Povežite se sa nama

Izdvojeno

DIVLJANJE CIJENA U CRNOJ GORI: Tri puta skuplji od svjetskog prosjeka

Objavljeno prije

2 godine

na

Cijene hljeba i žitarica u Crnoj Gori porasle su za 31, a na globanom nivou za samo pet odsto; cijene mesa kod nas su  veće za 20 odsto, a na globanom nivou svega jedan odsto; cijene mlijeka, sira i jaja ovdje su porasle za 48 odsto, a na globanom nivou za svega tri odsto

 

U Crnoj Gori postignut je svjetski rekord u dostignutom troskoku cijena u odnosu na životni standard, objavila je konsultantska kuća Fidelity Consulting. Oni su uporedili cijene proizvoda u Crnoj Gori iz decembra 2022. i decembra 2021. sa cijenama na globalnom nivou i došli su do sljedećih podataka: cijene ulja i masti u Crnoj Gori porasle su za 21 odsto, uprkos tome što su na globanom nivou pale za čak 23 odsto.

I sa ostalim proizvodima u Crnoj Gori su oboreni rekordi. Cijene hljeba i žitarica u Crnoj Gori porasle za 31, a na globanom nivou za samo pet odsto; cijene mesa u Crnoj Gori porasle su za 20 odsto, a na globanom nivou za svega jedan odsto; cijene mlijeka, sira i jaja kod nas su porasle za 48 odsto, a na globanom nivou za svega tri odsto.

„Sve su prilike da su neki ljudi omastili marže i troskokom cijena nemilosrdno doskočili životnom standardu građana. Samo se nadamo da nisu prestupili prilikom zaleta, jer bi mogli da budu diskvalifikovani to jest – bojkotovani“, naglašavaju iz Fidelity.

Privrednicima je očigledno dopušteno da po mjeri svoje gramzivosti formiraju cijene. Vlada ništa ne preduzima da spriječi dalje urušavanje standarda građana. Naprotiv, iz Vlade serviraju nova poskupljenja. Najavljeno je povećanje akciza na gazirana i negazirana pića, proizvode  od šećera, kakaa i sladoled, te nove akcize  za duvanske proizvode. Tako će od 1. jula litar sokova i voda sa zaslađivačima biti skuplji 10 do 15 centi, kilogram slatkiša pola eura, a paklica cigareta najmanje deset centi.

„Postoje globalni i lokalni faktori. Inflacija u Eurozoni je bila 8,5 odsto, dok je kod nas 17 odsto. Logika nalaže da je ubrizgavanje novca u potrošnju kroz program poreske politike donio inflaciju a nije pokrenuo proizvodnju. Taj program bi imao smisla sa mjerama koja podstiču proizvodnju“, kaže za Monitor ekonomski analitičar Miodrag Vujović.

Dok su građanima veće cijene dodatno tanjile novčanik, profiti velikih firmi su se udvostručili. Fidelity je predstavio analizu o prihodima i profitu najveće naftne kompanije u Crnoj Gori Jugopetrola. Prihodi Jugopetrola su se više nego udvostručili u prvih devet mjeseci 2022. u odnosu na isti vremenski period 2021. godine: porasli su sa 112 miliona eura na 244 miliona eura. Ovaj trend je pratila i neto dobit koja je porasla sa 4,9 miliona eura (u trećem kvartalu 2021) na 10,2 miliona eura, koliko je iznosila na kraju trećeg kvartala 2022. godine. Kako je četvrti kvartal 2022. godine skoro trostruko bolji od četvrtog kvartala 2021. godine, očekujte da se prihod Jugopetrola približi iznosu od 280 miliona eura, a profit Jugopetrola skoči na najmanje 12 miliona eura, navodi se u analizi.

Benzinske pumpe pored sve skupljeg goriva, nedeljom i ostalim danima prodaju u svojim minimarketima proizvode po uvećanim cijenama. Odluka o umanjenju iznosa akcize za promet bezolovnog benzina i gasnih ulja prestala je da važi 27. februara. Iz Unije slobodnih sindikata apelovali su na Ministarstvo finansija da razmisle o nastavku umanjenja akciza na gorivo.

„Kao što znate zaposleni i građani nalaze se u izuzetno složenom ekonomsko-socijanom trenutku uslovljenom zahuktalim inflatornim kretanjima koja sve više obezvrjeđuju njihova primanja. Cijena nafte i njenih derivata, kao jednog od značajnijih troškova svakog porodičnog domaćinstva, nastavile su da rastu i ponovo dostigle enormni iznos. Pored toga, povećane su i akcize na gazirana pića sa dodatkom šećera ili drugih sredstava za zaslađivanje ili aromatizaciju, alkoholna pića, proizvode od šećera, kakaoa i sladoled, kao i na duvanske proizvode. Zbog toga je najveći broj crnogorskih domaćinstava doveden u nazavidan položaj i situaciju da iz redovnih prihoda ne mogu da zadovolje minimum porodičnih potreba i izmiruju brojne obaveze prema državi“, navode u Sindikatu i pozivaju Ministarstvo finansija da predloži, u ovom kriznom periodu, Vladi Crne Gore da ponovo donese Odluku o umanjenju akcize za promet bezolovnog benzina i gasnih ulja u iznosu ne manjem od 40 odsto.

Odgovora iz Vlade za sada nema. Glasniji od građana na čija leđa se svalio teret krize su privrednici koji su zaradili na krizi. Vlada je, po ugledu na praksu EU, pripremila Nacrt Zakona o solidarnom doprinosu, kojim se kompanije koje su ostvarile prihode veće od pet miliona eura obavezuju da plate vanredni porez, odnosno solidarni doprinos.

„Riječ je o svojevrsnom kolektivnom mehanizmu da oni koji su nezasluženo dodatno profitirali kontribuiraju jedan dio u budžet. Stoga, mjera će se odnositi na ograničeni broj najvećih privrednih društava, koja su poslovala u sekorima koji su identifikovani kroz javnu raspravu, i samo ako su ostvarili nesrazmjeran rast dobiti u odnosu na prosjek iz prošlih godina“, objasnio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Ilija Vukčević

Nacrt ovog  zakona je na javnoj raspravi do 20. marta, a odmah je dočekan na nož od strane privrednika. Tako je, iz Američke privredne komore saopšteno da to predstavlja nedopustivo opterećenje i svojevrsno kažnjavanje uspješnih kompanija, te ukazuje na lošu praksu donošenja mjera koje konstantno destimulišu poslovni ambijent, kao i hroničnu nemogućnost države da resurse obezbjeđuje kroz smanjenje stope sive ekonomije. Iz Privredne komore su kazali da su povodom najavljenih izmjena zabrinuti prvenstveno zbog načina donošenja u netransparentnoj proceduri i bez prethodnih konsultacija sa poslovnom zajednicom, kao i zbog činjenice da se njima regulišu oblasti od izuzetnog uticaja na poslovanje.

„Kada god imate zakon bez jasnih finansijskih inputa i očekivanja, onda je jasno da ni zakonodavac ne zna precizno šta može da očekuje. Stavimo sada po strani marketinški momenat i potrebu da se Vlada podiči da je solidarna sa građanima – u praksi ta vrsta oporezivanja će biti teška za ispratiti iz najmanje dva razloga. Prvi, kod velikih kompanija uvijek postoji mogućnost friziranja podataka i izvješataja što je problem i najobučenijim i najsposobnijim poreskim upravama ispratiti, a drugi je taj da će, recimo, u veleprodajama prodavci opet taj tertet moći prebaciti konačnom potrošaču“, ocjenjuje Vujović.

On podsjeća da imamo decenijsku praksu, bez obzira ko je vlast, da ljudi bez mnogo konkretnog iskustva u privredi pišu zakone i strategije i često su vođeni opštim pretpostavkama u rješavanju sasvim konkretnih problema.  „Nužno je pokretanje proizvodnje i praćenje trgovačkih marži – bez regulacionih i inspekcijskih mjera u obje oblasti – donosićemo mnogo zakona sa malo efekata. Kao prilog tom rezonu podsjećam i da je prethodna Vlada prilikom donošenja budžeta za 2021. planirala 20 miliona od nelegalno stečene imovine pojedinaca koji ne budu mogli dokazati njeno porijeklo. Javnost nema informaciju da se to zaista i desilo“, zaključuje Vujović.

S malo informacija i prebijanjem skupoće po leđima potrošača, iz Fidelity Consulting donose još nekoliko zanimljivih analiza koji ukazuju na hronični nedostatak radne snage u Crnoj Gori.

Nedavno je najveći trgovinski lanac u zemlji, kompanija Voli skratila radno vrijeme svojih objekata za sat vremena. Iz Fidelity ukazuju na činjenice da broj učenika koji su upisali prvi razred srednje škole 2021/2022. godine manji 25 odsto od upisa 2006/2007. godine. Ukupan broj učenika u srednjim školama 2021/2022. godine je manji za 20 odsto u odnosu na kraj 2006/2007. godine, dok je broj upisanih studenata veći za 10 odsto.

Upozoravaju i na intenzivan odlazak mladih u inostranstvo. Preciznih podataka o odlasku nema, ali iz Fidelity su izračunali da je u periodu od 2010. do 2022. godine, dijaspora u Crnu Goru poslala 6,2 milijardi eura. Naši ljudi iz dijaspore su 2010. godine poslali 314 miliona eura, dok su 2022. godine poslali 790 miliona eura. U odnosu na BDP, Crna Gora drži neslavno drugo mjesto u Evropi po prilivima od dijaspore (14 odsto BDP čine prilivi od dijaspore, dok na nivou EU priliv od dijaspore iznosi svega 0,8 odsto). Ukupne plate (za 50 i kusur hiljada ljudi) koje se isplaćuju iz budžeta za 2022. godinu iznosile su 560 miliona eura što je 230 miliona eura manje od novca koji je poslala dijaspora u prethodnoj godini, zaključuju.

Stoga, iz Fidelitiy, za zaposlene u trgovini predviđaju: „Plate će vam biti veće, imaćete više dana odmora, drugih beneficija i, pazite sad, dobićete čak i neradnu subotu! Slobodno zatražite, sve ćete dobiti kao na tacni“.

Sve to će, naravno, kao i do sada, platiti potrošači.

Predrag NIKOLIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

FOKUS

POBJEDNICI I OSTALI: Dobri moji, ovo nije završeno

Objavljeno prije

2 dana

na

4 Oktobra, 2024

Objavio:

Demokratska partija socijalista je izvan sumnje pobjednik minulih lokalnih izbora  u glavnom gradu – sa 30 posto osvojenih glasova.  To još i više važi za nosioca njene liste Nermina Abdića. Među ostalima, neki  imaju razloga da budu zadovoljni, neki ne. No, niko ne može da odahne. Pregovori  trenutno izgledaju kao naučna fantastika, zbog brojnih sukoba svih protiv svih, te živih antidepees i narativa 30. avgusta. Dobri moji, biće ovo jesen interesantnih pregovora.  I lomova

 

 

Neke stvari se ne mijenjaju. Dok se očekuju konačni rezultati vanrednih lokalnih izbora u Podgorici i Kotoru, održanih u nedjelju 29. septembra, gotovo svi učesnici tvrde da su zadovoljni  postignutim. Izuzev onih za koje je  na osnovu preliminarnih rezultata jasno da neće ući u lokalni parlament.

“Izvjesno je da ćemo u dva grada gdje smo nastupili na izborima imati dva gradonačelnika. Pa gdje ćete bolji rezultat”, kazao je optimistično premijer i lider Pokreta Evropa sad (PES), Milojko Spajić. Istovremeno  u opozicionim klupama se slavilo uz povike da je Spajićeva Vlada nakon ovih izbora  izgubila legitimitet.  „Vlada Crne Gore je večeras pala”, ocijenio je Danijel Živković, lider Demokratske partije socijalista (DPS).

Drugi su slavili,  jer se bez njih,tvrde, ne može uspostaviti gradska vlast. Bilo da su tas na vagi ili kičma vlasti.  Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović kazao je kako su „dobili ono što su željeli na podgoričkim izborima – a to je da odlučuju o daljem razvoju Podgorice“. Nosilac liste Evropskog saveza Boris Mugoša kazao je da će Podgorica “od sjutra biti isključivo građanska i evropska, a da će Evropski savez biti kičma takve Podgorice”.

Ovako govore preliminarne brojke: Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je 24.309 glasova odnosno 29,95 odsto, što je 19 mandata. Koalicija PES Demokrate 17.672 glasa, što je 21,77 odsto ili 14 mandata. Koalicija Za budućnost Podgorice dobila je 16.361 glas, što predstavlja 20,16 odsto, odnosno 13 mandata u parlamentu Glavnog grada. Koalicija Za bolju Podgoricu  8.538 građana, odnosno 10,52 , što je šest mandata.   Evropski savez osvojio je 4.411 glasova, 5,4 odsto ili 3 mandata, Preokret 2.705 glasova, 3,33 odsto ili dva mandata, a  Stranka evropskog progresa  2.504 glasa, 3,08, odnosno dva  mandata. Ostali nijesu prešli cenzus, kome je jedino blizu bio Pokret naprijed sa 2.233 glasa, odnosno 2,75 odsto.

Ko su onda oni koji mogu biti zadovoljni izbornim rezultatom u Podgorici?

Nesumnjivo Demokratska partija socijalista, koja je 2022. izgubila vlast na lokalnom nivou, a prethodno, u avgustu 2020.  na državnom. DPS je na lokalnim izborima u Podgorici 2022. godine, skupa sa tadašnjim koalicionim partnerima osvojio 37518 glasova, odnosno 38,09 odsto.Bio je u koaliciji saSDP, SD, LP, DUA, BS DRP, NLJ i 21. MAJ. To je bio i tada najveći pojedinačni rezultat, ali ga je DPS postigao sa pozicije vlasti i sa svim strankama sa kojima se mogao postizborno udruživati. Pregovori za vlast otuda za njih  nijesu bili opcija, pa su otišli u opoziciju.

Naredne godine, DPS je u Podgorici, na parlamentarnim izborima, osvojio19.265 glasova, i to opet u koaliciji SD, DUA i LP.  Na minule nedjelje održanim izborima, DPS je samostalno osvojio5044 glasova više nego lani.

Pobjednik je posebno nosilac liste  DPS-a Nermin Abdić,  koji je u predizbornoj kampanji pretrpio i govor mržnje na nacionalnoj osnovi.

„Ovo je definitivno najava njihovog come-backa. Oni su nakon 2020. permanentno rasli. I kada pogledate fizičke brojeve – sa 19.000 glasova od prošle godine izašli su na 24.000“,  ocijenio je anlitičar Miloš Bešić.

Među pobjednicima je Koaliciju Za budućnost Podgorice. Čine je Nova srpska demokratija (NSD), Demokratska narodna partija (DNP), Socijalistička narodna partija (SNP), Ujedinjena Crna Gora, Prava Crna Gora i Slobodna Crna Gora . Ta lista, koju je predvodila Jelena Bojović Borovinić, osvojla je 16.361 glas. DF, čiji su nasljednik,  je na lokalnim izborima 2022. osvojio 17 953 glasova, dok je na parlamentarnim izborima prošle godine u Podgorici imao 11 393 osvojena glasa. Tada su u koaliciji bile NSD, DNP i Radnička partija. I njihov rast je u odnosu na parlamentarne izbore oko 5000 glasova.

“Najviše razloga za zadovoljstvo imaju DPS i bivši DF – doživjeli rast u odnosu na parlamentarne izbore”, ocijenio je izvršni direktor Instituta DAMAR, Vuk Čađenović

Razlog za zadovoljstvo definitivno ima Preokret Srđana Perića, koji na lokalnim izborima 2022. godine nije prešao cenzus, dok će u novom sazivu imati dva odbornika.  Ta partija je skoro udvostručila broj glasova, pošto je na lokalnim izborima 2022.  osvojila 1, 8 posto glasova, a na ovim 3, 3 posto.  Na parlamentarnim izborima prošle godine su takođe bilježili rast.. Ova mlada partija nikada nije imala ni približno onoliku medijsku pažnju, kao parlamentarne partije.

Zadovoljni mogu biti i u Evropskom savezu koji je na ovim izborima osvojio tri mandata. Oni su na lokalnim izborima 2022. bili dio DPS široke koalicije. Na parlamentarnim izborima prošle godine SDP je išao samostalno i u Podgorici osvojio 1642 glasa. Te godine izgubili su status parlamentarne partije. Ostale partije išle su i na lokalnim 2022. i parlamentarnim naredne godine skupa sa DPS-om.  Kao savez sada prvi put nastupaju , i njihov rezltat s valjanim razlogom može se interpretirati kao pobjednički.

Partije vlasti nemaju razloga za slavlje. Iako slave – znaju to i oni. Spajićev PES je na lokalnim izborima u Podgorici 2022. izašao samostalno i osvojio 21 388 glasova, odnosno 21,71 posto. Tada se Spajić i Jakov Milatović još nijesu bili razlišli. To se desilo početkom ove godine, kada se i podgorički odbor partije svrstavao na jednu ili drugu stranu.  Na ovim izborima je u koaliciji sa Demokratama PES osvojio manje oko tri hiljade (17 .672)  i isti procenat glasova, zbog manje  izlaznosti.  Na parlamentarnim izborima prošle godine PES je u Podgorici osvojio 27 595 glasova, tako da je u odnosu  na tu brojku nedavni rezultat još lošiji, sa gotovo manje 10 hiljada glasova, i to u koaliciji sa Demokratama.

Demokrate Alekse Bečića su, na lokalnim izborima 2022. u Podgorici, kada su samostalno nastupili, imale same10 528 glasova, odnosno 10,79 odsto. Prošle godine su na parlamentarnim izborima išli sa pokretom URA i u Podgorici osvojili gotovo isto kao i sami na lokalnim  izborima –  11.032 glasa.

Ni Abazović ne bi trebao biti zadovoljan. Iako insistira da je koalicija koju je napravio sa predsjednikom Milatovićem  ključ za formiranje vlasti, njegova partija svela se na dva odbornika u podgoričkom parlamentu. Na prošlim podgoričkim izborima URA je izašla sa Civisom, i osvojila – četiri mandata.

Htio ne htio Abazović, Milatović bi mogao sam sa svoja četiri mandata formirati vlast sa partijama  koje su na vlasti na državnom nivou – PES, Demokrate i Koalicija za budućnost Podgorice. Oni ukupno imaju 27 mandata, i za formiranje vlasti im trebaju još tri. . Problem kod tog udruživanja je to što je to ista postavka koja je Podgoricu i dovela do vanrednih parlamentarnih izbora. U međuvremenu, vodili su se pravi mali ratovi  na realciji Spajić Milatović, a njihov sukob posebno je eskalirao u predizbornom periodu.  Nedostajuće mandate mogao bi partijama na vlasti, matematički  da nadomjesti Evropski savez, ali se ta mogućnost ne razmatra ni u teoriji.

Abazovićeva i Milatovićeva koalicija ima šest mandata koliko je neophodno DPS –u da bi se u Podgorici vratio na vlast, naravno ukoliko se sa njima budu udružili Evropski savez koji je predvodio Boris Mugoša sa svoja tri mandata  i SEP  Duška Markovića sa dva mandata.

U postizborne kombinatorike neće ulaziti Preokret sa svoja dva mandata. Taj logičan i očekivan stav najavio je  lider te partije Srđan Perić. Sa dva mandata u bilo kojoj vladajućuj koaliciji bili bi nekakvi dodatak, a oni imaju drukčije prioritetet- da mijenjaju društvo.

Milatović se nije oglašavao nakon izbora. Sada je na teškom iskušenju. S jedne strane stari partijski i politički saborci, sa kojima je ušao u vatren  sukob, a s druge strane DPS, odnosno antidepees narativ, sa kojim je i ušao u političku arenu.

Milatović mora biti svjestan da je političkim angažovanje u lokalu. ugrozio percepciju da želi da bude predsjednik svih građana.

Niko ne može da odahne. Pregovori  trenutno izgledaju kao naučna fantastika, zbog brojnih sukoba svih protiv svih, te živih antidepees i narativa 30. avgusta. Posao ni približno nije završen.

Akteri budućih političkih pregovora   preko medija ispipavaju teren. Kao nešto nude, i kao nešto se nećkaju.

Još u izbornoj noći, predstavnica liste  Za budućnost Podgorice, Jelena Borovinić Bojović saopštila je da će pozvati Sašu Mujovića i Luku Rakčevića na razgovore o formiranju vlasti.

“U predsjedniku države Jakovu Milatoviću i odbornicima sa njegove liste vidimo koalicione partnere i ljude koji su spremni da očuvaju izborne, ideološke i programske principe od 30. avgusta“, saopštio je koji dan potom i Milan Knežević, predsjednik Demokratske narodne partije.

Milatović nije odgovarao. Abazović je bio oštar, i hotimično ne baš precizan. Ovako: “Ja sam DPS srušio kad je bilo najteže. Ali mene PES i Demokrate ucjenjivati neće. Neće Mandić komandovati sa mnom kao sa Spajićem i Bečićem, daćemo im mogućnost kako mislimo da formiramo građansku opciju, a ako neće – doviđenja, neka prave vlast sa kim hoće”. Njegovi mandati, međutim, nijesu presudni. Odgovor će morati da da Milatović, koji sam sa tim partijama  može formirati vlast.

Kuda će krenuti Abazović i Milatović, još je tajna.

Dolazi vrijeme da se – povrati riječ. U kom god smjeru da se krene.  Neprincipijenost i neispunjavanje obećanja su političke aktere već koštali glasova.  Očito je da građani to kažnjavaju. Sve veći broj apstinenata jedan od pokazatelja njihovog nezadovoljstva.  Može se reći:  oni koji su vodili manje svadljivu, i tišu kampanju nagrađeni su na podgoričkim izborima.

Dobri moji, biće ovo jesen interesantnih pregovora. I lomova.

 

IZBORI U KOTORU
PES i DPS po deset mandata

Prema podacima Opštinske izborne komisije Kotor, najviše odborničkih mjesta u lokalnom parlamentu imaće Demokrataska partija socijalista (DPS) i koalicija Demokrate-Pokret Evropa sad –  po 10 mandata.

Lista “Za budućnost Kotora” osvojila je tri mandata, kao i Demokratska alternativa i Grbaljska lista. Evropski savez  dva mandata , a po jedan Hrvatska građanska inicijativa (HGI) i Kotorski pokret.

Crnogorska građanska akcija, Lista građana Čuvari grada i Građanska lista Za Kotor nisu osvojile mandate.

Neđeljko Moškov, nosilac liste DPS u Kotoru, rekao je da je zadovoljan jer su ponovili rezultat. “ Vratili smo uspjeh sa prošlih izbora od 12 odbornihčkih mandata, bez obzira na to što su partiju napustila tri odbornika”, kazao je.

Nosilac liste Demokrate-Pokret Evropa sad u Kotoru, Vladimir Jokić, kazao je da će bez problema formirati koalicionu vlast u Kotoru.  Ta računica nije, međutim, baš tako jednostavna.

Koalicioni partner PES-a i Demokrata u lokalnoj vlasti bila je koalicija  Za budućnost Kotora, koja je osvojila tek tri mandata. U vlasti je  bio je Građanski pokret URA (jedan mandat), ali na ovim izborima nije nastupio.

Demokrate su na prethodnim lokalnim izborima osvojile 24 odsto glasova ili devet mandata, dok PES nije učestvovao . Na parlamentarnim izborima prošle godine, Demokrate su (sa GP URA) dobile 12,5 odsto glasova u Kotoru, a PES 24,12 odsto.

Za vlast u Kotoru je potrebno najmanje 17 mandata, a PES, Demokrate  i Za budućnost Kotora imaju ukupno 13. Kao što i  DPS  sa tradicionalnim koalicionim partnerima ima 13 mandata (Evropski savez ima dva, a HGI jedan mandat) .

Jokić nije objasnio na koje glasove još računa za nedostajuća četiri mandata.  Da li je to  Grbaljska listu sa tri mandata  i Kotorski pokret čiji je nosilac Siniša Kovačević nekadašnji odbornik Ujedinjene Crne Gore, a koji je osvojio  jedan mandat.

Analitičari ukazuju da ne bi bilo nemoguće i da nove liste u Kotoru dovedu do neočekivanog obrta.

Milena PEROVIĆ
U štampanom izdanju Monitora prilikom kompjuterske obrade teksta
“Dobri moji, ovo nije završeno” došlo je do greške zbog koje se narušava njegov kontinuitet.
Izvinjavamo se zbog toga.

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

33 GODINE OD NAPADA NA DUBROVNIK: Sram prećutanog zločina

Objavljeno prije

2 dana

na

4 Oktobra, 2024

Objavio:

A šta tebe čeka, Gospodine Grade,
u ovoj noći bratske krvomutnje,
dok krvnici mirno svoj posao rade?…
Ne daj, Bože, da se steknu moje slutnje!

Vitomir Vito Nikolić (decembar 1991. godine)

 

Prećutali smo, društvo i država, još jednu godišnjicu Rata za mir. Tako su, prema ideji Svetozara Marovića, tadašnje DPS vlasti, njihovi politički saveznici iz Podgorice i Beograda i njima lojalni ratnohuškački mediji tepali  rušilačkom  pohudu na Konavle i Dubrovnik koji je započeo 1. oktobra 1991.

U agresiji na  jug Hrvatske učestvovalo je oko sedam hiljada crnogorskih rezervista, pripadnika MUP-a i dobrovoljačkih paravojnih formacija. Operacija oslobađanja Dubrovnika trajala je do maja 1992. Skoro 240 dana građani Dubrovnika živjeli su pod opsadom iz vazduha, sa mora i kopna, 138 dana bez struje i vode, a više od četiri mjeseca proveli su u skloništima.

Tokom napada na Konavle i Dubrovnik poginula su 92 civila, više od 430 branitelja tog grada, a ranjeno je više od 1.500 osoba. U logore, od kojih je jedan bio u Morinju, odvedene su 423 osobe, a bilo je više od 33.000 prognanih i izbjeglih. U napadima su uništeni brojni spomenici kulture u gradu koji je dio svjetske baštine UNESCO-a zbog čega je, uz ostalo, od sedamdesetih godina prošlog vijeka bio demilitarizovan (otvoreni grad). Pride, smatralo se da vojnicima i vojsci nije mjesto u jednom, svjetski poznatom turističkom centru.

Pod granatama tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) razoreno je devet srednjovjekovnih palata unutar istorijskog jezgra Dubrovnika, dok je na području od Stona do Konavala spaljeno 2.127 kuća. Bez krova nad glavom ostalo je 7.771 stanovnik dubrovačkog područja. Šta nije spaljeno, to je opljačkano. U privatnom ili državnom aranžmanu.

Tokom agresije, poginulo je i 166 građana Crne Gore, pripadnika vojnih, policijskih i dobrovoljačkih (paravojnih) formacija.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvojeno

SKUPOĆA NE JENJAVA: Čekajući Lidl

Objavljeno prije

2 dana

na

4 Oktobra, 2024

Objavio:

Dok građani  i političari koji nijesu spremni da ruše monopole čekaju Lidl kao spas od skupoće, rast cijena koristi se za političke obračune. Ozbiljnih mjera protiv skupoće – ni na vidiku

 

Sindikalna potrošačka korpa (SKP) za treći kvartal (jul-avgust-septembar) 2024. godine iznosi 2.000 eura.

,,U poređenju sa prethodnim kvartalom, odnosno drugim kvartalom 2024. godine, sindikalna potrošačka korpa bilježi rast u iznosu od 130 eura, odnosno 6,95 odsto”, saopštila je Unija slobodnih sindikata Crne Gore.

Od ukupno deset kategorija troškova zabilježen je rast u čak pet kategorija, i to trošak prehrambenih proizvoda 3,42 odsto; troškovi imputirane rente 11,43 odsto; troškovi stanovanja i komunalija 6,67 odsto; troškovi obrazovanja i kulture 30 odsto i troškovi ljetovanja 25 odsto.

Navode da je više relevantnih institucija i udruženja sprovodilo istraživanja u Crnoj Gori koja su pokazala da se renta povećala i do 60 odsto u posljednje 2-3 godine.

Kako su istakli, prikupljanjem novih cijena iz tri najveća trgovinska lanca u Crnoj Gori za 135 namirnica utvrđeno je da izdatak za prehrambene proizvode u trećem kvartalu iznosi 605 eura. ,,Iznos ove kategorije troškova u porastu je za 20 eura u odnosu na drugi kvartal kada su isti iznosili 585 eura, čime bilježimo rast od 3,42 odsto”, ističe USSCG.

Povećali su se i izdaci za kulturu, ali zbog povećanja cijene udžbenika za srednje škole. Zabilježen je i rast troškova za ljetovanje, za one koji imaju mogućnosti da ga priušte, pa je izračunato da četvoročlanu porodicu sedam dana na moru košta 1.500 eura. I to  polupansion u hotelu od dvije ili tri zvjezdice.

No, kako još nijesmo dostigli taj nivo da ne možemo bez kulture i ljetovanja, sve oči su uprte u stalni skok cijena hrane. Akcija Limitirane cijene koja je u Crnoj Gori počela 6. septembra podrazumijeva ograničavanje marži na proizvode od posebnog značaja za život i zdravlje ljudi i sadrži listu od 71 proizvoda.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 4. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo