Povežite se sa nama

ALTERVIZIJA

Vreme čuda

Objavljeno prije

na

Stanje sistema koje je daleko od ravnoteže, jedna je od glavnih ideja u teoriji haosa Ilje Prigožina (1917-2003), belgijskog naučnika, dobitnika Nobelove nagrade za oblast fizičke hemije 1977. Reč je o stanju u kojem prestaju da važe zakoni stare, njutnovske fizike, i počinju da važe zakoni nove, postnjutnovske fizike, kako se nova nauka Ilje Prigožina još ponekad naziva. Onima koji u ovom novom stanju nastavljaju da misle po starom, novi fenomeni sve češće ostaju neobjašnjeni, kao neka čuda. Oni drugi počinju da ih tumače i razumeju na novi način. Efekat čuda, koji smo i mi, uz pomoć poznatog romana Borislava Pekića, stavili u naslov ovog teksta, najbolje ilustruje izvanredna metafora leptira Ilje Prigožina. Prema ovoj metafori, u stanju sistema koje je daleko od ravnoteže, čak i najmanji pokret leptirovih krila u Pekingu, može da izazove zemljotres u Los Anđelosu.

Ako je Ilja Prigožin dokazao da su čak i fizički sistemi istorični, onda to utoliko više važi za socijalne sisteme, pa i za kapitalizam kao istorijski sistem. U teoriji svetskog sistema američkog sociologa Imanuela Volerstina, na tome se posebno insistira. Ova teorija predstavlja najrigorozniju primenu teorije haosa Ilje Prigožina u oblasti društvenih nauka. Po Imanuelu Volerstinu, istoričnost, to jest strukturna i istorijska kriza kapitalizma kao svetskog sistema, posebno jasno počinje da se manifestuje, sa početkom prvog svetskog rata, 1914, i trajaće do oko 2050, kada se može očekivati definitivni nestanak starog, kapitalističkog, i nastanak nekog novog, postkapitalističkog, od kapitalizma boljeg, ali moguće i lošijeg istorijskog sistema.

U prvoj kolumni ove serije Altervizije posvećene ideologiji, naglasili smo da je ideologija u društvenoj nauci, najčešće potcenjena. Da ona, čak i u staroj odnosno klasičnoj nemačkoj idealističkoj folozofiji, u onoj poznatoj relaciji subjekt-objekt, ima mnogo značajnije mesto, nego što joj se u nauci najčešće priznaje. U današnjoj, prigožijanskoj, postnjutnovskoj nauci, o kompleksnim i dinamičkim sistemima, kako se ova još preciznije određuje, ona još više dobija na značaju. U stanju sistema koje je daleko od ravnoteže posebno. Mera i dalje ostaje drugi najznačajniji princip za rasvetljavanje ideologije, odmah posle one inter-akcije, promene i produkcije, koja predstavlja njeno prvo dijalektičko jezgro, ali je dijalektičnost, da ovde još jednom upotrebimo jezik starih, posebno onaj G. V. Hegela, u stanju sistema koje je daleko od ravnoteže, u najvećoj meri, na svom terenu.

Pored zajedničkih elemenata, između fizičkog i socijalnog sistema, postoje i određene razlike. Jedna od njih je posebno važna. Kod onog prvog, naime, prisutnost i delovanje ideologije, mnogo su manje značajni, nego kod ovog drugog. Otuda kod ovog drugog i mnogo dugotrajnije i žilavije produžavanje starih i potrošenih dogmi. Zbog toga vladajući odnosno dvorski naučnici, stručnjaci i analitičari u oblasti društvenih nauka, jednako u Vašingtonu kao i u Podgorici, čak ni danas, 2018, ne žele da vide i priznaju, strukturnu krizu kapitalizma, koja je započela još 1914. A koja danas dobija sve brojnije i uverljivije manifestacije i dokaze. Ekonomske, političke, ideološke. Globalne i lokalne. Ko je, osim Imanuela Volerstina i njegovih sledbenika, još samo do juče, mogao da zamisli, da će već danas, pred našim očima, početi da se razvija ovako očigledna haotizacija Zapada, SAD i EU. Sa odgovarajućim ideološkim i inim čudima. A dvorski i danas odbijaju da ih vide.

Do 2050, ne treba očekivati normalizaciju, nego još veću haotizaciju. Od toga, što se pre prihvati nova realnost, stanja sistema koje je daleko od ravnoteže, posebno od strane najmoćnijih i njihovih dvorskih, zavisi samo konačna cena, koja će, za prelazak u novi sistem, morati da se plati.

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

ALTERVIZIJA

Index librorum prohibitorum

Objavljeno prije

na

Objavio:

Još jednom o takozvanim sci-listama u društvenim naukama. O tome kako danas i u njima dominira tamna tvar real-kapitalizma.

 

Periferne kapitalističke oligarhije, pa i ova naša ovdašnja, milođukanovićevska, vremenom su razvile zavidnu sposobnost, da sve, pa i najnespornije centralne,civilizacijske i evropske standarde, u neposrednoj primeni, pretvaraju u sopstvenu suprotnost. Tako i takozvane sci-liste. Dvostruki standardi, i korupcija, u obliku takozvanih predatorskih lista, samo su dva najpoznatija oblika, ovih prevarnih, perifernih fabrikata i falsifikata.

Ali, pažljivija analiza, pa i određena, kredibilna empirijska istraživanja, jasno pokazuju, kako ovim standardima, pa i takozvanim sci-listama, posebno takozvanim sci-listama u društvenim naukama, danas ruže ne cvetaju, ni u samim centrima svetskog kapitalističkog sistema. Kako su ove liste, i u najvećim centrima tog sistema, danas postale i te kako podložne njegovim silama gravitacije. Kako i u takozvanim sci-listama, posebno u takozvanim sci-listama u društvenim naukama,jednako u centru, kao i na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, danas dominira tamna tvar real-kapitalizma.

Tamna tvar o kojoj je reč, deluje uvek, ali ona posebno snažno deluje, u momentima krize sistema. U tom smislu, i ovaj naš momenat, koji traje od otvorenog izbijanja krize, 2008., krajnje je privilegovan. Posle više od trideset godina, krizu takozvane „neoliberalne ekonomije“, danas ne vide, samo oni koji to ne žele. Uz ostalo, ovaj momenat razotkriva, i neslavnu ulogu takozvane mejnstrim nauke. Koja je bila i ostala servis vladajućeg kapitalističkog sistema. Sa dominantnim mestom u takozvanim sci-listama. Dok su najbolji, najlucidniji i najodvažniji kritičari vladajućih ideoloških fantazija, sa ovih lista potisnuti, ako ne i prognani.

Ostaje još samo da se objasni veza između ovog teksta i njegovog naslova. A ovo objašnjenje biće i jedna mala skica, za jedno moguće veliko istorijsko komparativno istraživanje, između dve konkretne pozne epohe, naime između prohujalog poznog srednjevekovlja, i ove naše tekuće pozne moderne. Krenimo redom. Najpre, sam naslov. Upućeni znaju da je Index librorum prohibitorum, zapravo, Spisak zabranjenih knjiga, kojim je Katolička crkva, u poznom srednjem veku, dok je još bila društveno i ideološki dominantna, obznanjivala koje su knjige odnosno autori zabranjeni, te koji su zbog toga ne retko i spaljivani.

Prva reakcija je relaksacija. To nisu takozvane sci-liste. One ne zabranjuju. I ne spaljuju. Ipak se napredovalo. Ali, već druga reakcija nalaže oprez. Napredak ni ovde nije onoliko nesporan koliko to izgleda na prvi pogled. Najpre, zabrane. Njih nema onako direktno, kao u poznom srednjem veku, u vreme monopola crkve, ali one postoje i deluju indirektno, deklarisanjem onoga što se priznaje, i onoga što se ne priznaje.

Slično, spaljivanje. E, tek bi se ovde, neoprezni progresivisti, grohotom nasmejali. Pa makar toga danas nema, rekli bi oni. A da li je baš tako? Proširimo malo sliku. Blistavo lice takozvanih sci-lista, posebno onih u društvenim naukama, jednako u centrima kao i na periferiji sistema, jeste ona super-pink fantazija takozvane „neoliberalne ekonomije“, koja upravo doživljava najbestidniju kompromitaciju. Ali je tu i zatamnjeno naličje ovih lista. Na ovim listama nepriznata, ili tek marginalna, kritika rečene fantazije, kojapokazuje, kako se iza ove fantazije, celo vreme, dakle u potonjih trideset godina, krije, inkubira i sprema, novi fašizam.

Dobro, ali, ipak, gde je ono spaljivanje, pitaće uporni mejnstrimer. Fantazija tamne tvari ide do kraja. Pa ne vidi ni ono što je očigledno. Da novi fašizam, naoružan nuklearnim i ostalim oružjima za masovno uništavanje, u veliku, strašnu i potonju vatru, može da pretvori čitavo čovečanstvo. A ne samo Đordana Bruna i druge jeretike, kao što je to činila crkva, pre oko pola milenijuma.

 

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

ALTERVIZIJA

Tamna tvar

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kapitalizam-fašizam. Stari i novi. Konceptualizacije.

 

Tamna tvar (dark matter, eng.) fizičkog kosmosa, i mračna komora (camera obscura, lat.) čovekovog kosmosa, imaju najmanje jedan značajan zajednički epistemološki element, ali i najmanje jednu značajnu međusobnu epistemološku razliku. Zajednički epistemološki element je kontrast, metafora ili slika svetlosti (znanja) i tame (neznanja), zapravo glavna i vodeća ideja modernog prosvetiteljstva. Epistemološka razlika je u izvorima tame odnosno neznanja. U fizičkom kosmosu, to je, u najvećoj meri, prirodna ili objektivna ograničenost čovekovog uma, u čovekovom kosmosu, uz ovaj izvor, to je, u ništa manjoj, ukoliko ne i u većoj meri, moć odnosno interes vladajućih klasa. Rečju, u fizičkom kosmosu, to je prosto neznanje, u čovekovom kosmosu, to je ovo isto neznanje plus aktivna manipulacija, ideologija i propaganda.

Razlika o kojoj je reč, najbolje se vidi u mega-pojmu kapitalizma, koji je jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji pojam modernog doba. Ali, naravno, u mračnoj komori vladajućih ideologija, i ovaj pojam se izvrće naglavce. Pa tako, umesto jednog konkretnog istorijskog sistema, u njegovoj poznoj, čak veoma poznoj fazi, svakoga dana susrećemo nekakvo besmrtno čudovište, u njegovoj beskonačnoj, vampirskoj ekstazi. Umesto jedne sve više iscrpljene, iracionalne i ultra-monopolističke ekonomije, nekakvu super-pink-fantaziju „neoliberalne ekonomije“. Umesto sistema koji je u ozbiljnoj, čak terminalnoj krizi, te koji stoga zahteva hitnu promenu, ili makar temeljitu popravku, samo nekakav nedodirljivi tabu, kult i dogmu.

Pa onda, od ovog nedodirljivog tabua, kulta i dogme, ne možemo da vidimo, ni ono što je danas najznačajnije. I najopasnije. Povratak zveri. Još jedno pretvaranje kapitalizma u kapitalizam-fašizam. Pre sto godina, to je bio stari fašizam. U poslednjih trideset godina, to je novi fašizam. Zbog toga je kapitalizam-fašizam danas naša najdublja tamna tvar, naravno i ovog puta metaforički rečeno, jer ovo je ipak čovekov kosmos. A ono gde nam „luča mikrokozma“ našeg velikog, najvećeg učitelja, danas najviše može pomoći, to je, najpre, podizanje i širenje svesti o samoj opasnosti od povratka zveri, a zatim i valjano rasvetljavanje odnosno razumevanje sličnosti i razlika između stare i nove zveri, to jest između starog i novog fašizma.

Pri tome je teško reći da li su značajnije sličnosti ili razlike. Recimo da su ove jednako značajne. Počnimo ipak od razlika. Totalno ignorisanje ili nedovoljno uvažavanje tehnoloških, ekonomskih, socijalnih, političkih, ideoloških i ostalih razlika, između starog i novog kapitalizma-fašizma, to jest između starog i novog fašizma, karakteristika je stare dogmatske levice. Koja ovakvim ignorisanjem odnosno nedovoljnim uvažavanjem, samo olakšava povratak zveri, čak i ako se protiv ove najposvećenije i najiskrenije bori. Te koja je, stara dogmatska levica, upravo zbog toga, i istorijski prevaziđena. Ili postoji još samo u obliku nesrećnih i irelevantnih ili čak kontra-produktivnih ostataka.

Totalno ignorisanje ili nedovoljno uvažavanje, najdubljih ekonomskih, političkih i ideoloških sličnosti, to jest najdubljih istorijskih, društvenih i klasnih izvora starog i novog fašizma, međutim, još je pogubnije, štetnije i opasnije. Uz deklarisane ideologije desnice i ultra-desnice, ovu vrstu potpunog ili delimičnog slepila, pod zajedničkim kodnim imenom „neoliberalne ekonomije“, još uvek proizvodi, prihvata i širi, i velik deo bivšeg, danas već lažnog levog centra, nekadašnje socijal-demokratije.

Rasvetljavanje tamne tvari kapitalizma-fašizma, danas je još značajnije, nego što je bilo pre sto godina. Pre sto godina nije bilo apsolutnog odnosno nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje. Kapitalizam-fašizam, danas, apokaliptički je kapitalizam, u najužem, i, na žalost, ne-metaforičkom smislu ove reči.

 

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

ALTERVIZIJA

Svetlost u mraku

Objavljeno prije

na

Objavio:

Immanuel Wallerstein (28. septembar 1930-31. avgust 2019)

 

Poslednjeg dana avgusta 2019. umro je otac teorije svetskog sistema, Imanuel Volerstin (Immanuel Wallerstein). Jedan od najvećih ako ne i najveći američki i svetski mislilac, sociolog i naučnik u oblasti društvenih nauka u XX i XXI veku. Profesor i istraživač na brojnim i najprestižnijim američkim i svetskim univerzitetima. Osnivač i direktor Fernan Brodel Centra u Bingemtonu u SAD. Predsednik Američke akademije nauka i umetnosti, te Američkog i Međunarodnog udruženja sociologa. Vrhunski akademik ali i angažovani intelektualac. Demokratski soocijalist i alter-globalist. Jedan od najaktivnijih u Svetskom socijalom forumu. Član Međunarodnog odbora Pokreta za neutralnost, koji se suprotstavljao članstvu Crne Gore u NATO. Autor velikog broja izvanrednih dela, od kapitalnog četvorotomnog The Modern World-System, koji ga je svetski proslavio, do dvadesetgodišnje serije kratkih ali dragocenih komentara. Jedan broj njegovih dela preveden je i objavljen i u Crnoj Gori.

Zver kapitalizma-fašizma utisnula je glavni i najsnažniji pečat njegovom celokupnom životu i delu. Imanuel Volerstin rođen je u kovitlacu starog, a umro u kovitlacu novog fašizma. Osetio je i reagovao i na jedan i na drugi. Antikapitalistički i antifašistički. Intelektualno i ljudski. Dvadesetih godina XX veka, njegova porodica poljskih Jevreja, iz Galicije, pronašla je spas od fašizma, koji se u Evropi već udizao, u SAD. U drugoj deceniji XXI veka, novi, mutirani fašizam, trampizam, napašće i SAD. Nije bilo moguće, da dolazak, i povratak zveri, ne ostave trag. Upućeni već znaju, ali i oni drugi, ove tragove, lako mogu da prepoznaju. Od kritičke analize svetskog kapitalističkog sistema, do anti-sistemske alternative. Od rasvetljavanja najdubljih ekonomskih i istorijskih izvora, do dekonstrukcije i razobličavanja (kvazi)naučnih i ideoloških mehanizama sistema. Rečju, Imanuel Volerstin ostavio je najbolji primer. Kako, čak i u najmračnijim vremenima, čovek može da se suprotstavi. Da bude svetlost u mraku.

Svetlost o kojoj je reč ostaje za sva vremena. O tome je Imanuel Volerstin nešto rekao i u svom poslednjem tekstu, sa više nego slikovitim naslovom, „This is the end; this is the beginning“, Commentary No. 500, July 2019: www.binghamton.edu/fbc/commentaries. Kao da je znao. U stvari, znao je. Čovekov život je ograničen, ali svetlost koju on može da ostavi za sobom, nije. Nego je „luča mikrokozma“, da podsetimo i na našeg najvećeg.

Samo dva meseca pred smrt, u svom poslednjem tekstu, slikovitom komentaru od 1. jula 2019, Imanuel Volerstin je još jednom poručio. Tri najvažnije stvari. Prvo, otrežnjuće, da je novi kapitalizam-fašizam, u poslednjih trideset godina, poništio, odnosno doveo u pitanje, sve, ili skoro sve, emancipatorske tekovine i rezultate, XX veka uopšte, 1968. posebno. Drugo, imperativno, da nastavak antikapitalističke-antifašističke borbe, nema alternative. I treće, upozoravajuće, da su šanse za ovu alternativu krajnje neizvesne, kako sada stvari stoje, ne veće od 50:50.

Šta ostaje nama, koji smo još uvek ovde. Naravno, da nastavimo borbu. Inspirisani i vođeni svetlošću, koju su najveći ostavili za sobom. Među njima i Imanuel Volerstin, otac teorije svetskog sistema, demokratski socijalist i alter-globalist.

 

Milan POPOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo