Nema opravdanja praviti ni od čega nešto, zar ne, čak ni kada je previše ničega Kako najavljuju, dolazi “strašna“ zima, čak će i sneg...
Ugovaram nove početke, nove nade, ali i porodičnu grobnicu svojih nada, šteta da ih posthumno razdvajam Pretpraznički dani se nekako vuku po gradu, a...
Kako je krenulo sve da se urušava, kada to prođe i slegne se prašina, prvo će morati da se izmisli točak Izašla sam iz kuće...
Nisu to bile ni svinje moravke, ni mangulice, landras ili resavke AŠTE. Bile su to neke gadne sorte. Bahate, podmukle, zle… Izgledale su kao svinje više...
Kada je ovako tmurno i hladno bitno je da imate svoje sunce ili makar rakiju Autobus me je ispljunuo u centru sela nepun sat...
Ne volim da kažem kako su lijepi dani proletjeli kad su veoma tu i u svemu, maženi paženi, jer kako bi se inače moglo? ...
Živim udobno u krajnjem lijevom dijelu svoje skale: tiče me se – ne tiče me se. Udobno, ali i Naoružano Utorak nije dan. Utorak...
Izašla sam iz djetinjstva prinudno, samo zato što su mi rekli da tako treba, ali sad mogu da budem dijete doživotno i pustim sve daljine da...
Dok su svi fokusirani na očekivanja i na njih bacaju drvlje i kamenje, kao na glavne krivce za propadanje u raznim situacijama, pretpostavke crkavaju od smijeha...
Bol koja nikad ne prestaje, zovem tugom koja tinja. Neželjeni podstanar Donedavno sam naivno mislila da je oglašavanje ćuka u julskoj večeri sve što je...
