Ta dva profesora filozofije konačno su podijelili javnost! Tačnije, javnost je direktno podijelio samo jedan od njih. Onaj koji je na sva usta i u svakoj prilici žestoko kritikovao stavove svog kolege. Pošto je opšte pravilo da se ljudi odmah podijele oko svake izričite tvrdnje, saopštene dovoljno jasno i dovoljno glasno, oba su profesora imala svoje sljedbenike, simpatizere – ukratko, svoje fanove. Kao i njihov uzor, i fanovi ovog žestokog filozofa su bili veoma borbeni, arogantni, drčni. U skladu sa filozofijom žestoko kritikovanog profesora, koja je zastupala neku vrstu harmonične sinteze svih, pa čak i protivrječnih filozofskih opcija, njegovi istomišljenici (termin fanovi očito nije sasvim primjeren za ljude koji dijele umjerene stavove, jer podrazumijeva isključivost, jednostranost, pristrasnost!) bili su odmjereni i skloni kompromisu.
Saopštite preko svih medija da nešto TREBA, i svaka korektno provedena anketa će vam potvrditi da se polovina anketiranih složila, a da je druga polovina rekla NE TREBA! Tako se i javnost podijelila oko prihvatljivosti filozofskih implikacija stavova ova dva profesora filozofije. Pravo govoreći, filozof, žestoki kritičar, osporavao je filozofski karakter stavova svog oponenta, tvrdeći da je to, u načelu puki eklekticizam i da tu ne može biti govora o nikakvoj filozofiji. Centralna teza je bila da filozofija podrazumijeva posjedovanje jasnog stava, i da je svaki pokušaj pomirenja pojmovno suprotstavljenih sistema, ropska pokornost, neoriginalnost, intelektulna plašljivost i retardiranost na subfilozofskom nivou.
Sa svoje strane, profesor stigmatiziran kao eklektik, tvrdio je da su sve filozofske škole, svaka na svoj način i svaka u ponekom segmentu – u pravu, i da je stoga, njihova glavna greška što se uzajamno napadaju, negiraju i isključuju! Kako god bilo, onaj poslednji epitet o retardiranosti na subfilozofskom nivou, prevršio je mjeru. I najmiroljubiviji, najkonstruktivniji istomišljenici su bili toliko uvrijeđeni (ne treba ni reći da su njihovi filozofski oponenti – fanovi – bili opijeni u svom pobjedničkom trijumfalizmu), da su zahtijevali akciju. Ili utuk na utuk – rekli su – ili mi priznajemo poraz koncepcije za koju smo se opredijelili! Njihov fanatizam, iskljućivost i arognaciju nećemo prihvatiti, ali nam je dosta i ovog mlakog trpljenja uvreda koje miriše na inferiornost i zaudara na odsustvo argumenata! Nekoliko dana je prošlo a odgovora nije bilo. U nedelju je profesor eklektik javno pozvao sve na gradski trg – to mjesto koje je prije 2500 godina Sokrat promovisao u filozofsku agoru. Od tada, svaki gradski trg je ili filozofska agora, ili nije ništa!
U deset ujutro, u skladu sa terminom u kom je, prema svom privatnom pedagoškom tajmingu Aristotel držao časove za ezoterikos, dakle za upućene, profesor eklektik je sjeo na najviši stepenik spomenika postavljenog na trgu-agori. Pokraj sebe postavio je kavez sa nekoliko ćurana. Sakupljeni u svom polukrugu, fanovi su se grohotom nasmijali: – Eto, baš su se prepoznali! Ćurani! Ha, ha, ha! I onda je neko od njih zazviždao da bi provocirao ćurane. Odmah je odjeknulo ćurlikanje ćurana iz kaveza. Istovremeno, javio se drugi podrugljivi zvižduk, pa još jedan. I još jedan. A ćurani su neumorno ćurlikali! Kada je lakrdija najzad dostigla svoj vrhunac i kada su, umorni od izrugivanja, fanovi prestali sa fićukanjima, ustao je profesor eklektik i punim glasom se obratio svojim istomišljenicima:
– Kada vas neko beznačajan provocira, pa mu vi odmah odvratite, znajte da
je od vas napravio ćurana koji ćurlika na zvižduk prvog skitnice koji naiđe! Ne dopustite da vas bilo čiji zvižduk pretvori u ćurane!
Tako je, dragi moj umni prijatelju. I od ćurana se ima šta naučiti, a od ovih ništa. Neka protuhe zvižduću i fićukaju! To je jedino što im ide od ruke. Ti im nikada nemoj dopustiti da od tebe naprave svog ćurana!
Ferid MUHIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FOKUS3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno5 dana
FOKUS4 sedmice