TE emituje oko polovine svih gasova CO2 u Crnoj Gori koji imaju uticaj na klimatske promjene. A Crna Gora se obavezala da smanji emisije CO2 za 55 odsto do 2030. godine. TE mora ili da se zatvori ili bitno da smanji svoj rad da bi zadovoljila upravo taj cilj

MONITOR: Da li je bilo očekivati da će nakon rekonstrukcije Termoelektrane biti povećano trovanje građana Pljevalja umjesto čistijeg vazduha?

MIJOVIĆ: Kao u gotovo svakom projektu kod nas prvo se zaključuju ugovori, počinje gradnja a zatim se prave idejni projekti, detaljni i glavni projekti. Što po pravilu izaziva kašnjenja, kao i promašaje i greške u samoj realizaciji. Ovdje se sve to desilo na jedan najgori način. Uz to, po svjedočenjima insajdera, to su radili nestručni ljudi bez ikakvog iskustva u toj materiji.

Izabrano je tehnološko rješenje koje nije adekvatno. Zatim je izvršena revizija tog rješenja, pa zamijenjeno pogrešnim jer je uveden sistem za denitrifikaciju koji neće moći da smanji emisije azotnih oksida do nivoa potrebnog da se zadovolje evropski standardi. To znači da po zakonu Crne Gore, koji je usklađen sa evropskim, TE ne ispunjava uslove da dobije dozvolu za rad.

Uz to, ekološka rekonstrukcija nije zadovoljila evropske standarde jer nije dovela energetsku efikasnost na nivo od najmanje 36,5 odsto. U EPCG tvrde da će nakon ekološke rekonstukcije imati oko 34 odsto. Možda izgleda mala, ali radi se o značajnoj razlici u parametru koji se mora zadovoljiti.

MONITOR: Da li će TE uspjeti da produži svoj rad nakon rekonstrukcije?

MIJOVIĆ: Termoelektrana je još 2020. godine potrošila dozvoljenih 20.000 sati rada i nije se rekonstruisala, tako da je ona već pet godina u nelegalnom statusu. Dobila je privremenu dozvolu domaće Agencije za zašitu żivotne sredine da nastavi sa radom i uskladi svoje poslovanje sa evropskim standardima. U izvještajima Evrope, medjutim, piše da ekološka rekonstrukcija neće riješiti problem i da Crna Gora mora ubrzati napore da zatvori TE. Evropska energetska zajednica je pokrenula spor 2021. i evo već četiri godine taj spor još traje. On je mogao i ranije biti riješen ali je Energetska zajednica blagonaklona prema Crnoj Gori jer je taj spor mogla ranije riješiti. Kad se njen zaključak pretoči u pravosnažnu odluku, TE bi morala ili da u kratkom roku ispravi nedostatak, da se usaglasi sa kriterijumima i standardima koji važe za nove elektrane ili da se zatvori. U protivnom slijede sankcije. Crna Gora bi bila suspendovana iz članstva Energetske zajednice, a kroz to članstvo smo mi već u Evropi. To bi bio proces koji je obrnut o ovog pristupnog procesa. Da ne govorimo o drugim sankcijama, da bi TE bila podložna tužbama.

MONITOR: Koliko će taksa za CO2 ubrzati ovaj proces?

MIJOVIĆ: TE emituje oko polovine svih gasova CO2 u Crnoj Gori koji imaju uticaj na klimatske promjene. A Crna Gora se obavezala da smanji emisije CO2 za 55 odsto do 2030. godine. TE mora ili da se zatvori ili bitno da smanji svoj rad da bi zadovoljila upravo taj cilj. Prema tome čak i da dobije dozvolu za rad morala bi da radi sa znatno manjim kapacitetom. A to bi dovelo u pitanje njenu isplativost.

Od početka sljedeće godine će se nametnuti veliki penali, ne zna se još tačan iznos, ali neke procjene su da bi mogao biti 80 eura po megavatu izvezene električne energije, što čini proizvodnju TE potpuno nekonkurentnom. Ne samo što će morati da smanje kapacitet nego neće moći ni da izvoze. Postaviće se pitanje isplativosti njenog rada.

Slučaj 15/21 koji je pokrenuo sekretarijat Energetske zajednice protiv Crne Gore je prošao sve faze i postupak je završen na njenu štetu. Ovog 18. decembra je na dnevnom redu bilo donošenje odluke da je Crna Gora prekršila ugovor o osnivanju Energetske zajednice i direktive EU koje se odnose na rad TE. Međutim, očigledno da je na pripremnim sastancima bilo protivljenja tom zaključku, a Energetska zajednica teži da svoje odluke donese koncenzusom pa je proces donošenja odluke nastavljen putem korespondencije. Očekuje se da će se konačna odluka donijeti u narednih mjesec-dva, a praksa govori da bi nakon toga imali rok da se ispravi stanje od nekih pola godine.

MONITOR: Šta se može uraditi za pola godine?

MIJOVIĆ: Za pola godine Crna Gora treba da dokaže da TE posluje po standardima za nove elektrane. Taj dokaz bi mogla dobiti ako joj Agencija za zaštitu životne sredine izda integrisanu dozvolu za rad TE.

EPCG je najavila da će do juna obavljati probni rad, dostavljati podatke Agenciji o emisijama i zatražiti od nje da joj izda dozvolu. Agencija će tada zaključiti da je TE ispunila ili nije taj zadatak. Taj proces i korespondencija između Crne Gore i Energetske zajednice će vjerovatno trajati nekoliko mjeseci, ali sve to mora da ima neki kraj.

Ovu ćemo zimu preživjeti sa TE, a ukoliko EU bude blagonaklona može nam se desiti da preživimo i sledeću zimu. Ali to je otprilike neki vrh tog procesa. Mi smo tada već pred vratima EU, naravno da ona ne može svoju odluku da oteže beskonačno.Taj zaključak o suspenziji Crne Gore iz članstva u Energetskoj zajednici, a što praktično znači i iz pregovaračkog procesa za članstvo u EU, moraće postati odluka. Da bi Crna Gora to izbjegla jedini je put da se TE zatvori ili svede svoje poslovanje na dozvoljeni minimum od oko 1500h.

MONITOR: Ima li onda rješenja?

MIJOVIĆ: Glavni argument kojim se služe čelnici EPCG i zvaničnici je da će to biti veliki udarac po Elektroprivredu i Crnu Goru. To je djelimično tačno, zato što ćemo morati da uvozimo električnu energiju, neko vrijeme. Ono što nije u redu, i gdje mi griješimo sve ove godine, je što takvom pričom samo odlažemo ono što smo morali odavno da uradimo. A to je da izgradimo novu elektranu koja zadovoljava evropske standarde.

Nova garnitura u EPCG je svo vrijeme bila svjesna nedostatka koji su naslijedili od prethodne. Oni brane odluku iz 2021. da produže ugovor o rekonstrukciji a bili su svjesni da on ima krupne nedostatke. Tvrde da su morali to da urade jer bi platitli kaznu zbog poništenja ugovora koja bi dostigla možda nekih 30-ak miliona eura.

Danas ćemo mi, zbog te odluke, platiti štetu od 300 ili više miliona eura. Zbog toga što su pogrešno uradili ekološku rekonstrukciju i što ćemo plaćati mnogo skuplju električnu energiju iz uvoza. Postojeća šteta je već zvanično 200 miliona, a pitanje je koliko ćemo još godina morati da uvozimo struju.

Rješenje je bilo da se prihvati ta odšteta i da se nađe neko drugo koje ispunjava standarde ili se pristupilo gradnji nekog drugog objekta.

Ranije vlasti su pokrenule gradnju preizrade detaljnog projekta, pa zakasnile i sve uradile pogrešno, oglušujući se i o blagovremene primjedbe dobro verziranih stručnjaka. Požurili su sa tenderom,što sad obrađuje SDT. Umjesto raskida, novi upravljači produžili su loš ugovor. Radi se, dakle, u najmanju ruku o nesavjesnom poslovnom postupanju kažnjivom po Zakonu o privrednim društvima, a možda i o korupciji, zbog čega bi Specijalno drzavno tužilaštvo moralo da ispita  ne samo način dodjelivanja tendera izvođaču (kineska kompanija, Bemax i Solar) već i naknadno produžavanje ugovora.

MONITOR: Održavanje TE je proglašeno javnim interesom.

MIJOVIĆ: To je nezakonito i nije u duhu na što smo se obavezali članstvom u Energetskoj zajednici. Proizvodnja električne energije je proizvodnja kao i svaka druga za tržište. EPCG mora da ponaša kao bilo koji poslovni subjekt. Ona mora da se rekonstruiše da bi zadovoljila pravila na tom tržištu. U protivnom ona ruši pravila konkurencije i može da bude  tužena zato što nije uradila ono što su drugi uradili. Nije uložila dovoljno sredstava kao drugi i nije dovela svoj objekat u legalno stanje.

Ona može da bude tužena ne samo od konkurenata, već i od građana za zagađenje životne sredine. Može da bude tužena od susjeda zbog prekograničnih emisija. To su jako opasne tužbe koje mogu EPCG da pokopaju.

Naš je problem što čekamo i nikako da izvršimo tu tranziciju iz uglja. A obavezali smo se na to kada smo potpisali Pariski sporazum, članstvom u Energetskoj zajednici i željom da postanemo članica EU. Međutim, ništa na tome ne radimo. Potpisujemo a nastavljamo da radimo po starom. Za izlazak iz uglja crveno svijetlo se upalilo još 2015. kada je Pariskim sporazumom utvrđeno da treba ubrzati izlazak iz uglja kao ubjedljivo najvećeg zagađivača. Kako da se izvrši taj proces, šta to znači za Pljevlja, šta znači za Crnu Goru, u šta treba ulagati, kako otvoriti nova radna mjesta za ona koja će biti izgubljena zbog neumitnog zatvaranja, ne samo TE nego i Rudnika uglja.

Mogla se sagraditi jedna ili više tehnološki naprednih elektrana na biomasu, tj. na drvni i organski otpad kojeg Crna Gora ima u izobilju, kako u Pljevljima, tako i u Bijelom Polju, Nikšiću i drugim sjevernim gradovima. Mogla se kombinovati solarna i vjetroenergija sa baterijama. Država je morala, a nije zatražila podršku EU za pravednu tranziciju, već je sredstva dobijena od EU potrošila na manje važne projekte.

Stalno kukamo kako nam je skup uvoz i da zbog toga ne možemo da zatvorimo TE, umjesto da se bavimo tranzicijom. Umjesto tranzicije mi ćemo imati kolaps.

MONITOR: Šta je sa onih 500 miliona koje je premijer obećao Pljevljacima?

MIJOVIĆ: Vjerovatno je imao u vidu da otprilike toliko treba uložiti da bi se obavila ta pravedna tranzicija. To se desilo prije četiri godine i ništa na tome nije urađeno. Gospodin je postao premijer i zaboravio je na to.

Nista nije urađeno ni za zdravlje gradjana, preči je bio interes energetskog lobija oko EPCG, njene TE i rudnika. Građani Pljevalja vrlo dobro znaju da su u tom lobiju sve ove godine njihovi sugrađani na čelu EPCG, opštine i države imali najveći uticaj, pa njih prve treba da prozovu na odgovornost što se guše u otrovnim dimovima.

Najodgovorniji su čelnici opštine jer je njihov prioritet morao biti da obezbijede uslove za zdrav i bezbjedan zivot. Morali su a nisu izvršili jak pritisak da država i EPCG obezbijede sredstva i sprovede toplifikaciju grada, kao i da se izvede ekološka rekonstrukcija termoelektrane u skladu sa EU standardima.

Predrag NIKOLIĆ

I ma koliko bih volio reći da naše istraživanje prikazuje sve, mi stvarno nemamo odgovore na najbitnija pitanja: šta može da se desi dan poslije pristupanja u članstvo EU-a ili dan poslije promjene režima

MONITOR: Priredili ste zbornik radova „ Zarobljena društva u Jugoistočnoj Evropi: Mreže povjerenja i konflikta“. Kako u zemljama Jugoistočne Evrope dolazi do procesa od zarobljene države do porobljenog društva?

GORDI: Pokrovitelj projekta je tražio predloge za istraživanje koje će biti korisno u procesu evropske integracije. Tu smo bili suočeni s problemom, jer nam je bilo teško prepoznati takve procese. Ono što smo videli su bili razni uslovi na koje države odgovaraju usvajanjem zakona, često po hitnom postupku u paketima od nekoliko stotina zakona, a da nema rasprave u skupštinama, niti poslanika koji su čitali te zakone, niti ozbiljne primene. Znači videli smo površan proces, i još smo videli površne procese u ranijoj istoriji – radi li se o fašistima, komunistima, nacionalistima-pa sad liberalima, ono što se dešava je da jedna elita donosi model vladavine iz uvoza, tvrdi da je to najprogresivniji model koji postoji i da će svima potpuno promeniti život, a u stvari to površno primenjuju. Ili zbog toga što bi ozbiljna primena tih ideja ugrozila položaj elita, ili zbog toga što države nemaju kapacitet. U sistemu gde formalna rešenja ne funkcionišu, građani su primorani da nađu neformalne veze kako bi dobili ono što im treba za život. Oslanjaju se na porodične, komšijske, prijateljske veze. Možda bi sve to izgledalo kao nekakav anarhistički san kada ne bi političke stranke uspostavile kontrolu nad tim neformalnim mrežama. U tom slučaju mreže koje ljudi razvijaju kako bi rešavali probleme koji potiču od nefunkcionalnosti države- možda rešavaju pojedine probleme u kratkom roku, ali na duži rok učvršćuju osnovni uzrok problema, a to je okupacija javnog života od strane jedne elite koja gleda na sopstveni interes a ne na interes javnosti.

MONITOR: Čime nefunkcionalna država  najčešće „ korumpira “ društvene snage u svoju korist, samo formalno usvajajući EU pravila?

GORDI: Neformalne mreže o kojima sam govorio imaju moć da usmeravaju implementacije reformi. Imamo razne primere iz istraživanja. Na primer, u S.Makedoniji je EU-kao meru zaštite nezavisnosti sudstva, predložila da umesto parlamenta sudije imenuju sudske komisije koje bi bile sačinjene od pravnih stručnjaka. Vladajuća stranka je formirala te komisije na način da bi politička kontrola nad izborom sudija bila jača a ne slabija. Nešto slično se desilo u Srbiji, gde je EU predložila da ne treba više mediji da budu u javnom vlasništvu. Velika većina medija koji su bili u javnom vlasništvu bile su lokalne radio ili TV stanice u vlasništvu gradskih ili lokalnih vlada. Režim je iskoristio ovu priliku da ih privatizuje tako da pojedinci bliski vladajućoj stranci budu novi vlasnici, pa je na taj način stvorio mrežu lojalnih elektronskih medija na lokalnom nivou. Postoje i primeri (moj omiljen primer je zabrana distribucije mesa sa malih farmi) gde EU uopšte nije tražila neku meru, ali državne vlade su se upustile u “goldplating,” gde uvedu vrlo stroge restrikcije koje nisu u stanju primeniti, ali koje otvaraju prostor za selektivnu primenu- pa zbog toga i za korupciju.

MONITOR: U knjizi se tvrdi da postoji stalni nedostatak državnog legitimiteta i kapaciteta. Da li je „lijek“ za to tražen i u balkanskim „ stabilokratijama “ koje-kada se radi o Aleksandru Vučiću, EU još podržava?

GORDI: Za očekivanje je da države, kao i građani, traže stabilnost i prediktabilnost. Problem je u tome da je stabilnost zarobljenih društava samo prividna. Režimi koji su na vlasti mogu brzo pasti, a pošto je EU održala slabu komunikaciju s onima koji se bore za demokratsku vlast i za legitimitet-u trenutku kad padnu, Evropa će ostati iznenađena i nepripremljena.

MONITOR: Crna Gora očekuje da joj uskoro bude ponuđen ugovor sa EU o pristupanju. Djeluje da je to podiglo i društveni optimizam, a značajna većina podržava ulazak. Koliko je, zapravo, jak uticaj briselskih institucija da spriječi štetu koju pominjete a koja se tom društvu već jednom desila?

GORDI: Tokom istraživanja mi smo održali redovne konsultacije i s Evropskom komisijom i s državnim kancelarijama za odnose sa EU-om u regionu. Znači da ljudi koji bi mogli da utiču na situaciju znaju za naše istraživanje i za naše preporuke-čini mi se da su zainteresovani, mada ne bih znao da kažem da li smo ih ubedili o tome šta treba da se radi. I ma koliko bih voleo reći da naše istraživanje prikazuje sve, mi stvarno nemamo odgovore na najbitnija pitanja: šta može da se desi dan posle pristupanja u članstvo EU-a ili dan posle promene režima? Ono što mogu reći jeste da u državama koje su postale članice EU-a (u Sloveniji i Hrvatskoj), da se može primetiti jedno veliko razočarenje od strane ljudi koji su očekivali da će evropski standardi suštinski promeniti stanje u javnim institucijama i u privredi.

MONITOR: UK je već više godina izvan EU. Sada se premijer Kir Starmer uključuje u pregovore oko mira u Ukrajini, solidaran sa EU. Šta je sa obnavljenjem ideje i prakse najužeg atlantskog prijateljstva SAD-UK? Gdje je UK danas na geostrateškom poligonu svijeta?

GORDI: Mislim da je svima u Evropi jasno da SAD pod Trampom ne može biti pouzdan partner. Ostavljajući na stranu opskurne tvrdnje iz dokumenta o Strategiji za nacionalnu bezbednost (NSS)- koji je izašao u decembru, vidimo da Tramp koristi izaslanike koje je Putin izabrao da vode pregovore, a koji počinju s afirmacijom ruskih ratnih ciljeva. Na početku se možda činilo da je Starmer mislio da se može udvarati Trampu, ali se fanatiku ne može udvarati. Zato mislim da je razumno očekivati da će UK gledati sve više kako sebe da štiti, i da će pri tom graditi bliže odnose s EU-om.

MONITOR: Donald Tramp pokušava da trgovanjem zaustavi ratove u Ukrajini i Gazi. Kako ocjenjujete njegove „ponude“ i mišljenja nekih analitičara da Tramp i njegovi glavni pregovarači-Stiv Vitkof i Džared Kušner, ne razumiju da Putina ne zanimaju nekretnine već samo teritorije? Da li je Tramp dorastao ovoj globalnoj igri?

GORDI: Taj rasist  jedva umije prepoznati žirafu a kamoli da radi neki odgovoran posao.

MONITOR: U UK su neke propalestinske organizacije označene terorističkim. U Njemačkoj, država povremeno obustavlja propalestinske proteste. I prethodana i sadašnja njemačka vlada, naglašavaju svoju podršku Izraelu. UK je ove godine priznala Palestinu, ali ne i Njemačka. Kako vidite taj pristup?

GORDI: Priznanje je simbolički čin koji ne može značajno uticati na konkretnu situaciju. Svaka čast onima koji su priznali državu koja nema ni teritoriju ni vladu.

Za odnos prema propalestinskim organizacijama, pitanje je komplikovanije. Treba uzeti u obzir da je antisemitizam prvobitni greh moderne Evrope. To je onaj rasizam od kojega svi ostali evropski rasizmi potiču, najstariji i najotporniji rasizam. Evropske zemlje nisu počele ozbiljno da menjaju svoj stav prema njemu dok nisu videle masovne posledice toga nakon Drugog svetskog rata. Onda su kompenzirali za to na preteran način, dajući blanko podršku državi Izraelu dok  ta država nije krenula sama da se ponaša zločinački. A već su evropske države bile uspostavile odbacivanje antisemitizma kao sastavni deo svojih identiteta. Kajanje za prvobitni greh je postalo i samo greh, a naročito u starijoj generaciji postoje ljudi koji to ne razumeju, jednostavno su zbunjeni. Zato reaguju na podršku Palestincima kao na ozbiljnu pretnju.

Na pitanje da li su propalestinske grupe terorističke, naravno da nisu. Teroristička grupa je grupa koja planira ili izvodi teroristički čin. A da li su znak da je politička situacija uveliko promenjena, to je verovatno razlog za prekomernu reakciju koju vidimo. Uglavnom ljudi na vlasti izbegavaju dijalog koji bi rasvetlio kontinuitet između (starijeg) antisemitizma i (savremenog) antislamizma i drugih evropskih rasizama.

Proces pristupanja EU koji izgleda kao tehnički, u suštini je politički

MONITOR: Problemi  Brisela sa nekoliko EU članica, pokazuju da ih mnogo ne dotiču kršenja EU legislative i imperativa jedinstva EU. U njih spadaju i neke zemlje Jugoistočne Evrope. Sada se ponovo EU širi, tvrdeći da će to biti „po zaslugama“. Ipak, ima onih koji kažu da je u pitanju novo geopolitičko „ tumbanje . Šta Vi kažete?

GORDI: Teško je videti mogućnost da neka država koja je sada kandidat ili koja traži status kandidata u regionu, uskoro bude primljena u članstvo. Jednostavno za to ne postoji politička volja od strane EU, a nisu ni vladajuće elite u tim državama jako motivisane za reforme kao što su vladavina prava, nezavisnost sudstva i medija ili jednak tretman svih građana. Ali treba uzeti u obzir da sve države u regionu rade na tome da unapređuju svoje kandidature više godina. U nekim državama sprečavaju ih sporovi sa susednim državama, kao što je slučaj s Kosovom. U nekim slučajevima probleme stvaraju zemlje članice koje postavljaju nemoguće uslove, kao što je slučaj sa Makedonijom i sa Bosnom i Hercegovinom. A u nekim slučajevima izostanak političke volje sprečava demokratski razvoj, kao što je slučaj u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori. U isto vreme napreduju kandidature nekih zemalja za koje je teško reći da su čak počele s reformskim procesima, kao što su Ukrajina i Moldova, zato što EU smatra da su bitne za bezbednost. Sve zajedno to ukazuje da proces koji izgleda kao tehnički proces je- u suštini, politički proces.

Nastasja RADOVIĆ

Evropska unija je nastala na antifašističkoj politici i ona bi jednako izgubila smisao kao i Crna Gora koja bi zaboravila na trinaestojulske korijene i partizanski otpor. Što se tiče grafita koji veliča srebreničkog zlikovca i to je naravno rukopis antievropskog zloduha koji je u Crnoj Gori prisutan posljednje četiri decenije. Zagovarati proevropsku politiku a ne ući u obračun sa neofašističkim manifestacijama i savremenim đurišićivcima i mladićevcima je puka bedastoća

MONITOR:  Crna Gora je na kraju ipak zatvorila pet pregovaračkih poglavlja, nakon što je postojala bojazan da će Francuska blokirati poglavlja vezana za poljoprivredu i ribarstvo. Kako to komentarišete?

BOJOVIĆ: Brisel je odlučio da Crnu Goru primi u Evropsku uniju u narednih pet godina. Geopolitički razlozi su presudili u našu korist. To istovremeno znači da je Evropska komisija spremna da gleda kroz prste upadljivo nesposobnoj Podgorici. Iako sve može biti odloženo ukoliko politička većina i dalje bude zbir provincijalnih pacera, beogradskih doušnika i plitkoumnih demagoga. Ne zaboravimo da je potrebno zatvoriti još dvadeset poglavlja tako da je “francuski incident” sitan detalj pri nizu prepreka koje nas očekuju.

MONITOR:  Stigle su optimistične poruke iz Brisela, dok su vlasti zadovoljne postignutim. Dok se strahovalo da dva poglavlja neće biti zatvorena, vlast je insistirala da je to politička odluka Francuske. Je li politička odluka i da ih zatvorimo?

BOJOVIĆ:  Vlasti bi bile zadovoljne i da je zatvorena polovina jednog poglavlja. I tada bi rekli većinski  anesteziranoj političkoj javnosti da je to “krupan korak u odnosu na dolazeće sitne korake”. Poruka da je bila u pitanju politička odluka Francuske ima istu težinu kao poruka da je ministar poljoprivrede tokom zatvaranja spornog poglavlja postao kapetan misteriozne ribolovne flote.

MONITOR: Kako čitate nedavnu izjavu Aleksandra Vučića da bi region, odnosno Zapadni Balkan trebao istovremeno da uđe u EU?

BOJOVIĆ: Vučićeva Srbija ispunjava sve uslove da trajno ostane kandidat za učlanjenje u EU. Samim tim, izjava odlazećeg proizvoda šešeljevske politike predstavlja anksioznu poruku iza koje se naslućuje saznanje da će Srbija ostati najgora među najgorima. Što je i logično ako imamo u vidu činjenicu da se ruske gubernije u Briselu ipak gore kotiraju od drugih kandidata.

MONITOR:  Ima tumačenja po kojima je i Vučićev potpis na za dlaku izbjegnutom blokiranju dva poglavlja?

BOJOVIĆ: Ima tumačenja i da su Francuzi preplašeni crnogorskom moćnom poljoprivrednom i ribolovnom industrijom kao i impresivnim resornim ministarstvom prosto ustuknuli i pokušali da opstruiraju frustrirajuće poglavlje. Nakon intervencije iz Berlina Pariz je shvatio da broj ribarskih brodova kojima raspolaže Crna Gora ne ugrožava francusko ribarstvo, čak i ako zanemare činjenicu da je Vučić upetljan u izlov crnogorskih tuljana.

MONITOR:  Gdje sve vidite Vučićev potpis kad su u pitanju procesi u Crnoj Gori?

BOJOVIĆ: Od Mandića do Botuna, od Botuna do Kneževića, od Kneževića do Metodija, od Metodija do Joanikija, od Joanikija do Parlamenta i Vlade, od Parlamenta i Vlade do Nikšića i Pljevalja, od Nikšića i Pljevalja do izgona Turaka i aneksione kapele na Lovćenu.

MONITOR:  Na zidu Ambasade BiH, baš kad smo zatvorili poglavlja, osvanuo je grafit koji veliča Ratka Mladića. Nedavno ste ocijenili da Crna Gora gubi smisao ukoliko proevropska politika ne podrazumijeva i marginalizaciju domaćeg neofašizma.

BOJOVIĆ: Domaći neofašizam je periferni velikosrpski fašizam oslonjen na domicilno neočetničko i mantijaško falsifikatorstvo. Evropska unija je nastala na antifašističkoj politici i ona bi jednako izgubila smisao kao i Crna Gora koja bi zaboravila na trinaestojulske korijene i partizanski otpor. Što se tiče grafita koji veliča srebreničkog zlikovca i to je naravno rukopis antievropskog zloduha koji je u Crnoj Gori prisutan posljednje četiri decenije. Zagovarati proevropsku politiku a ne ući u obračun sa neofašističkim manifestacijama i savremenim đurišićivcima i mladićevcima je puka bedastoća.

MONITOR: Gdje bi nas sadašnji put mogao odvesti?

BOJOVIĆ: Putevi nade vode u Brisel. Putevi ove vlade račvaju se u stranputici. Putevi aktuelne političke klase vode u društvo partijskih vazala, klerikalne primitivizacije i javnost bez integriteta i stava. Izlazni putevi vape za političkom alternativom oslonjenom na prisutnu građansku manjinu koja bi ujedinjena imala snagu da bojažljivu, izmanipulisanu i pometenu većinu postepeno normalizuje i dovede u red.

Milena PEROVIĆ