Povežite se sa nama

INTERVJU

DR JASMINKA SIMIĆ: EU – najbolji mogući okvir za napredak

Objavljeno prije

na

Kod nas godinama postoji inflacija „EU kadrova”, onih koji se svesrdno preporučuju za vođe balkanskih državica u EU. U svemu tome najviše je bilo političkih ambicija, a malo pravog poznavanja kako funkcioniše Unija, a još manje razumijevanja njenih unutrašnjih problema.To se ne može reći za dr Jasminku Simić, koja je u svojim naučnim radovima, a posebno u nedavno objavljenoj knjizi „Evropski parlament-akter u odlučivanju u EU”, ozbiljno izučila i prikazala EU sistem, tako da i mi možemo da vidimo gdje idemo i kada bismo mogli tamo stići.

MONITOR: Kao stručnjak za institucije EU, recite nam u kojoj mjeri su one zaista sposobne da EU predstave kao jedinstvenu svjetsku silu?SIMIĆ: Evropska unija usavršava sopstveni identitet vrlo intenzivno, sa željom da se izgradi i postane globalni politički akter. Taj proces teče od Ugovora iz Mastrihta iz 1993. do Ugovora iz Lisabona iz 2009.Posebno je značajan rad na izgradnji jače zajedničke spoljne politike, oličen u formiranju Evropske službe za spoljne poslove sa 6000 funkcionera, diplomata i stručnjaka smeštenih u Briselu i u ambasadama u inostranstvu, sa ciljem da povećaju ulogu i imidž Evropske unije kao svetske sile. Jer, u nadležnosti ove službe su pitanja od rešavanja sukoba, preko pomoći za razvoj ili u slučaju prirodnih katastrofa, pandemija, do energetske bezbednosti, migracija stanovništva…Ovome treba dodati da Evropska unija razvija vojne snage spremne za intervenciju na svim tačkama sveta i trenutno predvodi 14 mirovnih misija u svetu (npr. misija nadgledanja mira u Gruziji, pomorska operacija u blizini obale Somalije), a njene misije na Balkanu (u BiH, Makedoniji, na Kosovu) bile su predvorje za angažovanje izvan evropskog kontinenta.

Zahvaljujući svojoj ekonomskoj snazi EU je uspela da izgradi instrumente delovanja jedne „meke sile”, koji su adekvatniji procesu stabilizovanja situacije i u rukovođenju civilnim misijama, u poređenju sa delovanjem, npr. SAD kao „čvrste sile”, samostalno ili kroz misije NATO-a, a kao primer navodimo Avganistan, gde je od ukupne strane pomoći u obnovi ove zemlje, zapadna Evropa učestvovala sa 70%. Slično je bilo i u Iraku.

Uspesi su evidentni, mada još uvek ostaje otvoreno pitanje da li Evropska unija može da „gospodari” evropskim kontinentom i međunarodnom scenom, tj. da li je usavršila sopstvene mogućnosti da predupredi ili reši sve negativne tokove koji mogu dovesti do eventualnog sukoba na kontinentu ili šire.

MONITOR: Prema ovome o čemu pišete u svojoj knjizi, Evropski parlament ima manje moći i nešto drugačiju ulogu u odnosu na nacionalne parlamente. Zašto se išlo na takva rješenja koja se ipak vide kao prelazna?
SIMIĆ: Evropski parlament je jedna od temeljnih političkih institucija EU, jedan od njenih glavnih organa, koji je, bar u našoj javnosti još u senci druga dva ključna i poznata organa – Evropskog Saveta i Evropske Komisije, i do sada se sporadično pominjao.

Kako se postepeno institucionalno usavršavala EU, rasle su i nadležnosti Evropskog parlamenta. Podsetila bih na značaj koji Evropski parlament ima za zemlje koje još nisu članice EU, kao što su Crna Gora i Srbija – a to je, da bez odobrenja poslanika Evropskog parlamenta ni jedna država ne može postati punopravni član Unije, niti mogu da stupe na snagu međunarodni ugovori sa trećim državama. U moć ove instrucije uverila se Turska, u negativnom smislu, jer su izveštaji Evropskog parlamenta o kršenju ljudskih prava u Turskoj bili jedan od razloga njenog sporijeg napredovanja ka Evropskoj uniji. A ne treba zaboraviti da ovakvim odlukama Evropski parlament utiče na oblikovanje javnog mnjenja u Evropskoj uniji.

Zatim, Evropski parlament ima krucijalnu ulogu u donošenju odluka koje utiču na svakodnevni život 500 miliona građana Unije. Građani imaju pravo da se posredstvom peticija obrate Evropskom parlamentu sa zahtevima ili žalbama u pogledu kršenja njihovih prava, koje je počinila država članica, lokalna vlast ili druga institucija. Ta pitanja se najčešće odnose na izvozne takse, registraciju automobila, dodelu penzija, dečijih dodataka, prava žena, nezaposlenost…i na ovaj način građani ostvaruju svoja demokratska prava.

MONITOR: Šta je kvalitativno donijela najnovija reforma institucija EU, posebno kada je riječ o novim a najvišim funkcijama – predsjednika Evropskog Savjeta i Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost tj.šefa diplomatije EU?
SIMIĆ: Ugovor iz Lisabona je zamišljen da ujedini evropske institucije i evropske prestonice u jedan „osvežavajući” elan, kojim bi se na postavljenim temeljima nadogradila i učvrstila „evropska kuća”. Dve novouvedene funkcije pokazuju želju EU da deluje unisono i da jedinstveno nastupa na međunarodnoj sceni, što je i pokazala zahtevom u UN za usvajanjem rezolucije kojom bi joj se priznao novi status nastao Ugovorom iz Lisabona, odnosno da dvadesetsedmoricu u svetskoj organizaciji – UN predstavlja predsednik Evropskog Saveta ili Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost umesto ambasadora zemlje koja trenutno predsedava Unijom, što je odbijeno, jer EU nije članica UN, već samo posmatrač. Ugovor iz Lisabona daje Evropskoj uniji međunarodno-pravni subjektivitet, jer u ime svojih država članica može da zaključuje međunarodne ugovore, što je ogroman transfer nadležnosti na Evropsku uniju. Doduše, prema Ugovoru iz Lisabona ova odredba je opštija, jer ne daje Uniji pravni subjektivitet kao što ga imaju države, tj. EU raspolaže određenim stepenom „funkcionalnog” pravnog subjektiviteta, što znači da je Evropska unija u mogućnosti da zaključi međunarodne ugovore samo u obimu nadležnosti koje su joj poverile države članice.

MONITOR: Iako je demokratija pravo na izražavanje različitih političkih uvjerenja, posljednji izbori za EU parlament 2009. pokazali su snagu desnog centra ali i porast ultradesnice. Kakvo raspoloženje u evropskom društvu reflektuje ovakav raspored političkih snaga?
SIMIĆ: Rezultati izbora za Evropski parlament mogu da posluže kao poruka birača svojim nacionalnim vladama, tj. oni su „test” za nacionalne izbore, što znači da građani Evrope shvataju Uniju kao deo svoje svakodnevice. Od izbora za Evropski parlament 1999. godine desnica je preuzela vođstvo od levice (Partija socijalista), tako da je desničarska Evropska narodna partija postala i do danas je najbrojnija politička grupa u Evropskom parlamentu. Inače, u zapadnoj Evropi je primetan pad popularnosti i slabih izbornih rezultata stranaka centra levice, a najnoviji primer je Švedska (gde su se kao ključna pokazala pitanja imigracije ili stava oko islama kao „pretnje” za švedsko društvo). Bolja situacija nije ni u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Grčkoj koju potresa snažna finansijska kriza. Pokazalo se da se u kriznim i ekonomsko teškim situacijama građani opredeljuju za desnicu, smatrajući da je sposobnija da se nosi sa problemima u društvu. Sa druge strane, takva situacija na nacionalnom planu reflektuje se na rezultate izbora za Evropski parlament kao predstavnika naroda Unije.

MONITOR: Kako tumačite najnovije informacije o postavljenjima u diplomatiji EU u kojima, navodno, nema diplomata van „Stare Evrope”?
SIMIĆ: Ne bih delila Evropu na „staru” i „novu” čak ni u kontekstu datuma prijema država u članstvo EU. Sve su to stare evropske zemlje sa dugom tradicijom i istorijom utkanom u evropsku civilizaciju, i mi tu pripadamo. Smatram da su novoimenovani ambasadori EU postavljeni u vodeće svetske centre osobe koje vladaju materijom evropske politike sa više znanja i iskustva, i da to nije nikakvo favorizovanje jednih nad drugima. Ukoliko aludirate na istočnoevropske zemlje, podsećam da je predsednik Evropskog parlamenta Poljak Jirži Buzek, da je evropski komesar za proširenje Čeh Štefan File, itd. što su visoke i značajne evropske funkcije.

MONITOR: Ima mišljenja da bez značajnijeg razvoja privrede i porasta standarda tamo nemamo šta da tražimo jer je članstvo u EU „skupo”?
SIMIĆ: Pridruživanje Evropskoj uniji nije jedan događaj, jedan poduhvat, to je proces, čiji uspeh zavisi od naše sposobnosti da se angažujemo u pravcu reformi neophodnih za ulazak u Evropsku uniju, ali ne samo u pogledu harmonizacije zakonske regulative, već i stvaranja ambijenta u kome bismo mogli da prihvatimo „stanje duha” koje vlada u EU. Unija se bazira na solidarnosti i uzajamnoj pomoći, gde čak i u ekonomskoj krizi kao što je današnja, zemlje članice EU nisu prepuštene same sebi, već se međusobno pomažu.

Naše najprirodnija okruženje je ono evropsko, zajednica sa EU. Na Evropsku uniju gledam kao na model za uspešno regionalno okupljanje zemalja Zapadnog Balkana kojim bi se prevladala teška prošlost i sukobi između pojedinih država regiona. Takođe, na EU gledam kao na najbolji mogući okvir za ukupan društveni napredak, za stabilne političke i ekonomske odnose i razvoj demokratije u Srbiji, ali i u ostalim zemalja Zapadnog Balkana. Upravo, finansijska kriza koju svi proživljavamo, zahteva jače regionalno povezivanje država.

Rusija i bezbjednost Evrope

MONITOR: Šta po vama znači poziv Rusije za izradu zajedničke „strategije evropske bezbednosti”? Neku vrstu novog Varšavskog ugovora ili spremnost Rusije da bar u nekim stvarima deli sudbinu Zapadne Evrope, ili se samo radi o političkom odgovoru na, bar verbalno, prihvatanje multipolarnosti svjetske moći od strane rivalskih SAD? Preko evropskih leđa?
SIMIĆ: Svet XXI veka u kome živimo u mnogome se razlikuje od onog iz XX veka, bezbednosni ambijent je drugačiji, kao i konstelacija snaga u svetu, ulazimo u fazu kooperativnijeg odnosa između država uz davanje prednosti kompromisu. Američko povlačenje iz Iraka i najavaljeno povlačenje iz Avganistana sledeće godine, smanjena zainteresovanost američkog predsednika Obame za unutrašnje poslove svojih evropskih saveznika i njegovo okretanje ka oživljavanju nacionalne ekonomije ukazuju na izvestan stepen američkog izolacionizma, naravno uz jasno izraženu želju za razvijanjem partnerskih odnosa sa zemljama u usponu poput Kine, Indije, Brazila, kao i Rusije. Ovim smo došli do prihvatanja multipolarnosti u svetu, gde, da se vratimo na početak razgovora, imamo i EU kao važnog aktera na političko-bezbednosnom nivou, čija je jedna od ključnih komponenti energetika i zbog čega Rusija ima neospornu ulogu na evropskom kontinentu. Kroz tu prizmu treba posmatrati buduću strategiju bezbednosti evropskog kontinenta.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 13. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

TOMISLAV JAKIĆ, NOVINAR I POLITIČKI ANALITIČAR: Nadam se da će svijet biti multipolaran

Objavljeno prije

na

Objavio:

Evropska je unija nedvosmisleno na razmeđi: hoće li pokušati još jednom, možda i posljednji put, uzeti zalet prema poziciji samostalnog faktora na svjetskoj sceni ili će se zadovoljiti sadašnjom ulogom ‘rezervnog igrača’ Amerike

 

MONITOR: Koliko se kriza izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu, koja je prije svega humanitarna, a onda i bezbjednosno-ekonomska i politička, „prelila“ i na odnose u hrvatskom državnom vrhu?

JAKIĆ: Ne bih rekao da se ta kriza prelila na odnose u hrvatskom državnom vrhu, ona je samo pridonijela tome da se ti odnosi dalje zaoštre – na štetu digniteta nositelja dviju visokih funkcija u državi i na štetu cijele Hrvatske.

MONITOR: Bili ste savjetnik Stipe Mesića za vrijeme njegovog predsjedničkog mandata. Sadašnji hrvatski predsjednik, socijaldemokrata Zoran Milanović unaprijed najavljuje veto Hrvatske u vezi sa eventualnim zahtjevom Finske i Švedske za prijem u NATO, uslovaljavajući hrvatski pristanak rješavanjem pitanja položaja Hrvata u BiH. Kako Vama izgleda ova Milanovićeva „kombinacija“?

JAKIĆ: To je nešto što se s pravom može nazvati nemogućom kombinacijom. Najaviti veto u slučaju primanja Švedske i Finske u NATO s obrazloženjem da će to samo još više pogoršati sigurnosnu situaciju u Evropi, to bi imalo itekako smisla. Ucjenjivati na način da se kaže: ili ćete vi djelovati u smjeru promjene izbornog zakona u BiH onako kako to nama odgovara, ili ćemo mi spriječiti vaš ulazak u Atlantski pakt, nema ni smisla, ni svrhe.

MONITOR: Kritikovali ste prve izjave Visokog predstavnika Kristijana Šmita. Ipak, on je nedavno upotrijebio Bonska ovlašćenja i suspendovao Zakon o javnoj imovini u RS, do odluke Ustavnog suda BiH. Da li i dalje smatrate da bi Šmit trebalo više da učini i od čega bi to, po Vama, moglo zavisiti?

JAKIĆ: Svaki Visoki predstavnik može da učini ono i onoliko koliko mu omogućava podrška zemlje iz koje dolazi, ne međunarodne zajednice, nego njegove matične zemlje. Pri čemu je, naravno, izuzetno važno i to kakvu specifičnu težinu ima ta zemlja na svjetskoj sceni. Paddy Ashdown je imao punu podršku Londona i on je koristio i Bonske ovlasti, povlačio radikalne poteze i nastojao spriječiti najgore. Lajčak, Petritsch, pa i Schmidtov prethodnik Valentin Inzko, jedva da su imali podršku svojih zemalja, Slovačke i Austrije. Dapače, kada je Inzko, praktično na odlasku, nametnuo amandman na Kazneni zakon, šef austrijske diplomacije je izjavio kako mu je žao zbog toga poteza. Schmidt će, dakle, uz to što ga hendikepira rusko neprihvaćanje njegovog imenovanja, moći ići dotle, dokle će se to uklapati u politiku Berlina.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 13. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Država je bila – kriminalac

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ko blagotvorno utiče na pomirenje u regionu ima šansu da politički dugo traje. Da bi se taj cilj ostvario neophodna je borba u kroćenju balkanske hobotnice korupcije i organizovanog kriminala. A da bi se ostvario  i  taj cilj neophodno je od vlasti odmaknuti sve ratne partije u ex Yu prostoru koje su izazvale bratoubilački rat i proizvele sve one nevolje poslije njega

 

MONITOR: Dobili smo novu, manjinsku Vladu – kako vidite sastav nove Vlade i njene domete?

GRAHOVAC: Sastav nije toliko bitan, bitni su postavljeni ciljevi i odlučnost da se isti ostvare. Vidim da ima veoma kompetentnih pojedinaca ali je bitno da se sve radi timski, transparentno, i da se trenutno preuzima odgovornost za ono što nije dobro urađeno.

MONITOR: Slažete li se sa stavovima da će kontrolu nad ovom  Vladom imati DPS od čije parlamentarne podrške Vlada i zavisi?

GRAHOVAC: Decenijama javno DPS kvalifikujem kao kriminalnu, zločinačku i neofašističku organizaciju. U isto vrijeme ističem da u toj partiji postoji zdravo tkivo koje je Crnoj Gori i te kako potrebno. Ovakav DPS će Vladu „glodati“ iznutra a ovakvi DF i Demokrate će je lomiti spolja. To je velika šansa za ovu vladu. Ovakav stav će vam djelovati čudno. Ova Vlada ima šansu da što prije (trenutno) otkriva  sva nepočinstva mnogih članova DPS-a kao i sa njima povezanih lica. Kada građani to prepoznaju onda postaje manje bitno da li će DPS u parlamentu davati podršku Vladi ili neće. Pošto će ova vlada kratko trajati, građani će znati i kazniti i nagraditi  na izborima, koji su skora neminovnost. Ukoliko Vlada ovih dana ne uradi ovo što sam  sugerisao  onda građani neće imati za čime žaliti ukoliko ona padne.

MONITOR:  Može li ovakva Vlada, sa nekim starim imenima, i uz DPS po dubini, obezbijediti ono što premijer Abazović obećava  – vladavinu prava, ekonomski razvoj  i  odblokiranje evrointegracijskog procesa?

GRAHOVAC:  Građani Crne Gore više vjeruju u ono što vide svojim očima negoli u ono šta piše u programima svih partija. Dobro je što su se u Vladi našla neka imena iz ranijih  saziva a koja su sačuvala čist obraz i čiste ruke. Sve što je premijer obećao biće  lakše ostvarivo ukoliko vrlo brzo budu privedena pravdi lica koja su bila sklona korupciji i organizovanom kriminalu. Građanima su poznata njihova imena i građani neće oprostiti bilo kojoj vlasti koja im gleda kroz prste i najmanji grijeh. Predugo traje ova nevolja i dosadašnja nepravda. Ovoj Vladi je otvorena šansa kao niti jednoj do sada. Ova Vlada se nalazi između šanse i kazne. Od nje sve zavisi.

MONITOR: Demokrate su najavile da će osporiti sve odluke nove Vlade. Koliko ova Vlada može biti stabilna?

GRAHOVAC: Iracionalno je, po svaku cijenu, juriti stabilnost Vlade. Dobro je što je u Crnoj Gori mnogo toga ogoljeno. Ova Vlada će ispuniti svoju misiju ako ogoli i ono što je građanima dobro poznato a na šta su institucije decenijama žmurile. Ogolijevanje problema je najbolja investicija ovoj Vladi za parlamentarne izbore koji su uskoro neminovni.

MONITOR: Jedan od argumenata premijera Abazovića za koncept manjinske vlade, odnosno izglasavanje nepovjerenja prethodne, bile su i geopolitičke prilike, odnosno rat u Ukrajini. Da li je u tom smislu ova Vlada pomak?

GRAHOVAC: Može biti pomak ako prepozna geopolitičke procese globalno, a posebno procese u regionu. To je široka oblast kojom se decenijama bavim, a sada napominjem samo jedan princip – ko blagotvorno utiče na pomirenje u regionu ima šansu da politički dugo traje. Da bi se taj cilj ostvario neophodna je borba u kroćenju balkanske hobotnice korupcije i organizovanog kriminala. A da bi se ostvario  i  taj cilj neophodno je od vlasti odmaknuti sve ratne partije u ex Yu prostoru koje su izazvale bratoubilački rat i proizvele sve one nevolje poslije njega.

MONITOR: Svijet se našao u svekolikim problemima. Šta možemo očekivati u budućnosti?

GRAHOVAC: Odavno upozoravam da se skoro čitava planeta našla u opasnom fašizmu; da se duštvo nalazi u  klasičnom robovlasničkom odnosu; da je neoliberalizam kome je generika na Zapadu, u stvari, opaki fašizam; da je Istok izvorište organizovanog kriminala i korupcije; te da u Rusiji i Kini vlada najvulgarniji oblik kapitalizma. Svijet se nalazi u jednom obliku svjetskog rata a klasno-socijalne revolucije, koje će uskoro biti vidljivije, će biti osnovno obilježje tog rata.

MONITOR: Da li je ovo što se dešava u Ukrajini nagovještaj globalnog zapleta?

GRAHOVAC: Jeste. Svaki oblik fašizma pokazuje nasilje i imperijalizam, koji nikada nije napuštao politiku Rusije, i to prvenstveno demonstrira oružjem. U ovom sukobu Rusija će biti zaglavljena decenijama, sve do momenta kada će SAD i Rusija početi pregovarati – kako obje da izađu iz ovog ćorsokaka. Možda Amerikanci imaju dojam da imaju neko preimućstvo. To je tačno, ali je to taktičko preimućstvo jer u slučaju da ranjenog tigra (Rusiju) bace u naručje Kini onda će SAD ući u strategijski inferioran položaj.

MONITOR: Kako bi se to moglo završiti?

GRAHOVAC: Mislim da će ishod ipak biti povoljan a posebno po naš region – Rusija će priznati nezavisnost Kosova, SAD će biti tolerantniji prema ruskoj okupaciji Krima, Donjecka i Luganjska, otpočeće gradnja američko-evropsko- ruskog partnerstva na novim osnovama kao garanta svjetskog mira. Velike sile često sebi daju za pravo da urušavaju principe međunarodnog javnog prava. Srbija će konačno prestati da živi u svojim hegemonističkim iluzijama, Albanci na Kosovu će biti tolerantniji prema svojim sugrađanima Srbima, a država BiH će konačno profunkcionisati. Sve ovo sam dataljno objasnio prije nekoliko godina u knjizi Tri cunamija – Evropa je ranjena u izdanju  IK Laguna.

MONITOR: Geopolitički gledano, u kakvom položaju je Crna Gora?

GRAHOVAC: U veoma povoljnom je položaju ali treba da transparentnije i efikasnije rješava svoje unutrašnje probleme.

MONITOR: A kako vidite zaostavštinu prethodne Vlade?

GRAHOVAC: Višedecenijsko štetočinstvo DPS-a je odavno vidljivo a sada je ogoljeno štetočinstvo DF-a što je za državu Crnu Goru veoma dobro. Posebna korist je u činjenici što danas gube tlo pod nogama kako spski klerofašizam kome je generika u srpskom nacionalizmu tako i crnogorski neofašizam kome je generika u korupciji i organizovanom kriminalu.

MONITOR: Kako komentarišete slučaj Medenice, odnosno to što je dugogodišnja predsjednica Vrhovnog suda i bivša državna tužiteljka, osumnjičena da je članica organizovane kriminalne grupe, te da je u tom svojstvu uticala na pojedine odluke sudija?

GRAHOVAC: Tvrdo se držim principa – u dobroj namjeri upozoravam šta je nužno uraditi, šta se nikako ne smije uraditi i konkretne pojedince javno posavjetujem šta lično da preduzmu.

U više objavljenih kolumni  bavio sam se Vesnom Medenicom. Citiraću jednu rečenicu iz kolumne Vrhovnica objavljene  na praznik  Dan žena 2010. godine: ,,Javno pozivam predsjednicu Vrhovnog suda da podnese ostavku jer onima koji ne poslušaju moj savjet ostaje kajanje. Ali u zatvoru”. U jednoj kolumni iz 2008. godine jedna rečenica glasi: ,,Kada vidite da je gospođa na visokoj državnoj funkciji na svaki čukalj nabacila zlatnu kajlu, znajte da se radi o malograđanskoj sitnosopstveničkoj psihologiji koju će jednoga dana država Crna Gora skupo platiti”.

Ako sam radeći analize sa strane prije četrnaest godina ja uočavao velike probleme u sudsko–tužilačkoj grani vlasti, onda nije teško zaključiti da je državnim institucijama to, i još mnogo toga, bilo poznato sve. Zaključak je jednostavan – država Crna Gora je bila kriminalac.

Opet imam savjet za Vesnu Medenicu. Sama je sebi i svojoj porodici uništila život. Savjetujem je da istinom i nemilosrdno nadležnim organima otkrije sve i za svakoga uključujući i svoju porodicu jer će na taj način, kako-tako, sprati bar malo ljage kojom je okaljala sebe i sve svoje. Pa neka košta koliko košta! Bar će nekada u nekom vremeplovu neko reći da je imala kičmu. Pored ogromne štete koju je decenijama činila sada ona ima šansu da bar malo iscijeli grijeh i pomogne državi Crnoj Gori,  a građani će to znati da cijene.

MONITOR: Očekujete li da će se taj slučaj do kraja rasvijetliti i pokazati kako je zaista kontrolisano i zloupotrebljavano crnogorsko pravosuđe?

GRAHOVAC: Najveći interes za to ima Vesna Medenica. Ona je sama sebe nagrdila, a ukoliko postupi kako sam je posavjetovao bar će spriječiti razne kreacije slučaja „na narodne teme“ u kojima je glavni lik baš ona.

Siguran sam da će sva nepočinstva prethodnih vlasti biti otkrivena i da će veći broj istih biti i procesuiran i sankcionisan. Saradnja građana i državnih institucija po ovom pitanju dovešće do prvog, i poslije više decenija, pravog izmirenja podijeljene (i posvađane) Crne Gore.

Više puta sam izjavio da će ovo biti srećna zemlja. Ostajem pri toj ocjeni i dalje jer se proces utvrđivanja istine o mnogim problemima već otvorio i nezaustavljiv je.

Ovoj Vladi je data šansa da te procese ubrza. U protivnom, ostaće joj kajanje!

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo