Evropa ne može stajati po strani, već mora da se nametne svojom strateskom autonomijom, i da djeluje upravo onako kako je to definisala Ursula fon der Lajen u Davosu – jedinstveno, hitno i odlučno. Evropa nije slaba, naprotiv
MONITOR: Delegacija EP bila je u posjeti Beogradu. Državni vrh je nastavio da omalovažava EP, ne birajući riječi. Kako objasniti ovaj kontinutet napada i omalovažavanja, uz gotovo udvoričko ponašanje prema čelnicima EK i Evropskog savjeta?
LATINOVIĆ: I u prošlosti je korišćen sličan rečnik. Ovoga puta je kampanja protiv dolaska delegacije Evropskog parlamenta bila intenzivnija. Naročito je bila usredsredjena prema Toninu Piculi, koji je i izvestilac za Srbiji ispred EP a dolazi iz redova političke grupe socijalista i demokrata.
Kontinuitet ovakvog prijema od strane vlasti u Srbiji je zbog činjenice što su većinu članova delegacije EP sačinjavali poslanici koji ne pripadaju EPP, vec drugim poslaničkim grupacijama. Sve je radjeno s ciljem da se već sada diskredituju nalazi Misije i značaj Evropskog parlamenta. Omalovažavanje članova EP-uz istovremenu, glorifikaciju članova EK i Evropskog saveta se duguje i potrebi iskazivanja značaja, pa i dodvoravanja kadrovima koji u tim institucijama dolaze iz redova evropskih narodnih partija, kojima pripada i SNS.
Predsednicu EK i komesare bira taj isti Evropski parlament, koji im podnosi izveštaje o radu te ga nije prepručljivo potcenjivati. Posebno to ne bi trebalo da dolazi od strane države kandidata. Ti isti poslanici ili većina od njih, sedeće ponovo u EP i odlučivati o prijemu. Možda upravo glas nekih od njih bude odlučujući za Srbiju.
MONITOR: Predstavnici opozicije su tražili da EU zaoštri odnos prema režimu u Srbiji, tako što će sredstava iz Plana rasta preusmjeriti ka civilnom društvu i nezavisnim medijima -i uvesti personalne sankcije osobama iz političkih, privrednih i bezbjednosnih stuktura koje krše osnovne vrijednosti EU. Kakve su šanse da se to u Briselu prihvati?
LATINOVIĆ: Upućivanje predloga ukazuje na duboku krizu u politickom životu Srbije. Da li će te sankcije uslediti mislim da će zavisiti od toga kada će SAD početi sa takvom praksom i ko će sve biti na američkoj listi, shodno najavama za njihovo uvodjenje krajem marta. U poslednjem izveštaju za Srbiju, EK je izrazila zabrinutost što Srbija, po ubrzanoj proceduri, daje državljanstvo ruskim državljanima. Ne bi me iznenadilo ako EK počne intezivnije sa praksom uvodjenja persinalizovanih sankcija.
Sredstava iz Plana rasta se ne dodeljuju po automatizmu, vec shodno ispunjenim obavezama iz reformske Agende, koju svaka država kandidat donosi. Da bi ta sredstva bila preusmerena za druge namene tj. za civilno društvo u Srbiji, morali bi da se promene kriterijumi njihovog korišćemja. To je sada teško izvodljivo.
MONITOR: Vučić je u Davosu bio oduševljen govorom Ursule fon der Lajen. Tražio je na sastanku Vlade da se formira operativni tim koji bi pomogao u intenziviranju napredovanja Srbije ka EU. Njegov je zaključak i da bi Srbija trebalo da se „politički pritaji“, a da radi na svom ekonomskom jačanju. Da li je ta kombinacija moguća?
LATINOVIĆ: Dobro je što je Vučić oduševljen govorom Ursule fon der Lajen. Njegov predlog o formiranju operativnog tima, da se intenziviraju pregovori sa EU, izlazi iz standarnih procedura koje su rezultat dobre prakse – glavni pregovarač, pregovarački tim, ministarstvo…Predlog da tim timom iz Brisela rukovodi ambassador Apostolović je konfuzan, deluje neostvarljivo. Koordinaciono telo je odlukama Vlade formirano, odmah sutradan.
Da se neko “politički pritaji” je nerealna opcija za evropsku državu. Pitanja koja su na Agendi tiču se mira i bezbednosti u svetu, zahtevaju da se države izjasne, opredele – te se one ne mogu sakriti. Uostalom, putem pridruživanja ili ne-pridruživanja izjavama EU iz oblasti koje obuhvata Poglavlje 31 – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika ili glasanjem u Generalnoj Skupštini UN o pojedinim rezolucijama iz te obasti, izjašnjavate se o nekom aktuelnom pitanju i na taj način saopštavate svoj stav.
MONITOR: Kako ste razumjeli strategije koje su nagovijestili Fon der Lajen i kanadski premijer Karni?
LATINOVIĆ: Neko se već setio rečenice koja se pripisuje političaru sa početka XX veka: Prodju decenije a da se nista ne dešava, a onda se u jednoj nedelji dese decenije. To se desilo u Davosu. Nekoliko izvanrednih govora – Ursule fon der Lajen, francuskog predsednika Makrona, izlaganje A. Stuba, finskog predsednika. Govor M.Karnija, kanadskog premijera, spada u antalogijske.
Govor Ursule von der Lajen je bio programski govor, ona je predstavila koncept strateške autonomije EU i prioritete na kojima će se taj koncept zasnivati – energija, sirovine, bezbednost/vojna industrija i nove tehnologije. To je govor trasiranja nove snage kako bi Evropa bila uticajnija, uzornija i koja zadržava osnovne vrednosti na kojima se zasniva – opstajanje demokratije, vladavine prava, poštovanje ljudskih prava, sloboda medija…
Govor kanadskog premijera je bio govor vizije, nade-koji je ukazao da male i srednje zemlje nisu bespomoćne, već da udružene treba “da budu za stolom da ne bi bile na meniju”. Ukoliko je izgledalo da su autokratski lideri u modi- Karni je zaustavio taj trend na upečatljiv način.
MONITOR: Fon der Lajen tvrdi da promjena u međunarodnom poretku „nije seizmička već trajna“. Za EU je rekla da je spremna da djeluje „jedinstveno, hitno i odlučno“. Da li će i EU morati da svoj fokus stavi na jačanje sopstvene moći-prije svega u pitanjima bezbjednosti?
LATINOVIĆ: Verovatno je imala u vidu da posledice seizmičkih promena mogu da se poprave, dok ovo što se dešava sa medjunarodnim poretkom ne trpi popravku. Promene su rezultat namere moćnika da vladaju svetom uz pomoć prava jačeg, protekcionizma i vraćanja imperijalizma prilagodjenog 21. veku. Na te izazove Evropa mora da odgovori. Ona mora da se nametne svojom strateskom autonomijom i da deluje onako kako je to definisala Ursula fon der Layen u Davosu – jedinstveno, hitno i odlučno.
Evropa nije slaba, naprotiv. Na njenom prostoru živi pola milijarde ljudi, toliko stanovnika imaju zajedno SAD i Ruska Federacija. BDP u članicama EU je veći nego kineski, a još veći zajedno sa onim koji imaju V. Britanija, Švajcarska i Norveška. Španija ima veći BDP nego Rusija. U mnogim članicama EU prosečan lični dohodak je veći nego u SAD, duga je lista i drugih parametara po kojima je ona ispred američkih – socijalna prava, pravo na obrazovenje, zdravstvena zaštita… Evropa ima snažne, održive potencijale koje zahteva sadašnji trenutak. Njena najjača snaga ostaje očuvanje, unapredjenje demokratskog modela društva.
Nova realnost, nametnula je potrebu da Evropa počne da se angažuje na povratku svoje vojne moći. Odluka da se formira fond od 800 milijardi za vojne potrebe EU, je iznudjena da bi Evropa zaštitila vlastite interese i bila respektibilan partner u globalnom odmeravanju.
MONITOR:. Iako je Trampov plan za mir u Gazi odobren od SB UN – kroz novoformirani Odbor za mir, Trampove ambicije se šire izvan mandata. Da li on pokušava da formira nekakvu svoju međunarodnu organizaciju koja bi nametala njegovo viđenje preuređenja globalnih odnosa?
LATINOVIĆ: Tramp je zloupotrebio postojanje Saveta za mir, istrgao ga iz okvira. Uporan je u nameri da promoviše novu medjunarodnu organizaciju koja će posredovati i rešavati sukobe u svetu. Trampov plan je još jedna potvrda da on na probleme u svetu gleda kao na priliku za sticanje dobiti. To je njegov polazni osnov za Plan o Gazi, ali i za Ukrajinu.
Nerealna je ambicija da bi Trampov Savet za mir mogao biti alternativa za UN. Pre se može govoriti da Tramp želi neki svoj “Savet bezbednosti” u kojem pravo veta imaju samo SAD i on. Proces odlučivanja u okviru Saveta za mir je koncipiran u tom pravcu.
Ostaje nada da će izbori za američki Kongres pomoći da se Tramp zaustavi
MONITOR: Ima onih koji misle da se upravo ispunjavaju apokaliptičke prognoze o raspadu zapadne civilizacije. Da li promjene koje su pokrenute u odnosima SAD sa zapadnim saveznicima, mogu ostaviti tako duboke i trajne posljedice?
LATINOVIĆ: U drugom mandatu, Tramp je napravio mnogo veći haoas na unutrašnjem planu i u medjunarodnim odnosima, nego što se moglo predvideti. Pokazao je visoku dozu agresivnosti, grubosti, nepoštovanja prema Evropi. Pokazalo se da Evropa ima snage i sposobnosti da se odupre Trampu. Prvi put je to učinila prošlog leta kada su zajedno odbili Trampov Plan za Ukrajinu-koji je bio spisak Putinovih želja. Sada je EU stala još odlučnije iza Danske i Grenlanda- a skoro svi pozvani evropski lideri kao i kanadski premijer, odbili su učešće u Trampovom Savetu za mir. Tramp je u Davosu doživeo nekoliko neuspeha. Došao je sa makimalističkim zahtevima, ali je iznašao model za odstupanje od svojih zahteva.
Tramp stvara strah svojom brutalnšću i u SAD. Ono što radi američkim gradjanima, posebno u onim državama u kojima su na vlasti pripadnici Demokratske stranke, od mnogih analitičara nazvano je – Trampov fašizam. Neke vlade evropskih država razmatraju povlačenje svojih zlatnih rezervi iz SAD, pitajući se – šta ako Tramp poludi?
Ipak, u SAD postoji Kongres i Senat, čiji su predstavnici ozbiljno upozorili Trampa da bi ugrožavanje trans-atlanskih odnosa bio dovoljan razlog za njegov opoziv. Ostaje nada da će izbori za americki Kongres, novembra 2026. pomoći da se Tramp zaustavi. I Evropa je pokazala je da zna biti odlučna i dostojanstvena.
Svijetu treba multilateralizam a ne multipolarizam
MONITOR: Govori se i o novom tipu multilateralizma u kojem će se za mjesto „prvog među jednakima“ boriti SAD, Kina i Rusija. Ko će štititi interese svih ostalih?
LATINOVIĆ: Taj novi “tip multilateralizma” najbolje je opisao Finski predsednik. Objasnio je da multilateralizam zagovara najveći broj država članica UN a multipolarizam, uglavnom velike sile – Rusija, Kina a od skora i SAD. Dok se multilateralizam zasniva na saradnji, ravnopravnosti država i medjunarodnom pravu, multipolarizam se zasniva na nepoštovanju jednakosti država, medjunarodnog prava i često završava konfliktima.
UN su u krizi, teško se dolazi do dogovora, posebno kada je ugrožen medjunarodni mir i bezbednost. Iako se pet stalnih članica pre više od 30 godina dogovorilo da ne koristi pravo veta-sem u izuzetnim situacijama, svedoci smo da su neke članice odustale od tog dogovora.
SAD su najveće platiše u budžet UN. Kontribucija SAD je 22 posto od budžeta UN. SAD su nedavno uslovile plaćanje u budžet novim smanjenjem broja radnih mesta u UN. Ukinuto je skoro 2000 radnih pozicija. SAD duguju uplate u budžet UN u iznosu od 1.5 miliona dolara, te im preti da izgube pravo glasa u Generalnoj skupštini.
O reformi UN se raspravlja decenijama ali nema pomaka. Glavna prepreka je to što pet stalnih clanica Saveta bezbednosti ne namerava da se odekne “prava veta”. One preko veta vladaju svetom.
Nove UN u kojima bi dominirala samo jedna velika sila nisu moguće. To je pokazao i Trampov Savet za mir.S različitim obrazlozenjem, Kina i Rusija se nisu odazvale na poziv, – kao ni V. Britnaija i Francuska.. A i kako bi, kad u tom telu Tramp odlučuje o svemu.
Nastasja RADOVIĆ
INTERVJU4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice