Povežite se sa nama

INTERVJU

SVETOZAR RAKOVIĆ, GENERALNI SEKRETAR NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE: Demijurg moći crta mete novinarima

Objavljeno prije

na

MONITOR: Potpredsjednik NUNS-a i glavni i odgovorni urednik Bete Dragan Janjić izložen je ovih dana napadima na društvenim mrežama čime mu je ugrožena bezbjednost. Da li je reagovao neko iz vlasti da ga zaštiti?
RAKOVIĆ: Vlast je na hajku protiv kolege Janjića do danas reagovala ćutanjem. To je ustaljen način da se ignorišu napadi na novinare i medije koji ne rade po diktatu ili očekivanjima vladajuće nomenklature Aleksandra Vučića. I obrnuto, najviši državni funkcioneri javno reaguju samo kada su mete napada novinari Pinka ili drugog medija bliskog vlasti. Pri tome se takvi napadi, ma koliko bili za osudu, maksimalno glorifikuju. Aktuelni režim je definitivno podelio medije i novinare na dve suprotstavljene strane, kao 90-ih u vreme vladavine Slobodana Miloševića. „Naši” i „njihovi”, „izdajnici” i „patriote”, „strani plaćenici” i „domaći rodoljubi”… odrednice su koje se ponovo koriste u javnom diskursu, posebno na društvenim mrežama putem kojih se vode orkestrirane kampanje, kao što je i ova protiv Dragana Janjića.

MONITOR: A iz opozicije?
RAKOVIĆ: Reagovale su zajedničkim saopštenjem opozicione stranke Pokret slobodnih građana, Narodna stranka, Levica Srbije, Pokret za preokret i kandidat za gradonačelnika Dragan Đilas. U saopštenju su ocenili da je ,,politika mržnje, koju promoviše i sprovodi aktuelni režim, potpuno izmakla kontroli”.

Lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac izrazio je zabrinutost zbog pretnji Draganu Janjiću i Slaviši Lekiću, opoziciji i svim ljudima koji se ne boje da javno iskažu stav. Ocenio je i da ,,Vučić nastavlja da ljudima crta mete i to samo nekoliko dana nakon ubistva čoveka od koga su na isti način pravili metu”.

Reagovao je i opozicioni pokret Dosta je bilo osudivši pretnje Janjiću i atmosferu verbalnog nasilja za koju najodgovornijim smatraju Aleksandra Vučića.

Reagovala je i građanska Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, ukazujući da su toj organizaciji i Janjiću pretnje upućene sa istih stranica na društvenim mrežama koje šire govor mržnje prema kritičarima vlasti. Inače, Inicijativa je Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nedavno podnela prijave protiv 17 osoba.

MONITOR: NUNS je saopštio da je za taj slučaj ,,saodgovoran” i Aleksandar Vučić.
RAKOVIĆ: NUNS je saopštio ono što je bilo evidentno. Predsednik Republike je lično saodgovoran za napade na kolegu Janjića zato što je na pres konferenciji povodom ubistva Olivera Ivanovića prozvao, između ostalih, i Dragana Janjića zbog njegovog komentara na Twiteru da je ubistvo Ivanovića politički motivisano. Usledila je šizofrena kampanja na društvenim mrežama, ređale su se najprimitivnije psovke i uvrede, poruke o proterivanju iz Srbije, ali i direktne pretnje smrću Janjiću.

Uveren sam da najveći broj tih anonimnih „patriota” ne zna ni sadržaj Janjićevog komentara, a kamoli nešto o njegovoj profesionalnoj novinarskoj karijeri. Učesnicima u takvim kampanjama mržnje i nije zadatak da razmišljaju već samo da izvršavaju naloge, i to ne besplatno.

MONITOR: Jesu li u pravu oni koji tvrde da je Vučić govor mržnje institucionalizovao kao odnos prema svima koji nisu dio režima?
RAKOVIĆ: Institucionalizacija govora mržnje očigledna je u svim najvažnijim oblastima i institucijama društva i države – od parlamenta, kako nacionalnog tako i lokalnih, preko medija, sve do kadrovanja i zapošljavanja.

U Narodnoj skupštini kultura dijaloga nikada nije bila posebno negovana, ali poslednjih godina poslanička retorika zaslužuje potpuno ignorisanje pristojnog građanina. Uobičajena protokolarna sentenca „uvaženi narodni poslanici” zvuči krajnje cinično i besmisleno kada odmah posle nje uslede salve uvreda, psovki i prostakluka koji se veoma retko mogu čuti i u najobičnijoj balkanskoj krčmi.

O medijima sam već nešto rekao, a dodao bih da razmera propagandističkog slugeranjstva pojedinih medija prevazilazi i nivo dostignut 90-ih. Hajke i progoni nestomišljenika i kritičara aktuelne vlasti postaju dominantna odrednica u(ne)ređivačke politike Pinka, Informera, Srpskog telegrafa, Studija B… Trovanje uma je odavno na delu, a o posledicama po zdravlje duha ovdašnje javnosti bojim se i da nagađam.

MONITOR: Kako je uspjelo predsjedniku Vučiću da postane kreator ambijenta u kome je utjerivanje straha u kosti novinarima podrazumijevajuća aktivnost?
RAKOVIĆ: Nadam se da nisu svi zaboravili Vučićevu političku karijeru iz 90-ih kada mu je crveno-crna koalicija (SPS & SRS) u atmosferi strahovlade poverila resor ministra informisanja. I s kakvom revnošću je cenzurisao medijski prostor. Ne mislite valjda da je iskusniji političar Vučić, promenivši stranku i neka strateška politička opredeljenja, zaboravio kako se kreira ambijent u kome je on sve – šef države i izvršne vlasti, demijurg sveopšte moći.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu funkcionera SNS-a Nebojše Stefanovića da dio opozicije i medija praktično crta ,,metu na čelu” predsjedniku Vučiću, pokušavajući da ga okrive za ubistvo Olivera Ivanovića?
RAKOVIĆ: Nije mi poznato da je ijedan medij ili političar optužio Vučića da je neposredni nalogodavac tog ubistva, ali mnogi jesu podsetili na prljavu kampanju vođenu protiv Olivera Ivanovića zbog njegove opozicione politike. Vučićevi najbliži saradnici su učestvovali u toj nečasnoj kampanji, proglašavali Ivanovića za neprijatelja Srbije i srpskog naroda. Zar to nije targetiranje čoveka čija je krivica to što nije stao uz Srpsku listu i SNS. Vučiću i njegovim saradnicima zamereno je i što su posle ubistva oplakivali Ivanovića kao najvećeg patriotu i prijatelja. Briga ministra policije za bezbednost predsednika Republike je, naravno, njegova obaveza. Ali Stefanovićev odnos prema Vučiću proizilazi i iz beskrajne, rekao bih sasvim opravdane, zahvalnosti jer je od potpunog anonimusa preko noći stigao na vrh piramide vlasti i moći.

MONITOR: Stefanović je presudio da Vučić nema pravo ni da se oglasi niti da odgovori na optužbe koje se protiv njega plasiraju preko medija.
RAKOVIĆ: To da li je i zašta neko kriv ili odgovoran kada je reč o jednom tako strašnom zločinu kakav je ubistvo Olivera Ivanovića utvrdiće istraga kojoj MUP Srbije na čelu sa ministrom Stefanovićem treba maksimalno da doprinese. Vučić i Stefanović su to javno obećali. Kao i oni, nadam se da će istraga rasvetliti pozadinu likvidacije Ivanovića.

MONITOR: Koliko je tabloidizacija potisnula profesionalizam u medijima Srbije?
RAKOVCIĆ: U savremenoj teoriji medija poznata je teza o tri „s” kao formuli za uspeh tabloida – senzacionalizam, seks i sport. Neki teoretičari dodaju i četvrto „s”– smrt. Tabloidizacija medija je posledica tabloidizacije društva u kojem se iz komercijalnih, ali i političkih interesa i motiva konstantno produciraju spektakli kombinovano sa ekskluzivnim ali i izmišljenim informacijama. Tabloidni profiteri svoj posao pravdaju udovoljavanjem želja, potreba i zahteva publike, što je notorna izmišljotina i zamena teze. Tabloidne televizije, štampa i portali u Srbiji i regionu svakako ne služe javnom interesu već interesu svojih vlasnika i njihovih političkih pokrovitelja i saveznika. U beskompromisnoj trci za što većom gledanošću i tiražima podilazi se najnižim porivima i (ne)ukusima protivno elementarnim etičkim i profesionalnim načelima. Srećom, ozbiljno, odgovorno profesionalno novinarstvo u Srbiji nije umrlo, mada mu ponestaje kiseonika.

MONITOR: Zašto na to što se dešava na medijskoj sceni rijetko reaguju intelektualci?
RAKOVIĆ: Ne ćute svi mada je pitanje na mestu. Posebno je žalosno ćutanje univerziteta, naučne, kulturne i umetničke zajednice. Ćutalo se i prvih godina Miloševićeve diktature, a onda su progovorili i oni od kojih se to baš i nije očekivalo. Žalosno je što su danas od kritičara režima glasniji nekadašnji Miloševići saigrači koji ponovo dobijaju uticajne i dobro plaćene funkcije. I kao da je sva njihova krivica iščilila 11. marta 2006. u Ševeningenu, zajedno sa životom njihovog gospodara.

MONITOR: Ko se i kako može suprotstaviti takvom i tolikom pritisku na objektivo, kritičko novinarstvo?
RAKOVIĆ: Ljudi s kičmom, hrabri, uporni i dosledni profesionalci u novinarstvu i društvu uopšte. Zajedno!

Zastrašivanje po Miloševićevoj recepturi

MONITOR: Prijetnjama je između ostalih izložen i predsjednik NUNS-a Slaviša Lekić. Kako su na prijetnje novinarima reagovali mediji u Srbiji?
RAKOVIĆ: U skladu sa očekivanjima i uređivačkim politikama. Mediji neskriveno naklonjeni vlasti takve napade najčešće prećute ili ih, još gore, i sami kreiraju optužbama da su Lekić i Janjić politički nastrojeni, da rade za opoziciju ili po diktatu iz inostranstva. Na meti tih prorežimskih medija su i drugi ugledni novinari – Antonela Riha, Draža Petrović, Teofil Pančić, Vukašin Obradović, Nedim Sejdinović, Tamara Skrozza, Dinko Gruhonjić… glumci Sergej i Branislav Trifunović i druge javne ličnosti. Cela ta atmosfera zastrašivanja proizvodi se po recepturi Miloševićeve tehnologije diskreditacije neistomišljenika.

Pravosuđe u službi vlasti

MONITOR: Kako teku istrage povodom nedavnih napada na novinare u Beogradu i o ubustvu Slavka Ćuruvije?
RAKOVIĆ: O beskonačno dugoj istrazi i procesuiranju ubistva Ćuruvije može se napisati cela biblioteka, a bojim se da smo daleko od poslednje knjige. Što se tiče skorijih napada na novinare, tu se ne može reći mnogo toga osim da istrage najčešće ne daju rezultate. Indikativan je slučaj napada na novinare na dan inauguracije predsednika Republike 31. maja 2017. Osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu novinara protiv huligana koji su naočigled hiljada građana izveštače pojedinih medija maltretirali i izgurali sa platoa ispred Narodne skupštine i tako onemogućili da rade svoj posao.Tužilaštvo je zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je bilo koje lice izvršilo krivična dela ,,ugrožavanje sigurnosti” ili ,,nasilničko ponašanje”, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, pa je naložilo policiji da pokrene prekršajne postupke. Pri tome gotovo komično zvuči obrazloženje da su nasilnici protiv kojih je podneta prijava zapravo pristojni građani koji su novinare zapravo uklonili da bih ih zaštitili od mogućeg nasilja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine su takvu odluku tužilaštva okarakterisali kao sramnu i ocenili da ona ,,predstavlja još jedan dokaz da pravosudni sistem u Srbiji ne radi u skladu sa pravom i pravdom već isključivo interesima vlasti i vladajućih stranaka”.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo