Povežite se sa nama

INTERVJU

DR PREDRAG SIMIĆ, PROFESOR POLITIČKIH NAUKA U BEOGRADU: Izvjesna koalicija Tadića i Nikolića

Objavljeno prije

na

U Srbiji se vode debate oko sudbine zemlje poslije 9. decembra. Na jednom od takvih razgovora dr Predrag Simić, stručnjak za međunarodne odnose i bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Francuskoj, rekao je da se jasno radi o tri mogućnosti. Razgovarali smo o tome ali i o situaciji u EU i posljedicama njenih odluka. ,,Srbija ima tri opcije:da odustane od EU, da sačeka da Merkelova i CDU odu sa vlasti što je uradila i Velika Britanija 60-ih zbog De Gola ili da nastavi sa dosadašnjom politikom koja je naišla na zid ili onom koju predlaže Preokret. Koliko je sve to realno, teško je reći.Ne samo zbog stava oko Kosova nego i zbog situacije u EU. Mnogi su u iskušenju da odustanu pre svega zbog EU koja prolazi duboku krizu…”

MONITOR: Čuli smo izlaganje šefa Fondacije Fridrih Ebert, Mihaela Erkea, o tome da će u EU biti tri grupe zemalja?
SIMIĆ: To je mišljenje nekoga ko je dobro upoznat. U EU se dešava ono što se znalo kada je uvođen evro.Tada se pitalo kako će to izvesti Italija sa tradicionalno inflatornom lirom i velikim budžetskim deficitom. Ako evro uopšte ima šanse da preživi EU će se vratiti na onaj prvobitni deo,od 6-8 zemalja-Frnacuska, Nemačka, zemlje Beneluksa i verovatno ove skandinavske zemlje koje su u EU.

MONITOR: One koje će uspeti da zadovolje nove fiskalne propise?
SIMIĆ: Ni Francuska nije u mnogo boljem položaju zbog svojih banaka koje su poslovale u Italiji.To generiše krizu jer otpisivanje dugova Grčkoj smanjuje kapital nemačkih i francuskih banaka, a ako bi se nešto dogodilo Italiji to bi iz temelja uzdrmalo Francusku. U suštini samo zemlje ovog severnog pojasa EU još su na nogama.Nemačka pre svih,jer ona sada ubira plodove Šrederove reforme. S tim da bi one napravile još korak prema EU odnosno federaciji time što bi koordinirale svoje politike kao zajednički nadzor i čak i penalizaciju država koje naruše te dogovore.

Sa druge strane je Britanija koja ni sama nije sigurna da li je Kameron napravio dobar potez ili ne.Onda dolaze zemlje mediteranskog pojasa Grčka, Italija, Španija, Portugalija sve do Irske pa i Belgije, države koje to ne mogu podneti. Pitanje je kakav bi uopšte bio odnos između te tri grupe zemalja. Šta bi ih povezivalo?

U suštini ta federacija ne bi bila daleko od dejtonske BIH. Nekakva asimetrična federacija bi jako teško funkcionisala. Došle bi do izražaja neranoteže između razvijenog severa i nerazvijenog juga. Ne zaboravimo, EU je pre svega nastala kao mirovni projekat. Šumanov plan, ma koliko da je imao svoju ekonomsku logiku, pre svega je imao mirovni cilj.

MONITOR: Da se ne ponovi rat u Evropi?
SIMIĆ: Stvaranjem prve zajednice za ugalj i čelik, stvorena je neka vrsta blizanca od Francuske i Nemačke, koje su se fizički toliko uvezale da nisu bile u mogućnosti da više naprave rat. Padom Berlinskog zida i posle proširenja ka Italiji, Španiji i Portugaliji, EU je imala razvojnu dimenziju. Ogromna sredstva su tu uložena. Bilo je to vreme intenziviranog straha od Istoka, pa je Žak Delor sredinom 80-ih doneo kao zajednički evropski akt tzv.Plavu knjigu, koja je trebalo da otvori tu perspektivu. EU je trebalo da posluži da se evropske zemlje, pomalo umorne i stagnantne, suoče sa globalizacijom i istočnim i američkim izazovom.

Sada dolazimo do treće faze, to je stabilizacija. Stabilizacija nije razvojni koncept. Stabilizacija praktički znači i stagnaciju. Po svemu sudeći, ne samo naredne 2012. nego i u godinama posle, stope rasta u Evropi će biti relativno niske. Prošli smo dolarsku krizu , ušli smo u evro krizu koja se pokazala neuporedivo složenijom, dubljom i komplikovanijom.

MONITOR: Gdje tu Balkan?
SIMIĆ: Mi ne možemo očekivati velike dotacije ni iz IPA fondova ni iz strukturnih fondova. Budžet je utvrđen i dobili mi kandidaturu ili ne dok se ne promeni situacija i čak i posle toga, pitanje da li će EU u toj stabilizacionoj fazi, kada se svi troškovi smanjuju, biti spremna da snažno podržava strukturne fondove za ujednačavanje.

EU danas može da pruži mnogo manje nego što je to mogla pre deceniju ili dve. I to je ono što je za Srbiju izazov, čak i ako dobije kandidaturu.Hrvatska je dobila sve što mi u ovom trenutku samo možemo da poželimo, ali euforije nema. Izgleda da u Hrvatskoj evro- entuzijasti,političari i intelektualci vide da je prijem u EU samo prvi korak od kojeg počinje put ka onome što bi EU trebalo da za njih bude.

MONITOR: EU više ne garantuje prosperitet?
SIMIĆ: Prosto znači da se put produžava.Za Srbiju koja ne samo da nije kandidat već još uvek nije ni pridružena članica jer još nekoliko zemalja nije ratifikovalo SSP, o čemu niko više ne govori, EU postaje neka vrsta pokretne mete: što se mi više približavamo, ona se više udaljava.Ispred nas su ne samo Hrvati već i Crnogorci koje to čeka na leto. Faktor Kosovo tu menja stav. SPC u vezi sa tim kaže da je ulazak u EU opravdan u geostrateškom i ekonomskom smislu ali ako je cena odricanje od Kosova ,onda ne bi trebalo na tome insistirati.

MONITOR: Ali i vladajuća stranka tu nije sasvim jasna?
SIMIĆ: Druga grupacija koja računa sa iskustvom Velike Britanije …

MONITOR: I čekati da se SPD vrati na vlast u Nemačkoj?
SIMIĆ: Najveće uporište u Nemačkoj imaju demokrati.To je Đinđićevo nasleđe. Interesantno je da je Đinđić dugo oklevao da li DS da bude u narodnjačkoj evropskoj partiji ili socijalističkoj internacionali. Odlaskom CDU, Srbija bi u Nemačkoj imala drugačijeg partnera. Naravno, pitanje je da li će se DS održati na vlasti posle narednih izbora ako ne reši pitanje kandidature.

Meni je odavno jasno da nećemo ući u EU dok srpske stranke ne budu članice evropskih političkih porodica. Problem u Srbiji je što nema evropsku desnicu.Ova srpska desnica je uglavnom fiksirana za Kosovo.Tako da nema dobrih veza sa evropskom desnicom.

MONITOR: To smanjuje šanse Srbije?
SIMIĆ: Da. Ja ne verujem ni u veliku budućnost SNS ukoliko u dogledno vreme ne uđe u porodice evropske desnice. To je strukturni deficit Srbije,11 godina posle Miloševića.

MONITOR: Ali, sada je i Tomislav Nikolić na poziciji i Evropa i Kosovo ?
SIMIĆ: Na kratak rok 9. decembar neće destabilizovati Srbiju.Jer su na toj politici i Tadić i Nikolić.Tu je već bar 50 odsto srpskog biračkog tela.Ja vidim da je najverovatnija postizborna varijanta velika koalicija DS-SNS.

MONITOR: Koalicija za „spas Srbije”?
SIMIĆ: Pa to je legitimno, takvu su koaliciju imali Nemci pre par godina.Naravno, to će u Srbiji napraviti rusvaj jer vidimo tu bitku za treće mesto, između Čede Jovanovića i Ivice Dačića. Ako se ta koalicija napravi,treći će biti suvišan.

Međutim, šta sada to znači: odustati od Kosova zbog EU ili nastaviti nepromenjeno?Nastaviti nepromenjeno sada će teško ići.”Preokret” je jedini dao odustajanje od Kosova kao jedino rešenje, što je ranije praktički uradio Milošević kada je zbog odustajanja RS od Vens Ovenovog plana, uveo embargo na Drini.Ali,i to će teško ići. U predizbornoj kampanji će dominirati zalaganje da se ne odustaje od Kosova što će prvi orkestrirati DSS,SRS,a drugi se tome neće moći suprotstaviti.Tu je ,naravno, i crkva.Glavno će biti ipak ekonomsko pitanje,da li će Srbija imati ekonomske snage da izdrži troškove za Kosovo jer tu se radi o sumi od oko 600 miliona evra,a Srbija je na klimavim nogama.Ona hitno mora da traži investicije bilo gde jer se poslednjih godina intenzivno zaduživala.Došlo se do 46 odsto javnog duga.

MONITOR: Da li bi moglo doći do rušenja vlade? Da li bi to mogao da bude Dačić?
SIMIĆ: Ne verujem jer bi ih to skupo koštalo. Ne isključujem mogućnost da aktuelna kaolicija izgura pun mandat ali je situacija veoma komplikovana, pa odlazeća vlada neće biti u situaciji da pravi nekakve velike poteze. A ići na izbore bez kandidature je za DS opasno.Vidimo da je i na GO DS bilo varnica oko toga ko je kriv za nedobijanje kandidature.

MONITOR: Imamo EU koja nije orna za još skorašnjih proširenja, Sloveniju na ivici krize, u Hrvatskoj nema euforije, imamo Crnu Goru kojoj se odlaže početak pregovora, Makedoniju s problemom grčkog veta, BIH bez vlade, Albaniju na neizvesnom čekanju, Kosovo puno bezbednosnih ali i ekonomskih problema. Da li bi trebalo da strahujemo za mir na Balkanu?
SIMIĆ: Posle 2000. kada su otišli glavni protagonisti ratova, prostor Zapadnog Balkana počeo je da liči na nešto.Pojavio se Mesić koji je u premošćivanju politike od Tuđmana do Josipovića imao značajnu ulogu. Hrvatska se tako udaljava od nacionalizma.

Pitanje je koliko će to Brisel gurati? Mislim da hoće, ali ćemo imati dve brzine u Briselu: briselska birokratija će gurati proširenja jer je za nju važan projekat EU. Ali, EU je kao bicikl – dok se pedale okreću ona postoji.Za njih je važno što mi još hoćemo da uđemo u EU: dok mi to hoćemo,znači da je EU opravdan projekat. To je kao što je povratak Francuske u vrh NATO bio jako važan za NATO. Prema, tome tu su Rompej, File, Barozo…

Mislim da su i pojedine zemlje veoma raspoložene, kao Italija. Mi smo se uvezali sa Italijom,oko Fijata. Ako se u Italiji desi ono što je u Grčkoj, ode nama Fijat, ode nam pola radnih mesta u Šumadiji. Ode nam tržište za stoku, vojvođansku pšenicu i ode nam lobista. A i Italiji Srbija treba.

MONITOR: Treba joj i Crna Gora.
SIMIĆ: Treba. Pa Monitor o tome stalno piše. Tu postoje realni interesi. To nije jedan već dva posla – i srpska bi struja išla onim kablom. A ako zaglavi Italija, kome će Srbi graditi Južni tok? On se ne završava u Srbiji.On ide za Italiju. Interesi su uvezani.

Ima interesa u EU da se nastavi širenje,ali mi tu nismo u prvom planu.Jer, u trenutku kada gori kuća ne razmišlja se o dvorištu.

MONITOR: Kakav je uticaj SAD na politiku EU Balkanu? Crnogorska vlast tvrdi da su oni ovdje glavni američki partner.
SIMIĆ: Albanci su glavni, ali Crna Gora je uspela da izbegne svoje probleme sa Albancima i na taj način, ma koliko ta politika bila nepopularna u Srbiji i nanosila joj povremeno i štetu, Crna Gora spasava samu sebe.

Ona to dosta plaća, sada je poslala 30-ak ljudi u Avganistan, a to nije jeftino. Ali, Crna Gora ide hrvatskim stopama.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

RATKA JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ, NOVINARKA: Potpis dajem, uspjehu se ne nadam

Objavljeno prije

na

Objavio:

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

 

 

MONITOR:  Kako vidite predlog građanskog pokreta URA o formiranju manjinske vlade bez DPS-a i DF-a?

 JOVANOVIĆ – VUKOTIĆ: Jasno je da manjinska vlada nije optimalno nego iznuđeno rješenje, pokušaj da se izborom – uslovno rečeno – manjeg zla zaustavi nepodnošljivo mrcvarenje Crne Gore i svih nas u njoj.

Premijer Zdravko Krivokapić ili nije htio ili nije umio da ispuni obaveze preuzete Sporazumom lidera tri pobjedničke koalicije. Jedino što mu je pošlo za rukom jeste da održi obećanje dato njegovoj crkvi i njenim vjernicima, i to po cijenu raspirivanja podjela koje je izazvao bivši režim.

Evrope  i većih plata premijer se sjetio tek kad je izgubio podršku poslanika i povjerenje birača, nakon višemjesečne uzajamne blokade izvršne i zakonodavne vlasti.

Alternativa predlogu URA-e mogu biti samo novi izbori. Pošto je sasvim izvjesno da će oni donijeti stare rezultate, jedini izlaz i tada će biti – manjinska vlada…

MONITOR: A je li taj prijedlog realan? Demokrate su se već izjasnile da neće dati podršku manjinskoj vladi.

JOVANOVIĆ -VUKOTIĆ:   Demokrate neće dati podršku ni ulasku FK Zeta u Premijer ligu ako taj projekat predloži Dritan Abazović. Njihov animozitet prema lideru URA-e više je za medicinsku nego za političku analizu. Žali bože partije koja je do ulaska u vlast bila vjesnik moderne Crne Gore…

O projektu manjinske vlade znam samo ono što piše u novinama, na osnovu toga ,,potpis dajem, uspjehu se ne nadam”. Citirala sam Lalića, zato što ni prije ni poslije njega niko nije uspio da toliko pronikne u dubinu crnogorskih podjela i težinu njihovih posljedica u prelomnim vremenima…

Činjenica da URA nikad nije igrala na kartu podjela, da je nacionalne strasti stišavala čak i na svoju štetu, da građanska Crna Gora jeste svrha njenog postojanja, preporučuje tu partiju kao okosnicu projekta manjinske vlade.

To što podrška URA-i ne prelazi desetak posto ne znači da njen kurs nije ispravan. Nijesu devedesetih ni ideje liberala, monitorovaca i esdepeovaca imale više pristalica, a danas najmanje dvije trećine Crne Gore podržavaju njen demokratski evropski put…

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr TVRTKO JAKOVINA, ISTORIČAR, FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA ZAGREB: Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kada bismo znali kako graditi vlastitu sigurnosnu, razvojnu, obrazovnu politiku unutar EU, kako mi možemo pomoći EU da ojača europske vrijednosti, bili bismo korisni svima

 

MONITOR: Kao istoričar koji se posebno bavi 20. vijekom, koje biste momentume izdvojili kao one na koje bi građanke i građani Hrvatske trebalo danas da se oslanjaju kada razmišljaju o boljoj budućnosti?

JAKOVINA: Ja bih birao istinu ili barem najviše što dobra historiografija može učiniti. Svaki istraživač treba biti pošten i navesti koje su njegove vrijednosti kada piše, a ne praviti se da klerikalizam ili nacionalizam nisu ideologije ili da su prihvatljive, kako bi se u Hrvatskoj reklo, „državotvorne“. Što je više nacionalizma, to je više izjedanja nacionalnog tkiva. Hrvatska je jedan od školskih primjera kako se to ne bi trebalo raditi, kada govorite o prošlosti, onda birate samo negativno, namjerno se forsiraju samo loša, jalova zbivanja iz prošlosti. Ne znači to da se treba zaboravljati ili prešutjeti ono što je bilo loše. Takvi su događaji obično zanimljiviji za istraživanje, ali ako namjerno stvarate samo negativan niz, onda nemate volju niti želju da se stvari ikada pomaknu. Primjerice, ja bih volio da se barem jednako onoliko puta koliko su spomenuta ratna epizoda Crnogoraca kod Dubrovnika, navede i da je arhitekt iz Trogira Slade gradio brojne reprezentativne zgrade na Cetinju, da je Baltazar Bogišić stvarao zakonodavstvo Kneževine, da je biskup Strossmayer bio u dobrim odnosima s knjazom Nikolom, da je Veljko Bulajić crnogorski, koliko i hrvatski, da je isto s Dimitrijem Popovićem, da je u Zagrebu desetljećima profesor bio Dragan Lalović… Pa to su valjda primjeri koje treba naglasiti, ako cilj nije novi rat.

Ako će instrukcije za politiku i suživot dolaziti iz Ostroga ili ćete inzistirati da je Miro Barešić, koji je bio razlogom zašto je Švedska donijela svoj prvi antiteroristički zakon, točka slavlja, onda želite sukob.

MONITOR: Prema najnovijem popisu iz 2021, Hrvatska je manja za 400.000 stanovnika. To je premijer Andrej Plenković protumačio kao rezultat negativnog prirodnog priraštaja. Postoji li korelacija između politike restriktivnog nacionalizma zatvorenih društava, relativnog siromaštva i gubljenja stanovništva?

JAKOVINA: Premijer Plenković rezultate popisa komentirao je poput birokrata, bez političke i povijesne odgovornosti, bez traga državništva. Čudi to, jer su pripreme na „loše“ vijesti s popisom krenule davno. Pojavio se najprije niz paničnih tekstova novinara navezanih na Katoličku crkvu, kako tobože unuci namjerno popisuju svoje djedove i bake kao ateiste, pa tako smanjuju broj katolika. Kako su Crkvi bliski novinari to saznali, ostalo je nejasno, jer sve do danas tih podataka nema. Iz onoga što se do sada pojavilo, pad broja stanovnika za 9.25 posto u 10 godina. Kolega iz Zadra Sven Marcelić pokazao je da je tamo gdje je najveći pad broja stanovnika, najviše glasača najdesnijih opcija. Najmanji je pad uz obalu i oko Zagreba. Postavlja to jedno drugo pitanje: izborne jedinice trebale bi se korigirati, jer već i do sada su Slavonci birali s manje glasova saborske zastupnike. To bi moglo djelovati i na političku scenu, no kako je ipak riječ o hrvatskim sudovima i HDZ-u, ne očekujem korekciju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MARKO VIDOJKOVIĆ, PISAC: Ljudi nisu svjesni kakav je život nas koji smo u prvom rovu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Knjiga će nadživjeti i svoje junake, i nas, i ova vremena. Ostaće zauvijek kao spomenik dobu u kom smo bili gori čak nego i u vrijeme Slobodana Miloševića

 

MONITOR: Direktan ste očevidac događaja i jedna od najaktivnijih javnih ličnosti u Srbiji… Kakva je bila 2021. u Srbiji što se tiče politike i kulture?

VIDOJKOVIĆ: Da počnemo od kulture, pošto je nepostojeća. Zadnja rupa na bilo čijoj svirali, a kamoli ove vlasti. Sam kraj godine je obeležio kulturni skandal u kome je Jelena Trivan poništila konkurs Kulturnog centra Srbije koji je odobrio sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Konačno se desio pravi staljinistički cenzorski potez. Autori koji ne štede ovu vlast bivaju uskraćivani za novčana sredstva za filmove samo zato što su to ti autori. Dragojević sa istim filmom godinama pokušava da dobije novac i ne ide mu. Markovićev film Doktor D je priča o čoveku optuženom za ratne zločine koji uzima novi identitet i bavi se nadrilekarstvom. Poznata priča. Poznavajući Gorana ne bi me čudilo da je konkurisao sa ciljem da ne dobije pare. Da dokaže sa kakvim staljinistima imamo posla. Žilnik bi možda i vratio pare kada bi ih dobio.

Mislim da režim baš zabole za film o Radovanu Karadžiću. Nisu oni ideološki ostrašćeni. Oni su poslovno i partijski angažovani. Da je neko drugi došao sa idejom da snimi film o doktoru D možda bi dobio pare, ali Goran Marković je pokazao zavidan autoritet kakav nisam video u ovoj zemlji. Ima stvarno puno poznatih ljudi koji laju protiv režima, ali jedini on može policajcu u civilu koji ga legitimiše da kaže – ‘Ne dam ličnu kartu, vodite me u zatvor’ i da se policija povuče. Eto, umjetnost je živa, ali kroz javno izražavanje umjetnika, pre svega. Goran Marković je pokazao da mu ne treba nikakva zaštita. Nikakvi „mi“ mu ne trebamo da pričamo: „Ne damo Gorana“. Čovek je umetnik. A to se ne vidi samo po filmovima već i po tom autoritetu koji poseduje da mu oni ništa ne mogu.

MONITOR: Nedavno ste za naš list komentarisali posljednja dešavanja i ekološke proteste. Izvojevane su neke zanimljive pobjede. Da li su to taktike vladajućih struktura pred izbore ili su se ipak za neka pitanja preračunali?

VIDOJKOVIĆ: Ekološki ustanak sam na početku potcenio. Najviše se bavim organizovanim kriminalom u vrhu države, telima kojima upravlja lično Vučić i njemu najbliži ljudi, pa mi je ekološki ustanak delovao smešno. Međutim, onaj ko je cenio situaciju u Srbiji, ispravno je ocenio da veliki broj naroda ne želi da izlazi na ulice zbog mafije koja seče ruke i noge, valja gudru, ubija, radi najgore stvari… nego da je ekologija koja je naš hronični problem odlična tema za novu političku opciju. To smo na kraju i dobili. Oni sada prema istraživanjima imaju preko 10 odsto. To je fantastičan uspeh srpske opozicije. U Beogradu sigurno, a za Srbiju videćemo. Ono što je još bitno je to da mi ne znamo koliko SPS ima. Prema tome situacija na biralištima će da bude daleko zanimljivija nego što smo mislili. Glavni razlog za to je, po meni, politički događaj godine – američke sankcije.

Dragan LUČIĆ
Pročitajte više u štempanom izdanju Monitora od 21. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo