Povežite se sa nama

INTERVJU

ŽARKO RAKČEVIĆ, PREDSJEDNIK GRAĐANSKOG POKRETA UJEDINJENA REFORMSKA AKCIJA: Dnevno se zadužujemo 1,8 miliona eura

Objavljeno prije

na

MONITOR: Zašto je Građanski pokret URA odlučio da izađe iz Vlade izbornog povjerenja?
RAKČEVIĆ: Dva su nivoa analize argumenata zbog čega je URA odlučila da napusti Vladu izbornog povjerenja. Prvi je u domenu nečega što je infrastruktura za slobodne i fer izbore, borba protiv zloupotrebe državnih resursa i partijskog zapošljavanja. Na tom planu smo očekivali i naišli na opstrukcije. Drugi nivo priče, ne manje važan, bili su zadaci Vlade izbornog povjerenja. Znali smo kako funkcioniše DPS i zbog toga smo proveli sate i sate da bi u Poglavlju jedan ubacili nedvosmislen stav da potpisnici izražavaju spremnost da odluke i zakone od posebnog interesa usvajaju konsenzusom. I u Savjetu za privatizaciju predviđen je taj oblik odlučivanja. Dakle, za URU ne može biti sitnica sudbina energetskog kompleksa Crne Gore, ne može biti sitnica sudbina A2A , Termoelektrane Pljevlja i Rudnika uglja Pljevlja, Buljarice. Ne može biti sitnica ni neusvajanje medijskih zakona. No, neki žele da predstave da su to sitnice.

MONITOR: U pojedinim medijima objavljeno je da je URA ranije planirala izlazak iz Vlade.
RAKČEVIĆ: Strategija DPS-a bila je poznata sredinom jula kada su propagandisti DPS-a krenuli sa pričom da „Trojka” izlazi iz Vlade, da ništa nijesu našli, da je sve kristalno čisto, da nema zloupotreba i da „Trojka” mora objasniti biračima svoj neuspjeh i da se oni bore za cenzus pa se spašavaju.

Laž je da su URA, Demos i SDP planirali izlazak iz Vlade. Strategija DPS-a bila je da nas uvuku u blato, da nas ponize i da kao nevoljni saučesnici sprovodimo program Demokratske partije socijaista, da uništavamo najznačajnije resurse Crne Gore. To je bila logika koju je potvrdio Đukanović porukom iz Berana da on ne daje pet para za sporazum sa opozicijom i da se u njegovoj vladi neće odlučivati konsenzusom. To je bila poruka – ili se ukloni ili se pokloni. URA se zaista neće saginjati kada su u pitanju štetni ugovori i uništavanje najznačajnijih resursa Crne Gore. Odavno ođe ni potpis ni riječ ne znače ništa.

MONITOR: Ni kad se radi o stvaranju uslova za slobodne i fer izbore?
RAKČEVIĆ: Za vrh vlasti slobodni izbori su ništa u odnosu na slast i u odnosu na veličinu kolača elektroprivrednog sistema Crne Gore i Buljarice. URA je i prilikom ulaska i prilikom izlaska iz vlasti pokazala da nijesmo željni vlasti no promjena i da nijesmo u vlasti zarad vlasti.

MONITOR: Zašto potencirate Elektroprivredu i Termoelektranu?
RAKČEVIĆ: DPS i njegovi sateliti godinama nijesu dali odgovor zašto je pogažen ugovor o upravljanju sa italijanskim A2A. Zašto, shodno ugovoru, nijesu insistirali na izvjesnom negativnom mišljenju o upravljanju iz koga je proisticala pravo takozvana kol opcija prodavca da Crna Gora ima pravo da uz značajno smanjenje vrati 41,75 odsto akcija od svoje Elektroprivrede od italijanske A2A. Medijska mašinerija laži DPS-a pripremala je javnost da su naši fantastični pregovarači izboksovali da se za 250 miliona kupi ono što su Italijani platili 430 miliona eura. I đeci je jasno da to A2A neće uraditi do kraja marta. Razrađena je blokada u odlučivanju i izvjesno se otvara mogućnost da A2A proda svoj paket akcija skuplje od onoga što je omogućavao prvobitni ugovor i kol opcija prodavca. Začudilo bi me da kupac ne bude neki strateški off shore partner ove vlasti.

Druga strana medalje je znakoviti tajming ovih dešavanja. Tri godine se pregovaralo sa Škodom oko Termoelektrane Pljevlja II faza, a sa Italijanima od 2009. godine i onda se ove strateške stvari iz tog tajnog društva zvanog Vlada Crne Gore sa oznakama tajno daju Vladi izbornog povjerenja (povjerenja – čuš povjerenja?) da se na dva dana pred Dan ustanka 13. jula, sve aminuje i spakuje ka korumpiranoj većini u Skupštini.

Rudnik uglja u Pljevljima je u većinskom vlasništvu A2A koji ima 40 procenata i Aca Đukanovića sa 11,5 odsto, na vrhu crne liste firmi koje ne plaćaju poreze i doprinose i u ovom času duguje 15,2 miliona eura. I taj će dug narod pozlatiti.

MONITOR: Kakvo je iskustvo kontrolora URE dok su bili u vlasti?
RAKČEVIĆ: Kao predsjednik URE zaista dugujem zahvalnost svim kontrolorima, ne samo kontrolorima URE. Dakle, počev od Borisa Marića, koji je kao nestranačka ličnost dao veliki doprinos i ukazao na način funkcionisanja socijalng sistema na 85.000 ljudi koji su u mnogo čemu zavisni od DPS-a u zarobljenom društvu, preko Rada Miloševića koji je ogolio funkcionisanje Zavoda za zapošljavanje i brojne zloupotrebe, preko Ivana Ašanina koji je ukazao šta se radi u Direkciji za saobraćaj, govorio o milionskim štetama i podnio krivičnu prijavu zato što se nekim ortacima vlasti oprašta zakupnina bilborda pored saobraćajnica, Radivoja Merdovića iz Poreske uprave koji je učinio javnom listu najvećih poreskih dužnika i upozorio da su preko 20 miliona eura oštećeni fondovi jer se mimo logike milioni eura na godišnjem nivou vraćaju onima koji imaju prosječnu platu preko 55.000 eura godišnje, Tanje Bečanović koja je ukazala na nezakonito zapošljavanje direktora škola, Mileta Radovanića koji je iznio strukturu carinskog duga – opet isti privilegovani partneri vlasti, Dejana Mijovića koji je ukazao na pogubnost odluka u Elektroprivredi, Ilira Harasanija koji je kontrolisao inspekcijske službe, pa sve do kapilarne kontrole u opštinama, hrabre Ljiljane Popović u Kotoru koja je razobličila funkcionisanje kapilarne korupcije DPS-a po dubini…

MONITOR: I oni su, u stvari, dokazali da je DPS organizovana kriminalna grupa koja je zarobila Crnu Goru?
RAKČEVIĆ: Ono što je zajedničko toj hobotnici jeste sistematsko uništavanje resursa Crne Gore i njihova zloupotreba kao i partijsko zapošljavanje podobnih, a diskriminacija nepodobnih i neposlušnih. Decenijama djelovi DPS-a funkcionišu kao organizovana kriminalna grupa. Hobotnica koja je zarobila našu Crnu Goru, naše duše i srce. Većina DPS-a ipak nije takva i vjerujem da u njemu ima profesionalaca i njima treba otvoriti put da se distanciraju od te politike i da pređu na sunčanu stranu ulice. Međutim, većina i zna da to nije samo organizovana kriminalna grupa drugog čovjeka DPS-a Svetozara Marovića i tih otetih 45 miliona eura. Nijesu to samo ni gradonačlenici Budve, Bara i Nikšića. Hipokriziji nikad kraja. Hoćemo li biti iznenađeni kad otkrijemo, ukoliko elementarno budu radili tužilaštvo, policija, sudstvo… šta je sa bivšim gradonačelnikom Podgorice, sa bivšim i sadašnjim ministrima, sa vrhom DPS-a? Zato oni koji vole Crnu Goru i imaju zeru dostojanstva i lične hrabrosti ne bi smjeli da ćute.

MONITOR: Ekonomski analitičari tvrde da je Crna Gora danas višestruko zaduženija nego prije desetak godina…
RAKČEVIĆ: Crna Gora je pred slomom javnih finansija, kreditni rejting nikad nije bio niži, treba da se zadužujemo po nevjerovatnih 7,5 procenata efektivne kamatne stope. Sve više i skuplje se zadužujemo nemoćni da plaćamo dospjele obaveze i otimačine ove vlasti. Svaki treći euro našeg budžeta je pozajmljen.

Ponoviću: ove i naredne godine treba da pozajmimo 1,3 milijarde eura ili 1,8 miliona era dnevno se zadužujemo! Predizborno povećanje plata i penzija je šarena laža. Od referenduma javni dug je preko četiri puta veći, a građani su zaduženi milijardu eura! Preko četiri puta više prosječno građanin je zadužen danas nego prije deset godina.

Dug za struju, kao jedan od indikatora, je blizu dvjesta miliona eura. Preko 21.000 domaćinstava je navodno isključena sa mreže, jer duguju gotovo 29 miliona eura i na uzici su vlasti. Njihov prosječan dug za struju je 1400 eura. Zamislite kad dođe, što je realno, strateški of šor partner ove vlasti, kad bude u posjedu polovine Elektroprivrede i kad poveća cijenu struje – ko će to da plaća?

MONITOR: Ogroman je i poreski dug?
RAKČEVIĆ: Poreski dug je, prema izvještajima Državne revizorske insititucije, 770 miliona. Carinski dug šest miliona. Za koncesije probranih koji krče naše šume i izvoze oblovinu duguje se preko šest miliona eura. Na vrhu crnih lista je kum do kuma, brat do brata, ortak do ortaka. Pojedini ortaci vrha DPS-a zvanično zbirno duguju gotovo 20 miliona eura – ne plaćaju poreze, doprinose, carine, koncesije a imaju ogromno netaknuto lično bogatstvo. I opet vlast im daje kredit od tri miliona eura uz državne garancije. Užas. Već građani plaćaju poklone Deripaski 132 miliona eura, MNSS-u, of šor strateškom partneru za Željezaru, 24 miliona eura, Nebojsi Boškoviću iz Primorke četiri miliona palih garancija. Ti ljudi su zatvorili svaku fabriku i uništili sve čega su se dohvatili. To nije moja ni naša Crna Gora, to je njihova privatna, obijesna, kriminalna Crna Gora i to se mora mijenjati. Nijesu problem spoljnopolitički prioriteti Crne Gore. Uostalom, ja se decenijama zalažem, kao i Monitor, za građansku, sekularnu Crnu Goru u evroatalntskom društvu. Okolnosti su takve da je u ovom času najveća opasnost po opstanak Crne Gore ovakva vlast DPS-a i njegovih poniznih satelita.

MONITOR: Ko može Crnu Goru spasiti iz ovakvog beznađa?
RAKČEVIĆ: Crnu Goru ne mogu na put oporavka izvesti DPS ortaci, ljudi sa crnih poreskih i crvenih Interpol lista. Dio njih iz vrha DPS-a se bori za slobodu i nije im do slobodnih i fer izbora. Mnogo ljudi su lažnim obećanjima prevarili pred izbore. Žele preko svojih ortačkih medija lažima da ocrne alternativu. Zato su i spriječili dogovoreno usvajanje medijskih zakona i zato DPS crno-ružičasta medijska imperija blati kao nikad. Devedesetih nije bilo ovoliko laži i hajke. Bili smo u vladi izbornog povjerenja, a DPS mediji Informer, Pinkov Minut, dva, dio Statisovih medija, sve uz skupštinski cirkus i pajace su svakodnevno nevjerovatnim lažima blatili čelne ljude i kontrolore URE.

Ni ovakav DPS, ali ni dio profesionalne opozicije sa retrogradnom, poraženom antizapadnom politikom nijesu i ne mogu biti izlaz za Crnu Goru. URA je činila i čini sve da dođe do objedinjavanja demokratske, građanske, evropske opozicije. Crnoj Gori treba kredibilna alternativa. Lično, kao i devedesetih, nijesam nezainteresovani i nijemi posmatrač. Vjerujem, znam, javno djelujem i mirna mi je savjest pred sudom vremena.

Veseljko KOPRIVICA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Udaljiti DPS i DF od vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Crnoj Gori je sve ogoljeno, pa nije teško zaključiti da ovakvu DPS i ovakav DF treba što više udaljiti od bilo kojeg oblika vlasti u Crnoj Gori. To mogu uraditi samo građani, i samo olovkom

 

„Događaji a Cetinju pokazuju da više decenija nismo detektovali pravi uzrok i društvenih, i političkih frustracija crnogorskog društva“, kaže u razgovoru za Monitor Blagoje Grahovac, odgovarajući na pitanje o uzrocima aktuelnih sporenja u Prijestonici.

GRAHOVAC: Uzrok je duboka i vrlo smišljena fašizacija crnogorskog društva. S jedne strane, egzistira agresivna ofanziva srpskog klerofašizma, čiji pokrovitelj je SPC, a politički eksponent je DF. Najnovija klerofašistika politička doktrina o „srpskom svetu“ je sredstvo za ostvarenje hegemonističkih velikodržavnih ciljeva.

S druge strane, višedecenijska vladavina DPS je generisala i formalno (ali i interesno) uobličila vrlo opak pokret, koji ne prikriva crnogorski neofašizam zasnovan na kriminalu, ne manje opasan od onog prvog. Na ravnoteži međusobnog straha, vlast se održavala kako u prethodnom periodu, tako i danas. Eksponirani predstavnici CPC nisu uspjeli da se distanciraju od crnogorskih neofašista. Naprotiv!

MONITOR: Ko su pobjednici, a ko gubitnici u „operaciji ustoličenja“?

GRAHOVAC: Nosioci oba ona fašizma umišljaju da su pobjednici. Oni i dalje istrajavaju na zavađama – da bi vladali! Dugoročni gubitinici su i država Crna Gora, i njeni građani.

Kroz istoriju se svaki oblik fašizma ponašao upravo tako. Crna Gora ima nesreću da ima dvije suprotstavljene frakcije, skoro pa jedinstvenog fašizma. Održavaju se na ravnoteži straha, u koji su uveli i većinu građana.

MONITOR: Dio vlasti zamjera policiji navodno  suviše mek  odnos prema demonstrantima na  Cetinju. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Normalan vojnik i normalan policajac među prvima prepoznaju nemoral, nekompetentnost i bahatost bilo koje vlasti. Jednostavno, iz razloga što se to najbolje uočava u hijerarhijski ustrojenim državnim institucijama. Nije teško ustvrditi da su u cetinjskim događajima većina učesnika bezbjednosnog sistema postupali i umnije, i odgovornije nego što bi se moglo reći kako za nosioce vlasti, tako i za mnoge predstavnike opozicije. Normalni policajci i normalni vojnici su svjesni da su upravo ti politički predstavnici najveća ugroza Crne Gore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

HRVOJE JURIĆ, PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U ZAGREBU: Odgovornost se zamjenjuje disciplinom, a solidarnost strahom

Objavljeno prije

na

Objavio:

Jedinu šansu, dugoročno, vidim u prepoznavanju problema u lokalnim zajednicama, u lokalnim inicijativama koje su usmjerene na bitna pitanja

 

MONITOR: Nikada se kao posljednjih  decenija nije govorilo o važnosti odnosa čovjeka i prirode. Nikle su mnogobrojne „zelene“ partije, a i druge u svom programu imaju i svoju „zelenu politiku“. Koliko je to postao „trend“ i neka vrsta političkog pomodarstva, bez obzira na to što neki od njih djeluju iz dubokih uvjerenja da bez realizacije zelenih agendi nema opstanka?

JURIĆ: Više ne treba posebno dokazivati da je ljudski faktor ključan u nastanku ekološke krize koja prijeti Planeti, a prije svega opstanku ljudskog roda. Na to nam sve češće ukazuju ekstremne vremenske pojave, kao što su neobično visoke temperature i požari te neobično velike oborine i poplave, a na to nam je ukazala i pandemija koronavirusa, jer mnogi znanstvenici tvrde i podacima potkrepljuju da su uzroci nastanka i razvoja suvremenih epidemija zapravo ekološki, primjerice, krčenje šuma i prašuma, industrijska poljoprivreda i uzgoj životinja, organizacija i način života u gradovima, mobilnost stanovništva…

Na sve to upozoravaju nas „zelene politike“, pa i „zelene“ ili „ozelenjene“ partije, ali moram biti iskren, ne vidim spasa u tom partitokratsko-političkom „zelenilu“, kao ni u „zelenilu“ korporacija, jer sve zeleno tu je većinom samo sredstvo za postizanje nekih drugih ciljeva. Općenitije gledajući, mislim da je cijela paradigma „održivog razvoja“ nešto što treba kritizirati, jer taj „održivi razvoj“ uglavnom se koristi kao smokvin list za održavanje i razvijanje postojećeg ekonomsko-političkog sistema koji je i doveo čovječanstvo i Planetu do ruba propasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 17. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

IVAN VUJAČIĆ, predsjednik Foruma za međunarodne odnose: Zapadni Balkan se jedva primjećuje među krupnim globalnim potresima

Objavljeno prije

na

Objavio:

Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga

 

MONITOR: Kako ocjenjujete geopolitički i ekonomski položaj zemalja Zapadnog Balkana poslije skorašnjih značajnih promjena na globalnom planu: dolaska nove američke administracije, pandemije, promjena u EU, kineskog daljeg osnaživanja?

VUJAČIĆ: Desile su se bitne promene posle finansijske krize 2008. godine, koja je ozbiljno uzdrmala svet. U te promene spada izlazak Velike Britanije iz Evropske unije – takozvani Bregzit koji još uvek u pojedinim aspektima traje, a zatim izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Na to se nadovezala pandemija koja je pokazala koliko je svet istovremeno jako povezan i jako ranjiv. Sve najveće nacije sveta (uključujući tu i Kinu) pokazale su i nespremnost i nekompetentost, iako se već duže vreme  upozorava na mogućnost upravo ovakve pandemije.

Izbor Bajdena i njegova najava „povratka SAD u svet” očigledno je više retorička nego stvarna jer su Bajdenovi očigledni prioriteti ekonomska i socijalna politika na unutrašnjem političkom planu, što je na izvestan (ali bitno drugačiji) način, nastavak Trampove politike sadržane u sloganu „Amerika na prvom mestu”. Izlazak iz Avganistana je, u stvari, potvrda Trampovog sporazuma sa talibanima i uklapa se u stavljanje fokusa na unutrašnju transformaciju SAD. Od Trampa Bajden je nasledio i viđenje Kine kao strateškog konkurenta, pa i tu postoji više kontinuitet nego diskontinuitet. U narednom periodu videćemo u kom pravcu će se ova konkurencija odvijati.

EU sa svojom velikom ekonomskom snagom ima sopstvene probleme. Posle prvobitne katastrofalne reakcije na pandemiju, ona se nekako sabrala i dostigla značajan nivo vakcinisanosti. No, EU ima značajne probleme na unutrašnjem planu od kojih je najveći izazov održavanja ključnih vrednosti EU u svetlu „iliberalnih demokratija“, kako ih je nazvao Orban, u Poljskoj i Mađarskoj, čije vlade svojim otvorenim delovanjem dovode u pitanje samu suštinu EU.

Zapadni Balkan se jedva primećuje na fonu ovih krupnih potresa. On je mnogo manje važan nego što se nama čini. Države Zapadnog Balkana su ekonomski, demografski i geografski male i još uvek uronjene u prošlost i međusobne razmirice. Ako se tome doda neizgrađenost institucija, nivo korupcije i kriminala, te ozbiljno nazadovanje sa aspekta onih karakteristika koje čine društva demokratskim (po oceni bitnih međunarodnih instituta), postavlja se pitanje da li uopšte imaju stvarnu perspektivu članstva u Evropskoj uniji, bez obzira na formalno zaklinjanje da im je to cilj.  Dovoljno je podsetiti da se pre dve godine u opisu stanja u izveštaju Evropske komisije o Zapadnom Balkanu pojavila kategorija zarobljena država.

Bojim se da već dugo vremena političke elite na ovim prostorima svojim delovanjem čine sve da stvore predstavu o ovim prostorima kao mračnom mestu koje je jedino interesantno po mogućnosti stvaranja potencijalnih konflikata. Dobro je jedino što su nam i na tom planu mogućnosti iscrpljene tokom ratova 1990-ih. Ako nam je istinski cilj članstvo u EU, moramo se truditi da se pokažemo kao uzorne zemlje u svakom pogledu i uz to i dobre komšije jedni drugima. Jedino se u tom slučaju možemo, uz podršku i EU i SAD, vratiti na stvarni, a ne fingirani, put ka članstvu u Evropskoj uniji.

MONITOR: Kako kao profesor ekonomije i diplomata sa radnim iskustvom u Vašingtonu, vidite uticaj Kine? Predviđa se da će ona uskoro biti najjača svjetska ekonomija? Na osnovu kojih parametara bi to moglo biti i kako da ih čitamo?

VUJAČIĆ: Kineski dugogodišnji rast je impresivan. Normalno je da Kina kao zemlja sa ubedljivo najvećim stanovništvom i takvim rastom, u narednoj dekadi postane najveća svetska ekonomija merena nominalnim ukupnim BDP-om. Ona je to već sada, ako BDP računamo po kupovnoj moći. Kina nije toliko atipična kako se misli, jer se uklapa u Azijski model strategije rasta koji je već viđen. No, po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika ona je još uvek tek na 73. mestu u svetu. Usput budi rečeno, po ovom parametru Kina je pretekla i Srbiju i Crnu Goru. Projekcije ukazuju da će Kina 2050. još uvek biti na polovini BDP-a po glavi stanovnika u SAD.

Ne bi trebalo zanemariti ni ozbiljne probleme sa kojima se Kina susreće. Na prvom mestu je to nejednkost koja je najveća u svetu. Paradokslano je da se to javlja pod vlašću komunističke partije. Drugo, Kina će se sudariti sa starenjem stanovništva, pa i njegovim ozbiljnim smanjenjem do kraja veka. Ovo je rezultat dugogodišnje „politike jednog deteta“. Takvi fenomeni nisu pogodni za ekonomski rast. Navedeno ne umanjuje dosadašnji ekonomski napredak Kine, ali ukazuje da se pred njom nalaze ozbiljni izazovi.

MONITOR: EU nije oduševljena kineskim prisustvom i uticajem na privrede zemalja Balkana, među kojima se ističe i Crna Gora, a još više Srbija. Novi kineski „Put svile“ nazvan Inicijativa „Pojas i put“, obuhvata i značajan broj zemalja članica EU. Neki to zovu „kineskim Maršalovim planom“, a drugi „dužničkom diplomatijom“… Koliko je velika razlika u stepenu i načinu kineskog prisustva ovdje i u zemljama EU? Kakva je budućnost te saradnje?

VUJAČIĆ: Kristijan Lagard koja je sada predsednica Evropske centralne banke, dok je još bila direktor MMF-a, pre par godina je upozoravala zemlje da vode računa o isplativosti projekata infrastrukture u okviru programa „Pojas i put“, te da su neke u ospasnosti da uđu u probleme otplate duga. Tada je nabrojala šest zemalja među kojima je bila i Crna Gora. Nisam sklon da zbog toga optužujem Kinu. Naši političari nose odgovornost za zaduživanje. Izgradnja infrastrukture se predstavlja kao vid ubrzanog razvoja.  Kad bi samo zidanje puteva vodilo brzom razvoju, sve bi zemlje bile razvijene, jer je u današnje vreme gradnja puteva prilično jednostavna.

Ono na čemu bi trebalo da insistiraju vlasti sa ovih prostora  je da prisustvo ekonomskih subjekata iz bilo koje zemje sveta, pa i Kine, bude u skladu sa dobrom praksom EU u svakom pogledu, od tendera do ekoloških kriterija. Očigledno je da oni to ne rade, a to je dugoročno kontraproduktivno.

MONITOR: Hoće li povratak talibana u Avganistanu promijeniti ili potvrditi odnose globalnih sila?

VUJAČIĆ: Avganistan neće promeniti globalne odnose sem ukoliko ponovo postane baza za terorizam, u šta sumnjam. Nije lako obezbediti elementarne uslove za život posle tako dugotrajnog rata. To znači da će talibani morati da se mnogo više prilagode svetu ukoliko žele da uspostave dugoročnu vlast. To znači oslanjnaje na pomoć, kredite, devizne rezerve i još mnogo toga.

 

U krizi na Cetinju su učestvovale sve strane

MONITOR: U Srbiji se pojavila sintagma „srpski svijet“, kao novo-stara „etno-spoljnopolitička“ inicijativa. Bilo je dosta straha u vezi sa ovim događajima na Cetinju. Da li je moguće da posljedice sukoba na Cetinju dovedu do radikalnijih unutarpolitičkih, pravosudnih i diplomatskih izazova?

VUJAČIĆ: Ne znam šta znači „srpski svet“. Vidim da je jedna takva, po mišljenju mnogih, nesrećna, a po mom mišljenju i pretenciozna, floskula dovela do oštrih polemika i u Srbiji. Jedni u njoj vide nacionalizam i srpski hegemonizam, a drugi legitimnu zainteresovanost za položaj, prava i kulturni identitet pripadnika srpske nacionalnosti van Srbije,  koja ne bi trebalo da bude upitna.

Svakako nije dobro što se tom floskulom najglasnije oglašava Aleksandar Vulin poznat po svom konfrontirajućem i agresivnom maniru u raspravama o etnicitetu i tumačenju istorije koje često sam inicira. To što to ne bi trebalo da bude njegov posao u vladi Republike Srbije i što ga niko ne koriguje,  čini da se njegove izjave tumače kao stvarne Vučićeve poruke koje on ne želi da izgovori. To ne može da doprinese ničemu dobrom, a pogotovu ne Vučiću jer je njegova radikalska nacionalistička prošlost i učešće u politici 1990-ih godina naširoko poznata. Mislim da se cela javna polemika oko ove floskule ne vodi o njenom značenju, već se značenje izvlači iz biografije ličnosti koja je propoveda i objašnjava. Vulin je naknadno svojim izjavama dodatno doprineo negativnom tumačenju „srpskog sveta”.

Cela polemika oko ove floskule nam, međutim, govori nešto drugo. Govori nam o stanju u zemljama ovih prostora koje su, kao što sam rekao, uronjene u prošlost i međusobne razmirice, a i u okviru samih sebe jako polarizovane.  Sve će se iskoristiti za produbljivanje podela i raspaljivanje strasti jer na tome opstaju veći delovi političkih i drugih elita.

Slično se i desilo sa ustoličenjem na Cetinju, koje se srećom završilo bez tragičnih posledica. Ono što se dešavalo kroz vekove, da se laički  izrazim, ritual unapređenja jednog sveštenog lica na funkciju, pretvorilo se u krizu na ivici žestokog nasilja koje je moglo da dovede do veoma ozbiljnih posledica. U tome su učestvovale sve strane. Posebno je loše izgledalo organizovano dovođenja protivnika tog ustoličenja koji su se nasilnički ponašali. Još gore, stvorena je percepcija da predsednik Crne Gore podstiče nasilje. To urušava kredibilitet Crne Gore kao države.

 

SAD će na Balkanu podržavati napore EU iz drugog plana

MONITOR: Još se očekuje jasnija politika administracije Džozefa Bajdena prema zemljama Zapadnog Balkana, posebno prema nekim režimima i moćnim pojedincima, prije svega iz političke sfere. Šta bi moglo da se očekuje?

VUJAČIĆ: Očekujem povratak na ranije utvrđenu politiku podrške rukovodećoj ulozi Evropske unije na prostoru na kome se nalaze zemlje  koje imaju aspiracije ka članstvu u EU. Cilj Bajdenove administracije je ponovno uspostavljanje čvrstih veza sa EU koje su u vreme Trampa bile narušene. SAD će podržavati napore EU iz drugog plana, a njihovu nešto veću ulogu očekujem u pregovorima između Beograda i Prištine, iz razloga što imaju daleko veći uticaj na albansku stranu. Predviđam da će se to manifestovati vrlo brzo u nagovaranju Kurtija da zauzme konstruktivniji stav prema ovim pregovorima.

 

Crkve su na našim prostorima previše prisutne u politici

MONITOR: Da li dugo oslanjanje političkih partija i lidera u našem regionu  na dominantne crkve ili namjere da se stvore nove državne crkve (u etno-filetističkoj tradiciji Pravoslavlja), govore i o nemoći politike koja ne može bez „saveza trona i oltara“?

VUJAČIĆ: Mislim da su crkve na ovim prostorima isuviše prisutne u politici, a kad to kažem ne mislim samo na SPC i ne mislim samo na Crnu Goru, već i na sve prostore bivše Jugoslavije. Trebalo bi da su naše državnosti i nacije zasnovane na nečemu drugom, a ne na pripadnosti konfesijama. Politika indentiteta u ektremnom obliku je i dovela do krvavog raspada Jugoslavije. Trebalo je da iz toga nešto naučimo. Svega smo se nagledali sem izgradnje identiteta na osnovu tolerancije, dijaloga i uvažavanja drugoga.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo