Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr Jasminka Simić, politikološkinja: Vrijeme promjene epoha

Objavljeno prije

na

MONITOR: I dalje postoji problem sa dozvolom Hrvatske da bi Srbija otpočela sa pregovorima u vezi da poglavljima 23 i 24 sa EU. Sada srpski pregovarači pominju otvaranje poglavlja 25 i 26, prije 23 i 24. Da li to znači da su ubjeđivanja Hrvatske ostala, bar za sada, bez efekta?
SIMIĆ: Negativno nasleđe ratne prošlosti u odnosima naše dve zemlje još postoji, i ono se reflektuje na sadašnje odnose i koči željene pravce kretanja obe zemlje, posebno Srbije. Za relaksaciju bilateralnih odnosa potrebna nam je Evropska unija onako kako su u okviru nje Francuska i Nemačka uspele da se pomire posle čak tri rata i da, najpre kroz Evropsku uniju za ugalj i čelik stave pod kontrolu svoju proizvodnju ova dva strateška elementa (ugalj i čelik) za naoružanje kako bi se izbegli budući međusobni ratovi. „Ubeđivanja”, kako kažete Hrvatske nisu ostala bez efekta, jer se pokazalo da najveće prepreke za zemlje Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija predstavljaju pregovaračka poglavlja 23 i 24. Srbija ulaže maksimalne napore kako bi u oblastima koja regulišu ova dva poglavlja postigla evropske standarde. Usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u okviru poglavlja 23 ima za cilj obezbeđenje visokog stepena vladavine prava i to na osnovu efikasnog pravosuđa i mehanizma zaštite ljudskih prava, i ovo poglavlje, takođe ima značajnu političku dimenziju. Poglavlje 24 odnosi se na pravdu, slobodu i bezbednost i zahteva jake i dobro integrisane administrativne kapacitete organa zaduženih za sprovođenje zakona i ostalih nadležnih tela koji treba da dostignu potrebne standarde. Najdetaljniji deo poglavlja 24 je Šengenska pravna tekovina, koja podrazumeva ukidanje kontrole na unutrašnjim granicama EU, ali se to na novu državu članicu primenjuje tek kada Evropski savet donese posebnu odluku o tome. Ne mora svaka država da krene sa otvaranjem pomenuta dva poglavlja. Poglavlje 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje ili 26. koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, podjednako su važna za našu zemlju, naročito posle odluke vlade da poništi konkurs za naučno-istraživačke projekte što ukazuje na kompleksnu prirodu odnosa unutar naučnih institucija.

Ima tu deo i Hrvatskog skretanja pažnje na sebe u jednom „klubu” kao što je EU, jer je najmlađa članica koja želi da pokaže svoj kapacitet pregovaranja i učestvovanja u donošenju odluka, posebno onih koji se odnose na tako važnu temu kao što je proširenje EU. Ipak, ne treba zaboraviti da je ulazak Hrvatske u EU deset godina posle „Solunske deklaracije”( 2003) kojom je potvrđena evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana i njihovo članstvo u Evropskoj uniji (kada ispune neophodne kriterijume iz Kopenhagena) istovremeno bio veliki korak za region, i za Uniju. I mi tome treba da težimo. Srbija i Hrvatska su stubovi stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, i sveukupnom pomirenju treba da težimo.

MONITOR: EU jedinstvo pada na pitanju rješavanja jedne humanitarne krize na njenim kapijama. Šta to pokazuje o odnosu jednog broja EU zemalja prema ,,evropskim vrijednostima”?
SIMIĆ: Migranstska kriza dovela je do „rastakanja” osnovnih vrednosti EU, slobode kretanja oličenog u Šengenskom sporazumu, principa solidarnosti, kao i ljudskih prava garantovanih dokumentima UN. Istovremeno, postavila je pitanje socijalne svesti i integrisanja kultura. Sunovrat zapadne civilizacije bio je kamp u Idomeniju. Za projekat „Evropa bez granica” migrantska kriza postala je najveća kriza posle Drugog svetskog rata. Srbija i Republika Makedonija postale su tampon države između Šengenskog prostora, između Grčke i Mađarske, i trpele su veliki pritisak i najveći izazov migrantske krize. Migrantska kriza „suspendovala” je Šengenski sporazum. Mi smo doživeli narušavanje trgovinskih veza u regionu, posebno sa Hrvatskom, zbog zatvaranja granica, a šteta se procenjuje na desetine miliona evra. Ali, za to je više odgovorna pasivnost EU prema prostoru Balkana i nedostatak evropske strategije prema migrantskom pitanju. Zemlje Zapadnog Balkana, a posebno Srbija ispunile su evropske standarde u oblasti migracija. To je potvrđeno u završnoj Deklaraciji sa samita zemalja Zapadnog Balkana održanog u Beču u leto 2015.

MONITOR: Pokazuje li se tu ponovo podjela na ,,staru” i ,,novu”Evropu, sada kao početak jedne ozbiljne krize?
SIMIĆ: Migrantska kriza i priliv izbeglica sa Bliskog istoka ka Evropi izazvali su veliki pritisak na ekonomski i socijalni život zemalja u EU i na njenoj periferiji i ponovo pokrenuli pitanje realizacije ideje o „Evropi sa više koloseka” ili „Evropi sa koncentričnim krugovima”. U prvom krugu bile bi članice evrozone koje žele da se obavežu na jače integrisanje, u drugom, ostale zemlje članice EU, a u trećem krugu, susedi, države kandidati za članstvo, mediteranske zemlje i zemlje iz tzv. Istočnog partnerstva. Iz migrantske krize EU može da izađe kao „labaviji” savez u kome sve države članice nemaju jednake interese u angažovanju oko određenog pitanja, čime bi doživela sudbinu NATO-a posle vojne intervencije u SR Jugoslaviji (1999), „labavog” ali funkcionalnog saveza. Uprkos kritikama upućenim Evropskoj uniji i „evro-pesimizmu” kako unutar organizacije tako i među državama kandidatima, zamislite naš kontinent bez i ovakve EU, šta bi bila alternativa, vraćanje u prošlost, nacionalizam, ekonomska kriza, „stogodišnji” ratovi, ono što je Evropa nekoliko puta doživela i što je stvaranjem Evropske unije želela da spreči u budućnosti.

MONITOR: Rusija slavi oslobođenje Palmire, dok se sa Zapada mogu čuti kritički tonovi da je to neprikladno. Ima li u toj ruskoj pobjedi uznemiravajućih poruka za Zapad?
SIMIĆ: Snažan utisak na mene je ostavio koncert održan u Palmiri proteklog vikenda, to je pobeda života nad smrću, mira nad ratom, ma kakve političke i geostrateške konsekvence proizilaze iz ruske vazdušne pomoći u oslobađanju ovog drevnog grada. Tamo je pre rata živelo oko 50 000 stanovnika, a sada je Palmira „grad duhova”. Rusija ima dve vojne baze u Siriji, pomorsku u Tartusu sa pristupom Sredozemnom moru, i vazdušnu u Latakiji, podržava predsednika Bašara Al Asada, jer u protivnom nisam sigurna da bi sirijska opozicija omogućila dalji ruski opstanak u pomenutim bazama. Borba protiv Islamske države je legalna i legitimna, protiv nje se bore i SAD. Rusija je sa Zapadom krenula u borbu protiv terorizma još 2001. godine posle terorističkog napada na SAD. Rusija je zemlja koja dobro poznaje zlo terorizma i iskusila ga je na sopstvenoj teritoriji, čak više nego bilo koja druga država na svetu.

Izazovi za novog predsjednika SAD

MONITOR: U toku je trka za predsjedničke nominacije u SAD. Ma koliko da su im na prvom mjestu unutarpolitičke teme, za SAD je spoljnopolitička agenda neizbježna, prije svega zbog pitanja terorizma ali i prijetnje zloupotrebom nuklearnih istraživanja.
SIMIĆ: Bez obzira na tvrdnje da svaka nova američka administracija zadržava spoljno-politički kurs zemlje, za novog predsednika najveći izazov biće kako održati SAD na površini globalne moći. Da bi zadržala primat super sile, osim snažne ekonomije potrebno je da bude „korektor” svetskih zbivanja. Borba protiv terorizma već 15 godina je prioritet američke spoljne politike. U reagovanju na teroristički napad 11. septembra 2001, SAD su kao osovine zla označile Irak, Iran i Severnu Koreju. Sadam je pogubljen. Iranu su u januaru ukinute međunarodne sankcije pošto je ova zemlja potpisala sporazum o ograničavanju sopstvenih nuklearnih aktivnosti. Ovim su SAD jednu veliku zemlju na Bliskom istoku skinule sa liste „neprijatelja”. Ostala je Severna Koreja, koja istovremeno predstavlja i najveći spoljnopolitički problem Kine.

Proširuje se klub nuklearnih sila

MONITOR: Koliko bi sadašnja Kina mogla da utiče na ponašanje Kim Džong Una, kada je riječ o strepnji značajnog dijela svijeta od zloupotrebe nuklearnog oružja u Sjevernoj Koreji koja je i dalje predmet kako strahova tako i spekulacija?
SIMIĆ: Iako je kineski predsednik Si Đinping čestitao Kim Džon Unu na novostečenoj funkciji predsedavajućeg vladajuće partije, Kina se svrstala sa SAD-om u nametanju sankcija Severnoj Koreji zbog izvedenih nuklearnih testova. Iako Kim Džon Un tvrdi da će nuklearno oružje, kvalitativno i kvantitativno ojačano, koristiti samo u odbrambene svrhe, činjenica je da se klub nuklearnih sila proširuje. Sve više zemalja je zainteresovano za miroljubivo korišćenje nuklearne energije. Govori se da pojedine afričke zemlje poput Malavija, Namibije, Nigera i Južne Afrike proizvode uranijum, što ih uvodi u nuklearnu industriju, dok pojedine iz severnog dela Afrike razmatraju izgradnje nuklearnih elektrana za snabdevanje strujom, jer samo 24% stanovništva tamo ima pristup električnoj energiji.

Budućnost Turske

MONITOR: Situacija se komplikuje u Turskoj, nakon ostavke Ahmeta Davutoglua na funkcije premijera i predsjednika vladajuće Partije pravde i razvoja, ali i odgovorom turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana na uslovljavanje EU u vezi sa odobravanjem vizne liberalizacije Turskoj. Kakva je budućnost Turske?
SIMIĆ: Odlazeći premijer Davutoglu održavao je balans između unutrašnje i spoljne politike, pojavljivao se tamo gde predsednik Erdogan zbog nesporazuma kako sa pojedinim liderima EU oko migrantske krize, tako i sa ruskim predsednikom Putinom zbog posledica sirijskog sukoba, nije želeo ili nije mogao. Uzroke smene premijera Davutoglua treba tražiti u predsednikovom shvatanju ustavnog uređenja zemlje. Prema aktuelnom ustavu, predsednik ima ceremonijalnu ulogu, zbog čega predsednik Erdogan insistira na izmeni ovog akta kako bi stekao veća izvšna ovlašćenja. Turska je 18-ta ekonomija sveta i ključno pitanje je da li je Turska suštinski zainteresovana za pristupanje EU, a s druge strane da li bi EU, sa pristupanjem Turske, zaista želela da joj sused bude Sirija? Politički i ekonomski, Turska sve intenzivnije sarađuje sa Kinom i deo je velikog projekta „Novog puta svile” gde posredstvom železničke mreže koja prolazi ispod Bosfora povezuje Kinu i Zapadnu Evropu. Živimo u periodu promene epohe, kada tek počinje XXI vek, baš kao što je i XX vek počeo sa društvenim, političkim i kulturnim promenama nastalim posle Prvog svetskog rata. Samo da ovaj vek bude dovoljno dug da stvari stavimo na svoje mesto.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Političko lešinarenje nagriza društvo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Desile su se dvije smjene vlasti, treba provesti još dvije brze smjene pa će tek peta vlada početi ozdravljenje i društva i države. Novi glavni SDT Vladimir Novović je znak da u crnogorskom društvu ima zdravih snaga. Ukoliko u narednoj vladi bude i u najmanjoj mogućoj mjeri participirao DPS, siguran sam, Novović će biti smijenjen

 

MONITOR: Avgustovska većina u posljednjem času, nakon sedam sastanaka, dogovorila je mandatara i vladu. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Politička prostitucija je osnovna karakteristika a političko lešinarenje je prodrlo skoro u sve sfere društvenog života pa nemoral svake vrste nagriza kako mnoge pojedince tako i veći dio društva.

Ako i ovlaš analiziramo ljudske kvalitete lica koja vrše vlast na svim nivoima u Crnoj Gori u posljednje tri decenije doći ćemo do zaključka da, osim malog broja časnih pojedinaca, na vlasti se nalazi  veoma rđav ljudski materijal. To za posljedicu ima ne samo kulturološke nego i mentalitetske poremećaje jer ovo stanje predugo traje.

Već smo svjedoci da oni, koji imaju nekakvu vlast a otimaju, kradu, uzurpiraju ili varaju, njihova djeca idu putem svojih roditelja. Ovo u Crnoj Gori  poprima zabrinjavajući   zamah. U takvom društvenom  i političkom ambijentu u Crnoj Gori se dogovara i vlada.

MONITOR: Gdje je uzrok i ko je za ovo najviše odgovoran?

GRAHOVAC: Uzrok je u višedecenijski nesmjenjivoj vlasti a najveću odgovornost snose sami građani jer uporno biraju političkog monstruma. Više od 15 godina DPS javno kvalifikujem kriminalnom, zločinačkom i neofašističkom organizacijom. Ovo ne činim jer sam nekakva zloća nego zato što prepoznajem parametre koji zlo nagovještavaju i na to upozoravaju. U isto vrijeme, ponavljam da u toj partiji postoji zdravo tkivo koje je  Crnoj Gori i te kako potrebno. Mnogi mi zamjeraju što i pomišljam da u DPS-u ima zdravog tkiva. Ovo ističem iz razloga što vidim da i u drugim političkim subjektima ima onih koji su jednako politički i moralno nezdravi kao što su oni u vrhu DPS-a.

MONITOR: Kako vidite dosadašnje pregovore avgustovskih pobjednika?

GRAHOVAC: Prethodno rečeno objašnjava veliku ličnu pohlepu, a malu ili nikakvu odgovornost prema svojoj državi.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitor od petka 23. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MAJA BJELOŠ, POLITIKOLOŠKINJA, VIŠA ISTRAŽIVAČICA BEOGRADSKOG CENTRA ZA BEZBJEDNOSNU POLITIKU: Tenzije na Balkanu će rasti sve dok lideri budu imali koristi od njih

Objavljeno prije

na

Objavio:

U diskusijama je malo i dokaza i bezbjednosnih procjena o vjerovatnoći totalnog rata, međutim, postoji snažno uvjerenje da rat u Ukrajini može imati efekat prelivanja, što bi moglo dovesti do raspada Bosne i Hercegovine ili otvorenog sukoba na Kosovu

 

MONITOR: Predsjednica Europrajda Kristina Garina, je izjavila za Politiko da se ta organizacija, tokom prethodnih 30 godina, nije suočila sa toliko intenzivnim teorijama zavjere i protivljenjima, kao u slučaju beogradskog Europrajda. Kako Vi objašnjavate političko-pravno-bezbjednosni rašomon koji je pratio tu ovogodišnju manifestaciju“?

BJELOŠ: Državni organi Srbije imaju kapaciteta da očuvaju javni red i mir i garantuju sigurnost učesnicima Evroprajda. Međutim, ne radi se o tome da li su policajci i pripadnici drugih bezbednosnih službi sposobni i opremljeni da izvršavaju propise. Problem je što građani Srbije žive u dramatičnom raskoraku između građanskih prava i sloboda garantovanih Ustavom i zakonima i svakodnevice u kojoj najviši državni zvaničnici aktivno krše Ustav i zakone, stvarajući nesigurnost i neizvesnost. Mimo svojih nadležnosti, predsednik Srbije je najavio da će Europrajd biti „odložen ili otkazan“, potom je ministar unutrašnjih poslova zabranio javno okupljanje, da bi 17. septembra mandatarka za novu vladu sopštila javnosti da šetnja ipak može da se održi, ali nije podržala skup svojim prisustvom.

Nezavisno od Europrajda ili Parade ponosa, pripadnici LGBT populacije se nikada neće osećati bezbedno u Srbiji sve dok im se uskraćuju i osporavaju osnovna ljudska prava i slobode (npr. pravo na javno okupljanje, izražavanje mišljenja, na brak, nasleđivanje imovine i dr.), zatim dok postoji mržnja u društvu i iracionalni strah od LGBT populacije, kao i dok deo državnih i nedržavnih centara moći ugrožava njihovu ličnu bezbednost. Da su Vlada Srbije i nadležni organi u prethodne dve decenije dosledno sankcionisali govor mržnje prema LGBT, pozive na nasilje, fizičke napade uz javnu osudu, ne bi bilo potrebno da danas hiljade policajaca obezbeđuje mirnu povorku.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitor od petka 23. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ANDRIJA MARDEŠIĆ I DAVID KAPAC, REDITELJI FILMA STRIC: Ispunjujuće emocionalno putovanje

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nije nam namjera bila raditi politički film. Makar danas kad se radi bilo koja vrsta umjetnosti, često je neizbježno da umjetnost, da bi bila dobra, mora imati stav, biti aktualna i na neki način rezonirati sa stvarnosti

 

Velika Zlatna mimoza – gran pri 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala pripao je hrvatskom filmu Stric Davida Kapca i Andrije Mardešića, koji je dobio i posebno priznanje – plaketu Zoran Živković. Filmu je pripala i nagrada za najbolju mušku ulogu Predraga Mikija Manojlovića. To je bio povod za razgovor sa autorima Strica.

MONITOR: Koliko obojici znači nagrada iz Crne Gore, jer je konkurencija definitivno bila jaka?

MARDEŠIĆ: Većinu tih filmova smo gledali i za nijedan ne mogu reći ništa manje nego da je dobar ili odličan.  A posebno veseli činjenica da su to sve dragi ljudi ili prijatelji. I sad smo se svi našli u istoj konkurenciji!

Možemo reći da je Festival u Herceg Novom preuzeo onu ulogu koju je Pula imala prije 40-ak godina, prikazuje najbolje od regionalnih kinematografija, i  stvarno je čudo i velika čast da smo u toj konkurenciji baš mi uspjeli dobiti Zlatnu mimozu.

KAPAC: Ja sam se prije početka festivala šalio da nas u Herceg Novom čekaju Igre gladi, filmofilskom terminologijom, tako da smo se nadali samo izvući živu glavu. Ogromno priznanje i čast nam je da smo dio te odabrane skupine filmova, autora koje iznimno cijenimo i volimo, posebno jer su nam većina njih bliski kolege i prijatelji. Nagrada nam je došla samo kao šlag na tortu.

MONITOR: Andrija, Vi ste se obratili publici prije projekcije filma riječima – obično se kaže uživajte u filmu, a ja vam kažem – srećno. Da li Vas obojicu iznenađuje reakcija publike?

KAPAC: Redatelj je zapravo uvijek prva publika filma, a mi smo prvenstveno radili film kakav bi i sami htjeli gledati. Stric je spoj naših iskustva i stavova zapakiranih u dramski okvir svojevrsnog hightened genre-a, ali u suštini nešto naše iskreno i osobno. Naravno da smo razmišljali kako će publika doživjeti film, ali nismo se vodili aktualnim trendovima ni regionalne niti svjetske kinematografije. Mislimo da bi takvo kalkuliranje ispalo jeftino i neiskreno.

MARDEŠIĆ: To sa sretno je počelo kao šala na premijeri u Karlovim Varima, ali je zapravo postala neka vrsta našeg iskaza poštovanja prema našoj publici. Jer na početku svakog putovanja se zaželi sreća da se sigurno stigne na odredište. Kao što je David rekao, teško je ući u bilo kakav oblik kreativnog procesa sa nekakvim kalkulantskim primislima. Podilaženje trendovima ili publici se uvijek osjeti.

I da smo se upustili u takav proračunat proces, trebali smo tada, 2015. kad je prva scena Strica stavljena na papir, imati kristalnu kuglu da nam prikaže kakvi će biti trendovi u festivalskom i svjetskom filmu sedam godina kasnije. Drago nam je ako smo uspjeli u tome da film gledateljima ostaje dugo u glavi, da pričaju o njemu, razmišljaju i debatiraju.  Jer važno je da se u filmovima aktivno sudjeluje, a ne da su gledatelji pasivni promatrači kojima autori sve serviraju na pladnju. U tome je i veći izazov gledanja i doživljaja filma.

Naravno da se filmovi rade za publiku, ali filmovi ne moraju nužno biti i zabava, već nekakvo ispunjujuće  emocionalno putovanje koje kao i stvarni život, ne mora uvijek biti opuštajuće, zabavno i ugodno iskustvo.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitor od petka 23. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo