Trenutak je da se sjedne na klupu i napravi mjesta za onoga ko je više trenirao, koji je poletniji, brži, sposobniji u ovom trenutku. Nije vrijeme za sujete, vrijeme je za timski rad i podršku onom akteru koji je uradio ono što mnogi drugi, nažalost, prethodno nisu uspjeli da urade. I to nije, na kraju krajeva, pitanje naših želja već političkog fakticiteta
MONITOR: Vi ste se javno založili, kako ste naglasili bez ličnih ambicija, da dio kandidata Studentske liste izađe u javnost prije izbora, da bi se pokazao „personalni kontrast“ u odnosu na potencijalne kandidate vlasti. Kako razumijete uzdržanost pobunjenih studenata koji već dugo odolijevaju sličnim prijedlozima?
JOVOVIĆ: Ta moja izjava nije bila apsolutizirajuća. Nisam rekao da je nužno neophodan potez takvo što učiniti već sam prevashodno istakao prednosti od takvog poteza. I to je potpuno tačno, kontrast ključnih studentskih i naprednjačkih kandidata i kadrova razvejao bi određenu maglu i građanima plastično pokazao razliku između belog i crnog. Takođe bi eliminisao neke zle jezike koji sve i svašta pripisuju studentskoj listi. Ali sam saglasan i sa logikom i pristupom studentskog pokreta, koji ne želi da “out”-uje svoje kandidate. Ne treba ići naruku Vučićevoj mašineriji, čiji su pokorni mediji u mogućnosti da demonizuju i satanizuju koga bilo, samo ako im se da dovoljno vremena. Ne treba im dati vremena niti prostora. Moramo ih iznenađivati i nametati tempo kakav nama odgovara.
MONITOR: Ipak, na novom vidovdanskom skupu u Kraljevu, govorila je nezavisna narodna poslanica i advokatica Jelena Pavlović, nekadašnja članica političke organizacije Mi snaga naroda. Da li je to ciljano osmišljen test za javnost, ali sa nedovoljno dobro procijenjenim efektom namjere da se saradnja sa nekim akterima koji imaju i politička iskustva, uvodi na scenu Studentskog pokreta?
JOVOVIĆ: Ne bih davao takve ocene, već ovo tumačim kao jednu nenameravanu grešku. Greške se u politici dešavaju, a tek su sasvim normalno očekivane unutar tako širokog pokreta koji na svakodnevnom nivou mora donositi brojne odluke, a čiji sastavni delovi poseduju određenu značajnu autonomiju – studentski pokret nije liderska stranka. Lično sam uputio kritike povodom izbora govornice Jelene Pavlović, međutim isto tako pozivam dežurne kritičare da ne otćute na sve one prilike, situacije, skupove i govornike u ime Pokreta koji su zaslužili aplauz, a od istih dobili muk. Evo, primera radi, pogledajte poslednji događaj Pokreta u Novom Sadu. Prokomentarišite i njega. Ne smemo da budemo neobjektivni i da o Pokretu zaključujemo po osnovu pokoje pojedinačne greške. Isto to ističem po pitanju atmosfere na protestima – slogana, pokliča, zastava – ko nije organizovao veliki protest pojma ne može imati koliko je zapravo stvari van moći organizatora, a mnogi očekuju da svaki protest teče kao po jasnom scenariju.
Ovo poslednje je pokazatelj određene neozbiljnosti i političke nedovršenosti našeg društva – prečesto po nekim pitanjima nemamo znanja i iskustva, ali zato imamo mišljenja.
MONITOR: Bili ste član Zelenih i Pokreta slobodnih građana. Opozicione stranke su se dugo odlučivale kako da se postave prema Studentskom pokretu. Pa se nekoliko članica opozicije udružilo u Proevropsku opoziciju, a Demokratska stranka se, bezuslovno, priklonila Studentskom pokretu. Tu je i namjera da se grupiše „prava desnica“ koju forsira Miloš Jovanović iz novog DSS. Kako shvatate razliku između „antirežimskog fronta“ i „referendumske atmosfere“?
JOVOVIĆ: Referendumska atmosfera predstavlja način da se sruši jedan kriminalno-mafijaški i autokratski režim, i ideja podrške jednoj listi – studentskoj – predstavlja najracionalniji izbor. Naročito ukoliko se uzme u obzir karakter naših izbornih pravila, koja podrazumevaju D’Ontov metod raspodele ostatka, a koji nagrađuje onu listu koja osvoji relativnu većinu glasova. Preostale opozicione političke opcije, naravno, imaju svako demokratsko pravo na nastupe na izborima, ali jedno su prava, a drugo je šta je pametno i društveno odgovorno. U tom ključu posmatrano, trenutak je da se sedne na klupu i napravi mesta za onoga ko je više trenirao, koji je poletniji, brži, sposobniji u ovom trenutku. Nije vreme za sujete, vreme je za timski rad i podršku onom akteru koji je uradio ono što mnogi drugi, nažalost, prethodno nisu uspeli da urade. I to nije, na kraju krajeva, pitanje naših želja već političkog fakticiteta.
MONITOR: Vučić je na posljednjem velikom skupu pristalica, najavio ostavku za par nedjelja i vanredne izbore. Ponovo otvara državnu kasu i „dijeli“. Da li on računa na psihološki efekat sigurnosti koji „njegova kasa“ pruža?
JOVOVIĆ: On vlada politikom straha, opscenih laži i sporadičnom kupovinom nekakvog nazovi socijalnog mira. Širi strah od nestabilnosti i anarhije u slučaju pobede alternative, šaljući poruku da, eto, Vučić možda jeste svakakav, ali sa njim bar znate na čemu ste. Naravno, sve je to notorna laž, jer baš pod Vučićem nijedno radno mesto nije stabilno, stečena prava nisu sigurna, ulice nisu bezbedne, nikad ne znate koji vam lokalni kabadahija može pokucati na vrata. A mere socijalnog mira su mu dva kubika drva pred izbore. On naprosto nema više ništa da ponudi, i sve njegove priče odavno je razvejao vetar. Zato je nervozan i zato se boji da raspiše izbore: zna da će izgubiti.
MONITOR: Studenti su ovog proljeća u Kragujevcu usvojili programski dokument Memorandum o Kosovu i Metohiji, u kojem se navodi da je KiM sastavni deo Srbije. Kako procjenjujete značaj ovog Memoranduma za jasniju profilizaciju politike Studentskog pokreta i njegovih političkih predstavnika, poslije izbora?
JOVOVIĆ: Studentski pokret je odavno zauzeo catch-all pozicije. Taj Memorandum je za jedan broj članova Pokreta političko ubeđenje, dok je za drugi deo to pitanje političke taktike. Kako bilo da bilo, naredna vlada i skupštinska većina neće napraviti ni pomak ni prodor po pitanju Kosova; to nije, na kraju krajeva, njen zadatak. Zadatak naredne vlade jeste oslobađanje političkog, ekonomskog i medijskog prostora kako bismo uopšte mogli imati slobodne i poštene izbore, uspostavu vladavine prava i krivično procesuiranje odgovornih za sve zločine u prethodnom periodu. Zadatak naredne vlasti jeste da stvori osnove demokratije i državnih institucija, kroz čije će se procese tek definisati druga važna pitanja.
MONITOR: U političko-ideološkom spektru, zagovarate više lijevih snaga, građanskog angažmana, jasnijeg antifašizma i proevropske politike. Dio ljevice u Evropi – koju neki analitičari smatraju ultralijevom, uključeni su u rad EU parlamenta, kao EU skeptici. Da li je tzv. lijevi suverenizam ophrvao one koji se danas nazivaju ljevicom? Kakva je ljevica potrebna Srbiji?
JOVOVIĆ: Da budem jasan, Evropska unija treba da bude spoljnopolitička težnja Srbije, ali težnja koja će se dostići uz uvažavanje i opstanak javnog interesa, javnih dobara i prirodnih bogatstava naše zemlje. Srbija ne sme biti kolonija ničijeg projekta, a u EU treba da uđe kao, premda manji, ipak uvažavan, partner. Na našim budućim vlastima jeste i da kredibilno zasluže ovo „uvažavan“, ali isto tako smatram da ono što je mainstream EU mora da bude zaista dosledno deklarativnim vrednostima. Punu
podršku pružam, ističem, različitim progresivnim snagama Unije (poput Pedra Sančeza), koje od nje žele da stvore socijalnu Uniju, Uniju socijalne pravde, antifašizma i antikolonijalizma.
Moje snage su usmjerene na podršku studentskom pokretu
MONITOR: Zalagali ste se za antirežimsko povezivanje širom Srbije. Sada ste, čini se, svu svoju energiju usmjerili na podršku pobunjenim studentima. Napuštajući stranački život i parlamentarnu borbu, u kom pravcu idu danas Vaše nade za promjene u Srbiji?
JOVOVIĆ: Oduvek sam se za takvo što zalagao i u tom pravcu delovao. Samo je pitanje u kom obliku i u kojim okolnostima vidimo antirežimsko povezivanje (i koje aktere smatramo antirežimskim). A kroz ovu borbu ispostavilo se da je studentski pokret makropolitički akter koji može da mobilizuje dovoljne
snage da sruši režim Aleksandra Vučića. Takođe, pokret je u ovoj borbi podneo najveću žrtvu; stotine mladih su prebijani, hapšeni, progonjeni. To je još jedan važan razlog koji ga ozbiljno legitimizuje – spremnost na borbu do kraja, koja nije uvek bila tako svojstvena svim opozicionim akterima u Srbiji. Zato
su moje snage usmerene na podršku studentskom pokretu. Gde mogu, rečju i delom, podržati pokret, to i činim, i rado pravim prostora. Istakao sam da niti sam, niti ću biti, na studentskoj listi za Narodnu Skupštinu. Verujem u to da smo u vremenu kada svi moramo biti spremni na timski rad zarad zajedničke pobede.
Želim Srbiju u EU, ali isto tako svi zaslužujemo i Evropu koja se vraća sebi
MONITOR: Izjavili ste da EU ne može dati eksplicitniju podršku prodemokratskim snagama u Srbiji, jer im nije jasno šta je „realna alternativa“ – kao i da se spoljna politika EU sporo mijenja. Dio javnog mnjenja u Srbiji vjeruje da EU tako štiti i vlastite interese, jer lako dolazi do povoljnosti za svoju privredu. Da li bi se politička alternativa brže „prepoznala“, da među najvećim protivnicima režima nisu i oni koji su protiv iskopavanja litijuma?
JOVOVIĆ: Upravo se u Vašem pitanju nalazi to o čemu govorim. Unija treba da bude strateški cilj, i ujedno sredstvo, za ostvarenje boljeg života građanki i građana Republike Srbije. Ali to se ne može ostvariti ukoliko je cena previsoka. Znam da među visokim predstavnicima Unije ima stvarnih poklonika demokratije i slobode, ali i onih koji će to isto u našem slučaju „žrtvovati“ zarad ekonomskih i finansijskih dogovora. Najgorljivije želim da se Unija vrati svojim prvobitnim vrednostima, i unapredi svoje politike jednakosti, slobode, socijalne pravde i solidarnosti, koje su oduvek u evropskom prostoru nastajale, razvijale se, širile. Želim Srbiju u Uniji, ali isto tako svi zaslužujemo i Evropu koja se vraća sebi.
Zato je na narednim vlastima zadatak da iznađu meru kompromisa između različitih sfera našeg javnog interesa – potrebne podrške demokratizaciji, očuvanja naših bogatstava i dobara, i priključenja Uniji. Niko nije rekao da će biti lako. Ali, opet, niko do sada nije zaista ni pokušao. Vreme je za nove ljude – ovi dosadašnji su željno trčali i nudili nas kao na pladnju, ko plati više. Gotovo je sa tom politikom. Vreme je da se povede računa o stanju u kući, što je jedino za poštovanje, i kod kuće i u komšiluku.
Nastasja RADOVIĆ
IN ENGLISH2 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FOKUS4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice