Povežite se sa nama

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, POLITIČARKA I SOCIOLOG IZ BEOGRADA: Srbiju je progutala Vučićeva vlast

Objavljeno prije

na

MONITOR: Prošle nedjelje premijerka Ana Brnabić predstavila je rezultate prvih stotinu dana Vlade Srbije. Kako ocjenjujete njen rad?
PEŠIĆ: Po mom mišljenju to je lažna tema, jer premijerka Brnabić nije formirala svoju vladu, nego je nasledila Vučićevu. Po njegovoj direktivi je dodat jedan ministar za ekologiju da se učini SPS-u, koalicionom partneru, da dobije dva ministra više. A druge promene u Vladi se svode na to što su dva ministra promenila ministarstva, opet ne po njenoj volji. Ona ne vodi Vladu, nema svoju politiku ni samostalnost, nego Vladu vodi i dalje Vučić. Ana Brnabić se doživljava kao „fikus”, jer je na to mesto stigla voljom Vučića. Kad se Vučić prebacio na mesto Predsednika Republike, otvoreni su rasgovori sa strankama oko Vlade, a tokom tih razgovora ona uopšte nije bila ni pomenuta. Vučić je odlučio da nju postavi na to mesto. Sada on i kao Predsednik Republike kontroliše Vladu, a preko većine u Skupštini koja pripada njegovoj stranci kontroliše i parlament i sve ostale institucije. U ovakvom kontekstu ona ništa nije ni radila, nije ni trebalo da radi. Odlazila je na nekoliko službenih putovanja, a za tih tobože njenih 100 dana Vlade ništa nije preduzela. Nije bilo nikakvih reformi nije bilo ni novih inicijativa, nego se raspravljalo u Skupštini oko nekoliko zakona koji su ranije bili pripremljeni: o vojsci, BIA i obrazovanju. Ti zakoni su prilično skandalozni, a i rasprava o njima je bila incidentna, jer je predsednica Skupštine maltretirala predstavnike opozicije. Ona je poslanike opozicije tretirala tako što im nije dozvolila da učestvuju u raspravi i nekolicinu poslanika je kaznila izbacivanjem sa sednica Skupštine. Ti zakoni predstavljaju ogromnu koncetraciju moći, jer su ministrima data velika ovlašćenja, što u prevodu znači da se moć u totalu predaje jednom čoveku – Aleksandru Vučiću.

MONITOR: Na tribini „Javni sektor – crna rupa Srbije”, održanoj prije nekoliko dana u Užicu, konstatovano je da u javnom sektoru rukovode partijski i nekompetentni kadrovi, vlada korupcija i Srbija postaje neprijateljska država prema svojim građanima. Vaš komentar?
PEŠIĆ: Slažem se sa izvodom koji ste naveli iz te rasprave, i to što ste citirali je izgovorila naša poznata pravnica i političarka Vesna Rakić Vodinelić. Ona potiče iz Građanskog saveza Srbije, stranke koju sam ja vodila i koja je jedina bila građanska i antiratna. U javnom sektoru nije bilo nikakvih reformi, naprotiv, situacija se tu pogoršava. Što je najgore, javni sektor se širi i na njemu se zasniva moć sadašnjeg političkog vrha u Srbiji. Svi direktori i rukovodioci postavljaju se isključivo po partijskoj liniji i Vučićevoj volji, javni sektor služi za zapošljavanje nekompetentnih kadrova SNS-a. Tako je i sa administracijom i ostalim državnim službama. Srbija je postala neprijateljska prema građanima zato što i preduzeća i državni organi gube kapacitet da obavljaju poslove i projekte u interesu građana, nego služe sami sebi, masovnoj korupciji i održavanju nedemokratske autoritarne vlasti. EPS kao najaveće javno preduzeće je podbacilo upravo zbog lošeg rada i hiljada nepotrebno zaposlenih partijskih kadrova, preko kojih se skupljaju „kapilarni glasovi” za Vučića, što se u teoriji naziva političkim klijentelizmom. Umesto da rast bude oko tri posto, upravo zbog ovakvog vođenja države rast će jedva dostići dva posto i najniži je u ovom delu Evrope. Po ovim parametrima Srbija zaostaje čak i okviru Zapadnog Balkana i tu se nalazi na poslednjem mestu, ne znam, možda je po nekom indikatoru samo Albanija iza Srbije.

MONITOR: Slažete li se sa tvrdnjama političkih analitičara da je Vučić i predsjednik, i premijer, i ministar, i direktor… koji je uništio sve nezavisne mehanizme za kontrolu vlasti, a građani Srbije postali taoci njegove autokratske vladavine?
PEŠIĆ: Nažalost, to je tačno. Srbija je opet u velikoj regresiji. Mi danas u Srbiji imamo čistu autokratiju u obliku lične vlasti i jedne grupe oko Vučića koji uživaju materijalne i svake druge privilegije. Oni ne odgovaraju ni za šta i kad su uhvaćeni sa rukama u medu to jest kad krše zakone. Kad je u pitanju ta klika i kad su pitanju njeni pripadnici, tužilaštvo i policija su mrtvi. Oni ne mogu biti kažnjeni, čak ni ispitani od strane organa javne vlasti i ne stižu do suda. Kad je ministar vojni Aleksandar Vulin uhvaćen da ne može da opravda odakle mu novac za kupovinu stana i kad izjavi da mu je novac pozajmila ženina tetka iz Kanade i kad novinari utvrde da nema tragova da je taj novac iz Kanade stigao u zemlju, Vučić ode na televiziju i izjavi „Vulin ništa nije ukrao” – i eto, pojeo vuk magarca. Institucije ne mrdaju kad su povlašćeni u pitanju, iz čega lako možete zaključiti i kakvo je stanje u pravosuđu. Pa, ipak, u današnje vreme teško je sakriti takve stvari. Imamo nekoliko organizacija za istraživačko novinarstvo koje otkrivaju malverzacije ove povlašćene grupe (privilegije se ne svode samo na njih nego se šire do lokalnih bosova). Rezultati njihovih istraživanja šire se preko društvenih mreža i nekoliko nezavisnih listova (Vreme, NIN, Danas, TV N1 i nekoliko portala), ali do šire javnosti ne stižu. Naravno da se ovakve nezavisne grupe, baš kao i oslabljena opozicija i noviji građanski pokreti, smatraju neprijateljima i izdajnicima kojima rad i život nije ni malo lak. Sloboda izražavanja je drastično ograničena i svedena na marginu. Glavni mediji koji stižu do svih građana su pod strogom kontrolom i na njima Vučić gostuje kad hoće i koliko hoće. Institucije su rasturene jer ih vode Vučićevi ljudi, a pravosuđe je na najnižoj tački od kad ja pratim politiku. Od pravne države nema ni traga ni glasa, dok je celokupno društvo progutala vlast Aleksandra Vučića.

MONITOR: Da li u Srbiji postoje snage koje se mogu suprotstaviti svemu tome?
PEŠIĆ: Nažalost, nema takvih snaga. Prethodne stranke koje su vladale posle Petog oktobra su propale, prokazane da su za sve krive i što se u Srbiji loše živi, da su to bili sve sami lopovi i moralne nakaze, a, eto, oni na čelu sa Vučićem su naši spasioci. Narod je toliko osiromašio da je izgubio političku svest i rasuđivanje,čeka samo da dobije neku crkavicu od države, i sada više nego ikad važi ona izreka: „Kad dođeš na vlast, glasaću za tebe”. Pri tom i ono što od opozicije postoji teško se probija u medijskom mraku i neprekidnoj kampanji vlasti da je svaka opozicija neprijatelj naroda. Narod – pa to je samo Vučić, svi drugi su izdajnici.

MONITOR: Zašto intelektualci mahom ćute?
PEŠIĆ: Sve se to istanjilo, mnogi velikani naše građanske scene su pomrli, razišli se, iselili se, ili se ućutali od umora. Neki intelektualci se i dalje čuju, sada su to najčešće umetnici, glumci i karikaturisti i preostala „stara garda”. I da hoće, nemaju gde mnogo da se čuju, jer glas ne može daleko da se čuje. A i narod, obični ljudi, uglavnom veruju propagandi vlasti koja neprekidno obećava da će biti bolje, hvali samu sebe, a kad nemaš ništa, sklon si takvoj manipulaciji. Neki boljestojeći i pripadnici poraženih stranaka priklanjaju se takvoj vlasti i rade za vlast, a neki su se povukli u sebe, razočarani u politiku, ne verujući da će za njihova života išta bolje biti.

MONITOR: Kako komentarišete premijerkin stav koji je predočila poslanicima Evrpskog parlamenta da u Srbiji nema objektivnog novinarstva – nego su svi mediji za ili protiv vlasti?
PEŠIĆ: Pa to je donekle tačno. Ona čita Vučićeve tabloide i gleda tv stanice koji direktno rade za vlast, a tu nema nikakvog novinarstva, a najmanje objektivnog i istinitog. A ono što je slobodno i koje je kritički nastrojeno (navela sam ih), i to je za nju neobjektivno „negativno komentarisanje”. Podela za i protiv Vučića zaista postoji, to su dva nepomirljiva tabora, a sredine nema, sem onih totalno nezainteresovanih za politički i javni život.

Radikalski primitivizam

MONITOR: Nedavno ste rekli da se u Srbiji u posljednjih pet godina živi u radikalskom primitivizmu. Šta pod tim podrazumijevate?
PEŠIĆ: Na vlasti je radikalska škola politike, mišljenja i ponašanja. Ta škola vulgarizuje javni život korišćenjem laži, ružnih reči, panjkanjem, vređanjem i sramoćenjem ljudi i pripadnici te škole to čine bukvalno svuda – od Skupštine do tabloida koji moralno nagrđuju svakog ko digne glas protiv vlasti i Vučića. Vučić je odrastao u Šešeljevoj školi koja se odlikuje agresivnošću, primitivizmom, lažima, žestokim nacionalizmom i sukobima sa okruženjem. Upravo po tom prostakluku se razlikuju i od Miloševića. Radikali nastoje da kontrolišu celokupno društvo, a i pojedince izdvajaju i proganjaju. Takva je bila i ona Pašićeva stranka, čiji cilj nije bila modernizacija i demokratizacija Srbije, već velikosrpske teritorijalne pretenzije. Ni devedestih godina nikada nije spadala u tabor demokratskih stranaka. Okupljala je kao članstvo najneobrazovanije ljude, bez znanja i kompetencije, i otvarala je kanal društvnog napredovanja i zapošljavanja za takave ljude, ali i za sve one koji prihvate člansku kartu stranke. SNS je uglavnom okupio bivše radikale. Tako da mi danas u Srbiji imamo vladavinu najgorih, onih koji su bahati i gledaju isključivo sopstvne interese, najpre one finansijske, ali i sve druge privilegije u koje spada i zaštita od odgovornosti i zakona. SNS je navukao tanku košuljicu proevropske stranke da bi došao na vlast, ali je potkošulja ostala ista. Imaju sreću da je EU i SAD slabo interesuju za ovaj deo sveta, gledajući samo to da neko ne krene u ratove, i to je dovoljno. Interesuje ih samo otvoreni sukob oko Kosova, da se to zatvori i to je sve.

Veličanje haških osuđenika

MONITOR: U regionu jača desnica, u Srbiji i Hrvatskoj se rehabilituju četništvo i ustaštvo, vlasti su naklonjene osuđenim za ratne zločine iz devedesetih… Kakve su šanse građanskih snaga da se tome uspješno suprotstave?
PEŠIĆ: Stvari stoje loše. Krenulo se i u reviziju nedavne prošlosti. Govori se kako nemamo čega više da se stidimo, to kaže ministar vojni Vulin po nalogu Vučića koji inicira i podržava takvu politiku. Navodno je došlo vreme da odbacimo krivicu i budemo ponosni na naše heroje koji su vodili ratove devedestih godina. Povratnici iz Haškog tribunala se slave kao branioci domovine, nastupaju na tribinama i skupovima zajedno sa zvaničnim državnim funkcionerima. Čini mi se da sada ne postoje nikakve šanse da se suočimo sa ratnim zločinima i ožalimo žrtve koje su pale za nezavisne države i srpske pretenzije da se ratom stvori velika Srbija. Građanska opozicija je gotovo nestala. Možda je ima donekle u nekim strankama i u nekim građanskim pokretima kao što je Ne(da)vimo Beograd, pokretu mladih antifašista, levičara, demokrata i iskrenih boraca protiv autokratije. Od suočavanja sa prošlošću smo sve dalje, a bez toga teško ćemo se oporaviti i pronaći izlaz iz haosa u kome živimo već tri decenije.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo