Povežite se sa nama

INTERVJU

SVETOZAR RAKOVIĆ, GENERALNI SEKRETAR NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE: Demijurg moći crta mete novinarima

Objavljeno prije

na

MONITOR: Potpredsjednik NUNS-a i glavni i odgovorni urednik Bete Dragan Janjić izložen je ovih dana napadima na društvenim mrežama čime mu je ugrožena bezbjednost. Da li je reagovao neko iz vlasti da ga zaštiti?
RAKOVIĆ: Vlast je na hajku protiv kolege Janjića do danas reagovala ćutanjem. To je ustaljen način da se ignorišu napadi na novinare i medije koji ne rade po diktatu ili očekivanjima vladajuće nomenklature Aleksandra Vučića. I obrnuto, najviši državni funkcioneri javno reaguju samo kada su mete napada novinari Pinka ili drugog medija bliskog vlasti. Pri tome se takvi napadi, ma koliko bili za osudu, maksimalno glorifikuju. Aktuelni režim je definitivno podelio medije i novinare na dve suprotstavljene strane, kao 90-ih u vreme vladavine Slobodana Miloševića. „Naši” i „njihovi”, „izdajnici” i „patriote”, „strani plaćenici” i „domaći rodoljubi”… odrednice su koje se ponovo koriste u javnom diskursu, posebno na društvenim mrežama putem kojih se vode orkestrirane kampanje, kao što je i ova protiv Dragana Janjića.

MONITOR: A iz opozicije?
RAKOVIĆ: Reagovale su zajedničkim saopštenjem opozicione stranke Pokret slobodnih građana, Narodna stranka, Levica Srbije, Pokret za preokret i kandidat za gradonačelnika Dragan Đilas. U saopštenju su ocenili da je ,,politika mržnje, koju promoviše i sprovodi aktuelni režim, potpuno izmakla kontroli”.

Lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac izrazio je zabrinutost zbog pretnji Draganu Janjiću i Slaviši Lekiću, opoziciji i svim ljudima koji se ne boje da javno iskažu stav. Ocenio je i da ,,Vučić nastavlja da ljudima crta mete i to samo nekoliko dana nakon ubistva čoveka od koga su na isti način pravili metu”.

Reagovao je i opozicioni pokret Dosta je bilo osudivši pretnje Janjiću i atmosferu verbalnog nasilja za koju najodgovornijim smatraju Aleksandra Vučića.

Reagovala je i građanska Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, ukazujući da su toj organizaciji i Janjiću pretnje upućene sa istih stranica na društvenim mrežama koje šire govor mržnje prema kritičarima vlasti. Inače, Inicijativa je Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal nedavno podnela prijave protiv 17 osoba.

MONITOR: NUNS je saopštio da je za taj slučaj ,,saodgovoran” i Aleksandar Vučić.
RAKOVIĆ: NUNS je saopštio ono što je bilo evidentno. Predsednik Republike je lično saodgovoran za napade na kolegu Janjića zato što je na pres konferenciji povodom ubistva Olivera Ivanovića prozvao, između ostalih, i Dragana Janjića zbog njegovog komentara na Twiteru da je ubistvo Ivanovića politički motivisano. Usledila je šizofrena kampanja na društvenim mrežama, ređale su se najprimitivnije psovke i uvrede, poruke o proterivanju iz Srbije, ali i direktne pretnje smrću Janjiću.

Uveren sam da najveći broj tih anonimnih „patriota” ne zna ni sadržaj Janjićevog komentara, a kamoli nešto o njegovoj profesionalnoj novinarskoj karijeri. Učesnicima u takvim kampanjama mržnje i nije zadatak da razmišljaju već samo da izvršavaju naloge, i to ne besplatno.

MONITOR: Jesu li u pravu oni koji tvrde da je Vučić govor mržnje institucionalizovao kao odnos prema svima koji nisu dio režima?
RAKOVIĆ: Institucionalizacija govora mržnje očigledna je u svim najvažnijim oblastima i institucijama društva i države – od parlamenta, kako nacionalnog tako i lokalnih, preko medija, sve do kadrovanja i zapošljavanja.

U Narodnoj skupštini kultura dijaloga nikada nije bila posebno negovana, ali poslednjih godina poslanička retorika zaslužuje potpuno ignorisanje pristojnog građanina. Uobičajena protokolarna sentenca „uvaženi narodni poslanici” zvuči krajnje cinično i besmisleno kada odmah posle nje uslede salve uvreda, psovki i prostakluka koji se veoma retko mogu čuti i u najobičnijoj balkanskoj krčmi.

O medijima sam već nešto rekao, a dodao bih da razmera propagandističkog slugeranjstva pojedinih medija prevazilazi i nivo dostignut 90-ih. Hajke i progoni nestomišljenika i kritičara aktuelne vlasti postaju dominantna odrednica u(ne)ređivačke politike Pinka, Informera, Srpskog telegrafa, Studija B… Trovanje uma je odavno na delu, a o posledicama po zdravlje duha ovdašnje javnosti bojim se i da nagađam.

MONITOR: Kako je uspjelo predsjedniku Vučiću da postane kreator ambijenta u kome je utjerivanje straha u kosti novinarima podrazumijevajuća aktivnost?
RAKOVIĆ: Nadam se da nisu svi zaboravili Vučićevu političku karijeru iz 90-ih kada mu je crveno-crna koalicija (SPS & SRS) u atmosferi strahovlade poverila resor ministra informisanja. I s kakvom revnošću je cenzurisao medijski prostor. Ne mislite valjda da je iskusniji političar Vučić, promenivši stranku i neka strateška politička opredeljenja, zaboravio kako se kreira ambijent u kome je on sve – šef države i izvršne vlasti, demijurg sveopšte moći.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu funkcionera SNS-a Nebojše Stefanovića da dio opozicije i medija praktično crta ,,metu na čelu” predsjedniku Vučiću, pokušavajući da ga okrive za ubistvo Olivera Ivanovića?
RAKOVIĆ: Nije mi poznato da je ijedan medij ili političar optužio Vučića da je neposredni nalogodavac tog ubistva, ali mnogi jesu podsetili na prljavu kampanju vođenu protiv Olivera Ivanovića zbog njegove opozicione politike. Vučićevi najbliži saradnici su učestvovali u toj nečasnoj kampanji, proglašavali Ivanovića za neprijatelja Srbije i srpskog naroda. Zar to nije targetiranje čoveka čija je krivica to što nije stao uz Srpsku listu i SNS. Vučiću i njegovim saradnicima zamereno je i što su posle ubistva oplakivali Ivanovića kao najvećeg patriotu i prijatelja. Briga ministra policije za bezbednost predsednika Republike je, naravno, njegova obaveza. Ali Stefanovićev odnos prema Vučiću proizilazi i iz beskrajne, rekao bih sasvim opravdane, zahvalnosti jer je od potpunog anonimusa preko noći stigao na vrh piramide vlasti i moći.

MONITOR: Stefanović je presudio da Vučić nema pravo ni da se oglasi niti da odgovori na optužbe koje se protiv njega plasiraju preko medija.
RAKOVIĆ: To da li je i zašta neko kriv ili odgovoran kada je reč o jednom tako strašnom zločinu kakav je ubistvo Olivera Ivanovića utvrdiće istraga kojoj MUP Srbije na čelu sa ministrom Stefanovićem treba maksimalno da doprinese. Vučić i Stefanović su to javno obećali. Kao i oni, nadam se da će istraga rasvetliti pozadinu likvidacije Ivanovića.

MONITOR: Koliko je tabloidizacija potisnula profesionalizam u medijima Srbije?
RAKOVCIĆ: U savremenoj teoriji medija poznata je teza o tri „s” kao formuli za uspeh tabloida – senzacionalizam, seks i sport. Neki teoretičari dodaju i četvrto „s”– smrt. Tabloidizacija medija je posledica tabloidizacije društva u kojem se iz komercijalnih, ali i političkih interesa i motiva konstantno produciraju spektakli kombinovano sa ekskluzivnim ali i izmišljenim informacijama. Tabloidni profiteri svoj posao pravdaju udovoljavanjem želja, potreba i zahteva publike, što je notorna izmišljotina i zamena teze. Tabloidne televizije, štampa i portali u Srbiji i regionu svakako ne služe javnom interesu već interesu svojih vlasnika i njihovih političkih pokrovitelja i saveznika. U beskompromisnoj trci za što većom gledanošću i tiražima podilazi se najnižim porivima i (ne)ukusima protivno elementarnim etičkim i profesionalnim načelima. Srećom, ozbiljno, odgovorno profesionalno novinarstvo u Srbiji nije umrlo, mada mu ponestaje kiseonika.

MONITOR: Zašto na to što se dešava na medijskoj sceni rijetko reaguju intelektualci?
RAKOVIĆ: Ne ćute svi mada je pitanje na mestu. Posebno je žalosno ćutanje univerziteta, naučne, kulturne i umetničke zajednice. Ćutalo se i prvih godina Miloševićeve diktature, a onda su progovorili i oni od kojih se to baš i nije očekivalo. Žalosno je što su danas od kritičara režima glasniji nekadašnji Miloševići saigrači koji ponovo dobijaju uticajne i dobro plaćene funkcije. I kao da je sva njihova krivica iščilila 11. marta 2006. u Ševeningenu, zajedno sa životom njihovog gospodara.

MONITOR: Ko se i kako može suprotstaviti takvom i tolikom pritisku na objektivo, kritičko novinarstvo?
RAKOVIĆ: Ljudi s kičmom, hrabri, uporni i dosledni profesionalci u novinarstvu i društvu uopšte. Zajedno!

Zastrašivanje po Miloševićevoj recepturi

MONITOR: Prijetnjama je između ostalih izložen i predsjednik NUNS-a Slaviša Lekić. Kako su na prijetnje novinarima reagovali mediji u Srbiji?
RAKOVIĆ: U skladu sa očekivanjima i uređivačkim politikama. Mediji neskriveno naklonjeni vlasti takve napade najčešće prećute ili ih, još gore, i sami kreiraju optužbama da su Lekić i Janjić politički nastrojeni, da rade za opoziciju ili po diktatu iz inostranstva. Na meti tih prorežimskih medija su i drugi ugledni novinari – Antonela Riha, Draža Petrović, Teofil Pančić, Vukašin Obradović, Nedim Sejdinović, Tamara Skrozza, Dinko Gruhonjić… glumci Sergej i Branislav Trifunović i druge javne ličnosti. Cela ta atmosfera zastrašivanja proizvodi se po recepturi Miloševićeve tehnologije diskreditacije neistomišljenika.

Pravosuđe u službi vlasti

MONITOR: Kako teku istrage povodom nedavnih napada na novinare u Beogradu i o ubustvu Slavka Ćuruvije?
RAKOVIĆ: O beskonačno dugoj istrazi i procesuiranju ubistva Ćuruvije može se napisati cela biblioteka, a bojim se da smo daleko od poslednje knjige. Što se tiče skorijih napada na novinare, tu se ne može reći mnogo toga osim da istrage najčešće ne daju rezultate. Indikativan je slučaj napada na novinare na dan inauguracije predsednika Republike 31. maja 2017. Osnovno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu novinara protiv huligana koji su naočigled hiljada građana izveštače pojedinih medija maltretirali i izgurali sa platoa ispred Narodne skupštine i tako onemogućili da rade svoj posao.Tužilaštvo je zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je bilo koje lice izvršilo krivična dela ,,ugrožavanje sigurnosti” ili ,,nasilničko ponašanje”, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, pa je naložilo policiji da pokrene prekršajne postupke. Pri tome gotovo komično zvuči obrazloženje da su nasilnici protiv kojih je podneta prijava zapravo pristojni građani koji su novinare zapravo uklonili da bih ih zaštitili od mogućeg nasilja.

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine su takvu odluku tužilaštva okarakterisali kao sramnu i ocenili da ona ,,predstavlja još jedan dokaz da pravosudni sistem u Srbiji ne radi u skladu sa pravom i pravdom već isključivo interesima vlasti i vladajućih stranaka”.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SRĐAN PERIĆ, ORGANIZACIJA KOD: Samo bjesomučna borba za moć

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izdijeljena, posvađana i bez jasne ideje kako pokrenuti temeljne reforme, i korak dalje, kako izvući zemlju recimo iz problema da naše stanovništvo stari, da ulazimo u zonu bijele kuge, da postajemo odredište nekvalifikovane i niskoplaćene radne snage… nova većina razumije da je glavni problem odgovor na pitanje ko će biti ,,DPS poslije DPS-a”.

 

MONITOR:  Demokratski front najavio je bojkot parlamenta i svih Vladinih zakona, ukoliko u Vladu  ne uđe lider DF-a Andrija Mandić. Kako vidite taj zahtjev?

PERIĆ: Ukoliko nova vlast želi da bude operativna, ona mora pronaći put uzajamnog uvažavanja. Niti je uvažavanje da nekoga unaprijed proglasite nepoželjnim za ministarske pozicije bez obzira na procenat koji osvoji na izborima, niti je od onog ko osvoji najviše glasova u novoj vlasti korektno da insistiranjem nametanja svojih političkih ciljeva doslovno uništava subjekt koji treba da obezbijedi većinu. Da ne govorimo koje su refleksije takve pozicije na cijelu zajednicu. U tom kontekstu valja demistifikovati određenje u odnosu na državu. Ako uzmemo jednu od najneutralnijih definicija da je država skup procedura koji nam omogućava da funkcionišemo kao zajednica, onda svi treba da prihvate da će poštovati te procedure i da će činiti što i koliko mogu da se društvo nepoštovanjem tih procedura ne bi dezintegrisalo. Bez toga je doslovno nemoguće, ne samo formirati djelotvornu većinu, već i funkcionisati uopšte.

Nama fali plan i dogovor na mnogim poljima, a posebno u politici. Političari bi trebalo da rješavaju probleme, da razumiju značaj kompromisa i da podnose odgovornost. Nažalost, ovo ostaje samo lijepa želja – u praksi je to bjesomučna borba za moć uz pomoć koje onda želite da raspolažete resursima svih nas.

Sve političke partije rasporedile su  svoje ljude u javnim preduzećima na čelnim pozicijama i ,,po dubini” uveliko kadriraju. Tu vidimo da onamo gdje imaju zajedničke interese partije se bez većih problema dogovaraju – bez obzira da li je to u interesu građana ili ne. Razumijem da mnogi ljudi zbog političke pripadnosti nisu mogli da se zaposle i/ili napreduju, ali taj problem se mora rješavati time što će se prvo procesuirati svi oni koji su radili nezakonito u prethodnom periodu i tako što ćete kadrirati najkvalitetnije, a ne ,,najzaslužnije” ljude.

MONITOR: Da li pregovori parlamentarne većine vode izborima ili će se nastaviti sa krizama, uslovljavanjima i pregovorima?

PERIĆ: Nije bilo teško predvidjeti da će se tokom pregovora nastaviti uzajamne optužbe unutar vlasti. Činjenica je da svaka od koalicija ima svoj ucjenjivački kapital, ali bojim se da će stalnim naglašavanjem te pozicije građani postajati taoci te političke realnosti. Ko će biti vještiji, a čija će procjena biti loša je nešto što razumijem da zanima stranke, ali šta to znači iz perspektive propuštanja prilike realizacije suštinskih promjena koju su sami akteri nazvali istorijskom i koja zaista ima taj potencijal?

Da li su razjašnjenje ovog rebusa izbori? Oni jesu opcija, ali ne vjerujem da je ijedan subjekt spreman za njih, a još manje da je siguran da bi mogao da politički kapitalizuje to što bi ih izazvao – tako da ne očekujem izbore u najmanje narednih pola godine.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 15. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

STAŠA ZAJOVIĆ, KOORDINATORKA ŽENA U CRNOM: Moramo pogledati lice prošlosti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Srbiji nikada nije postojao konsenzus oko odgovornosti za rat i ratne zločine ni na nivou države ni na nivou društva, pa čak ni civilnog društva. To je, za mene, zagrljaj smrti u ovoj zemlji

 

MONITOR: Prošlo je trideset godina od osnivanja Žena u crnom. Šta je urađeno, u čemu se uspjelo, a u čemu nije?

ZAJOVIĆ: Najvažnija je činjenica da smo mi dosledne i istrajne, da se nismo prilagođavale nikakvim projektnim ni nacionalnim zahtjevima, nikakvim konsenzusima niti modama – nego smo se prilagođavale našim moralnim, etičkim i političkim  principima. Pada mi na pamet Atena Atanasiu, naučnica koja nas je proučavala i koja kaže da je hrabrost istrajnost i odlučnost, bez obzira na neizvesnosti, bez obzira na rizike i često veoma visok stupanj straha. To je jedno opstajanje bez oslonca, bez oslonaca na neke poznate modele. Imale smo puno uzora, ali mi smo se kretale, kako kaže Hana Arent, „bez gelendera“. Imale smo prethodnice, iz NOB-a, ali i iz globalnog, antifašističkog i antimilitarističkog pokreta. Mi smo ipak smatrale da bi trebalo da napravimo svoje prakse i da se u našim teorijama oslanjamo na kontekst koji nas okružuje. Da sve što radimo izranja iz tog konteksta u kojem živimo. Naravno da pozajmljujemo znanja.

Imale smo preko 2500 uličnih akcija, bez obzira na užasne probleme koji su najviše proizlazili iz toga što smo se fokusirale i nikada nismo odustale od pitanja odgovornosti za rat i ratne zločine 90-ih. Otuda svi naši najveći problemi. Proizvele smo potpuno nove prakse jer u vezi sa tranzicionom pravdom nismo imale nikakve modele. To su prakse koje zagovaraju feministički pristup pravdi, kao što je posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime. To je potpuno nova vrsta politike. Zahvaljući tim praksama i doslednosti, mi smo mogle da okupimo žene žrtve iz svih zemalja bivše Jugoslavije u Ženski sud. Mislim da neću biti pretenciozna ako kažem da to nije niko drugi uspeo, jer su one iz zajednice žrtava tražile da mi kontrolišemo taj proces. To nije bilo zato što smo mi visokoprofesionalne, već zbog izgrađenog ogromnog povjerenja. Šest godina smo stajale na Trgu republike tokom ratova.To je nova paradigma mirovnog prisustva u javnosti na Trgu koji je simbol najgorih nacionalističkih narativa, a ti ga preokrećeš u mesto saosećanja sa onima koji su proglašeni nepodobnima, neprijateljima, sa onima koji su subverzivni. To su žrtve različitih etničkih predznaka. Mi smo i u takvim okolnostima napravile pluralitet javnosti, regovale smo ne samo na kontekst zla već smo i proizvodile jednu drugačiju javnost. To smo radile zajedno sa umetničkim kolektivima, stvarajući subverzivno sećanje, subverzivno pamćenje, dugačiju memoralizaciju. I kako kažu u grupi Škart „One su pokretne uznemiriteljke“. To je odluka da neprekidno uznemiravaš kako državu tako i društvo i da podsećaš da je grad Beograd odavno prestao da bude grad. Mi ih ometamo u mitomaniji, u kontroli nad nacionalnim telima. Ovaj grad i ova zemlja samo žele da kontrolišu nacionalna tela i mi smo im na Trgu republike to oduzele. I kako kaže meni blizak teoretičar Malford: grad je samo organ pamćenja. A grad koji to briše i negira, to nije grad to je samo konglomerat zgrada i fizičkih bića. Uglavnom su to tela nacije.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 15. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVANA MARINIĆ KRAGIĆ, REDITELJKA: Pravo na ljubav

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kako će neko živjeti svoj život je isključivo osobna odluka, bez uplitanja politike u privatnost, nametanja ili lažnog moraliziranja

 

Film Nun of your business u režiji Ivane Marinić Kragić dobio je nagradu Maslačak za najbolji film u regionalnoj selekciji na nedavno završenom Underhillfestu. Ivana Marinić Kragić je takođe koscenaristkinja, direktorica fotografije i producentkinja projekta Nun of Your Business. Film je prikazan u okviru programa U fokusu, a rediteljka je bila gošća festivala. Podgorička publika je bila veoma zainteresovana da pogleda film o životnoj priči dvije časne sestre koje su se upoznale u samostanu i zaljubile. Nakon što su zajedno donijele najtežu odluku u životu, jedna za drugom odlaze iz samostana u kojem su u izolaciji proživjele godine ne uvijek idiličnog života.

MONITOR:  Kakvo iskustvo nosite iz Podgorice i UnderhillFesta i koliko Vam je prijalo da budete na festivalu koji se održava uživo, pred publikom i gostima – autorima filma, jer smo svjedoci sve većeg broja online festivala zbog pandemije i to u cijelom svijetu?

MARINIĆ KRAGIĆ: Imam same riječi hvale. Za mene gostovanje na UnderhillFestu ove godine je ujedno bio i moji prvi izlet u Crnu Goru. Divno iskustvo, čemu je prvenstveno zaslužan i odličan tim UnderhillFest-a koji se maksimalno potrudio na gostoprimstvu. S druge strane bila mi je velika čast sudjelovati sa svojim filmom u programu vrlo zanimljive i kvalitetne selekcije filmova. Iskreno se veselim idućem susretu.

MONITOR: Žiri 12. UnderhillFesta je bio jednoglasan i istakao da inovativnim, svježim i modernim rediteljskim postupkom, sve vrijeme publiku milujete i nježno navodite na smijeh tamo gdje je u pitanju najdublja emotivna drama kroz koju su junakinje prolazile zajedno sa Vama.

MARINIĆ KRAGIĆ: Lijep je osjećaj kad dobiješ priznanje struke za svog dugogodišnji rad, a pogotovo kad se to dogodi na festivalu kao što je UnderhillFest. Sjećam se svoje prve nagrade koja je došla od publike na ZagrebDox Festivalu u listopadu 2020, gdje je film ujedno imao i svoju svjetsku premijeru. Bila sam jako napeta, nisam bila sigurna kako će publika prihvatiti film, a najmanje sam se nadala nagradi. Nakon premijerne projekcije uzbuđenje je bilo toliko intenzivno da mi je trebalo tri dana da dođem k sebi.

MONITOR: U filmu “Nun of Your Business” pratimo priču o časnim sestrama i njihovoj potrazi za Bogom, kroz koju one pronalaze ljubav i jedna drugu. Kako i kada ste čuli za njihovu priču i kako ste upoznali Maritu i Fani?

MARINIĆ KRAGIĆ: Tijekom jednog ljetovanja na Korčuli upoznala sam Maritu. Bile smo igrom slučaju u istom društvu. Toga dana sam se pobliže i upoznala s njezinom pričom, pa iako me priča instant zaintrigirala, prošlo je godinu dana kada sam se usudila pitati o mogućnosti snimanja filma. Marita je bila dosta otvorena prema mojoj ideji, ali ni ona ni Fani nisu još bile spremne izaći u javnost sa punim identitetima. Od izlaska iz samostana i outanja obiteljima prošlo je malo vremena, stoga im je trebalo da se prilagode novim okolnostima. Kako je taj proces u njima sazrijevao tako je i odluka da priču podijele s drugima ojačala.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 15. oktobra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo