Povežite se sa nama

DRUŠTVO

Jedan Crnogorac za 650 Rusa

Objavljeno prije

na

Dozvolivši da se investitori uz pola miliona eura domognu crnogorskog državljanstva, Vlada Crne Gore inspirisala je i nacionalizam bez patriotizma. Kao na Indijskom potkontinentu, gde međusobno ratuju dve kaste Indijaca – hindusi i muslimani. Nikola Tesla, koji je napisao ,,Ponosim se srpskim rodom i hrvatskom domovinom”, a o koga se otimaju oba ova prisvojna prideva, bio je državljanin Austrougarske i SAD.

Prva država koja se upustila u pećinsku naturalnu privredu je Federacija Sent Kitsa i Nivisa, najmanja država u obe Amerike – površine 261 kvadratni kilometar sa 42.600 stanovnika. Nezavisna je od 1983. a državljanstvo je smesta počela da trampi za investicije.

Druga je državica Dominika, koju ne treba mešati sa Dominikanskom Republikom, a oglašava od 1991. da prodaje po komadu državljanstvo za 75.000 dolara. Pola miliona eura je 657.500 dolara. U Dominici živi 72.000 ljudi, od kojih su 86,6 odsto crnci. Dominika je nezavisna od 1978.

Peru 1993. ponukan borbom za ulagače prodaje državljanstvo inostranoj glavi porodice za 25.000 dolara, a po članu uže porodice uzima 2.000 dolara.

RELATIVNIH POLA MILIONA: Ekvivalent crnogorskom cenzusu od 500.000 eura je Balijeva dvospratna prodavnica cipela na bukureštanskom bulevaru; prilog Evropske komisije estonskoj privredi 2009. i 2010; pomoć pokrajine Donja Austrija za nesrećnike u zemljotresu na Haitiju; Španija i Nemačka priložile su po 500.000 eura žrtvama ciklona u Mjanmaru. Novac je potrošen za posteljinu, vodu, hranu i mreže protiv komaraca. Tada je poginulo 138.000 Burmanaca, neuporedivo jeftinijih od nemačkih državljana.

Jer, nemački advokati potraživali su od Libije 500.000 eura za svaku ozbiljnije povređenu osobu u eksploziji u berlinskom klubu 1986. koju je po njima naručio Gadafi.

Bosanski siromasi prodaju bubreg za 2.500 eura, javlja AFP.

Nemačka vlada je još 2008. procenila da je godišnja plata bankarskih direktora koja prelazi 500.000 eura “nepristojna” i iznosi dve plate kancelara. Plate bankaraca je na 500.000 eura srezala i Irska.

U Evropskoj uniji se uz deset godina zatvora s dopunskih 500.000 eura kažnjavaju turisti koji putuju da bi upražnjavali seks s maloletnima ili se bavili dečijom pornografijom.

Protivrednost ponude crnogorske Vlade je i Mercedes-benz 630K iz 1929. Ili trkački Talbot-Darracq iz 1926. Kralj Svazilenda Mswati III priuštio je sebi za 500.000 eura Daimler Chrysler maybach 62, sa TV prijemnikom, DVD plejerom, 21 zvučnikom, frižiderom, bežičnim telefonom, filterom za prašinu i polen, torbom za golf i srebrnim posudama za šampanjac. U Svazilendu je najveća stopa obolelih od aidsa u svetu – 38,8 odsto. Na ovogodišnjem ženevskom Sajmu automobila izložen je Porsche 918, koji košta 500.000 eura, a ima 2.000 potencijalnih kupaca.

ZEVS NIJE MAJKA SUNCA: Donja cena ljubavnih pisama, suknji, krčaga i fotografija Marije Kalas bila je uoči licitacije u Milanu 500.000 eura. Rečenice kao ,,Draga ljubavi, dan susreta se približio. Da li me želiš? Tvoja sam!'” i tome slično u još 62 primerka procenjene su na 70.000 eura.

Austrijska nacionalna biblioteka je za manuskripte austrijskog pisca Petera Handkea, koji se nastanio u Francuskoj, platila 500.000 eura. Handke je ostao Slobodoljubac sve do smrti 2006. kada gostuje na sahrani pod požarevačkom lipom. Zbog govora na sprovodu prvog državnika optuženog za genocid dočekali su ga kritičari, a Komedi fransez skinula je s repertoara njegov uradak. Ni nemački grad Diseldorf nije hteo da ga nagradi lovorikom koja nosi ime nemačkog romantičara Hajnriha Hajnea. Utešne nagrade bile su prijem Handkea u članstvo Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i upravljanje filmskim žirijem voljom Emira Kusturice.

Najjeftinija vila na španskoj Costa del Sol od 172 kvadrata plus 48 kvadrata terase, koja se sastoji od dve spavaće sobe sa jednim bračnim i dva odvojena kreveta, dva kupatila, bazena, šumarka, košta 500.000 eura. U inventar nekretnine ulazi i pokretna crno-bela mačka.

Cena TV prenosa fudbalskih mečeva u trećoj grupi ovogodišnjeg Afričkog kupa nacija je 500.000 eura. Alitalija je na aukciji slika za spas kompanije, koja je u buli tri milijarde eura prodavala sliku Zevs rađa Sunce Đina Severinija baš za 500.000 eura. Sliku niko nije kupio.

Ljudi koji su Bitlse učili transcendentalnoj meditaciji, sada okupljeni u Maharishi Global Financing, daju kupcima obveznica za 500.000 eura 12 odsto, a onima koji kupe obveznice za milion eura 15 odsto kamate godišnje.

Dijamant od 500.000 euro-karata 2008. nađen je u usisivaču perionice automobila u St. Petersburgu, a isto toliko novca mesečno ubire Španija od inostranih fudbalera koji porez plaćaju Madridu. Porez je 24 odsto, u poređenju s evropskih 43 odsto. Kristijano Ronaldo je u Mančesteru nogama inkasirao mesečno 625.000 eura.

EU ENGLESKOM DVORU: Za pola miliona eura može se nabaviti okrnjena figura mermernog lava, nađenog 2001. na Kritu, ali i kostur trorogog dinosaurusa. Četveronožni skelet je star oko 65 miliona godina i dugačak 7,5 metara.

Policija Valensije saopštila je da za vreme borbi pasa koje organizuju lokalni mafijaši oko pola miliona eura u jednoj noći promeni vlasnike.

Toliko para su dobile albanske parlamentarne stranke uoči izbora 2009. Toliko je Međunarodni savet za maslinovo ulje potrošio za sedmomesečnu kampanju u Indiji, u kojoj je maslinovo ulje samo lek i kozmetički sastojak.

U julu su lovci na blago, opskrbljeni rašljama i detektorima za metal opsedali austrijsku granicu s Nemačkom u potrazi za pet miliona eura koje je negde tu u aluminijumskim kovčezima pohranio pljačkaš banke. Prema austrijskom zakonu, nalazač pet miliona može zadržati 500.000 eura.

Kada su u julu 2003. ruski mirovnjaci zauvek napustili međunarodnu misiju pod komandom NATO-a na Kosovu, ostavili su i neplaćene račune od 500.000 eura za struju. Za četiri godine njih je 650 promarširalo Kosovom naoružano električnim aparatima za brijanje.

Britanska kraljica Elizabeta II primila je 530.000 eura subvencija od EU 2008. Monarhinja, po bogatstvu 214. u Britaniji, ima ogledno poljoprivredno dobro u Sandringemu.

Rumunski hirurg, koji je 2004. greškom odsekao penis 33. godišnjem pacijentu, morao je da mu gubitak kompenzira sa 500.000 eura.

U Rumuniji je od jula imetak veći od 500.000 eura socijalno nepoželjan i treba ga oporezovati.

Najlakše je biti Srbin

Srpski zakon o državljanstvu veoma je izdašan, pa je tako ministar vera Srbije Bogoljub Šijaković upisan u matičnu knjigu državljana opštine Nikšić pod rednim brojem 6.886; begunac iz fočanskog zatvora 2007. Radovan Stanković, koji je izdržavao dvadesetogodišnju kaznu za ratne zločine srbijansko je državljanstvo stekao u pritvoru Haškog tribunala; Darko Šarić, nosač tona kokaina, od 2005. amal je srpskog državljanstva. Da bi se postalo državljaninom Srbije dovoljno je da stranac posle tri godine boravka u Srbiji napismeno izjavi da Srbiju smatra svojom. Iseljenici i njihovi potomci u rasejanju od Karpata i 7. veka mogu da dobiju srpsko državljanstvo ako imaju 18 godina i poslovno su sposobni. Srpskog državljanstva mogu se odreći samo mlađi od 25 godina. Državljanin Hrvatske, koji ima i drugo državljanstvo, pred vlašću Hrvatske isključivo je hrvatski državljanin. Prirođenjem može steći hrvatsko državljanstvo stranac koji je, između ostalog, boravio najmanje pet godina neprekidno u Hrvatskoj, poznaje hrvatski jezik i latinicu, poštuje pravni poredak i običaje u Hrvatskoj i prihvata hrvatsku kulturu. I na kraju, ,,stranac, čije bi primanje u hrvatsko državljanstvo predstavljalo interes za Republiku Hrvatsku, može prirođenjem steći to državljanstvo iako ne udovoljava” Zakonu o državljanstvu. Državljanstvo je na rasprodaji i u BiH – tamo se može naturalizirati svako za koga se ,,smatra da je od naročite koristi za BiH”. Tada nije ni uslov da ,,poznaje jedan od jezika ustavotvornih naroda BiH” – Bošnjaka, Hrvata i Srba. Lingvistika definiše da je isti jezik onaj kome je najmanje 81 odsto osnovnog rečničkog blaga zajedničko sa drugim jezikom. Jezik građana, kojim govori najmanje 19 odsto zaostalog stanovništva BiH nije spomenut u Zakonu.

Tamara KALITERNA

Komentari

DRUŠTVO

SVI UHAPŠENI POLICAJCI: Brojka samo raste

Objavljeno prije

na

Objavio:

Po nalogu Novovića i njegovih specijalnih tužilaca uhapšeno je više bivših čelnika crnogorskog sudstva, tužilaštva ali najviše osoba iz bezbjednosnog i policijskog sektora

 

“Nadam se da smo dosadašnjim radom makar malo promijenili percepciju da visoka korupcija prolazi nekaženjeno. Naša misija je da svaki slučaj procesuiramo, kako bi pokazali da niko nije iznad zakona“, rekao je nedavno glavni specijalni tužilac Vladimir Novović.

U prilog njegovim tvrdnjama idu i brojne akcije koje su pripadnici Specijalnog policijskog odjeljenja izvodili od marta 2022.godine kada je imenovan.  Spisak osoba uhapšenih tokom tih akcija je trocifren.

Po nalogu Novovića i njegovih specijalnih tužilaca uhapšeno je više bivših čelnika crnogorskog sudstva, tužilaštva ali najviše osoba iz bezbjednosnog i policijskog sektora.

Prošle sedmice uhapšen je Ilija Vasović, bivši šef kriminalistike u Baru, a nakon što je portal Libertass press objavio prepisku između njega i optuženog šefa kriminalne organizacije koja se bavila švercom cigareta, Aleksandra Mrkića.  Vasoviću tužilaštvo na teret stavlja krivično djelo – stvaranje kriminalne organizacije i produženo krivično djelo zloupotreba službenog položaja.

Poslije hapšenja bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice i predsjednika Privrednog suda Blaža Jovanića prvi na spisku za hapšenje iz bezbjednosnog sektora našao se bivši službenik Agencije za nacionalnu bezbjednost Petar Lazović.

U julu 2022.godine dobio je poziv da se javi službenicima Specijalnog policijskog odjeljenja, što je i uradio i od tada se nalazi u pritvoru. Lazović je u spisima Europola označen kao pripadnik kriminalnog Kavačkog klana, koji se dovodi u vezu sa međunarodnim švercom kokaina. SDT Lazovića sumnjiči za pripadnost kriminalnoj organizaciji, šverc droge, oružja i zloupotrebu položaja.  I pored brojnih optužbi na njegov račun, u podgoričkom Višem sudu mu ni nakon dvije godine nije počelo suđenje niti u jednom slučaju.

Svetlana ĐOKIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

Rudnika u Mojkovcu neće biti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kompanija Tara resources nije do 25. maja dostavila korigovanu Studiju izvodljivosti, pa se Vlada odlučila za raskid ugovora i naplatu bankarske garancije. Koncesionaru ostaje da se žali Privrednom sudu ili da pokrene arbitražu

 

Vlada će raskinuti ugovor za kompanijom Tara resources, o ekspolataciji rude u rudniku Brskovo kod Mojkovca, saopštio je ministar rudarstva i energetike Saša Mujović. Koncesionar nije u roku koji je istekao 25. maja dostavio Vladi korigovanu Studiju izvodljivosti čime su se stekli uslovi za jednostrani raskid ugovora i naplatu bankarske garancije.

Vlada je zadužila Mujovića da dostavi pisani otkaz koncesionaru, aktivira bankarsku garanciju (500.000 eura) i sprovede sve druge radnje u cilju zaštite prava države. ,,Problem sa kompanijom Tara Resources je bila njihova studija izvodljivosti, koja je u dva navrata dostavljena, ali se oba puta kosila sa zakonima Crne Gore. A znate da je riječ o krovnom dokumentu kojim investitor dokazuje da će rudnik funkcionisati po ekološkim standardima”, naglasio je Mujović.

Tara Resources može se žaliti Privrednom sudu, kao i pokrenuti arbitražu. ,,Na njima je kakva će biti odluka, ali mi smo spremni na sve scenarije i duboko utemeljeni u činjenicama da je pravda na našoj strani i uporedna sudska praksa”, dodao je Mujović.

Projekat otvaranja rudnika je vrijedan 150 miliona eura. Koncesionar je prošle godine saopštio da je uložio 30 miliona, te da od januara 2023. godine plaća koncesionu naknadu koja iznosi blizu 650 hiljada  eura. Nakon osnovnog ugovora iz 2010. godine Vlada je sa Tara Resources potpisala šest aneksa. Posljednjim, u julu 2021. godine, koncesionar je dobio dvije godine da pribavi urbanističko-tehničke uslove. Tumačenja oko toga da li su se stekli razlozi za raskid ugovora, rješila je Međuresorna komisija koja je predložila Vladi da se ugovor raskine.

Premijer Milojko Spajić zatražio je da se pribavi dodatno pravno stručno mišljenje kako bi se otklonio finansijski rizik za državu. Angažovana je advokatska kuća Harrisons. Ministar Saša Mujović je na konferenciji za novinare 21. marta objasnio kako je dobijeno pravno tumačenje da bi jednostranim raskidom ugovora, kakav je bio prijedlog komisije, došli na klizav teren, a postojala bi mogućnost da Tara Resources pokrene međunarodnu arbitražu i ugrozili bi interese Crne Gore. Zato je koncesionaru određen rok 25. maj, da dostavi korigovanu dokumentaciju.

,,Ovo je pobjeda znanja nad neznanjem, istine nad obmanom, dobrom nad lošom namjerom, opštim dobrom nad interesom malog broja osoba”, saopštili su iz Građanske inicijative Zdravi Mojkovac.“Lokalna zajednica je pokazala ogromnu snagu i izrazito visoku svijest. Nisu nasjeli na priče ‘o zlatnim brdima i dolinama’ koje su plasirali kompanija i njihovi pomagači, kako iz prethodne tako i sadašnje vlasti.“ Oni su pozvali obrađivače nacrta prostornog plana Crne Gore do 2030. godine da uklone iz tog dokumenta sve što je vezano za rudarske aktivnosti na Brskovu.

P. NIKOLIĆ

Komentari

nastavi čitati

DRUŠTVO

SUDSKA PRAKSA IZMEĐU NAVIKA I PRAVA: Klin, ploča i pritvor

Objavljeno prije

na

Objavio:

Osumnjičeni i optuženi u pritvoru, neki i godinama, čekaju da se domaća pravila o određivanju i produženju pritvora usaglase sa preporukama Evropskog suda. Odgovornima se ne žuri pošto njihove greške, po pravilu, plaća neko drugi

 

Ustavni sud Crne Gore je adresa na koju nezadovoljne stranke traže pravni lijek kada smatraju da im je nanijeta nepravda. No o njihovim odlukama i mišljenju, svjedoci smo, u javnosti se govori zavisno od slučaja i toga da li i kome odgovara ono što su oni utvrdili. I ne samo u javnosti. Podjednaka selektivnost, da pročitaju i usvoje mišljenje sudija Ustavnog suda, prisutna je i kod sudija Višeg suda. Opet zavisno od slučaja do slučaja. To je najuočljivije kada se govori o pritvorskim predmetima u kojima sudije Ustavnog i Višeg suda, u većini slučajeva, imaju različita mišljenja. Od kojih ne odustaju.

Tako postoje već tri žalbe koje su na rješenje o pritvoru pisali advokati bivšeg specijalnog tužioca Saše Čađenovića, a koje su sudije Ustavnog suda usvojile. Te odluke, izgleda, ne zanimaju sutkinju specijalnog odjeljenja Višeg suda Nadu Rabrenović. Baš kao što je ne dotiču ni one koje su sudije Ustavnog suda usvojile u slučaju Miloša Medenice, sina bivše predsjednice Vrhovnog suda Vesne Medenice. U njegovom slučaju i sudije Apelacionog suda su, prilikom donošenja odluke o ukidanju rješenja kojim mu se produžava pritvor, ukazale na odluku Ustavnog suda, ali ni to nije uticalo na odluku sutkinje Rabrenović.

Tako je Medenica u pritvoru više od dvije godine, kao jedini član kriminalne grupe, koju je, prema tvrdnjama Specijalnog tužilaštva, lično formirao. A suđenje nije odmaklo dalje od početka, tačnije ni do danas nijesu saslušani svi optuženi. Tako se pritvori, saglasni su brojni pravnici, pretvaraju u kaznu.

To smatra i advokatica Andrijana Razić. Ona kaže kako je u Crnoj Gori pritvor – suprotno zakonu, Ustavu, međunarodnim standardima – postao pravilo, a ne strogi izuzetak, kako bi trebalo i moralo da bude.„Postala je, nažalost, uobičajena praksa da se onoga momenta kad se odredi pritvor bilo kojem uhapšenom ili osumnjičenom licu, već podrazumijeva provizorno osuđujuća presuda, da bi se pokrilo trajanje tog pritvora. To je zastrašujuća praksa koju primjenjuju sudovi odavno“, smatra Razić.

Bivša zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom Valentina Pavličić ukazuje da je neophodno da postoji kvalitetniji dijalog između Ustavnog sudstva i redovnog sudstva. Taj  dijalog ne postoji. „Imamo situaciju da Ustavni sud utvrđuje povrede ljudskih prava, a da se one na identičan način ne verifukuju kod redovnog sudstva. Uvijek kažem da je bolje da se učimo na tuđim greškama i vidimo kako je praksa u regionu ili uopšte regulisala ta pitanja, a da izbjegnemo greške koja će država sjutra morati da ispravlja ili plaća. Međutim, to je nemoguće uraditi dok se ne utvrdi individualna profesionalna odgovornost“, kazala je ona.

Pavličić je pojasnila da se individualna profesionalna odgovornost ne odnosi na izraženo mišljenje sudija u njihovoj odluci. “Ali, ako Ustavni sud kao zadnja brana i zadnji branik prava na nacionalnom nivou, primijeni određene međunarodne standarde ono što je najmanje očekivati ja da se njegovim primjerom povode i ostali sudovi. Tim prije što nemam dilemu da ti predmeti neće, u konačnom, doći pred Evropski sud“, kaže Pavličić. Zato ne krije čuđenje što krivično odjeljenje Vrhovnog suda ne zasjeda i razmatra šta je to Ustavni sud vodilo u pogledu ukidnih razloga odluka o produženju pritvora. I da, ako imaju različite stavove po tim pitanjima, ukrste argumente.

Kada je riječ o dugom trajanju pritvora Pavličić dodaje da nije dobro za Crnu Goru i njen pravosudni sistem da postoji, kako ocjenjuje, ozbiljan zaostatak u rješavanju te vrste predmeta. „Kao neko ko je bio i predsjednik tog odjeljenja, prema onome što ja znam, nema te države koja će moći u realnom periodu da presudi 170 predmeta organizovanog kriminala. I dobijamo sporu pravdu. Onda neko bude tri godine u pritvoru i nakon toga mora biti pušten jer država nije u stanju da izvrši svoje obeveze  i obezbijedi pravo na pravično suđenje u razumnim rokovima, Prema nekim pokazateljima, nama su rokovi po 196 dana trajanja postupaka“, dodaje ona.

Pavličić ukazuje da je neophodno da rukovodioci redovne pravne vlasti i Ustavnog  suda zauzmu jedinstvene stavove. “U nekim predmetima već tri puta se ukidaju redovne odluke sudova. To će biti problematizovano od strane Evropskog suda jer će reći da mi ne poštujemo naš pravni sistem. Čak je Apelacioni sud ukazao Višem na odluku Ustavnog suda i ukinuo neka rješenja o pritvoru vraćajući ih Višem sudu na ponovno odlučivanje. I Viši sud je donio istu odluku. To je taj ping- pong postupak koji je prisutan apsolutno u svim procesima u Crnoj Gori – i krivičnim i parničnim. I to će nam se vratiti kao bumerang. Zato sam, i kao zastupnik pred Evropskim sudom, zagovarala potrebu da se ona sredstva koja se odlivaju iz budžeta na tu vrstu odšteta isplaćuju iz budžeta onih institucija gdje je napravljena ta povreda.”

Pavličić smatra da bi tek tada sudovi vodili računa kada se ukine rješenje Ustavnog suda da to obrazloženje ne bude copy paste već da se dobro razmotri i argumentuje. “Sudovi po tom pitanju moraju biti na visini zadatka. Oni sada to, nažalost, nisu i tu treba uraditi dosta toga kako bi se stanje popravilo”.

Pavličić smatra da koliko god pričali o vetingu, kojem se ne protivi, postavlja se pitanje ko da ga sprovede. “Parlament? Pa to neće prihvatiti nijedan naš međunarodni partner. To jedino mogu biti nezavisne komisija od strane međunarodnih eksperata. I  da se prvo vetinguju tijela koja biraju tužioce i sudije, a ne da tamo sjede lica iz reda uglednih pravnika koji su najmanje ugledni u tom smislu stručnosti ali su predstavnici određenih političih grupacija. I da po tom kriterijumu biraju kandidate…”,  zaključuje ona.

Direktorica Direktorata ljudskih i manjinskih prava, Mirjana Pajković, ukazala je nedavno da se dešava da odluke o lišenju slobode budu zakonite u smislu nacionalnog zakonodavstva, a da sa stanovišta Konvencije budu prilično proizvoljne ili protivne.

„U praksi se nailazi na krovne primjere kršenja zakonitosti odluke o lišenju slobode kao što su samo formalno pokrivenost nacionalnim zakonom, korišćenje stereotipnih formulacija uz odsustvo relevantnih dokaza o odluci za lišenje slobode, nepreispitivanje blažih mjera, ali i nepoštovanje zakonskih rokova o produženju pritvora i nepoštovanje odluke Ustavnog suda“, rekla je Pajković.

Prema njenim riječima, praksa Evropskog suda za ljudska prava daje jasne smjernice ukazujući da postojanje osnova sumnje kao uslova za određenje pritvora, protokom vremena, ne može biti dovoljan razlog da se pritvor produži. „Razlozi da se produži pritvor moraju biti relevantni, dovoljni i moraju biti sadržani u odluci o pritvoru. Odsustvo takvih razloga u obrazloženju odluke nije rijedak primjer u nacionalnim pravnim sistemima. Zbog toga je potrebno navesti šta se u praksi Evropskog suda smatra relevantnim i dovoljnim razlozima“, navela je Pajković.

Osumnjičeni i optuženi u pritvoru, neki i godinama, čekaju da se domaća pravila o određivanju i produženju pritvora standardizuju sa preporukama Evropskog suda. Odgovornima se ne žuri pošto njihove greške, po pravilu, plaća neko drugi.

Svetlana ĐOKIĆ   

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo