Počela je sezona odlaska grlom u jagode. Sad će sve biti bolje. Pravila bih neki kolač sa jagodama samo nemam jagode, a iskreno, kad ih vidim na pijaci plašim se da mi se neka ne otme iz ruke i odgrize mi prst koliko izgledaju radioaktivno. Koješta! (Koješta – reč u srpskom jeziku koja je dovoljna da otkači mnogobrojne gluposti od ideje da imaju neki tajni smisao). Možda sam samo htela da ubijem vreme. Nešto razmišljam – kaže se ,,ubijati vreme”, ,,ubiti dan”. Kakvi smo mi to ljudi! A posle nam đavo kriv kad shvatimo koliko ga je malo ostalo.

Na putu do pijace, srećem trubače i komšinicu koja se oduševila, toliko, da mislim da joj je Bregović nešto u rodu. A i ti trubači, pa ko će da im da pare u devet sati ujutru, pošten svet spava, ostali su u crkvi. Zna se ko kosi, a koga boli klinac za ovog što kosi.

Privuče mi pažnju: „Lepe su vam ove šumske jagode, al’ preskupe su”. U tom trenutku sam se zapitala da li manje volim pihtije ili vojvođanski naglasak, jer neki smo deo ,,plemena”, a neki su, eto, rođeni Vojvođani. Zaboga, razmišljam, jedno od najlepših postojanja je postojanje šumske jagode. „Gospođo, ja bih rado platila ove šumske jagode za vas, ali da vadite jednu po jednu u svoju kanticu.” Pomislih, sad kad se naljuti! A onda se setim da kad se Vojvođani naljute oni stanu u red, plate svoje redovne račune, a prigovore zapišu u knjigu žalbi. Latinicom! Eventualno te prebiju ako nisi gej. Nego, ako vam život da limun znači da ste kasno bili na pijaci i da su se jagode prodale.

Pamtim kad mi je baba, pre trideset godina, ubrala jagodu, blago je protresla da spadne blato, promuljala je po potoku pored bašte i dala mi da jedem. Ovo sad je proseravanje. Mi smo jeli zdravu hranu i pre nego što su izmislili zdravu hranu. I još kažu da zalogaj treba žvakati dvadeset i šest puta, pa brate, dok pojedeš nešto, možeš preć’ Crnu Goru četiri puta i dobiti nobela za hemiju… I evo, jedem drugu jagodu. Nisam je uzela od druga, jagoda je druga po redu. Nije jagoda ništa mom drugu po redu nego… Znate šta?! Zaboravite! Ako volim jagode ima da vrištim: “Jagodeeeee, volim vas!”, ako volim pesmu ima da je pevam i vrištim na sav glas. Treba da smo glasni i da pričamo o stvarima koje volimo, ali je problem što smo najglasniji kad mrzimo.

,,Poslednjim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana uvedena je obaveza plaćanja doprinosa i poreza za šumske plodove, gljive i lekovito bilje od 58 procenata”. To, Vučiću, care! Trpaj do 100 odsto podrške!

Svejedno, kao devojčica sam ih sanjala, nikako ih dočekati, a sad dolaze sve brže i brže. Jagode.

P. S. Onaj savršeni puding od vanile sa šumskim jagodama, što sam napravila danas, doveo me je do zaključka da ne volim puding od vanile.

Nataša ANDRIĆ