Međunarodni dan Roma ove godine dočekujemo sa istim izazovima koji godinama opterećuju ovu zajednicu – od sistemske diskriminacije do socijalne isključenosti. Istovremeno, važno je istaći da postoji sve veći broj inicijativa iz same zajednice i civilnog sektora koje doprinose većoj vidljivosti problema i stvaraju pritisak za promjene

MONITOR: Kada smo protekle godine radili intervju Vlada Crne Gore nije uputila javnu čestitku povodom 8. aprila – Međunarodnog dana Roma. Kazali ste da romska zajednica i aktivisti to vide kao znak odsustva političke volje i pažnje usmjerene prema Romima. Da li je ove godine bilo čestitke? 

BERIŠA: Prema dostupnim informacijama, ni ove godine nije zabilježena javna čestitka premijera Crne Gore povodom 8. aprila – Međunarodnog dana Roma. Iako su organizovani brojni događaji od strane institucija i civilnog sektora, te pojedini predstavnici vlasti učestvovali u obilježavanju ovog datuma, izostanak zvanične čestitke sa najvišeg nivoa izvršne vlasti ostavlja utisak kontinuiteta nedovoljne političke pažnje prema romskoj zajednici.

Ovakva situacija dodatno potvrđuje ono na šta romski aktivisti godinama ukazuju – da pitanja Roma često nijesu među prioritetima, barem ne na simboličkom nivou koji ima važnu poruku priznanja i uvažavanja. U kontekstu društva koje teži evropskim vrijednostima, upravo ovakvi simbolični gestovi imaju značaj jer pokazuju da li postoji stvarna politička volja da se romska zajednica vidi, uvaži i uključi kao ravnopravan dio društva.

MONITOR:Da li je u proteklih godinu dana bilo više političke volje da se riješe brojna pitanja romske zajednice i kako ove godine dočekujemo Međunarodni dan Roma?

BERIŠA: U proteklih godinu dana nije došlo do suštinskog zaokreta kada je riječ o političkoj volji za rješavanje ključnih problema romske zajednice. Postoje određeni pomaci na nivou deklarativne podrške i učešća institucija u dijalogu, ali konkretni rezultati i dalje izostaju ili su ograničeni. Najveći problem ostaje jaz između strategija, akcionih planova i njihove stvarne primjene u praksi.

Međunarodni dan Roma ove godine dočekujemo sa istim izazovima koji godinama opterećuju ovu zajednicu – od sistemske diskriminacije do socijalne isključenosti. Istovremeno, važno je istaći da postoji sve veći broj inicijativa iz same zajednice i civilnog sektora koje doprinose većoj vidljivosti problema i stvaraju pritisak za promjene.

MONITOR: Problemi sa stanovanjem, zapošljavanjem, obrazovanjem, ličnim dokumentima – ima li pomaka u rješavanju ijednog od ovih pitanja?

BERIŠA:Pomaci postoje, ali su spori i nedovoljni u odnosu na realne potrebe. Kada je riječ o ličnim dokumentima, i dalje imamo značajan broj ljudi koji se suočavaju sa pravnim preprekama, posebno u kontekstu apatridije i složenih administrativnih procedura. Uprkos postojanju zakonskih rješenja, njihova primjena u praksi često nije dosljedna.

U oblasti stanovanja i dalje dominiraju problemi neformalnih naselja i nedostatka dugoročnih rješenja, dok zapošljavanje ostaje jedno od najkritičnijih pitanja, uz visoku stopu nezaposlenosti i ograničen pristup tržištu rada. Obrazovanje bilježi određene pozitivne pomake, posebno kroz uključivanje djece u sistem, ali izazovi u pogledu kvaliteta, podrške i zadržavanja u obrazovanju i dalje postoje.

Pozitivno je istaći da je kroz izmjene zakonodavnog okvira u oblasti visokog obrazovanja prepoznata potreba za dodatnom podrškom romskoj zajednici, pa je omogućeno da Romi ne plaćaju školarinu i da se upisuju po principu afirmativne akcije, slično kao i osobe sa invaliditetom. To je važan korak, ali je potrebno obezbijediti i širu podršku kako bi studenti uspješno završavali studije.

Ukupno gledano, pomaci su više fragmentirani nego sistemski i još uvijek ne dovode do suštinskog poboljšanja položaja romske zajednice.

MONITOR: Dugo upozoravate na političku diskriminaciju Roma, da li tu ima nekih promjena i planova?

BERIŠA:Politička diskriminacija Roma i dalje je prisutna, posebno kada je riječ o njihovoj zastupljenosti u procesima donošenja odluka. Iako postoji formalni okvir koji prepoznaje prava manjina, u praksi Romi i dalje nemaju adekvatnu političku reprezentaciju niti stvarni uticaj na politike koje ih se direktno tiču.

Do sada nijesmo vidjeli konkretne korake ka unapređenju političke participacije Roma, poput izmjena izbornog zakonodavstva ili uvođenja mehanizama koji bi omogućili veću zastupljenost. Ovo pitanje ostaje ključno jer bez političkog glasa nema ni održivih rješenja za druge probleme. Ovo je bilo upravo pitanje koje sam postavio na četvrtom zasjedanju romskog parlamenta na 8 april. Međutim, kao i do sada, dobijamo odgovore koji ukazuju na to da bi  poslanici podržali takvu reformu, ali niko do sada godinama unazad ne otvara i ne podržava ovu temu na način kako bi trebalo.

Jezik igra ključnu ulogu u pristupu pravima

MONITOR: Već dvije godine ste sudski tumač za romski jezik. Kakva su iskustva?

BERIŠA:Iskustvo sudskog tumača za romski jezik dodatno mi je približilo svakodnevne izazove sa kojima se Romi suočavaju u pristupu pravdi. U praksi se često dešava da osobe ne razumiju postupke u kojima učestvuju, što direktno utiče na njihova prava i položaj.

Ova uloga jasno pokazuje koliko je važno obezbijediti jednak pristup pravosudnom sistemu, ali i koliko su institucionalni kapaciteti i dalje ograničeni kada je riječ o radu sa romskom zajednicom. Istovremeno, ona otvara i šire pitanje položaja romskog jezika u društvu.

Romski jezik i dalje nije sistemski uključen u obrazovni sistem, što predstavlja ozbiljan nedostatak kada je riječ o očuvanju identiteta i jednakim mogućnostima za obrazovanje djece. Uvođenje romskog jezika u škole ne bi bilo samo pitanje kulture, već i pitanje prava, inkluzije i dugoročnog osnaživanja zajednice. Upravo iskustva iz prakse pokazuju koliko jezik igra ključnu ulogu u pristupu pravima i koliko je važno da se ovaj korak napravi što prije.

Predrag NIKOLIĆ

Kasno je za izbornu reformu ukoliko se budu poštovali izborni standardi, da se zakonadavni okvir ne mijenja godinu prije izbora. Realna šansa da se ona sprovede prije narednih izbora već je propuštena, i to ne zbog objektivnih ograničenja, već zbog izostanka političke volje u prethodne dvije godine

MONIITOR: Da li DPS-ov prijedlog izmjena Zakona o izboru odbornika i poslanika znači nastavak parlamentarnog rada na izbornoj reformi, ili je suština tog prijedloga u nečemu drugom?

KOPRIVICA: Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu je od dvije godine postojanja ozbiljno radio, otprilike, dva mjeseca. Nakon julskih izmjena dijela izbornog zakonodavstva, euforično je najavljen nastavak rada u septembru i od tada se ništa nije desilo.

Ako je opozicija željela nešto ozbiljno raditi, njen “protest” se morao desiti u oktobru, a ne u martu. Vrijeme za reformu je isteklo i ona se neće desiti ukoliko se budu poštovali izborni standardi – da se zakonadavna reforma ne sprovodi godinu prije izbora.

Dakle, umjesto ozbiljnog rada u Odboru, sprovodi se kvazi izborna reforma kroz “inflaciju” partijskih predloga i dominantno u svrhu političkog marketinga. Ukoliko politički subjekti nastave sa ovom vrstom političke taktike, to može završiti veoma opasnim ishodom – izostankom promjena koje se usvajaju sa dvije trećine glasova i jednostranom promjenom onih zakona koji se mijenjaju prostom većinom, a prije svih zakona o biračkom spisku i registrima prebivališta i boravišta i državljanstvu, ali i Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja.

Imajući u vidu netransparentnu zakonodavnu proceduru u Skupštini Crne Gore, postoji realna mogućnost da vlast kroz jednostranu izmjenu zakona koji su ključni za izborni proces, bez javne rasprave i poštovanja demokratskih standarda, izborna pravila prilagodi svojim partijskim interesima i stekne dodatnu prednost u susret izborima. Ovo bi dovelo do veoma nepovoljnog ambijenta neposredno prije parlamentarnih i opštih lokalnih izbora.

MONITOR: Zašto niko ne pominje sređivanje biračkog spiska?

KOPRIVICA: Birački spisak, odnosno registar prebivališta neće biti sređen do juna 2027. kada će biti opšti lokalni i, vjerovatno, parlamentarni izbori.

Prvo bi se morale desiti transparentne izmjene Zakona o registrima što je u ovom momentu teško očekivati. Vlast je pokazala kako vidi zakonodavni proces i  koristi svaku moguću situaciju da ugrabi neku novu privilegiju. Ukoliko krenu tim putem prilikom izmjene ovog Zakona, vjerujem da nas očekuju još veće političke tenzije. Svako donošenje izbornih pravila bez konsenzusa ili jake većine vodi do pada kvaliteta i povjerenja pred izborni proces koji nas očekuje.

A, sve i da se usvoje najbolji zakoni i da vlada opšta harmonija u političkom životu, da bi se kvalitetno kontrolisalo prebivalište, da bi se obišla svaka adresa u državi više puta, da bi se kod “sumnjivih” sproveo kvalitetan proces kontrole uz prikupljanje potrebne dokumentacije i zaštitu prava birača i prevenciju zloupotreba, potrebne su godine.

Kad pogledamo kako vlast donosi zakone, pomislim da je možda bolje da se ovdje ništa ne radi do sljedeće političke harmonije vlasti i opozicije, jer su mogućnosti za ozbiljne zloupotrebe ogromne. Zato brinu najave o jednostranoj izmjeni izbornih  zakona.

MONITOR: Šta bi nam donijele otvorene liste, odnosno, da li je izvjesno da bi građani bili na dobitku tom promjenom?

KOPRIVICA: CDT se godinama zalaže za uvođenje otvorenih lista, ali ne smatramo da bi one preko noći riješile sve naše probleme. Recimo da one mogu biti početak kraja partitokratije u Crnoj Gori, ali samo ako građani budu znali i željeli da ih na taj način upotrijebe.

Otvorene liste donijele bi otvaranje “unutarpartijskog tržišta”. Kandidati bi se borili i za sebe, a ne samo za partiju, što bi podrazumijevalo da se moraju truditi da njihov rad bude kvalitetniji, što podrzumijeva i politički integritet.

U suštini, partijama bi bilo veoma teško da obećavaju i, najčešće, ne ispunjavaju obećanja koja su data u predizbornoj kampanji, kao što je to sada slučaj. Onaj koji je obećao i slagao ima ime i prezime, ne bi se mogao sakriti iza partije i morao bi direktno podnijeti račun ljudima koji su mu vjerovali. Ovim se otvara mogućnost da neko bude kažnjen za loš ili nesavjestan rad. Vjerujem da bi se promijenio i sadržaj predizbornih kampanja jer bi one morale biti mnogo realnije i konkretnije.

Naravno za sve ovo je potreban informisan i zainteresovan građanin. Demokratija je proces na koji se ljudi trebaju naviknuti, pa ne treba očekivati neko “čudo” prilikom prve primjene. Ali, kad ljudi zaista shvate da direktno utiču na sastav parlamenta, to može biti veoma bitan preokret.

MONITOR: Da li prijedlog DPS-a predstavlja korak u dobrom pravcu?

KOPRIVICA: Predlog DPS-a načelno predstavlja sublimaciju dosadašnjih predloga koji su se mogli čuti ili pročitati na javnoj sceni, i koji mahom polaze od pretpostavke uvođenja poluotvorenih lista, odnosno otvaranja mogućnosti da birač glasa za listu i da ima mogućnost za preferencijalne glasove unutar nje.

Poluotvorene liste nijesu cilj CDT-a, ali smatramo da u datim političkim okolnostima predstavljaju ispravan prvi korak koji bi, nakon nekoliko iteracija primjene, vodio ka uvođenju stvarnih otvorenih lista. Naša politička scena će prodisati kad birač bude imao mogućnost da sa ponuđene liste bira 81 poslanika i poslanicu, a da su korekcije moguće samo zbog poštovanja principa rodne ravnopravnosti i afirmativne akcije.

DPS predlog ima i značajne nedostatke i mora biti korigovan jer u njemu leže neke partitokratske tendencije. Mi smo objavili dokument u kome detaljnije analiziramo sve mane ovog predloga. U najkraćem, neke od ključnih preporuka su: predlogom predvidjeti uvođenje individualnih kandidatura, pojačati zaštitu principa rodne ravnopravnosti radi sigurnog ostvarenja kvote od 40 odsto žena u parlamentu tokom čitavog mandata, poboljšati rješenja kojima se reguliše raspodjela mandata unutar koalicione liste – brisati odredbu kojom se garantuje ulazak u parlament nosiocu liste, preispitati predloženi sadržaj glasačkog listića.

MONITOR: Kako bi se reklamirala i finansirala nastojanja partijskih kandidata da se na izbornoj ljestvici popnu koju stepenicu iznad partijskog rejtinga?

KOPRIVICA: Dio naših sugestija podrazumijeva da bi trebalo korigovati pravila o medijskom predstavljanju lista u toku izborne kampanje.

Veoma je važno da se na ovaj način ostavi mogućnost kandidatima ili grupama kandidata sa jedne liste da biračima predstave i svoje “lične” programe i animiraju ih da uzmu što veće učešće u preferencijalnom glasanju. Važeći zakon je u dijelu medijskog predstavljanja trenutno dizajniran za predstavljanje zatvorenih partijskih lista, i ne garantuje balansirano i ravnopravno predstavljanje svih kandidata/kinja na listama. Bez ovih izmjena otvara se prostor da partije dovedu u neravnopravan položaj pojedine kandidate sa liste i na taj način posredno kanališu građane i utiču na njihove preferencijalne glasove.

Takođe, potrebno je korigovati i Zakon o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja na način koji će obezbijediti da dio sredstava koje partije dobijaju za izborne kampanje bude ravnopravno stavljen na raspolaganje svim kandidatima na listama u svrhu predstavljanja njihovih “ličnih” programa.

MONITOR: Otvara li to prostor za neke neformalne, moguće i  neželjene, uticaje?

KOPRIVICA: Otvorene liste nijesu savršene. I u teoriji i u praksi one imaju svoje slabe tačke. Dio njih smo željeli “neutralisati” predlozima za poboljšanje DPS rješenja. Dio njih je sistemski i teško ih je eliminisati.

Uvijek postoji prostor za zloupotrebe demokratskih principa, pa tako  i na ovom polju. Međutim, nevjerovatne zloupotrebe se dešavaju i bez postojanja (polu)otvorenih lista. Kod nas nema ama baš niti jedne oblasti funkcionisanja države u kojoj partitokratija nema čvrstu kontrolu nad procesima. Dakle, teško da može biti gore, pa u tom kontekstu rizik nije dramatičan – dramatične stvari već svakodnevno živimo.

Na kraju svega, ako ova zemlja i njene političke elite žele u Evropsku uniju i ako žele učestvovati na izborima za Evropski parlament, neki oblik preferencijalnog glasanja moraće biti dio našeg izbornog sistema.

MONITOR: Koliki su izgledi da se obećana reforma izbornog zakonodavstva završi do sledećih izbora?

KOPRIVICA: Kasno je za izbornu reformu. Realna šansa da se ona sprovede prije narednih izbora već je propuštena, i to ne zbog objektivnih ograničenja, već zbog izostanka političke volje u prethodne dvije godine. Kod ključnih pitanja nije dovoljno usvojiti rješenja na papiru, potrebno je vrijeme da se ona primijene i daju rezultate, a to vrijeme je nepovratno izgubljeno.

Želim spomenuti oblast koja se gotovo ne spominje a ima suštinsku važnost u modernim izborima – zaštitu izbornog procesa od dezinformacija i stranog uticaja. Umjesto sistemskog pristupa i pravovremenog djelovanja, svjedočimo zakašnjelim i parcijalnim reakcijama, bez iole stabilnog pravnog temelja. Za pune dvije godine nije urađen ni minimum – da se makar postave osnovna pravila igre u ovoj oblasti.

Kako sada stvari stoje, ulazimo u izbore 2027. godine sa zakonodavstvom koje detaljno uređuje zastarjele oblike kampanje – od megafona do ogromne količine besplatnih sati za partijsku propagandu na javnim servisima – dok istovremeno potpuno ignoriše prostor u kojem se kampanje danas dominantno odvijaju: digitalni informacioni ekosistem, društvene mreže i dezinformacije.

MONITOR: Ako sve to stavimo u kontekst EU integracija – šta vidite? 

KOPRIVICA: EU integracije se otaljavaju, ali i fingiraju. Osim što najznačajnije promjene nijesu ni usvojene, ponovo se dešava situacija da se propisi trebaju mijenjati ubrzo nakon usvajanja po modelu IBAR zakona koji su mijenjani nakon “slavodobitnog” usvajanja.

Parlament je u julu 2025. usvojio Zakon o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja, a već u novembru je Evropska komisija pozvala na dodatne izmjene ovog zakona, kako bi se značajno povećala transparentnost i kontrola trošenja sredstava političkih partija i spriječila zloupotrebe državnih resursa.

Sasvim sigurno, daleko smo od prave izborne reforme, a kako će to EU okarakterisati nama bi trebalo da je manje važno. Prioritet bi morala biti  suštinska promjena i otklanjanje izbornih nedostataka.

Zoran RADULOVIĆ

Cilj oduzimanja arhive studenata je njihovo identifikovanje i optužba da su studenti izvršili napad na ustavno uređenje. U stvari, vlast je održala javni čas iz diktature koja namiguje fašizmu

MONITOR: Kako ocjenjujete rezultate nedavno održanih izbora u deset opština u Srbiji, mogu li oni uticati da vlast odustane od vanrednih parlamentarnih izbora?

PRELEVIĆ: Studenti, građani, udruženja, specijalizovane agencije za praćenje i kontrolu izbora, društvene mreže herojski su se izborili za tesan poraz od koga nije dobro ni pobednicima ni poraženima. Ko je pobedio ? Vlast, policija, po koji tužilac i sudija, kriminalci, batinaši,“ veledrogerije“ ,tabloidna mafija, finansiska mafija, delovi crkve, ucene u državnim ustanovama i preduzećima, marifetluci sa biračkim spiskovima, mrtvi, stranci, firme koje sarađuju sa državom čiji radnici moraju da glasaju po diktatu vlasti? Koalicija od 15 patuljaka je uzela oko 50 odsto.  SNS je verovatno oko 25-27 odsto ostalo su SPS i drugi patuljci. Sa svim plaćanjima, ucenama i prebijanjima, vlast je uzela jedva nadpolovičnu većinu.To znači da u objektivnim uslovima izbora, ona dobacuje tih 25-27 posto,  kupi 10 -15 posto,  pokrade kroz manipulacije oko 10 posto.  To sada-posle dužeg vremena, vidi i EU, Parlament i Savet Evrope. Problem Srbije je što SNS nije uzela vlast ili parlament. Ona misli da je uzela Državu, Narodnu banku, RTS, policiju, kriminal i finansije.

MONITOR: U čemu je suština ovoga što se događa u Srbiji?

PRELEVIĆ: Nije ovo borba za većinu u parlamentu, ovo je borba za državu Srbiju. Sledstveno tome, ovo nisu bili izbori već rat protiv okupatora. Borba nije bila borba političkim idejama nego palicama, bugarskim vozovima, prljavim parama i pesnicama. Policija je bila protiv građana koji su prijavljivali kriminalce. Ona je čuvala maskirane batinaše, bugarske vozove, izmišljene lične karte, prodaju glasova. U sukobu zuluma i slobode pobedio je tesno zulum. Jer je većina građana bila ili dezinformisana ili neobrazovana ili hipnotisana… Ali deo svakako plaćen da glasa za zulum. Ako ste dobro plaćeni, moguće je nevideti ni izdaju zemlje ni izdaju profesije, ni izdaju etike ni morala. Sramota, čast i obraz su davno zaboravljene reči. Sutra će se pojaviti neki novi hipnotizeri sa prefiksom dr. ili prof. koji će pričati o svakolikim zaverama u kojima je naivni srpski narod ispao glup. Opet će nam biti krivi neki stranci, neke komšije, neki „nemci“ i strani plaćenici. Samo da nije bilo komunista, jevrejske urote ili kapitalističkih ratnih profitera. Svi su krivi osim ovih što glasaju protiv sopstvene dece i pameti za 20 eura. Velike istorijske ličnosti i heroji su ginuli za ovu zemlju, čija budućnost se razmenjuje bezočno za 20 evra. Nikada se glasnije nije klicalo izdajnicima sopstvene zemlje, negoli danas. Milioni ljudi svih nacija su položili svoj život za slobodu građana Srbije, koju danas neko menja za dve crvene. Siromašnu zemlju koja ima mnogo milijardera-čak 48, više od Grčke i nekih evropskih zemalja.“Najsposobnija vlast“ ikada koja je prodala rudnik zlata, bakra i srebra. Koja je prodala zemlju i vodu i vazduh i građane. To je suparnik na izborima. Skupljeni u radikalskim službama bezbednosti po foto robotu zvanom Šešelj. Ne verujem u skore parlamentarne i predsedničke izbore.  Srbija danas? Zasad, na čekanju većeg zla.

MONITOR: Izbore je obiljeležio porast nasilja i niz neregularnosti. Ipak, u nekim lokalnim samoupravama opozicione političke opcije-posebno studentske, postigle su visoke rezultate. Ostalo je  pitanje da li bi šire liste sastavljene od studentskih, opoziciono stranačkih i građanskih političkih organizacija i grupa, imale više uspjeha?

PRELEVIĆ: Mislim da su istraživanja tačno pokazala da je potrebno ići u dve kolone: studenti i njihova lista i opozicione stranke. To u zbiru donosi više. Rejting nekih opozicionara i njihova destrukcija a bogami i kolobracija, ubija svaku ideju okupljanja i mogućnost pobede. Potrebno je nešto novo, neukaljano, neomraženo a čestito. Potrebna je organizacija i stratezi koji bi mogli dovesti do promena vlasti. Ne radi promene vlasti, nego radi promene vrednosnog sistema, radi primene osnovnih ljudskih prava i sloboda građana.

MONITOR: Policija, ali i tužilaštva i sudovi, bili su izuzetno agilni tokom izbornog procesa. Da li su u postupanju policije prekoračena ovlašćenja i šta im je bio glavni cilj?

PRELEVIĆ: Protivzakonitim upadom na Univerzitet, hteli su da pokažu dve stvari. Prvu-da pokušaju da pokore Univerzitet, da pošalju poruku svojim glasačima kako su navodno pobedili i kako su tamo zatekli nešto čime sada prete u najavljenim sudskim postupcima. Druga – da oduzmu arhivu studenata, kako bi mogli da identifikuju i optuže studente da su izvršili napad na ustavno uređenje. U stvari vlast je održala  javni čas iz diktature koja namiguje fašizmu. Markentiški, skrenuli su pažnju sa katastrofalnih rezultata izbora. Poslali su policiju da glume opet budale-jer su u utvrđivanju okolnosti nesreće jedne studenkinje, oduzeli kompjutere Univerziteta i time ušli u anale kriminalistike.

MONITOR: Tabloidi koji već godinama vode prorežimsku politiku, objavili su zakonski i moralno nedopustive materijale iz istrage o smrti studentkinje razvijajući „teoriju“ o okolnostima njene smrti. Da li neka institucija u Srbiji ima snage da pokrene pitanje ove sprege onih koji vode istrage i tabloida?

PRELEVIĆ: Tabloidi su najnesrećniji deo otete i okupirane države po liku lažnog vojvode, koji su razorili i sopstvena regulaciona tela i sopstvene kolege koji se novinarstvom bave profesionalno. Radi se o posebno bolesnom tvoru koji je  neizdrživ i normalnim tvorovima. Oni veruju da u rušenju normalnosti pobeđuje najodvratniji i zato se takmiče. Ubeđeni su da bi svi bili odvratni kada bi umeli.  Oštrica njihovog smrada je sredstvo kojim se seku ugledni i normalni ljudi. Smatraju da su oni koji su se odlučili da budu ljudi, to izabrali iz nedostatka njihove vrline. Kognitivni obrazac povezan sa neizlečivim narcizmom koji se razvijao u prethodnim redakcijama gde su bili ponižavani, kao tvorovi u pokušaju. Smradovi ograničenog dejstva. Smradovi koji ranjavaju ali ne ubijaju. Novinarstvo tabloida je potpuna lojalnost ili izdaja. Nema nijansi ili su sve crne. Izgubljen je svaki dan ako nekom niste pokušali da srušite ugled. Oni čak međusobno i dele odlikovanja za izbor tvora godine. Nekad to bude i Oskar.

MONITOR: Čemu se možemo nadati od Venecijanske komisije u vezi sa tzv. Mrdićevim zakonima?

PRELEVIĆ: Mrdićevi zakoni sa motivom koji je sam nesrećnik radosno objavio je da se ne pokrene krivični postupak protiv njegovog idola-finansijera ili šta već ? Čovek reče da je napravio opstrukciju dokazivanja tužilaštva da bi neko izbegao krivično gonjenje i to je predočio u predlog zakona koji su brže-bolje, hrabri poslanici izglasali a potom išli na preslišavanje. Ovo je nekada bila Država a na mestu izglasavanja cirkuskih tačaka je nekada bio Parlament. Tu gde sede oni sa prstima i jezikom bez dokaza povezanosti sa umom-ušima i očima, nekada su sedeli najugledniji predstavnici naroda i zvali su se poslanici ili odbornici. Nekada su se tu izglasavali zakoni i donosile rezolucije. Danas, kada je marihuana-hvala bogu i delu crkve, dobro rodila , tu se uglavnom brane izdajnici i povremeno lažu građani. Jednokratno ispaljena glupost da se omete državni tužilac. Zna to i domaća struka i predstavnici monitoring grupa. Evropa u kojoj se vodi postupak protiv Federike Mogerini, sasvim dobro zna o čemu je ovde reč. Promena je neophodna, ali ona mora doći iz Srbije a ne iz inostranstva.

Dosadašnji svijet nestaje, a drugi se nije rodio

MONITOR: Nekoliko evropskih organizacija-i EK, izvjestilac EP Tonino Picula, ali i Zajednički konsultantski komitet EU-Srbija, postavili su pitanje legitimitata i integriteta ovog izbornog procesa. Ali, nepriznavanje izbora kao da niko ne želi. Kako se dalje boriti za njihovu regularnost?

PRELEVIĆ: Ceo svet je u turbulentnim previranjima. Dosadašnji svet nestaje, a drugi se nije rodio. Do juče nezamislivo, danas je na sceni. Liberalne demokratije podržavaju genocid, davljenje drugih naroda i država, bombardovanje bez saglasnosti nadležnih tela, otmice predsednika, nasilne aneksije tuđih teritorija. Počelo je sa Libijom, Irakom, Arapskim prolećem…Prešlo se na Kosmet, Gruziju, Ukrajinu…Da li se završava sa Palestunom, Libanom, Iranom, davljenjem Kube ili tu tek počinje novo zlo? Je li ovo početak trećeg svetskog rata ili samo kraj NATO-a kao jedine super sile? Međunarodni poredak nestaje pred naletom svemogućih autokrata željnih brze zarade. Ljudi su izgubili sigurnost i osećaj bezbednosti: Evropa dezorjentisana, narcisoidna, izgubljena u analizama, bez ideje, neophodne energije i sirovina, gurnuta je na margine. Nije Evropa nikada bila van stola za pregovore i van stola za tehnološki napredak. Takva Evropa-koja je i dalje po meni najbolje mesto za život, mora pronaći puteve sopstvenog opstanka. U takvim uslovima je razumljivo što se na obodu njihovog interesovanja nalaze tako drastična kršenja slobodnih i fer izbora i osnovnih prava i sloboda-kao u Srbiji. Još ćemo sačekati da vidimo kakvi izveštaji o batinjanju birača će ugledati svetlost dana. Zanimljivo je da izbori na Kosmetu prolaze bez većih prigovora, a izbori u Srbiji su neregularni pre samog glasanja.

Vučić više ne treba nikom

MONITOR: Vučić je, pošto je proglasio pobedu SNS sa 10:0,  sjutradan je razgovarao sa Putinom. „Eureka“ je da je gasni aranžman produžen za još tri mjeseca. Uz tu informaciju, dobili smo od njega jedan još apokaliptičniji scenario budućnosti svijeta. Kako da razumijemo Vučićeve globalne analize,  kao i tajming ovog razgovora sa Putinom- na inicijativu Vučića?

PRELEVIĆ: Rusija ima svoje interese i zna ko je Vučić. Zna ko je naoružavao Ukrajinu i ko se izdaje za prijatelja. Rusija niti hoće niti može da spasi Vučića-kao što ni Tramp nemože da spasi Orbana. Oni hoće da zadrže neki uticaj u oblasti energenata, ali oni su realni ljudi i znaju da su ih upravo njihovi ovde izdali i ne samo njih nego i sve druge koji su mislili da postoji principijelnost.Vučiću treba mahanje imenom Putin samo za vreme hipnoze građana. Mislim da  Vučić ne treba više nikom ko se ne bavi kriminalom ili kupovinom imovine na rasprodaji nekad jake zemlje. Tavorimo na dnu Evrope i uzgajamo milijardere, pratimo decu u inostranstvo, imamo ugledne narko bosove, glasamo za „ovo“ i rušimo univerzitet. I onako će biti, kako kaže Vučić, novog rata u kome ćemo se podeliti na dve naoružane grupe i čekati nestanak svetla. Malobrojni pobednici će se okupiti ispod šljive i reći:  „Tačno smo znali“.

Nastasja RADOVIĆ