske vlasti da istraže temeljno slučajeve fizičkih napada i zastrašivanja novinara, kao i da pokažuposvećenost medijskim slobodama bez uplitanja politike. Tako je, prema mom mišljenju, EP jasno pokazao da je sloboda medija standard i da o tome ne može biti pogađanja. Mislim da bi Vlada trebalo da se fokusira na reforme, posebno implementaciju novog zakonskog okvira, umjesto što troši energiju napadajući predstavnike medija.

MONITOR: Crnogorski zvaničnici su osudili predstavnike MANS-a zbog učešća u nedavnim masovnim protestima, ističući da to ne vodi reformama. Da li se slažete sa ovakvim ocjenama? I kako vidite ulogu NVO u društvu?
LUNAČEK: Pošto sam i ja bila u civilnom pokretu, veoma poštujem nevladine organizacije, grupe koje se okupljaju oko određene teme i igraju važnu ulogu u društvu, i koje u svoje aktivnosti uključuju i organizovanje mirnih protesta i demonstracija. I ja sam učestvovala u protestima, i još to radim ako je nekim inicijativama potrebna podrška parlamentaraca. Naravno, sve civilne organizacije ne zastupaju moje i evropske vrijednosti. Neke propagiraju ekstremni nacionalizam, jezik mržnje i nasilja. To je protiv vrijednosti otvorenog i pluralističkog društva. Lisabonskim sporazumom i Poveljom o osnovnim pravima, civilne inicijative i aktivizam civilnog društva jedna su od ključnih činilaca demokratije. U demokratskom okruženju – vlada, parlament i civilno društvo treba da rade zajedno i konstruktivno. Kritika je dio demokratske igre – kao političari mi moramo da naučimo da se nosimo sa tim na konstruktivan način, bez represije. To uključuje formalne mehanizme, kao što su konsultacije. Tako vlada, političke partije i administracija treba da ohrabre i doprinesu međusobnom razumijevanju, da rade zajedno sa civilnim sektorom i da stvore mehanizme za saradnju. Po mom mišljenju MANS radi dobar posao: oni rade isto što bi svaka vlada i administracija, uključujući pravosuđe i policiju, trebalo da rade – bore se protiv korupcije pojedinačno i na svakom nivou. Glavno sredstvo koje koristi MANS je jačanje transparentnosti, pritisak na odgovorne da djeluju i – organizovanje mirnih građanskih protesta. Vidite, zrelu demokratiju uvijek karakteriše aktivno civilno društvo, pa su nedavni protesti dobar znak.

MONITOR: Pitanje unapređivanja ljudskih prava je od izuzetnog značaja za sve u regionu. U Crnoj Gori posebno je važno jačati prava manjinskih seksualnih grupa.
LUNAČEK: Pozitivno je to što je donesen zakon o antidiskriminaciji, što je imenovan savjetnik premijera za antidiskriminacijsku politiku i što Vlada tijesno sarađuje sa civilnim društvom na pitanjima LGBT populacije. Nedavno usvojeni zakon, koji se odnosi na transrodne osobe, takođe je korak naprijed. Ali, i pored toga cjelokupan pravni i institucionalni okvir još uvijek nije sačinjen. Takođe, još nas nijesu ubijedili u potpunu posvećenost predstavnici policije i pravosuđa: incident koji se desio u maju 2011. tokom obilježavanja međunarodnog dana protiv homofobije još nije istražen na pravi način. Nadam se da će Vlada i nadležne službe uraditi sve što je u njihovoj moći da mi u 2012. vidimo Paradu ponosa u Crnoj Gori i da je oni podrže. Više napora trebalo bi uložiti kako bi se popravila pozicija lica sa posebnim potrebama. Tu su i problemi vezani za rodnu ravnopravnost. Iako čine više od 50 odsto populacije, žene su nedovoljno predstavljene u parlamentu, na visokim pozicijama u vladi, javnom i privatnom sektoru. Podržavam novinu da na partijskim listama tokom izbora bude 30 posto žena, ali još sam zabrinuta i mislim da rodna ravnopravnost nije garantovana u praksi. Tu je i neophodna borba protiv nasilja u porodicama i za ravnopravnost oko zarada.

MONITOR: Na kraju, podržali ste civilne inicijative vezane za zaštitu Morače, tokom rasprave o izgradnji hidroelektrana na toj rijeci. Koliko je važno za Crnu Goru, na njenom putu ka EU, pitanje ekologije i poštovanja standard u toj oblasti?
LUNAČEK: Za mene, kao člana Zelene partije, životna okolina veoma je važno pitanje. ,,Biti zelen,” mogao bi biti značajan adut Crne Gore, zemlje koja je sebe definisala kao ekološku državu u Ustavu. Učinjeni su početni napori oko problema otpadnih voda, otpada, kanalizacije i ekološke legislative. Ali jedan od najvećih problema u Crnoj Gori je vezan za pitanje čvrstog otpada, najviše zbog odsustva deponija koje ispunjavaju evropske zahtjeve. Uspjeh Zelenih je što je Evropski parlament „pozivao crnogorske vlasti da razmotre planove oko izgradnje velikih hidroelektrana” i zahtjev da vlast u budućnosti uključi organizacije civilnog društva tokom planiranja izgradnje hidroelektrana, kao i da učine javnim rasprave, mišljenja eksperata i druge dokumente. Poslije brojnih posjeta regionu, na Zapadnom Balkanu i Crnoj Gori, kada je ekologija u pitanju, najveći je izazov da se promijeni odnos ljudi prema prirodi, radi budućih generacija. Mora se osigurati da ekonomski razvoj u regionu bude u skladu sa zaštitom okoline i prirodnih resursa, kao što se i kaže u Rezoluciji EP o Crnoj Gori.

Milka TADIĆ-MIJOVIĆ

Komentari

INTERVJU

VANJA ĆALOVIĆ MARKOVIĆ, MANS: Sveopšte blaćenje koje pogoduje DPS-u

Objavljeno prije

na

Objavio:

Najdegutantnija je  hiperprodukcija afera, gdje svi svakog optužuju za korupciju, a nema nikakvih dokaza. Imamo sveopšte blaćenje koje najviše pogoduje DPS-u. U  javnosti se stvara utisak da su oni ako ne isti, onda makar da se služe istim ili sličnim metodama

 

 

MONITOR: Kako komentarišete posljednju sjednicu Odbora za bezbjednost, ono što joj je prethodilo i reakcije poslije?

ĆALOVIĆ MARKOVIĆ: Meni se čini da ministar  Milović na neki način preuzima ingerencije nekih drugih institucija i da se ponajmanje ponaša kao ministar pravde. Iako nam je izuzetno potrebna upravo ta funkcija kada su u pitanju neke ključne reforme,  od vetinga,  preko Zakona o oduzimanju imovine, do Zakona o sprečavanju korupcije i niza drugih zakona koji građani godinama čekaju. Umjesto toga,  Milović se ponaša više kao ministar unutrašnjh poslova ili možda šef Agencije za nacionalnu bezbjednost.

Rasprava održana na Odboru je do sada nezapamćeno i nezabilježeno kompromitovanje sa svake strane. Zaista sam iznenađena da smo došli u fazu gdje je potpuno zaboravljeno sve ono što je radio prethodni režim zahvaljujući takvim optužbama. I stanje u koje nas je doveo kada su u pitanju sektor bezbjednosti ali i druge oblasti. To je krajnje razočaravajuće i pokazuje da umjesto da pokušavamo da izgradimo institucije, te se institucije sve više kompromituju.

Nadam se da će Vlada naći način i mehanizme da, poučena iskustvima svega onoga što se dešavalo na sjednici Odbora, nikad više ne dozvoli tu vrstu komunikacije između njenih visokih predstavnika.

MONITOR: Premijer se za sada drži po strani.  Kako vidite komentar ministra pravde  da je on Spajićeva politička kičma ?

ĆALOVIĆ MARKOVIĆ: Mislim da Milović najviše šteti  Spajiću i da on trenutno predstavlja veliki teret za izvršnu vlast. Sigurna sam da nikome ne bi bilo ugodno da neko  govori da je njegova kičma, jer to implicira da on kičme nema.  To je velika uvreda za premijera Spajića. Iznenađena sam da se bilo koji ministar usudio da na takav način govori o predsjedniku  vlade u kojoj vrši funkciju.

MONITOR: Kako vidite relaciju Demokrate – PES vezano za bezbjednosni sektor?

ĆALOVIĆ MARKOVIĆ : Očigledno je da tu postoje ozbiljne nesuglasice za koje mislim da su izuzetno loše i po Vladu i po društvo. Negdje je bilo za očekivati, s obzirom na sličnost u politikama PES-a i Demokrata, da između njih postoji skladnija  saradnja. Međutim, svjedočimo tome da se ti odnosi dodatno komplikuju pogotovo sa ovim prozivanjem od strane gospodina Milovića.

Za društvo bi  bilo važno kada bi se što prije dođe do nekog rešenja i kompromisa i kada je u pitanju slučaj Brđanin i sektor bezbjednosti. Taj  sektor je duboko kriminalizovan od strane prethodnog režima, i mislim da  ove nesuglasice tome samo pogoduju.

MONITOR: U raspravama koje smo imali prilike da slušamo pominju se slučajevi međunarodnih bjegunaca. Čekajući da se utvrdi jesu li optužbe osnovane, čini se jasnim da se  bjegunci koriste za domaću upotrebu?

ĆALOVIĆ MARKOVIĆ:  Umjesto da mijenjamo  sistem i ona diskreciona ovlašćenja koja je prethodna  vlast integrisala u sistem kako bi omogućila trgovinu sa kriminalnim strukturama, mi smo došli u situaciju da se ta rešenja itekako koriste. I veliko je pitanje da li se zloupotrebljavaju,  ili je to urađeno iz nekih konkretnih ličnih interesa.

Kada je u pitanju slučaj Čamgoz, evidentno je da je on optužen za najteža krivična djela i da je zahvaljujuči odluci ministra pravde i dalje u Crnoj Gori. Građani plaćaju ogroman novac da bi ga štitili, umjesto da bude isporučen Turskoj.

Da li je to pitanje neke loše procjene ili loše namjere, to treba da odgovori Specijalno tužilaštvo. Opet kažem, umjesto da se bavimo time šta se dešavalo u prethodnom periodu, da loše prakse i zakone ispravljamo, mi svjedočimo da se sada  multiplikuju afere koje se vezuju za aktuelnu vlast. Ono što je najdegutantnije je  hiperprodukcija afera, gdje svi svakog optužuju za korupciju, a nema  dokaza. Imamo jedno sveopšte blaćenje koje najviše pogoduje DPS-u.Tako se  u javnosti stvara utisak da su oni ako ne isti, onda makar da se služe istim ili sličnim metodama.

MONTOR: Kad smo već kod DPS, kako vidite izbore novog rukovostva te partije?

ĆALOVIĆ MARKOVIĆ: Mislim da niko ne doživljava novo rukovodstvo kao nekoga ko zaista donosi odluke u DPS-u. Do refrome te partije apsolutno nije došlo. Tamo se i dalje nalaze svi oni mračni kadrovi iz prethodnog sistema koji suštinski povlače konce iza scene. Vjerovati da odluke u DPS- u donosi Danijel Živković a ne Milo Đukanović ne može ni najnaivnija osoba na planeti. Mislim da je ta šansa propuštena iz razloga što se vrlo teško može naći snage u toj partiji da se oslobodi tako moćnih i uticajnih kadrova koji su okruživali Đukanovića. Ovo je na neki način najveća neusluga tim  mladim ljudima koji su došli i koje niko ne shvata ozbiljno. Oni  služe kao neka vrsta maske illi pokrića za one koji bi danas trebalo da budu u zatvoru.

MONITOR: Koliko je Crna Gora danas, tri godine nakon pada DPS-a, promijenila  sistem i krenula u drugom smjeru?

ĆALOVIĆ MARKOVIĆ : Gotovo nimalo, upravo iz razloga što ne postoji sistemski pristup rešavanju ogromnih problema koje je DPS ostavio. Imamo neke napore od strane SDT i hapšenja pojedinih visokih funkcionera, međutim to je i dalje izuzetno malo, znajući sa kakvim obimom kriminalnih aktivnosti smo se suočavali. Moje očekivanje je bilo da će svaka izvršna vlast koja dođe posle DPS –a staviti sve resurse na raspolaganje Specijalnom tužilaštvu da bi se taj sistem što prije očistio. Evo vidimo da  ni tri godine poslije smjene vlasti SDT nema nove prostorne kapacitete, a kamoli da imaju pristup bazama podataka. Tri godine nakon smjene vlasti nemamo gotovo nijedan slučaj koji su nove vlasti objavile, da se odnosi na zloupotrebe prethodnog režima. Naprotiv, na nekom manjem nivou, ali vrlo zabrinjavajućem, imamo preuzimanje tih praksi, pogotovo kada je u pitanju partijsko zapošljavanje i nedostatak odgovornosti za izostanak rezultata. Očekivanja građana u velikoj mjeri su iznevjerena.

Moje očekivanje je bilo da će izvršna vlast, recimo, učiniti sve da utvrdi gdje se nalazi imovina koja je iznesena iz CG tokom  tri decenije vladavine DPS-a. Za to ne vidim da postoje bilo kakvi napori i da  je to bilo kome prioritet. Mislim da je prioritet da se ostane na vlasti,da se funkcije zgrabe i podijele  kako bi se što duže ostalo na vlasti, a ne da se uspostavi pravda. A ona je bitna, ne samo zbog radnji prethodnog režima, nego zbog toga što ako niko iz DPS-a ne bude odgovarao, neće odgovarati ni vlast posle . Mislim da je to i razlog zašto oni i ne pokušavaju da utvrde šta se ranije dešavalo nego iz tih praksi uče i očigledno, bar neke od njih, primjenjuju. Posebno me  strah je da će ako ostanu dugo na funkcijama, početi  da primjenjuju sve više tih praksi. Tako ćemo ući u  začarani krug gdje nema prevelike razlike između jednih i drugih struktura. Zato je strašno važno da insistiramo da postoji ogovornost DPS-a, da oni koji su uzeli ogroman novac zloupotrebama funkcija iz ove države taj novac vrate i završe u zatvoru, a ne da to postane normalizovano, pa da svako ko dođe na vlast može na taj način da se ponaša.

MONITOR: Tri godine kasnije, neobjašnjivom imovinom se gotovo ne bave institucije,već MANS. Objavili ste nedavno podatke vezano za slučaj Golubović, nakon čega je SDT formirao predmet.

MRKOVIĆ ĆALOVIČ: ASK je ona ista koja je bila u vrijeme prethodnog režima, čak je u pitanju i isti kadar koji je tu imenovan zahvaljujući očito i  preporukama Vesne Medenice. Skupština nije uradila ništa što je mogla da uradi i za šta je imala mehanizme da u prethodne tri godine promijeni takvo stanje. Sve dok na čelu bude kadar DPS-a sigurno nećemo imati ozbiljnijih rezultata. Ali je pitanje, zbog svega što sam ranije navela, da li će kadrovi nove vlasti postupati drugačije. Posebno brine to što nakon tri godine, od  našeg objavljivanja  slučaja gdje je u pitanju neko ko je u javnosti vrlo poznat, nismo imali maltene nikakvu reakciju od strane državnih organa. Ranije, dok su bili opozciija,  kada bi objavili takve informacije, oni bi danima komentarisali i pozivali institucije da djeluju. Sada je ta reakcija potpuno izostala. Dodatno, ukazujem da dva sina gospodina Golubovića i dalje rade u institucijama sistema. Na njih se vodi značajan dio te imovine. Jedan radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, drugi u Ministarstvu odbrane.  Makar u tom smislu bi institucije trebalo da krenu da djeluju i da vide odakle ta imovina i da li oni treba i dalje da ostanu na tim radnim mjestima, u tako osjetljivim institucijama sistema.

MONTOR: Koliko je onda realna najava da bismo do ljeta mogli ispuniti prelazna mjerla za poglavlje 23, 24?

ĆALOVIĆ MARKOVIĆ: U posljednje vrijeme se pokazalo da je proces evropskih integracija mnogo više politički nego što je zasnovan na stvarnim postignućima. Postoji veliki interes u EU da se što prije ubrza proces proširenja zbog rata u Ukrajini. U tom smislu je možda i realno da nam Brisel progleda kroz prste i neke formalne korake prihvati kao suštinske. Ako bi smo govorili o suštinskim reformama apolutno nije realno. Nijesmo napravili ništa ozbiljnije u prethodne tri godine, a kamoli da to završimo za par mjeseci.

MONITOR: Kako vidite 100 dana Spajićeve vlade?

MARKOVIĆ ĆALOVIĆ:  Kada je  u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, oblast koju MANS prati, tu nemamo puno napretka ako ne računamo trule kompromise oko imenovanja u pravosuđu. Za koje vjerujem da će nam se debelo osvetiti jer nismo,  po mom mišljenju,  došli do osoba, koje će imati dovoljno hrabrosti da se suprotstave organizovanom kriminalu i korupciji na najvišim nivoima.

Nemamo nijedan novi predlog zakona, iako smo imali mnoge predloge koji su dolazili iz ovih struktura dok su bili opozicija. Osim Zakona o slobodnom pristupu informacijama koji je kao predlog usvojen krajem prošle godine. Taj zakon bi tek trebala da razmatra Skupština. Ukoliko on bude usvojen u onoj formi u kojoj ga je Vlada preložila, to će biti ogroman napredak i daće dodatne alate i civilnom društvu i medijima da vrše jaču kontrolu vlasti i otkrivaju slučajeve korupcije i raznih zloupotreba. To je pozitivan signal  izvršne vlasti, da je spremna da predloži zakon koji će nju izložiti mnogo većoj javnoj kontroli.

Vidjećemo da li će on u toj formi biti usvojen u parlamentu ili će ga prekrajati amandmanima.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NEBOJŠA ZELENOVIĆ, KOPREDSJEDNIK STRANKE ZAJEDNO: Vučić obmanjuje svakoga sa kim ima posla

Objavljeno prije

na

Objavio:

Režim je organizovanim zločinačkim poduhvatom oduzeo suverenost građanima i srušio ustavni poredak, tako što je pokrao izbore . Svi čekamo izvještaj ODIHR-a. Pribavili smo brojne dokaze da je počinjen organizovani kriminal zloupotrebom biračkog spiska i evidencije prebivališta i boravišta Važno je da opozicija ostane pri zahtjevu da budu poništeni ne samo beogradski izbori, već i izbori za parlament, pokrajinu i sve gradove i opštine

 

 

MONITOR: Biljana Stojković-kopredsjednica Zajedno i Vi, dobili ste prijetnje smrću. One  dolaze brzo posle Vašeg učešća na panelu o izborima u Srbiji u Briselu, dan pre glasanja o Rezoluciji o ovom pitanju u Evropskom parlamentu.  Odakle dolaze ove prijetnje po život?

ZELENOVIĆ: Sve je to posledica haosa, nastalog zbog potpune propasti režima od gubitka vlasti. Vučić nema većinu u Srbiji. Zbog toga je pokrao izbore. E, ali onda je uhvaćen u krađi. Biljana i ja smo sve te pretnje prijavili tužilaštvu i policiji. Baš da vidim šta će da urade. Znate, protiv Olivera Ivanovića je vođenja najstrašnija haranga na Pinku. Sve je to bilo u predizbornoj kampanji, gde se on borio protiv Vučićevih kandidata. I onda je ubijen. Pre nekoliko dana sud je oslobodio ljude koji su bili okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije. Oni su svi radili za državnu bezbednost. Dakle, ove gnusne pretnje shvatamo veoma ozbiljno. Poručujem Vučiću  da ne postoji ta sila koja će nas sprečiti da se borimo za normalan život u Srbiji.

MONITOR:  Rekli ste da počinje nova realnost za Srbiju, da je glasanje u  Evropskom parlamentu kojim se predlaže formiranje međunarodne komisije radi ispitivanja regularnosti izbora u Srbiji , pokazalo da EU ne stoji iza režima Aleksandra Vučića. Smatrate li da je glasanje velike većine od prisutnih EU poslanika za Rezoluciju, neka vrsta garanta da će Evropska komisija i Evropski savjet, poslušati narodnu volju EU?

ZELENOVIĆ: Pre svega, slobodu u Srbiju mogu da vrate samo njeni građani . Tu borbu ne može i ne treba da dobije niko , do mi sami. Ono što je novo jeste da prvi put, u ovih dvanaest godina, imamo jasnu poruku, sa autoritativnog mesta , da Srbija mora da bude demokratska zemlja, ako želi da nastavi svoj put ka Evropskoj Uniji. Došlo je konačno vreme da svaki građanin i svaki političar jasno i glasno iskaže svoj stav. Hoćemo li u Evropu, ili ne. To je ta nova realnost. Srbija protiv nasilja, ali i Proglas i veliki deo javnosti zahteva da budu poništeni svi izbori, zato što su pokradeni. Vučić mora da donese odluku da li će dopustiti međunarodnu istragu ili ne.

MONITOR: Spekuliše se da bi odluka o formiranju međunarodne komisije mogla biti donijeta u toku sledeće dvije nedjelje. ODIHR najavljuje svoj izvještaj o izborima u Srbiji do kraja februara. Koliko ovaj izvještaj OEBS kancelarije za ljudska prava i demokratiju, može uticati na odluke o sprovođenju Rezolucije?

ZELENOVIĆ: Svi čekamo izveštaj ODIHR-a. Mi smo pribavili brojne dokaze da je počinjen organizovani kriminal zloupotrebom biračkog spiska i evidencije prebivališta i boravišta. Glasali su ljudi koji žive u inostransvu i mnogi koji su preseljeni unutar Srbije. Ali glasali su mnogi više puta i bilo je glasanja odsutnih i umrlih lica. CRTA , nevladina organizacija, obavila je lavovski deo posla u prikupljanju dokaza. Još jednom im odajem priznanje u ime građana Srbije. E sada, Vučić kaže da izbori nikada nisu bili slobodniji i pošteniji. Pa kakav je problem, što bi on rekao – MAJSTORE, da pustiš međunarodni istragu o toj slobodi i poštenju?  Siguran sam da će svaka ozbiljna istraga dovesti do poništavanja svih izbora, održanih 17. decembra 2023. godine.

MONITOR: Vučića i SNS glasanjem nisu „spasli“ ni predstavnici Evropske narodne partije čiji je SNS pridruženi član. Od najbrojnije grupacije u EU parlamentu, samo jedan poslanik je glasao protiv Rezolucije, a dva su bila uzdržana.  Može li raspored glasanja u EU parlamentu u korist Rezolucije, uticati da Evropska komisija  podrži, i zajedno sa Evropskim savjetom, realizuje sadržaj Rezolucije?

ZELENOVIĆ: Pre svega važno je da opozicija do kraja ostane pri zahtevu da budu poništeni ne samo beogradski izbori, već i izbori za parlament, pokrajinu i sve gradove i opštine. Stranka Zajedno snažno radi na tome i imamo velikog saveznika u Demokratskoj stranci. Ohrabrujemo sve druge da izdrže u ovim zahtevima. Ako smo jedinstveni u ovom stavu, pre ili kasnije, pobedićemo lopuže. Građani će svojim buntom izazvati generalni štrajk u zemlji. Beskompromisan stav cele opozicije značajno bi povećao verovatnoću da Evropska Komisija i Savet usvoje zahteve Evropskog parlamenta i formalno zatraže od Vučića međunarodnu istragu. Režim je organizovanim zločinačkim poduhvatom oduzeo suverenost građanima i srušio ustavni poredak, tako što je pokrao izbore. Tome se mora stati u kraj.

MONITOR: Početkom juna će biti održani izbori za Evropski parlament. Govori se o značaju momentuma za odluke Komisije i Savjeta kada se radi o Rezoluciji. Koliko bi, s obzirom na predizborni kontekst u EU i na jačanje nekih ultradesnih partija, odluka o tome mogla imati izrazitiji politički karakter?

ZELENOVIĆ: Sve je, u suštini, u rukama građana. Kada budemo vratili energiju iz maja meseca prošle godine ovom političkom nepočinstvu će doći kraj. Naravno da su izbori za Evropski parlament važni. Pre svega, nadam se da desničari neće doći do ozbiljnog uticaja. Međutim, mi u opoziciji radimo na tome da ovo otimanje suvereniteta građanima Srbije verodostojno predočimo nacionalnim parlamentima u svih 27 zemalja EU. Dalje, veoma je važno da u Senatu i Kongresu SAD jasno izložimo stanje u Srbiji. Moramo da utvrdimo šta je uzrok benevolentnog odnosa američkih diplomata u Beogradu prema Vučiću, kada je izborna krađa u pitanju.

MONITOR: Aleksandar Vučić i Ana Brnabić su, najtežim invektivama, napali opoziciju koja je tražila pomoć EU u razriješavanju postizborne krize.  Mnogo pogrda dobila je i EU i njeni posmatrači na izborima. Ipak, prilikom posjete grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa, on se zaklinjao u vernost EU-„ako nam ona da signale da nas želi“. Kakva je to politika?

ZELENOVIĆ: Vučić obmanjuje svakoga sa kim ima posla i to kako građane , tako i strance.Taj čovek je bitan učesnik udruženog štetočinskog poduhvata koji traje 35 godina. Posledica tog političkog bezumlja je da je 250.000 Srba proterano iz Hrvatske. To ni Pavelić nije uspeo da uradi.Takva politika, danas je pravi razlog da se Srbi ubrzano iseljavaju sa KiM. Pitanje je da li će iko tamo ostati. Dovoljno je samo pogledati sunovrat naše pozicije od novembra 2022. godine do danas. Tada su Srbi bili sudije, tužioci, policajci, poslanici, predsednici opština i odbornici na KiM. Danas su svi van institucija, a Kurtijeva specijalna policija je na severu Kosova. Dinar izčezava sa ove teritorije, kosovske registarske tablice su legalne u Srbiji, a Zajednici srpskih opština nema ni traga ni glasa. Tako ta šešeljevština satire ljude koji joj veruju.

MONITOR: Fokus protesta opozicije je posebno usmjeren na neregularnosti izbora za Beograd. Konstitutivna skupština je zakazana za 19. februar. Branimir Nestorović od čije se Grupe građana „Mi-glas iz naroda“ očekivalo da da većinu sa SNS i SPS, predlaže da se sprovođenje međunarodne istrage izbjegne raspisivanjem novih izbora u Beogradu. Neki analitičari predlažu da se, ako do toga dođe, ujedine svi koji se deklarišu kao opozicija. Kako će se Zajedno i Srbija protiv nasilja ponašati u tom slučaju?

ZELENOVIĆ: Sve su to marifetluci. Pokrali su izbore , vide da je đavo odneo šalu, pa traže izlaz. Pre svega, ubeđen sam da je krađa van Beograda bila veća nego u prestonici. Uspeli smo da napravimo jednu listu Srbija protiv nasilja. To je najveći deo proevropske opozicije. Onda su uticajne javne ličnosti formirale Proglas, koji je pozivao građane da na izbore izađu. To je, opet, ohrabrilo nevladin sektor da se snažno angažuje. Tako smo, svi zajedno, doveli Vučića do toga da trpa ljude u autobuse i da napravi cirkus sa migracijom birača. Da bi to sproveo nužne su bile strašne zloupotrebe biračkog spiska, evidencije prebivališta i boravišta i kriminal sa štampanjem ličnih karate. E , tada su uhvaćeni. Nemam reči da iskažem kakav je herojski poduhvat izvela CRTA sa obezbeđivanjem dokaza. Sada bi oni da, kobajagi, idu na nove beogradske izbore. Što se mene tiče, to je – “što je babi milo, to joj se i snilo”. Nadam se da će to biti stav cele koalicije Srbija proti nasilja.

MONITOR: Za međunarodnu komisiju predlaže se formiranje komisije za Sjevernu Makedoniju, njemačkog pravnika, Rajnharda Pribea. Pribeova komisija je radila šest mjeseci i u njenom izvještaju je bilo riječi o konkretnim ličnostima, institucijama i postupcima koji su odgovorni jer je ocijenjeno da u državi pravni sistem na funkcioniše. Pristanku Sjeverne Makedonije da se podvrgne ovoj istrazi iz EU, prethodio je dogovor vlasti i opozicije. Da li je to zamislivo i u Srbiji?

ZELENOVIĆ: Danas je u Srbiji znatno gore, nego što je bilo u Severnoj Makedoniji u vreme Pribeovog izveštaja. Ja mislim da je rešenje formiranje tehničke Vlade, koja bi pripremila sve izbore . Ako se opozicija oko toga složi, uveren sam da će građani prinuditi Vučića da na to pristane. U suprotnom zemlja bi krenula prema generalnom štrajku i potpunom zaustavljanju javnog života. Sve mora da se odvija mirno. U slobodnoj Srbiji će tužilaštvo goniti kabadahije, a sudovi odlučivati ko je kriv a ko prav. Zbog svega ovoga Rezolucija Evropskog parlamenta može da bude prelomna tačka koja stvara novu realnost. Građani Srbije su dobili velikog saveznika. Sada odluke moraju da donesu opozicioni političari. Vreme je da bude promenjena vlast u Srbiji.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

 VUKAŠIN OBRADOVIĆ, NOVINAR: Naši sjutra mogu da budu njihovi

Objavljeno prije

na

Objavio:

Volio bih da nisam u pravu ali u crnogorskoj medijskoj zajednici ne postoji jasna svijest o tome da danas „naši“ mogu još sjutra da postanu „njihovi“ i da upravo medijsko zakonodavstvo treba da osigura stabilnu i jednaku poziciju za svaki medij, bez obzira na namjere i težnje vladajućih struktura

 

 

MONITOR: Apelacioni sud u Beogradu oslobodio je četvoricu optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. Kako vidite tu presudu?

OBRADOVIĆ: Razumem ogorčenost javnosti i razočarenje, pre svega, u novinarskim krugovima ali, lično, nisam nimalo iznenađen. Uostalom, još pre desetak meseci se naslućivalo kakav će biti epilog ovog suđenja. Presuda je već tada bila donesena, čekao se samo zgodan trenutak da se ona obelodani. Zašto je to urađeno baš sada, šta odluka Apelacionog suda treba da prekrije i sakrije, već možemo naslućivati. U svakom slučaju, oslobađajuća presuda je, pre svega, logična posledica aktuelnog opšteg političkog i društvenog konteksta i pogrešno bi bilo posmatrati je izolovano od ukupnih društvenih tokova u Srbiji. Možemo raspravljati o sudu, sudijama, formalnim propustima u istrazi i optužnici, mogućem uticaju službi i režima ali, plašim se, da je to samo zamagljivanje suštine. Presuda jednostavno nije mogla biti drugačija jer ovakav ishod suđenja optuženima za ubistvo Ćuruvije je, po mom mišljenju, precizna dijagnoza srpskog društva. U toj presudi je sublimirano svo gacanje Srbije u poslednje tri i više decenija u tmini nacionalizma i jeftinog populizma, ratnih zločina i agresivnog klerikalizma, mitomanije, kiča i primitivizma kao dominantnog kulturnog modela, panslovenskog bratstva umesto evropskih vrednosti. Sve to, na ovaj ili onaj način, jasno se oslikava u genezi celog slučaja Ćuruvija, od trenutka ubistva do danas i, ono što je najgore, svedoči da se u Srbiji malo toga promenilo od vremena kad je streljan Slavko Ćuruvija pa sve do oslobađajuće presude njegovim dželatima.

I još nešto, ne manje važno. Vučićeva vladavina se svakim danom, sve više zasniva na represiji i strahu. Ova presuda, između ostalog, ima za cilj da pojača taj osećaj pre svega kod novinara ali i običnog građanina, osećaj straha i bespomoćnosti pred reperesivnim aparatom i Državom koja, eto, može da ti oduzme život i da za to niko ne odgovara.

Kad sve to sagledate, čini se da epilog i nije mogao biti drugačiji.

MONTIOR: U Crnoj Gori čekaju mnogi neriješeni slučajevi napada na novinare, pa i ubistvo urednika Dana Duška Jovanovića. Očekujete li da ti slučajevi mogu dočekati institucionalni epilog?

OBRADOVIĆ: Moram da podsetim da je oktobra 2017. na Malti novinarka Dafne Karuana Galicija stradala u eksploziji bombe postavljene ispod njenog automobila. Istraga je dovela do ostavke premijera Džozefa Muskata 2019. godine pošto su njegovi bliski saradnici bili umešani u slučaj, a 2022. na po 40 godina zatvora osuđena su braća Diđorđo nakon što su priznali krivicu za ubistvo malteške novinarke. U Slovačkoj je 2018. godine ubijen Jan Kucijak, istraživački novinar. Ubica je otkriven i posle dve godine osuđen na 23 godine zatvora. Ova dva primera, koji imaju mnogo sličnosti sa ubistvom Duška Jovanovića, ali i stradanjem Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović u Srbiji, pokazuju da ubistva novinara mogu da se reše efikasno i u relativno kratkom roku. Potrebno je naravno, osim političke volje, postojanje institucionalnog okvira koji podrazumeva policiju, tužilaštvo i sudove koji su oslobođeni bilo kakvog uticaja, od političkog do kriminogenog.

Upravo u toj činjenici je odgovor zašto još nije rasvetljeno ubistvo Duška Jovanovića, ranjavanje Olivere Lakić, bacanje bombe na redakciju Vijesti i ostali slučajevi napada na novinare u Crnoj Gori. Neotkrivanje i procesuiranje počinioca u svim tim sličajevima je nepobitan dokaz da u tom lancu policija – tužilaštvo – sud i dalje nema dovoljno kapaciteta, volje, želje i hrabrosti da se sistem suoči sa ubistvima i napadima na novinare. Iz tog razloga, kao i vremenske distance dovoljne da zločinci zametnu tragove, u slučaju Duška Jovanovića nisam optimista da će počinioci i posebno nalogodavci biti otkriveni u bliskoj budućnosti. To nipošto ne znači da svakog dana, iznova treba insistirati na razrešenju i punoj istini o ovom ubistvu. Kad se to desi, biće to jedan od nepobitnih znakova da je Crna Gora postala pravna država.

MONITOR: Vidite li znakoviost u tome što ubistva u regionu, od Beograda, preko Podgorice, do Zagreba nijesu rasvetljena?

OBRADOVIĆ: Za razliku od Duška Jovanovića i Ćuruvije, neposredni izvršioci ubistva Iva Pukanića su otkriveni i nalaze se iza rešetaka. Iako nalogodovac za stradanje vlasnika Nacionala nije otkriven, sama činjenica da su u Srbiji i Crnoj Gori ubice dvojice novinara ostali van domašaja pravde ne može biti prosta slučajnost. Pre će biti da je takva situacija posledica mnogo istovetnih faktora koji rezultiraju visokom stopom nekažnjivosti ubistava i napada na novinare. Jedan od glavnih uzroka, osim ovih o kojima smo već govorili, je izostanak temeljite reforme službi bezbednosti koje su u obe države ključno čvorište kad su u pitanju državni zločini, a ubistva Ćuruvije i Jovanovića to zasigurno jesu. U Srbiji je i sudski dokazano u nekoliko slučajeva, da su u DB, odnosno sadašnjoj BIA, postojali eskadroni smrti, državne ubice koje su bile zadužene za eliminisanje političkih protivnika, a novinari se i tada i danas tako tretiraju. Nema nikakvog razloga da je bila drugačija situacija i u Crnoj Gori i siguran sam će se pre ili kasnije to i dokazati. Možda me utisak vara ali, čini mi se, da ANB nekako ostaje u senci napora da se posle avgusta 2020. reformišu tužilaštvo, sudstvo i javna bezbednost. Bez te komponente, neke vrste „vetinga“ u službama bezbednosti, plašim se da će mnogi zločini, pa i ubistvo Duška Jovanovića, ostati još dugo nerasvetljeni.

MONTOR: Nerazriješeni slučajevi napada na novinare, skupa sa medijskim zakonima, jedan su od preduslova da Crna Gora dobije prelazna mjerila i nastavi evropski put. Kakvi su kapacitet vlasti da te zadatke i obavi i obave?

OBRADOVIĆ: Naravno, uvek treba govoriti o vlasti, ali ja bih se radije osvrnuo na medijsku zajednicu jer mi se čini, na osnovu dosadašnjeg iskustva, da namere onih koji drže poluge moći u svojim rukama ostaju uglavnom iste a to je da ostvaruju politički uticaj na medije. Kvalitetno medijsko zakonodavstvo je svakako jedan od preduslova za ostvarivanje javnog interesa u ovoj oblasti jer ono vrlo često predstavlja preduslov i jedan od glavnih mehanizama za postojanje i nesmetano funkcionisanje kritičkih i profesionalnih medija, naročito u demokratijama, poput crnogorske, koje nemaju dugu tradiciju slobode informisanja. Opet uz ogradu da nisam dovoljno dugo bio neposredni akter na medijskoj sceni u Crnoj Gori i samim tim ostavljam mogućnost da grešim, moj je utisak, da nema u dovoljnoj meri saglasnosti i konsenzusa u medijskoj zajednici oko ključnih pitanja koja će se regulisati medijskim zakonima. Bilo bi jako dobro ako bi u Crnoj Gori postojao mnogo snažniji medijski „front“ koji bi činili predstavnici novinarskih udruženja, sindikata, organizacija civilnog društva, sa usaglašenim stavovima oko ključnih i za sve aktere nespornih medijskih pitanja. Voleo bih da nisam u pravu ali u crnogorskoj medijskoj zajednici ne postoji jasna svest o tome da danas „naši“ mogu još sutra da postanu „njihovi“ i da upravo medijsko zakonodavstvo treba da osigura stabilnu i jednaku poziciju za svaki medij bez obzira na namere i težnje vladajućih struktura.

Što se tiče aktuelne vlasti, ne treba imati nikakvih iluzija.I ona će, kao  prethodne i neke buduće vlasti pokušavati da ostvare uticaj na medije. Od nas zavisi koliko će uspeti u tome.

MONITOR: Gdje su crnogorski mediji danas?

OBRADOVIĆ: Crnogorska demokratija je još u povoju, sa neizgrađenim institucijama i medijima koji se tek prilagođavaju novonastaloj situaciji u kojoj nema DPS-a kao jedinog protivnika ili saveznika. U takvim okolnostima ima nesnalaženja, neprofesionalizma ali i navijačkog novinarstva. Ipak, generalno gledano, crnogorska medijska scena nudi građanima odgovore na mnoga aktuelna politička, ekonomska i sva druga pitanja koja se svakodnevno otvaraju i zahtevaju javnu reakciju. Mediji će sasvim sigurno biti mnogo bolji ako se u samoj profesiji pojačajaju napori na odbrani novinarstva od diletanata, partijskih i nacionalnih poslenika. Jedan od prvih koraka u tom smeru mogao bi biti, recimo, uspostavljanje sistema samoregulacije, odnosno formiranje jednog profesionalnog mehanizma pomoću kojeg će sami novinari javno ukazivati na nepoštovanje profesionalnih standarda i etičkog kodeksa.

Mislim, takođe, da još ne postoji dovoljno svesti u crnogorskim medijima, pre svega onim tradicionalnim, o neumitnosti digitalne transformacije i promenama koje ona nosi sa sobom. Nisam siguran da se preduzimaju adekvatni koraci u tom pravcu a plašim se posledica jer prelazak na nove, digitalne modele poslovanja može biti veoma bolan i težak proces pre svega za novinare.

MONITOR: Prošlo je 100 dana  Vlade. Ima li pokazatelja da se krećemo naprijed?

OBRADOVIĆ: Popunjavanje pozicija u pravosuđu, izbor vrhovnog državnog tužioca, uspešno sproveden popis i ponovno pokretanje pregovaračkog EU procesa, između ostalog, pokazuju da je Vlada u prvih 100 dana ispunila većinu očekivanja. Čini se, međutim, da su pred Spajićevim kabinetom tek ozbiljni izazovi. Kratkoročno, to bi moglo da bude sprovođenje programa Evropa sad 2 i ponašanje prosrpskog dela vladajuće koalicije. Dugoročno, jačanje desničarskih snaga u Evropi koje nisu naklonjene proširenju EU može dovesti u pitanje sadašnje jasno opredeljenje unutar Evropske unije da Crna Gora bude ogledni primer za ostale države kandidate.

U svakom slučaju, Crna Gora se nalazi pred istorijskom šansom da ubrzanim reformama obezbedi mesto u evropskoj porodici. Hoće li u tome uspeti, ostaje da se vidi, ali činjenica je da su učinjeni značajni pomaci u ovih 100 dana što je samo po sebi uspeh jer članstvo u EU je krajnji cilj ali svaki korak u tom pravcu je korak napred za Crnu Goru u izgradnji modernog, demokratskog društva.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo