Povežite se sa nama

INTERVJU

SIMEON POBULIĆ, DIPLOMATA: Što više malih koraka

Objavljeno prije

na

Dok prisustvujemo prelamanju krize u eurozoni preko rezultata ponovljenih izbora u Grčkoj, sve nam je jasnije da nas tek očekuje odjek ove krize. Naša kriza je već endemska, ali će uskoro biti i „evropska”. Dokle smo dogurali i svijet i mi, razgovarali smo s diplomatom s iskustvom iz „zlatnog doba” SFRJ diplomatije, a danas spoljnopolitičkim analitičarem iz Foruma za međunarodne odnose Simeonom Pobulićem.

MONITOR: Srbija sporo i s krajnjom neizvjesnošću ide k formiranju vlade. Sve češće se, za razliku od predizborne kampanje, čuje da nas čekaju sve gori dani, da smo faktički već u recesiji a javni dug je prešao osjetljivu granicu. Šta čeka tu novu vladu?
POBULIĆ: Tačno je da se Srbija zaista nalazi u teškoj socijalno- ekonomskoj situaciji. Na to ukazuju svi relevantni pokazatelji. Ostaje pitanje šta nova vlada treba da uradi? Pred njom se pojavljuju dve grupe problema. Prva grupa, mere za gašenje požara u javnim finansijama, odnosno da se smanji budžetska potrošnja ali isto tako koliko i da se pokrene privreda i uklone razne prepreke administrativne i poreske prirode. U tom sklopu svakako je najvažnije podržavanje izvoza. Druga grupa je mnogo zahtevnija jer se odnosi na dugoročne mere koje su ujedno reforma upravljačkog modela i ostvarivanje programa socijalno-ekonomskog razvoja u novim evropskim i globalnim uslovima. Na tom zadatku vlada će se sudariti s nedovoljno funkcionalnim i nesvrsishodnim političkim sistemom, koji ne može da menja, jer pretpostavlja izmene Ustava. Ipak, nije nepoznanica koje privredne grane treba podržati, ali jeste kako za sve to naći finansijsku potporu. Veliki priliv stranih investicija ne možemo očekivati, doći će samo oni kojima je potreban jeftin rad. Međutim, ako nismo u stanju da pravimo velike korake u reindustrijalizaciji, pravimo što veći broj malih, oslanjajući se između ostalog na energiju naših ljudi. To će biti spor proces ali drugog izbora nemamo.

MONITOR: Ima li vladavine ljevice bez demokratije, slobode medija i pravne države, a šta ona uz sve to danas može da ostvari, prema svojim osnovnim „istorijskim” zadacima?
POBULIĆ: Svetski problem je kako se izboriti za visoko funkcionalnu demokratiju koja bi podržavala težnju k jednakosti uz podsticaje za stvaranje novih vrednosti. Uostalom, svetska ekonomska kriza je defekt demokratije, a ne neke više neopozive sile. Leve političke snage su u vreme supremacije neoliberalne ideologije a po završetku Hladnog rata bile potisnute na marginu političkog života, dopuštajući sebi da budu uljuljkane privrednim rastom i relativno visokom zaposlenošću. Međutim, proces nejednakosti uzimao je sve više maha jer se politika u dobroj meri svela na podržavanje interesa onih na vrhu koji čine svega jedan odsto građana. Prihodi su od dole krenuli ka gore što je umanjilo potrošnju većine i time poremetilo društvenu koheziju. Ekonomska kriza koja je počela 2008. tu situaciju još više je pogoršala ali je i otvorila levici novi prostor za političku akciju. Naime, pojavila se potreba da se u opštem pogoršanju socijalno-ekonomskih uslova ponude programi nesumnjive humane orijentacije i model upravljanja koji će sprečiti banke da pljačkaju i štetočinsko ponašanje prema javnom dobru. Na suprotnom polu konzervativna vladajuća politička elita nije pokazala želju da bilo šta menja, štaviše, za nju je bilo sasvim u redu da teret oporavka prebaci na masu poreskih platiša. Zbog toga, levica, braneći demokratiju, ima priliku da uvede takve promene koje će ujedno oživeti ekonomiju i vratiti prava najproduktivnijem delu društva.

MONITOR: Kako vi vidite uzroke krize eura? Koliko je ona posljedica američkog kraha iz 2008. a koliko u tome ima odgovornosti Brisela i nacionalnih vlada zemalja EU?
POBULIĆ: Američki krah hipotekarnog duga uz visoko zaduživanje države bio je van svake sumnje inicijalna kapisla za poremećaje u Evropskoj uniji jer je finansijski sistem bio skoro u potpunosti globalizovan. Krivica Brisela svakako postoji jer su organi Unije i samo oni odgovorni za ustrojstvo monetarnog sistema koji se svakako nije mogao praviti bez političke unije. Odgovorne su i najsnažnije članice pošto njihova briga za što lakši plasman svojih dobara nije na odgovarajući način takve postupke povezala sa jačanjem ekonomskog statusa takozvanih perifernih zemalja.

MONITOR: Interesantno je da se grčka ljevica, koja je dobila oko 27 odsto glasova na ponovljenim izborima, u kampanji zalagala za ostanak Grčke u eurozoni. Približavanje vlasti pokazuje realne mogućnosti za njeno sprovođenje?
POBULIĆ: Kad god dođe do velikih privrednih poremećaja bilo gde u svetu, politička moć ima tendenciju da se preliva k ekstremima. Ali to ima neke svoje granice u svetu realnosti. To su mnogi u Grčkoj shvatili. Računica je jednostavna: izlazak iz eurozone mnogo bi više koštao nego ostanak. Pored toga, ostanak pruža mogućnost da se dobiju još neki ustupci i podrška. Možemo očekivati da će se nova vlada na realističan način suočiti sa stvarnošću, a i mnogi Grci. Samo sve to je još daleko od socijalnog mira.

MONITOR: Da li su pretjerana očekivanja od move vlasti u Francuskoj?
POBULIĆ: Ne, nisu. Nova francuska socijalistička vlada ima jak narodni mandat. To će novom predsedniku Fransoa Olandu zaista pomoći. Međutim, on pred sobom ima herkulovski zadatak, a to je da se suprotstavi masi stečenih prava društvene elite, izvede što brže reforme dugoročnog karaktera i primi na sebe posledice sve lošijeg upravljanja svojih prethodnika. Pored toga, konzervativni evropski partneri pružaće otpor njegovim zahtevima koji ih, u stvari, u vlastitim sredinama ruše.

MONITOR: Koliki su uopšte ekonomski ali i politički kapaciteti EU da ostane jedna od najvećih svjetskih privreda?
POBULIĆ: Ekonomski kapaciteti Evropske unije su toliko veliki, druga ekonomija sveta, da i pored toga što će morati potrošiti hiljade milijardi eura na saniranje štete i pokretanje rasta, još ima mnogo toga da ponudi svetu. Osim toga, Evropsku uniju kao visoko proizvodnu i inovativnu grupaciju u svetskoj ekonomiji nema ko da zameni. Evropska nauka i tehnologija potrebna je velikom broju zemalja, uključujuči i zemlje BRIKS-a. Sa snagom ekonomije ići će i politički uticaj naročito u okružujućim vanevropskim zonama od neposrednog interesa. Da li će to biti isti relativni nivo moći kakav je postojao pre krize, ostaje da se vidi, jer ne zavisi sve od Evrope već i od napretka drugih.

MONITOR: Barak Obama je započeo kampanju za novi mandat. Neke od stvari koje je obećao prije četiri godine nije ni započeo, neke je, npr. zdravstvenu reformu, ostvario uz ustupke, a u nekima je, uprkos zalaganju, samo bezuspješno pokušavao, kao što je slučaj s oporezivanjem najbogatijih. Koliko bi njegov reizbor ili neizbor djelovao na osnovne svjetske probleme?
POBULIĆ: Pritisnut težinom problema koje je preuzeo od svog prethodnika na spoljnopolitičkom planu, uključujući promene u odnosu snaga na svetskom nivou i svetsku ekonomsku krizu, Obama verovatno nije mogao mnogo više da učini. Svakako mu je smetalo to što Demokratska stranka u Predstavničkom domu nije imala većinu. Teško je poverovati da bi se odrekao nekih svojih ideja iz izbornog programa bez nekih velikih razloga. Ukoliko pobedi na izborima i uđe u drugi mandat, pred njim će se postaviti kao neupitna stvarnost stvaranje novog modela svetskog ekonomskog poretka kako ne bi na vrata ponovo zakucala svetska kriza još većih razmera. Planovi SAD za unapređivanje proizvodnje, posebno u oblasti energetike i transporta, reforme obrazovanja i novih podsticaja nauci i tehnologiji trebalo bi, radi svoje uspešnosti, da budu usaglašeni s tim modelom. Nimalo jednostavan problem. Iznad svega stoji kao Damoklov mač smanjivanje javnog duga koji je prevazišao 14 hiljada milijardi dolara. Ukoliko Obama ne bi bio ponovo izabran, američka politika bila bi podvrgnuta namerama desnih snaga da u svetu očuvaju hegemonističke pozicije onakve kakve su postojale nakon završetka Hladnog rata, što je prema mišljenju mnogih tamošnjih autoriteta čista utopija. Razume se, da bi eventualno takva politika izazvala širom sveta trzavice, nesporazume, zategnute odnose, pa i vojne intervencije u perifernim zemljama. Rešavanje svetskih problema bilo bi zaustavljeno ili veoma usporeno.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo