Povežite se sa nama

INTERVJU

SVETOZAR RAKOVIĆ, GENERALNI SEKRETAR NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE: Demijurg moći crta mete novinarima

Objavljeno prije

na

MONITOR: Potpredsjednik NUNS-a i glavni i odgovorni urednik Bete Dragan Janjić izložen je ovih dana napadima na društvenim mrežama čime mu je ugrožena bezbjednost. Da li je reagovao neko iz vlasti da ga zaštiti?
RAKOVIĆ: Vlast je na hajku protiv kolege Janjića do danas reagovala ćutanjem. To je ustaljen način da se ignorišu napadi na novinare i medije koji ne rade po diktatu ili očekivanjima vladajuće nomenklature Aleksandra Vučića. I obrnuto, najviši državni funkcioneri javno reaguju samo kada su mete napada novinari Pinka ili drugog medija bliskog vlasti. Pri tome se takvi napadi, ma koliko bili za osudu, maksimalno glorifikuju. Aktuelni režim je definitivno podelio medije i novinare na dve suprotstavljene strane, kao 90-ih u vreme vladavine Slobodana Miloševića. „Naši” i „njihovi”, „izdajnici” i „patriote”, „strani plaćenici” i „domaći rodoljubi”… odrednice su koje se ponovo koriste u javnom diskursu, posebno na društvenim mrežama putem kojih se vode orkestrirane kampanje, kao što je i ova protiv Dragana Janjića.

MONITOR: A iz opozicije?
RAKOVIĆ: Reagovale su zajedničkim saopštenjem opozicione stranke Pokret slobodnih građana, Narodna stranka, Levica Srbije, Pokret za preokret i kandidat za gradonačelnika Dragan Đilas. U saopštenju su ocenili da je ,,politika mržnje, koju promoviše i sprovodi aktuelni režim, potpuno izmakla kontroli”.

Lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac izrazio je zabrinutost zbog pretnji Draganu Janjiću i Slaviši Lekiću, opoziciji i svim ljudima koji se ne boje da javno iskažu stav. Ocenio je i da ,,Vučić nastavlja da ljudima crta mete i to samo nekoliko dana nakon ubistva čoveka od koga su na isti način pravili metu”.

Reagovao je i opozicioni pokret Dosta je bilo osudivši pretnje Janjiću i atmosferu verbalnog nasilja za koju najodgovornijim smatraju Aleksandra Vučića.

Reagovala je i građanska Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, ukazujući da su toj organizaciji i Janjiću pretnje upućene sa istih stranica na društvenim mrežama koje šire govor mržnje prema kritičarima vlasti. Inače, Inicijativa je Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nedavno podnela prijave protiv 17 osoba.

MONITOR: NUNS je saopštio da je za taj slučaj ,,saodgovoran” i Aleksandar Vučić.
RAKOVIĆ: NUNS je saopštio ono što je bilo evidentno. Predsednik Republike je lično saodgovoran za napade na kolegu Janjića zato što je na pres konferenciji povodom ubistva Olivera Ivanovića prozvao, između ostalih, i Dragana Janjića zbog njegovog komentara na Twiteru da je ubistvo Ivanovića politički motivisano. Usledila je šizofrena kampanja na društvenim mrežama, ređale su se najprimitivnije psovke i uvrede, poruke o proterivanju iz Srbije, ali i direktne pretnje smrću Janjiću.

Uveren sam da najveći broj tih anonimnih „patriota” ne zna ni sadržaj Janjićevog komentara, a kamoli nešto o njegovoj profesionalnoj novinarskoj karijeri. Učesnicima u takvim kampanjama mržnje i nije zadatak da razmišljaju već samo da izvršavaju naloge, i to ne besplatno.

MONITOR: Jesu li u pravu oni koji tvrde da je Vučić govor mržnje institucionalizovao kao odnos prema svima koji nisu dio režima?
RAKOVIĆ: Institucionalizacija govora mržnje očigledna je u svim najvažnijim oblastima i institucijama društva i države – od parlamenta, kako nacionalnog tako i lokalnih, preko medija, sve do kadrovanja i zapošljavanja.

U Narodnoj skupštini kultura dijaloga nikada nije bila posebno negovana, ali poslednjih godina poslanička retorika zaslužuje potpuno ignorisanje pristojnog građanina. Uobičajena protokolarna sentenca „uvaženi narodni poslanici” zvuči krajnje cinično i besmisleno kada odmah posle nje uslede salve uvreda, psovki i prostakluka koji se veoma retko mogu čuti i u najobičnijoj balkanskoj krčmi.

O medijima sam već nešto rekao, a dodao bih da razmera propagandističkog slugeranjstva pojedinih medija prevazilazi i nivo dostignut 90-ih. Hajke i progoni nestomišljenika i kritičara aktuelne vlasti postaju dominantna odrednica u(ne)ređivačke politike Pinka, Informera, Srpskog telegrafa, Studija B… Trovanje uma je odavno na delu, a o posledicama po zdravlje duha ovdašnje javnosti bojim se i da nagađam.

MONITOR: Kako je uspjelo predsjedniku Vučiću da postane kreator ambijenta u kome je utjerivanje straha u kosti novinarima podrazumijevajuća aktivnost?
RAKOVIĆ: Nadam se da nisu svi zaboravili Vučićevu političku karijeru iz 90-ih kada mu je crveno-crna koalicija (SPS & SRS) u atmosferi strahovlade poverila resor ministra informisanja. I s kakvom revnošću je cenzurisao medijski prostor. Ne mislite valjda da je iskusniji političar Vučić, promenivši stranku i neka strateška politička opredeljenja, zaboravio kako se kreira ambijent u kome je on sve – šef države i izvršne vlasti, demijurg sveopšte moći.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu funkcionera SNS-a Nebojše Stefanovića da dio opozicije i medija praktično crta ,,metu na čelu” predsjedniku Vučiću, pokušavajući da ga okrive za ubistvo Olivera Ivanovića?
RAKOVIĆ: Nije mi poznato da je ijedan medij ili političar optužio Vučića da je neposredni nalogodavac tog ubistva, ali mnogi jesu podsetili na prljavu kampanju vođenu protiv Olivera Ivanovića zbog njegove opozicione politike. Vučićevi najbliži saradnici su učestvovali u toj nečasnoj kampanji, proglašavali Ivanovića za neprijatelja Srbije i srpskog naroda. Zar to nije targetiranje čoveka čija je krivica to što nije stao uz Srpsku listu i SNS. Vučiću i njegovim saradnicima zamereno je i što su posle ubistva oplakivali Ivanovića kao najvećeg patriotu i prijatelja. Briga ministra policije za bezbednost predsednika Republike je, naravno, njegova obaveza. Ali Stefanovićev odnos prema Vučiću proizilazi i iz beskrajne, rekao bih sasvim opravdane, zahvalnosti jer je od potpunog anonimusa preko noći stigao na vrh piramide vlasti i moći.

MONITOR: Stefanović je presudio da Vučić nema pravo ni da se oglasi niti da odgovori na optužbe koje se protiv njega plasiraju preko medija.
RAKOVIĆ: To da li je i zašta neko kriv ili odgovoran kada je reč o jednom tako strašnom zločinu kakav je ubistvo Olivera Ivanovića utvrdiće istraga kojoj MUP Srbije na čelu sa ministrom Stefanovićem treba maksimalno da doprinese. Vučić i Stefanović su to javno obećali. Kao i oni, nadam se da će istraga rasvetliti pozadinu likvidacije Ivanovića.

MONITOR: Koliko je tabloidizacija potisnula profesionalizam u medijima Srbije?
RAKOVCIĆ: U savremenoj teoriji medija poznata je teza o tri „s” kao formuli za uspeh tabloida – senzacionalizam, seks i sport. Neki teoretičari dodaju i četvrto „s”– smrt. Tabloidizacija medija je posledica tabloidizacije društva u kojem se iz komercijalnih, ali i političkih interesa i motiva konstantno produciraju spektakli kombinovano sa ekskluzivnim ali i izmišljenim informacijama. Tabloidni profiteri svoj posao pravdaju udovoljavanjem želja, potreba i zahteva publike, što je notorna izmišljotina i zamena teze. Tabloidne televizije, štampa i portali u Srbiji i regionu svakako ne služe javnom interesu već interesu svojih vlasnika i njihovih političkih pokrovitelja i saveznika. U beskompromisnoj trci za što većom gledanošću i tiražima podilazi se najnižim porivima i (ne)ukusima protivno elementarnim etičkim i profesionalnim načelima. Srećom, ozbiljno, odgovorno profesionalno novinarstvo u Srbiji nije umrlo, mada mu ponestaje kiseonika.

MONITOR: Zašto na to što se dešava na medijskoj sceni rijetko reaguju intelektualci?
RAKOVIĆ: Ne ćute svi mada je pitanje na mestu. Posebno je žalosno ćutanje univerziteta, naučne, kulturne i umetničke zajednice. Ćutalo se i prvih godina Miloševićeve diktature, a onda su progovorili i oni od kojih se to baš i nije očekivalo. Žalosno je što su danas od kritičara režima glasniji nekadašnji Miloševići saigrači koji ponovo dobijaju uticajne i dobro plaćene funkcije. I kao da je sva njihova krivica iščilila 11. marta 2006. u Ševeningenu, zajedno sa životom njihovog gospodara.

MONITOR: Ko se i kako može suprotstaviti takvom i tolikom pritisku na objektivo, kritičko novinarstvo?
RAKOVIĆ: Ljudi s kičmom, hrabri, uporni i dosledni profesionalci u novinarstvu i društvu uopšte. Zajedno!

Zastrašivanje po Miloševićevoj recepturi

MONITOR: Prijetnjama je između ostalih izložen i predsjednik NUNS-a Slaviša Lekić. Kako su na prijetnje novinarima reagovali mediji u Srbiji?
RAKOVIĆ: U skladu sa očekivanjima i uređivačkim politikama. Mediji neskriveno naklonjeni vlasti takve napade najčešće prećute ili ih, još gore, i sami kreiraju optužbama da su Lekić i Janjić politički nastrojeni, da rade za opoziciju ili po diktatu iz inostranstva. Na meti tih prorežimskih medija su i drugi ugledni novinari – Antonela Riha, Draža Petrović, Teofil Pančić, Vukašin Obradović, Nedim Sejdinović, Tamara Skrozza, Dinko Gruhonjić… glumci Sergej i Branislav Trifunović i druge javne ličnosti. Cela ta atmosfera zastrašivanja proizvodi se po recepturi Miloševićeve tehnologije diskreditacije neistomišljenika.

Pravosuđe u službi vlasti

MONITOR: Kako teku istrage povodom nedavnih napada na novinare u Beogradu i o ubustvu Slavka Ćuruvije?
RAKOVIĆ: O beskonačno dugoj istrazi i procesuiranju ubistva Ćuruvije može se napisati cela biblioteka, a bojim se da smo daleko od poslednje knjige. Što se tiče skorijih napada na novinare, tu se ne može reći mnogo toga osim da istrage najčešće ne daju rezultate. Indikativan je slučaj napada na novinare na dan inauguracije predsednika Republike 31. maja 2017. Osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu novinara protiv huligana koji su naočigled hiljada građana izveštače pojedinih medija maltretirali i izgurali sa platoa ispred Narodne skupštine i tako onemogućili da rade svoj posao.Tužilaštvo je zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je bilo koje lice izvršilo krivična dela ,,ugrožavanje sigurnosti” ili ,,nasilničko ponašanje”, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, pa je naložilo policiji da pokrene prekršajne postupke. Pri tome gotovo komično zvuči obrazloženje da su nasilnici protiv kojih je podneta prijava zapravo pristojni građani koji su novinare zapravo uklonili da bih ih zaštitili od mogućeg nasilja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine su takvu odluku tužilaštva okarakterisali kao sramnu i ocenili da ona ,,predstavlja još jedan dokaz da pravosudni sistem u Srbiji ne radi u skladu sa pravom i pravdom već isključivo interesima vlasti i vladajućih stranaka”.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo