Povežite se sa nama

INTERVJU

DR JELICA KURJAK, POLITIKOLOŠKINJA  I DIPLOMATKINJA: Promjene u Rusiji su uvijek dolazile iznutra

Objavljeno prije

na

Rusija kao zatvoreno društvo nikada nije bila spremna da otvori prolaze za ideje spolja ma koliko one bile, u perspektivi gledano, dobre za budućnost zemlje

 

MONITOR: Sredinom 1980-ih je izgledalo da će perestrojka i njena „glasnost“ donijeti velike promjene u SSSR-u. Kako 30 godina od odlaska Mihaila Gorbačova i kraja sovjetske države, izgleda taj proces?

KURJAK: Perestrojka je otvorila mnoga pitanja vezana za istoriju nastanka, funkcionisanja i stanja sovjetske države. Jeretička pitanja poput nade u promene tokom kratkog perioda NEP-a, uzroka njegovog kraha, dolaska Staljina na vlast, neuspelih ekonomskih reformi posle perioda „otopljenja“ (XX kongres KPSS), bila su veoma značajna za mlade naraštaje ali i za otvaranje sličnih i mnogih drugih pitanja u drugim zemljama Varšavskog ugovora, što će umnogome uticati i na događaje u pojedinim zemljama, pre svega u Poljskoj. Sve se to reflektovalo i na kasniju demontažu komunističkih sistema i vojno-političkog i ekonomskog lagera socijalističkih zemalja.

Očekivanja u Sovjetskom Savezu, i u Rusiji, bila su velika kod značajnog procenta humanističke inteligencije. Zbog čega? Ni jedna ekonomska reforma – kojih je bilo nekoliko tokom XX veka u sovjetskog državi, nije otvarala politička pitanja, pitanja prošlosti i odnosa sadašnjosti prema prođenom periodu. Iako u skromnim kategorijama, perestrojka je ipak načela baš takva pitanja. Kažem načela, jer, veoma brzo, za nekih desetak godina, sve je počelo da se vraća na staro. Tvorci perestrojke nisu mogli, imali snage, smeli, nisu umeli itd. itd. da postave ključno pitanje mogućih promena: reformisanje sistema, odnosno, partije, države i odnosa partije i države. Sistem nije dovođen u pitanje i sve se svelo na neophodna prilagođavanja imajući u vidu da su se promene događale unutar zemalja lagera, u Evropi, svetu, u međunarodnim odnosima. Suština sistema jednopartijske vladavine, podržavljene partije, centralizovane privrede, zatvorenog društva nije bila dovođena u pitanje. Sa nekim korekcijama ta suština je i danas dominantna.

MONITOR: Kakva je i kolika međuzavisnost kada se radi o podršci u biračkom tijelu, između Vladimira Putina i njegove stranke Jedinstvena Rusija?

KURJAK: S obzirom na to da je Rusija definisana kao višepartijska parlamentarna demokratija, sa izrazitom dominacijom jedne grane izvršne vlasti – predsedničke, postojanje jake partije koja pobeđuje i koja podržava predsednika je suština takvog sistema. Popularnost partije je značajna, ali je popularnost predsednika iznad svega i iznad partije. U tom odnosu uzajamnosti nema mesta za neka pitanja nesporazuma, pada popularnosti itd. Celokupni administrativni potencijal je u funkciji pobede partije i predsednika na izborima.

MONITOR: Koliko je uticajna i ko je opozicija u Putinovoj Rusiji?

KURJAK: Nominalno postojanje višepartijskog sistema daje mogućnost da se Rusija deklariše kao parlamentarna demokratija. To podrazumeva da postoje opozicione partije u Dumi. Trenutno ih je četiri, plus vladajuća partija, Jedinstvena Rusija. Druga je realnost: te partije učestvuju na izborima, dobijaju uvek dovoljan procenat glasova kako bi zadržale svoje mesto u Dumi, ali, istovremeno, ne skrivaju da su lojalne i da iz sve snage podržavaju rukovodeću partiju i predsednika.

Postoji i druga opozicija, to je vanparlamentarna, kojoj pripada i Aleksej Navaljni i drugi manje popularni opozicionari. Takva opozicija nema mogućnosti da dođe do cenzusa na izborima koji bi je doveo u parlament. Oni su kao političke organizacije na margini državnih događanja, van svake institucije vlasti.

Iako vlast takvu opoziciju optužuje da je prozapadna, neprijateljska u odnosu na sopstvenu zemlju, treba reći da su i ta opozicija, a i sam A. Navaljni, i te kako proruski. Druga je stvar što opozicija u Rusiji traži modernizaciju zemlje na svim nivoima. A to se svakako ne poklapa sa stabilnim stanjem koje je kreirala vlast i ona održava takav sistem.

MONITOR: Bili ste ambasadorka u Moskvi, a i kao naučnica ste se dugo bavili SSSR-om i Rusijom. Smatrate da  promjena u Rusiji  ne može doći spoljašnjim uticajem već samo unutrašnjim otporom?

KURJAK: Istorija „smutnih perioda“ u Rusiji nas uči da su nezadovoljstva naroda vlastodršcima bila pokretana od strane samih Rusa; narodnih vođa, delova rukovodeće elite, vojnih struktura ili svih udruženih. Rusija kao zatvoreno društvo nije nikada bila spremna da otvori prolaze za ideje spolja ma koliko one bile, u perspektivi gledano, dobre za budućnost zemlje.  Reformske ideje koje su dolazile sa Zapada, kao i pokreti na njima stvarani, bili su isuviše radikalni i neprihvatljivi za rusko društvo. Rusko društvo je drugačije ustrojeno, ruski sistem vlasti i način vođenja države  je autohton u odnosu na praksu drugih. Ruska politička kultura je drugačija. Zbog toga se ideje radikalnih reformi teško „lepe“ za rusku stvarnost. Rusija naprosto drugačije funkcioniše. Ona se otvara onoliko koliko društvo i vlasne strukture mogu da absorbuju novine, i zatvara kada se proceni da su novine dovoljne da dinamizuju društvo. Zbog toga u Rusiji nije došlo do modernizacije imanentne tokovima u visokorazvijenim zemljama krajem XX i početkom XXI veka. Onda kada se Rusija zaustavljala, svet je za tih poslednjih 20 godina iskočio za pola veka unapred.

MONITOR: Kako će aktuelna energetska kriza uticati na izlaženje iz krize Rusije, zemlje bogate energentima?

KURJAK: Nije samo u pitanju gasna, odnosno energetska kriza, Rusija je već prolazila kroz njih, u pitanju je širi kontekst prelaska na druge energente i pravljenja energetskih sporazuma sa Rusijom koji bi mogli da dugoročno naškode ruskom budžetu. Konkurencija na energetskim tržištima je sve veća a ponuda sve šarolikija i ruski gas, bez obzira na to što je još najtraženiji, može postati u jednom momentu manje tražen od strane velikih potrošača.

MONITOR: Koliko je veliki uticaj Moskovske patrijaršije u  Rusiji, a koliki na SPC?

KURJAK: Ruska pravoslavna crkva ima svoje posebno mesto u ruskom društvu i ona predstavlja državnu crkvu. U tom smislu je njen uticaj značajan na unutrašnja i međunarodna zbivanja. RPC ima izrazito dobre odnose sa SPC i nastoji da te crkvene veze proširi i ojača na sve delove koji su pod SPC na Balkanu. Komunikacija između dve crkve je veoma dinamična i raznovrsna.

MONITOR: Pored zategnutih odnosa sa SAD-om i „kontroverznih“ sa EU, posebno je interesantna diplomatska dinamika Rusije i Kine. Upadljiv je bio svečani doček ruskog ministra odbrane, Sergeja Šojgua, u Pekingu. Šta se tu događa?

KURJAK: Rusija i Kina su susedi, članice SB UN, imaju dinamičnu privrednu i pograničnu saradnju. Kina je i prvi sused centralnoazijskim zemljama koje su za Rusiju zona neposrednih strateških interesa… I još mnogo elemenata što odnos ove dve zemlje čini složenim. Kina je u permanentnom usponu, dok je Rusija u značajnoj stagnaciji na šta su posebno uticale sankcije visokorazvijenih zemalja zbog aneksije Krima. Dve zemlje sarađuju u mnogim oblastima, ali postoji i određena doza opreza jer ima i otvorenih pitanja. Kao dobri stratezi zemlje nastoje da odnose prebace na kolosek saradnje za uzajamno dobro. Tako gledam i na posetu ministra odbrane RF Sergeja Šojgua Kini. Dobar prijem kod Kineza je znak spremnosti na saradnju i podrška ruskom rukovodstvu. Zanimljivo, bilo je  razgovora i preliminarnih dogovora o namerama o zajedničkoj gradnji železnice koja bi spajala Kinu, išla preko Rusije do Evrope. To treba pratiti jer ukoliko dođe do realizacije, biće to veliki strateški put.

MONITOR: Rusija i Kina nisu učestvovale na sastanku UN-COP 26 o klimatskim promenama u Glazgovu, a sastanku G-20 u Rimu nešto ranije, prisustvavale su preko video linka. Njihova zajednička poenta je bila „demokratizacija korišćenja vakcina“. Da li je to izbegavanje za njih teških tema, nastavak „vakcina diplomatije“ ili znak čvršće saradnje?

KURJAK: Rusija i Kina se drže opreznosti na međunarodnoj areni,  često biraju gde i zbog čega ne učestvuju. S obzirom na to da Zapad kritikuje i Kinu i Rusiju zbog nepoštovanja ekoloških dogovora, verovatno je da su rukovodstva procenila da ne bi bilo oportuno da sede na tim skupovima. Za obe zemlje učešće u razgovorima 20 najrazvijenijih zemalja je od izuzetne važnosti i na tom skupu su se pojavile. Što se tiče politike trgovine vakcinama, činjenica da su kineske i ruske vakcine nepriznate u nekim zemljama je dovoljan razlog da obe zemlje traže „demokratizaciju korišćenja vakcina“. Pitanje je šta se pod tom formulacijom još podrazumeva jer, čini se, da epopeja sa vakcinama na međunarodnom tržištu nije završena. „Vakcina diplomatija“ će se još koristiti u međusobnim odnosima država.

 

Srbija plaća ruski gas kao i mnogo razvijenije zemlje

MONITOR: Aleksandar Vučić je, ovih dana, išao u Soči da „moli“ Putina za nižu cijenu gasa. Rečeno je da cijena ostaje ista šest meseci, ali i da Srbija kupuje novo oružje od Rusije. Da li je to jedan od načina „gasne politike“ Kremlja?

KURJAK: Srbija nikad nije dobila privilegovanu cenu za gas. Ni današnja cena, nije čak niža  ni od cene gasa koju plaćaju mnogo razvijenije zemlje nego što je naša. Dakle, poseta predsednika Srbije A. Vučića imala je prvenstveno politički, pa tek onda ekonomski karakter. O sadržaju političkih razgovora javno nije bilo komentara, ni izjava, tako da ne znamo o čemu je bilo reči, osim uopštene rečenice o pitanju Kosova i BiH. Meni nije poznato da je rusko rukovodstvo pretilo da će dići cenu gasa za Srbiju, tako da, ako je to bilo istina, produženje iste cene gasa za 6 meseci dok se ne završe izbori jeste ustupak Srbiji. Ali, videćemo kakav će biti sporazum posle toga.

 

Važno je što u Srbiji protestuju mladi

MONITOR: U Srbiji su započeti protesti u više mjesta. Povod je jasan, a odgovor je nov-„ekološki“…

KURJAK: Učestali, omasovljeni, tematski osmišljeni bez političkog podteksta protesti u većim mestima Srbije, u suštini su počeli posle najave, a potom i usvajanja u Skupštini Srbije dva zakona: Zakona o eksproprijaciji zemljišta i Zakona o referendumu. I pored opomene nekih NVO i političkih organizacija da Skupština ne bi trebalo da usvoji te zakone, a pre svega Zakon o eksproprijaciji, jer idu na štetu Srbiji, vladajuća garnitura je zanemarila opomene i sada imamo proteste.

Za razliku od protesta poslednjih godina, ovde nemamo kao vodilju isključivo političku poruku, iako i ona postoji, ali imamo široku akciju, referendumskog karaktera, da građani ne dozvoljavaju rasprodaju zemljišta i ne samo njega, i da žele da se donošenje važnih odluka vrati u institucionalne procedure.

Važno je što se na ulicama vidi mlađi svet. To je veoma dobro. Iako govore da nisu politizovani, važno je da su svesni gde žive i da žele da tu sredinu zaštite i očuvaju za svoju budućnost. Poruke su jasne i vlast bi trebalo da ih dobro pročita.

Iz iskustva poslednjih godina, bojim se da vladajuća garnitura raspolaže širokim arsenalom metoda i sredstava da proteste razbija: delom smo već videli neke akcije, ali ostaje da se vidi koliko će ljudi biti istrajni u svojim namerama.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

BLAGOJE GRAHOVAC, GENERAL U PENZIJI I ANALITIČAR GEOPOLITIKE: Političko lešinarenje nagriza društvo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Desile su se dvije smjene vlasti, treba provesti još dvije brze smjene pa će tek peta vlada početi ozdravljenje i društva i države. Novi glavni SDT Vladimir Novović je znak da u crnogorskom društvu ima zdravih snaga. Ukoliko u narednoj vladi bude i u najmanjoj mogućoj mjeri participirao DPS, siguran sam, Novović će biti smijenjen

 

MONITOR: Avgustovska većina u posljednjem času, nakon sedam sastanaka, dogovorila je mandatara i vladu. Kako to komentarišete?

GRAHOVAC: Politička prostitucija je osnovna karakteristika a političko lešinarenje je prodrlo skoro u sve sfere društvenog života pa nemoral svake vrste nagriza kako mnoge pojedince tako i veći dio društva.

Ako i ovlaš analiziramo ljudske kvalitete lica koja vrše vlast na svim nivoima u Crnoj Gori u posljednje tri decenije doći ćemo do zaključka da, osim malog broja časnih pojedinaca, na vlasti se nalazi  veoma rđav ljudski materijal. To za posljedicu ima ne samo kulturološke nego i mentalitetske poremećaje jer ovo stanje predugo traje.

Već smo svjedoci da oni, koji imaju nekakvu vlast a otimaju, kradu, uzurpiraju ili varaju, njihova djeca idu putem svojih roditelja. Ovo u Crnoj Gori  poprima zabrinjavajući   zamah. U takvom društvenom  i političkom ambijentu u Crnoj Gori se dogovara i vlada.

MONITOR: Gdje je uzrok i ko je za ovo najviše odgovoran?

GRAHOVAC: Uzrok je u višedecenijski nesmjenjivoj vlasti a najveću odgovornost snose sami građani jer uporno biraju političkog monstruma. Više od 15 godina DPS javno kvalifikujem kriminalnom, zločinačkom i neofašističkom organizacijom. Ovo ne činim jer sam nekakva zloća nego zato što prepoznajem parametre koji zlo nagovještavaju i na to upozoravaju. U isto vrijeme, ponavljam da u toj partiji postoji zdravo tkivo koje je  Crnoj Gori i te kako potrebno. Mnogi mi zamjeraju što i pomišljam da u DPS-u ima zdravog tkiva. Ovo ističem iz razloga što vidim da i u drugim političkim subjektima ima onih koji su jednako politički i moralno nezdravi kao što su oni u vrhu DPS-a.

MONITOR: Kako vidite dosadašnje pregovore avgustovskih pobjednika?

GRAHOVAC: Prethodno rečeno objašnjava veliku ličnu pohlepu, a malu ili nikakvu odgovornost prema svojoj državi.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitor od petka 23. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MAJA BJELOŠ, POLITIKOLOŠKINJA, VIŠA ISTRAŽIVAČICA BEOGRADSKOG CENTRA ZA BEZBJEDNOSNU POLITIKU: Tenzije na Balkanu će rasti sve dok lideri budu imali koristi od njih

Objavljeno prije

na

Objavio:

U diskusijama je malo i dokaza i bezbjednosnih procjena o vjerovatnoći totalnog rata, međutim, postoji snažno uvjerenje da rat u Ukrajini može imati efekat prelivanja, što bi moglo dovesti do raspada Bosne i Hercegovine ili otvorenog sukoba na Kosovu

 

MONITOR: Predsjednica Europrajda Kristina Garina, je izjavila za Politiko da se ta organizacija, tokom prethodnih 30 godina, nije suočila sa toliko intenzivnim teorijama zavjere i protivljenjima, kao u slučaju beogradskog Europrajda. Kako Vi objašnjavate političko-pravno-bezbjednosni rašomon koji je pratio tu ovogodišnju manifestaciju“?

BJELOŠ: Državni organi Srbije imaju kapaciteta da očuvaju javni red i mir i garantuju sigurnost učesnicima Evroprajda. Međutim, ne radi se o tome da li su policajci i pripadnici drugih bezbednosnih službi sposobni i opremljeni da izvršavaju propise. Problem je što građani Srbije žive u dramatičnom raskoraku između građanskih prava i sloboda garantovanih Ustavom i zakonima i svakodnevice u kojoj najviši državni zvaničnici aktivno krše Ustav i zakone, stvarajući nesigurnost i neizvesnost. Mimo svojih nadležnosti, predsednik Srbije je najavio da će Europrajd biti „odložen ili otkazan“, potom je ministar unutrašnjih poslova zabranio javno okupljanje, da bi 17. septembra mandatarka za novu vladu sopštila javnosti da šetnja ipak može da se održi, ali nije podržala skup svojim prisustvom.

Nezavisno od Europrajda ili Parade ponosa, pripadnici LGBT populacije se nikada neće osećati bezbedno u Srbiji sve dok im se uskraćuju i osporavaju osnovna ljudska prava i slobode (npr. pravo na javno okupljanje, izražavanje mišljenja, na brak, nasleđivanje imovine i dr.), zatim dok postoji mržnja u društvu i iracionalni strah od LGBT populacije, kao i dok deo državnih i nedržavnih centara moći ugrožava njihovu ličnu bezbednost. Da su Vlada Srbije i nadležni organi u prethodne dve decenije dosledno sankcionisali govor mržnje prema LGBT, pozive na nasilje, fizičke napade uz javnu osudu, ne bi bilo potrebno da danas hiljade policajaca obezbeđuje mirnu povorku.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitor od petka 23. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ANDRIJA MARDEŠIĆ I DAVID KAPAC, REDITELJI FILMA STRIC: Ispunjujuće emocionalno putovanje

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nije nam namjera bila raditi politički film. Makar danas kad se radi bilo koja vrsta umjetnosti, često je neizbježno da umjetnost, da bi bila dobra, mora imati stav, biti aktualna i na neki način rezonirati sa stvarnosti

 

Velika Zlatna mimoza – gran pri 35. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala pripao je hrvatskom filmu Stric Davida Kapca i Andrije Mardešića, koji je dobio i posebno priznanje – plaketu Zoran Živković. Filmu je pripala i nagrada za najbolju mušku ulogu Predraga Mikija Manojlovića. To je bio povod za razgovor sa autorima Strica.

MONITOR: Koliko obojici znači nagrada iz Crne Gore, jer je konkurencija definitivno bila jaka?

MARDEŠIĆ: Većinu tih filmova smo gledali i za nijedan ne mogu reći ništa manje nego da je dobar ili odličan.  A posebno veseli činjenica da su to sve dragi ljudi ili prijatelji. I sad smo se svi našli u istoj konkurenciji!

Možemo reći da je Festival u Herceg Novom preuzeo onu ulogu koju je Pula imala prije 40-ak godina, prikazuje najbolje od regionalnih kinematografija, i  stvarno je čudo i velika čast da smo u toj konkurenciji baš mi uspjeli dobiti Zlatnu mimozu.

KAPAC: Ja sam se prije početka festivala šalio da nas u Herceg Novom čekaju Igre gladi, filmofilskom terminologijom, tako da smo se nadali samo izvući živu glavu. Ogromno priznanje i čast nam je da smo dio te odabrane skupine filmova, autora koje iznimno cijenimo i volimo, posebno jer su nam većina njih bliski kolege i prijatelji. Nagrada nam je došla samo kao šlag na tortu.

MONITOR: Andrija, Vi ste se obratili publici prije projekcije filma riječima – obično se kaže uživajte u filmu, a ja vam kažem – srećno. Da li Vas obojicu iznenađuje reakcija publike?

KAPAC: Redatelj je zapravo uvijek prva publika filma, a mi smo prvenstveno radili film kakav bi i sami htjeli gledati. Stric je spoj naših iskustva i stavova zapakiranih u dramski okvir svojevrsnog hightened genre-a, ali u suštini nešto naše iskreno i osobno. Naravno da smo razmišljali kako će publika doživjeti film, ali nismo se vodili aktualnim trendovima ni regionalne niti svjetske kinematografije. Mislimo da bi takvo kalkuliranje ispalo jeftino i neiskreno.

MARDEŠIĆ: To sa sretno je počelo kao šala na premijeri u Karlovim Varima, ali je zapravo postala neka vrsta našeg iskaza poštovanja prema našoj publici. Jer na početku svakog putovanja se zaželi sreća da se sigurno stigne na odredište. Kao što je David rekao, teško je ući u bilo kakav oblik kreativnog procesa sa nekakvim kalkulantskim primislima. Podilaženje trendovima ili publici se uvijek osjeti.

I da smo se upustili u takav proračunat proces, trebali smo tada, 2015. kad je prva scena Strica stavljena na papir, imati kristalnu kuglu da nam prikaže kakvi će biti trendovi u festivalskom i svjetskom filmu sedam godina kasnije. Drago nam je ako smo uspjeli u tome da film gledateljima ostaje dugo u glavi, da pričaju o njemu, razmišljaju i debatiraju.  Jer važno je da se u filmovima aktivno sudjeluje, a ne da su gledatelji pasivni promatrači kojima autori sve serviraju na pladnju. U tome je i veći izazov gledanja i doživljaja filma.

Naravno da se filmovi rade za publiku, ali filmovi ne moraju nužno biti i zabava, već nekakvo ispunjujuće  emocionalno putovanje koje kao i stvarni život, ne mora uvijek biti opuštajuće, zabavno i ugodno iskustvo.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitor od petka 23. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo