Konspiracija i netransparentnost caruju oko „ruskog NIS-a“, tačno kao oko cjeline energetskih odnosa sa RF
MONITOR: Vučić i Vlada Srbije nisu pominjali pravo preče kupovine koje je Srbiji garantovano međudržavnim ugovorom sa Rusijom. Iz vlasti se tvrdilo da je Srbija nudila da otkupi ruski dio NISA-a. Vučić je „neprijateljsko“ preuzimanje NIS-a dugo odbacivao. Da li je unaprijed sa Rusima sve bilo dogovoreno ili je Srbija tek žrtva geopolitike moćnih?
ĐUKIĆ: Kao na dlanu vidno je da Rusi sa Vučićem ne razgovaraju. On opet nema hrabrosti za hrabre odluke, ako se nacionalizacija na svojoj suverenoj, nezavisnoj i slobodnoj teritoriji smatra hrabrom odlukom. Svi oblici svojine i svi titulari svojine su jednaki. Kada srpska država bez pardona nacionalizuje privatnu svojinu svojih gradjana, na primer u Hercegovačkoj ulici radi javnog interesa (Beograda na vodi), zašto ne nacionalizuje imovinu stranaca radi zaštite nacionalnih interesa, da gradjani i privreda imaju benzina? Ruska imovina je u Srbiji zaštićenija nego imovina srpskih titulara. Ali Rusi se nisu dvoumili da prisvoje stranu imovinu nakon 24. februara 2022.
Energetski, Srbija se predala Rusima i priznala zavisnost. Ta činjenica čuva ruske aktive od nacionalizacije. Jer, nad Srbijom visi Damoklov mač ruskog gasa. Gasne slavine Rusi -po oprobanom receptu, za čas zavrnu.
Pred nama stoji žalosna činjenica, kao i iza nas: vlasna srpska elita nikada nije razumela pad Berlinskog zida, danas ne razume uzdizanje nove stene na Istoku Evrope. Ako Srbija sebe predstavlja kao žrtvu, onda je ona žrtva svoje nerazumne politike.
MONITOR: Na javnom sastanku Vlade kojem je predsjedavao Predsjednik Srbije, uz apokaliptične prognoze, pominjana je i nekakva „specijalna operacija“, a Vučić je pomenuo i spremnost da „preplati“ NIS. Čemu služi toliko protivrječnih informacija i netransparentnih odluka u vrhu vlasti?
ĐUKIĆ: Svakodnevne javne i druge sednice vlade i „paravlade“ nisu ništa drugo nego izraz nemoći Aleksandra Vučića. On nema šta da kaže gradjanima, jer slučaj sa NIS-om, nije unikum. Ruski kapital u drugim zemljama je mnogo prisutniji nego u Srbiji (ona je na repu ruskih investicija), ispred su Madjarska, Rumunija, Bugarska, Austrija, Nemačka, itd. Zašto ne primeni oprobani model? Strah, ili šta?
Bombastične izjave kao: evo samo što NIS nije rešen u Americi, potvrdjuju dezorijentaciju i nesposobnost Vučića. Djavo je došao po svoje, došao da se plati ceh za pogrešnu energetsku politiku apsolutne vezanosti za RF. Vučić ni za jotu državu nije učinio energetski bezbednijom, za razliku od naših suseda.
MONITOR: Društvena pobuna u Srbiji prerasla je u političku krizu. Kako ocjenjujete način na koji „nenadležni“ Vučić upravlja političkim nezadovoljstvom i ekonomskim nevoljama zemlje?
ĐUKIĆ: Neoradikalska vlast sa svojim anarholiberalnim i narodnjačkim ideološkim korenima nikada nije imala smisla i sposobnosti da razrešava društvene krize i sukobe. Ona ih generiše. Danas svedočimo o kumulativnom vrhuncu krize koji ugrožava same temelje srpskog društva. Mi živimo prelomno vreme kada se kuju ključne odluke, kada se trasira izlazak iz krize. Naši susedi su to znali i brže i bolje. Izlaz se nudi u posredništvu-koga ako ne EU, u restartu devastiranog demokratskog poretka.
Vučić vuče poteze na drugu stranu, i potčinjava svu vlast pod sebe, vlast koja mu po Ustavu ne pripada. Odlazeći vladar nesit je vlasti. Vučić je dokazao da je čovek monologa, nikako dijaloga, zato oko sebe konsoliduje silu. On hoće da zaokruži četiri decenije apsolutne duhovne, materijalne, moralne i krize ljudskih resursa srpskog društva. Mi nemamo državnike koji u zvezdanim časovima vlasti i slave odlaze i pri nedužnom okrznuću. Naši se bore za poslednji atom vlasti!
MONITOR: Težnje antirežimskih ličnosti iz Srbije da ubijede lidere EU da bi Vučića i njegov režim trebalo sankcionisati, nisu dobile pozitivnu reakciju. Da li je Vučić neophodan liderima EU?
ĐUKIĆ: Godinama srpska opozicija dokazuje svoju irelevantnost, olakšava režimu posao, a i režim se svojski trudi da oblikuje opoziciju. Zato vlast ima široko polje za destrukciju uključujući totalnu kompromitaciju evropskog puta -do te mere, da je nepopravljiv. I kada bi hteo, Vučić nema kapacitet da revitalizuje evrointregracije. Njih može restartovati samo nova vlast.
Greše oni koji misle da je EU još na Vučićevoj strani. Neka uzmu i pročitaju najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu. Nikada gori, nikada jači sublimat nepobitnih činjenica. Ali Vučić se ne predaje, ne napušta briselski bankomat. To govori i privatna poseta Makronu i večera u Jelisejskoj palati dva davljenika. Vučić je postao smetnja spoljnim sponzorima, slute brzi pad. Uostalom, on je svoja „dela“ završio, obećanja ispunio, rešio Kosovo, detronizirao Dodika, kupio Rafale, obećao litijum, uveo strane investitore, rasprodao zemlju učinivši je kolonijom, raspalio nevidjenu korupciju i kriminal u kojima se gušimo.
MONITOR: Po inicijalnom mirovnom prijedlogu Predsjednika SAD, Rusija bi mogla da zadrži osvojene teritorije. Post festum, sa prijedlogom su upoznati Ukrajina, EU i UK. Organizovan je zajednički sastanak u Ženevi. Šta su planovi Donalda Trampa?
ĐUKIĆ: Tramp je čovek instikta, konflikta, transakcija, nikako plana. Navodno je pripadnik tradicionalnih, konzervativnih moralnih vrednosti (a Epštajn?). Predvidivo je nepredvidiv, menja pravila, razara institucije, izaziva potrese, iznad svega ceni pare. On nema viziju šta gradi kao neprolazno američko delo.
Tako je i sa ruskom agresijom na Ukrajinu. A u Ukrajini se prelama svevropska i svesvetska politika poimanja države, nacije, medjunarodnog prava, odnosa izmedju velikih i slabijih. Ako se rat u Ukrajini pravilno i pravedno reši, za Evropu i svet ima nade. Ako se reši po pravu jačeg onda se možemo zapitati: ko je sledeća Ukrajina?
Kuću mira u Ukrajini Tramp gradi od krova. Ruska sila se ne može zaustaviti apelima, telefonskim pozivima, nametnutim mirovnim planom od 28 tačaka. Agresor je još sposoban za rat. Putin je poveo rat da bi dobio sve, bez ostatka. On ne misli da se vraća na Ukrajinu. Čekaju ga nove Ukrajine i granice ruske imperije. Onaj ko nije shvatio za četvrt veka Putinov način mišljenja i delovanja nema mu pomoći. Tramp shvata?
MONITOR:. Koliko su se SAD sa Trampovom administracijom odmakle od „zapadnih vrijednosti“ i približile spoljnopolitičkom stilu Rusije i Kine?
ĐUKIĆ: Tramp je pre svega pripadnik i predstavnik oligarhijskog kapitala i kao takav govori da zavidi današnjim velikim diktatorima, Putinu, Siju. Ali to ne ide u Americi. U medjunarodnim odnosima on izigrava „crnu ovcu“. Ali SAD ne stoji ni ta boja ni to mesto. Nije američki negirati sve ono što su generacije Amerikanaca pre njega stvarale u svetu i za svet. Probudio je levičarske i demokratske snage u Americi. I talas tu neće stati. Tramp bi menjao ono šta se ne menja, dovodi u pitanje zapadne vrednosti koje nisu samo zapadne nego univerzalne (prava čoveka, klimatske promene). Iskliznulo američko klatno vrednosti će se povratiti.
Srbija je ruska potkusurna moneta
MONITOR: U vezi sa sudbinom NIS-a mnogo se govori o pogoršanju odnosa između Rusije i Srbije. Djelovalo je da su ciljevi i interesi Vladimira Putina i Aleksandra Vučića odjednom postali dijametralno suprotni. Šta je Rusija htjela da postigne zatezanjem oko prodaje svog većinskog udjela u NIS-u?
ĐUKIĆ: Zatezanje ruske strane se nastavlja sve dok ne postigne ono šta je naumila i s kim je naumila, a to nije „bratska“ Srbija. Rusija cilja maksimalni politički i ekonomski efekat, ne žuri, iako nama gori pod nogama. Na njenoj teritoriji je skoro četrdeset rafinerija, malih i velikih (pet puta većih od NIS-a), i stotinu „džepnih“. NIS je mala rafinerija (preradjuje četiri miliona tona nafte). Aktive NIS-a beskrajno su male za ruske naftne bilanse. Ali lokacija je vrlo osetljiva i cenjena i jedina je rafinerija u Srbiji.
Kriza oko rafinerije traje mesecima. Srpska vlast sedi skrštenih ruku. Vlada Srbije (čitajte Aleksandar Vučić), ništa ne čini-čeka Godoa, rešenje da „padne s neba“, da „braća“ Rusi završe posao za sebe, ne za nas. Rafinerija se tiče isključivo naše kože: imaćemo ili ne benzina, po kojoj ceni, sledi li repriza devedesetih?
NIS pod američkim sankcijama, ruska strana rešava iza naših ledja i preko naših ledja. Istinska luka spasa za male narode i male države-pred samovoljom velikog, jeste okrilje Evropske unije i NATO-a. Srbija nema sidro spasa, i poslednji je zarobljenik ruske nafte i gasa u Evropi. Vučić ništa nije radio da Srbiju učini energetski bezbednom zemljom. On je gajio rusko bratstvo i vešao ordenja Vladimira Putina, nije ispravljao „krive Drine“ tokova nafte i gasa.
(Neo)radikalska politika, kao pupčanom vrpcom, vezana je za „majčicu Rusiju“. I danas veruje u ruska čuda, tajne, blago koje će deliti sa srpskom braćom. Ali, avaj! Oni ni glavu da okrenu: rusko je sveto i neupitno rusko i na suverenoj srpskoj zemlji. Ruski interesi su iznad svih srpskih interesa, ne smeju se ugroziti, stariji su, i nema nacionalizacije, poručuje svevlasni Vučić, makar Srbija ostala i bez kapi nafte! Srbija je tako ruska potkusurna moneta, a izlaz iz bezizlaza prepušten je Rusima. Vučić ostaje na repu dogadjaja i nesuvislih razmišljanja. Konspiracija i netransparentnost caruju oko „ruskog NIS-a“, tačno kao oko celine energetskih odnosa sa RF.
Pobjeda Dodikovog favorita u RS, rezultat je bratske pomoći sa ove strane Drine
MONITOR: Dosta se spekulisalo da je poslije oslobađanja od sankcija SAD, odnos Milorada Dodika i Vučića zahladnio. Oni su se ovih dana ponovo sastali uoči vanrednih predsjedničkih izbora u RS. Kako ocjenjujete slabu izlaznost i tijesnu razliku između dvojice prvoplasiranih kandidata, Srđana Karana i Branka Blanuše?
ĐUKIĆ: Oni čine dvojac sa kormilarom, stalno veslaju i najtešnje koordiniraju politike. Pročitani su, medjutim. Sastanak dva pretendenta na „srpski svet“ uoči vanrednih predsedničkih izbora u Srpskoj, nije mogao ignorisati redovno slanje glasača sa jedne na drugu stranu Drine. Dodik pre izbora, Dodik posle izbora.
Dodik je „hrabar“ da svašta kaže, i da sve povuče. Takva je i politika. Republika Srpska se tetura pod vibracijama lidera. A on je u sporu i svadji sa ključnim činiocima medjunarodne zajednice koji su spašavali i utemeljivali manji bosanski entitet. Konfrontacija umesto saradnje ništa dobro nije i neće doneti Republici Srpskoj. Medjtim, to je postao modus opstanka na vlasti, uz obilatu političku i finansijsku podršku Srbije. A dokle?
Pobeda Dodikovog favorita, rezultat je bratske pomoći sa ove strane Drine. Sve je udešeno da smenjeni Dodik ostaje alfa i omega u Republici Srpskoj. Sve se čini da Srpska tone sve dublje u beskraj problema.
Nastasja RADOVIĆ
IN ENGLISH3 sedmice
Izdvojeno1 sedmica
DRUŠTVO1 sedmica
INTERVJU3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice