Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr Vesna Pešić, sociološkinja i političarka: Vučić namjerno razara institucije

Objavljeno prije

na

U Srbiji će se 16. marta održati vanredni parlamentarni izbori, nakon dvije godine vlasti koalicije SNS i SPS.Vesna Pešić, jedna od lidera opozicije Slobodanu Miloševiću, preduzela je još jedan politički solo potez: pozvala je da se, glasanjem za koaliciju oko DS, ojača front protiv dominacije SNS i Aleksandra Vučića koji najavljuju osvajanje skupštinske većine.

MONITOR: Da li je to jedini način „prevaspitavanja političara” da im se stalno pokazuje da su smjenjivi i da na potkupljivost birača ne bi trebalo da računaju, bar ne sa sigurnošću?
PEŠIĆ: Nemam ambiciju da budem „vaspitač” građana. Pokušavam da budem „racionalni birač” i da svoj glas prevashodno koristim kao način da sankcionišem vlast i njene rezultate. Sada već bivša vlada gotovo ništa nije uradila da organizuje Srbiju kako bi počela da zarađuje umesto što živi od tuđeg profita tj. na pozajmicama. Živimo na ivici bankrota, a kako je Vučićeva vlada bila „marljiva” da nešto i radi, ničemu boljem se sada ne možemo nadati. Borba protiv korupcije i kriminala, kao glavna stvar koju je Aleksandar Vučić ponudio, ne može i neće imati nikakvog uspeha ako se namerno razaraju sve pravosudne i policijske institucije kroz neprekidne hajke i kriminalizovanje političkih protivnika, forsiranjem policijskih nameštaljki kojima se pune potplaćeni tabloidi i drugi mediji. To nije nikakva borba protiv korupcije, nego zamlaćivanje građana radi podizanja rejtinga. Znam dobro šta to znači iz iskustva Latinske Amerike. Korupcija se ne sprečava borbom protiv selektivno odabranih ljudi, već stvaranjem pravne države i to tako da prvo vlast pokaže sopstveni kredibilitet, da ona prva podleže zakonima i institucijama. Ako treba opet da se bacimo u obožavanje jednog čoveka za koga ne važe nikakvi zakoni i koji selektivno deli pare i zaposlenja „svojim ljudima”, postavlja se pitanje u čemu se sastoji SNS agresivna kritika prethodne vlasti, ako će sada da se razori i to što je preostalo od nezavisnih institucija? Naročito smeta udar na višepartijski sistem, stvaranjem nekakvog Narodnog fronta pod kapom jedne dominantne stranke. Odnos prema opoziciji i kritici je toliko agresivan, da smatram da se moramo braniti od ovih autoritarnih nasrtaja vlasti. Zato sam se opredelila da glasam za DS, jer je to stranka u kojoj se vođstva menjaju i u koju se mnogo ulagalo da svim građanima služi kao instrument da nam se takvi antidemokratski nasrtaji više ne vrate.

MONITOR: Ipak, SNS i naročito Aleksandar Vučić tvrde da imaju, a pozivajući se na ispitivanja javnog mnjenja, ogromnu podršku od blizu polovine biračkog tijela Srbije.
PEŠIĆ: SNS je po nasleđu zadržala visok rejting, a onda se bacila u populizam „borbe protiv korupcije”, u stvari, Vučić nije ništa drugo ni radio nego da brine samo o svom rejtingu. Srbija sa „rejting politikom” iza koje nema ničega, naprosto više ne može dalje, suviše se mnogo problema nagomilalo, da bi se pričale samo bajke i vodila briga o sopstvenoj vlasti, umesto da se zasuku rukavi i neki najhitniji problemi rešavaju. To se nije dogodilo, a istovremeno je vođen gotovo rat protiv opozicije. Demokratska stranka nije uspela da se oslobodi prethodnog vođstva stranke kako bi se redefinisala i uspostavila nove kriterije sopstvenog delovanja. To dokazuje truli kompromis da na čelu stranke ostanu „dva predsednika” – prethodni koji je bio najodgovorniji za vođenje zemlje i novi koji je dobio stranku, a da ni sam nije bio svestan loših rezultata DS-a i zašto je izgubila predsedničke izbore. Tako se nastavilo previranje u stranci i konkurencija oko dominacije, a da se nije temeljno išlo u reorganizaciju stranke i njeno novo političko pozicioniranje, pre svega u načinu upravljanja društvom.

MONITOR: DS se pred izbore podijelila odlaskom iz stranke njenog počasnog predsjednika Borisa Tadića. Neke stare demokrate se vraćaju, bar kao koalicioni partneri. Koliko će to uticati ne samo na rezultat Đilasove DS i Tadićeve NDS, već i na formiranje vlasti nakon izbora?
PEŠIĆ: Ostavljam po strani mogućnost stvaranja „vlade u senci” što je engleski specijalitet bez tradicije kod nas, i to da je DS odmah po gubitku predsedničkih izbora baš morala to da uradi. DS nije izgubila parlamentarne izbore, kod nas se gotovo ne mogu izgubiti parlamentarni izbori, jer se vladajuće koalicije redovno mogu napraviti na jednu ili na drugu stranu. DS se podelila jer je Boris Tadić rešio da napravi svoju stranku sa protivničkom stranom tj. sa SNS-om, kako bi se vratio na vlast, što nije samo nečasno, jer mu je DS služila dva puta da dobije predsedničke izbore, nego pokazuje koliko je tzv. politička elita u Srbiji politički neizgrađena i orijentisana isključivo da se po svaku cenu bude na vlasti, uživa u novcu i privilegijama, a „posle mene potop”. Dobro je što je napravljena koalicija DS i Nove stranke, jer znam da iza lidera ima tu puno dobrog i pametnog sveta. Što se tiče izbornog rezultata te koalicije, mogu samo da se nadam da će veći deo birača DS izaći na izbore i podržati tu koaliciju, pokazujući zrelost da ne da svoj glas Tadićevoj NDS koja je tako mučki smandrljana u poslednjem trenutku, a za račun koalicije sa Vučićem. Što se tiče formiranja vlasti nakon izbora, mislim da će se napraviti Vučićev Narodni front, u kome će svi po nešto dobiti, i Tadić, i Čedomir Jovanović , i Ištvan Pastor, možda i Dačić, a i svi oni koji su se našli u SNS predizbornoj koaliciji. Koalicija oko DS neće ući u vladu, to je deo njenog koalicionog sporazuma, i dobro je da jedna stranka koja može da raste ostane u opoziciji.

MONITOR: Dok je Srbija zaokupljena izborima, veliku pažnju privlači BIH zbog serije protesta nezadovoljnih građana. Može li tek smjena na vlasti ili izmijenjeni ustavni poredak donijeti blagostanje?
PEŠIĆ: Promena vlasti i promena ustavnog poretka su dve različite stvari. Iz iskustva znamo da promenom vlasti ne moramo dobiti i promenu ustava, niti neke bitnije promene. Uverena sam da je do protesta došlo zbog jezive ekonomske i socijalne situacije u BiH, ali ne znam od kada je zabranjeno da postoje i politički ciljevi, pa oni treba „da se podmeću”, ili da se na njih svaljuje nekakva krivica kako to Dodik čini. Ne može da se menja ekonomski položaj građana u BiH, a da se ne menja politika, jer je to sada jedna raspadnuta, nefunkcionalna i ekstremno etnički podeljana država, što je neodriživo i trebalo bi da se menja. Smatram da se ekonomski život građana u BiH neće promeniti ako se ta država ne sredi, kako bi mogla i ekonomski da funkcioniše, ali i da se uključi u trend čitavog regiona i krene ka Evropskoj uniji.

MONITOR: Dešavanja u Ukrajini su u fokusu svjetske javnosti. Kako Vi procjenjujete da li će se Putin ponašati kao nekada Milošević, kako tvrdi britanski Gardijan?
PEŠIĆ: Putin se može ponašati još mnogo gore od Miloševića, jer ima mnogo veću silu. Kad ona krene u odbranu „svojih nacionalnih interesa”, teško se zaustavlja, jer niko neće da ratuje sa Rusijom, tu mislim prevashodno na SAD. Po našem iskustva, najvažnije je da ne dođe do rata, i to se mora sprečiti. Jedino što se može učiniti jeste da se sagleda realnost i da se napravi kompromis koji bi doveo do smirivanja situacije.

 

Ustanci protiv vlasti

MONITOR: I u Crnoj Gori je bilo protesta, iako slabo posjećenih. Koliko je važno a koliko teško ulične proteste držati pod kontrolom, zbog njihove legitimacije kao „mirnih i nenasilnih”?
PEŠIĆ: Ne poznajem dovoljno poslednja zbivanja u Crnoj Gori. Naravno da je bolje imati mirne proteste nego nasilne, to ne treba dokazivati. Načelno gledano, nasilje se javlja kad vlast dovede građane do očajanja, tj. nekontrolisanog besa, e onda ne možemo da očekujemo da će protesti biti mirni. Podsećam vas da su pretežno imigranti, pre koju godinu, polomili pola Londona, što je bio čist izliv besa. Vlast ne sme da vodi politiku koja vodi u takva nekontrolisana stanja, a onda da se pravi luda i kaže „samo mirni protesti”- pa trgni se i ti na vreme, uradi nešto za građane da ne dođe do nasilja. Opet pominjem Latinsku Ameriku: tamo je tako visoka socijalna marginalizacija građana u mnogim državama, zato stalno imate ekstremne pokrete, gerile itd. U Gvatemali je trajao građanski rat 36 godina! Pa ne može ni ovde vlast da vlada kao da je okupatorska, protiv koje se onda dižu ustanci.

 

Burazerska država

MONITOR: Na prošlogodišnjim crnogorskim predsjedničkim izborima, opozicija i njen kandidat su istakli niz nepravilnosti u izbornom procesu. No, utisak je da se opozicija tada nije dovoljno pripremila za ovu „tehničku” borbu koja je pomogla, uz dugotrajne i masovne proteste, da u Srbiji 1996, opozicija vrati pobjedu u 40 gradova i opština.
PEŠIĆ: Milošević je prvo priznao da je izgubio 60 odsto opština i gradova i rekao da su „njegovi radili loše”, ali je to odjednom sve prebrisano. Problemi Crne Gore su veoma slični, ako ne isti, koje i mi imamo u Srbiji. Ne uspevamo da obuzdamo vlast, da se ona sama podvrgne zakonu i afirmiše dobru upravu za građane, a ne da radi za sebe i „ svoje”. Problem je što, i ovde i tamo, opozicija i vlast nisu spremni za samoograničavanje vlasti, pa nas nikako ne napušta priča o Kurti i Murti. Eto, mi smo menjali stranke na vlasti, ali glavni cilj, da se ostvari liberalna demokratija, bazirana na institucijama i vladavini prava, nije se dogodila. Taj neuspeh je mnoge politički angažovane ljude iskvario, pa se starog načina upravljanja – a to je partijska („burazerska”) država i na njoj baziranoj korupciji koja se širi kroz ceo društveni sistem, ne odriče ni vlast ni opozicija. Iskvarili su se i ojađeni građani, pa u nedostatku posla, gledaju i sami da se udenu u tu rođačko-partijsku vladavinu. Nažalost, to isto „žicaroško” ponašanje obuzelo je i one koji pripadaju srednjim slojevima, i koji nisu materijalno ugroženi. Tako se gubi ljudska supstanca društva, a to je situacija iz koje niko ne zna izlaz. A tu smo svi negde blizu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGOLJUB VUKOVIĆ, NOVINAR: Otvoren prostor za pregrupisavanja na političkoj sceni

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sasvim je izvjesno da Pokret Evropa sad nema kapaciteta da postane ozbiljna i demokratski ustrojena politička organizacija, što otvara prostor za moguća pregrupisavanja postojećih političkih aktera ali i, moguće, pojavljivanje nekih novih. Bez obzira na to kakvi će biti krajnji ishodi ovih procesa, izgledno je da oni sada neće voditi političkoj stabilizaciji i snaženju aktuelne izvršne vlasti. Ne bih se iznenadio da već naredne godine imamo vanredne parlamentarne izbore

 

 

MONITOR: Kako vidite izlazak iz PES-a predsjednika države Jakova Milatovića, i isključenje ministra pravde iz te partije Andreja Milovića?

VUKOVIĆ: Prvo što mi pada na pamet je komentar predsjednika te partije i aktuelnog premijera Milojka Spajića na pitanje novinara vezano za sjednicu Odbora za bezbjednost i odbranu Skupštine Crne Gore na kojoj je ministar Milović bio targetiran kao problematičan tip od strane šefa Specijalnog policijskog tima. Spajić je tada rekao da ono što se čulo na sjednici „priliči muškoj svalačionici iz IVa, IVb… razreda…“ Aktuelna dešavanja u njegovoj stranci su takođe uporediva sa nadgornjavanjem tinejdžera u svlačionici željnih dokazivanja i moći.

Pokret Evropa sad meni liči na grupu ljudi koja se okupila sticajem okolnosti i koju ne povezuje nikakva čvrsta ideološka armatura, osim želje za dokazivanjem i moći. Čim te armature nema, onda su diobe i odlasci dio neke političke normalnosti. Osim toga, već na početku su pokazali da nijesu odmakli od autoritarnih modela političkog organizovanja u kome se insistira na monolitnosti i lojalnostim, a ne na unutarpartijskom pluralizmu koji kroz argumentovanu debatu vodi do odluka većine koje poštuje partijska manjina. U autoritarnim partijama i neistomišljenike u svojim redovima doživljavaju kao neprijatelje koje treba eliminisati, tako da mi se čini da Evropa sad funkcioniše po tome modelu.

Milatovićevo istupanje vidim kao dio pragmatičnog otklona od Spajićeve i Vladine olako obećane brzine reformi i boljeg života i mapiranje, u zavjetrini funkcije predsjednika države, neke izvjesnije vlastite političke budućnosti.

Iza Milovićevog isključenja izgleda da takođe stoji pragmatizam, kojim partijsko vođstvo žrtvuje važnu figuru zarad produžetka partije i zaštite ’kralja’.

MONITOR: Kako se to  može odraziti na buduće političke procese i funkcionisanje vlasti?

VUKOVIĆ: Sasvim je izvjesno da Pokret Evropa sad nema kapaciteta da postane ozbiljna i demokratski ustrojena politička organizacija, što otvara prostor za moguća pregrupisavanja postojećih političkih aktera ali i, moguće, pojavljivanje nekih novih. Bez obzira na to kakvi će biti krajnji ishodi ovih procesa, izgledno je da oni sada neće voditi političkoj stabilizaciji i snaženju aktuelne izvršne vlasti. Ne bih se iznenadio da već naredne godine imamo vanredne parlamentarne izbore.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka prvog marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

TATJANA LAZAREVIĆ, UREDNICA PORTAL KOSSEV: Tope se posljednje ružičaste naočare Srba sa Kosova

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda , kosovskim vlastima se sve vrijeme, izgleda, obezbjeđuje alibi

 

MONITOR: Nedavno se navršilo 16 godina otkako je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Kada se govori o Kosovu, uvijek su u fokusu odnosi Albanaca i Srba. Mijenjale su se vlasti i u Beogradu i u Prištini, koliko i kako su se mijenjali međuetnički odnosi, i „zvanični“ i „nezvanični“?

LAZAREVIĆ: Odnosi srpskog i albanskog naroda su se dodatno zaoštrili unazad nekoliko godina. I jedni i drugi nastupaju sa pozicija samoviktimizacije i optuživanja druge strane za zlodela. Dijalog izostaje, a javni prostor je sa obe strane kontaminiran mržnjom, promocijom nasilja i propagande. Kod srpske zajednice dominira i strah, pride. Samoopredeljenje je podiglo očekivanja svom biračkom telu kada je u pitanju odnos prema Srbiji, Severu Kosova, kao i svojevrsnom istorijskom revizionizmu, i u taj balon su poslednju godinu dana uvukli i one koji su tradicionalno bili naklonjeniji drugim strankama – pre svega PDK, kao i LDK, i AAK. Ovakva situacija koincidira upravo sa promenom vlasti u Prištini. Dvadeset pet godina nakon konflikta, do pomirenja srpskog i albanskog naroda nije došlo, ali se život tokom godina normalizovao do nivoa izgrađene konstruktivne komunikacije, dijaloga i saradnje – bilo na pojedinačnom, ili lokalno-opštinskom nivou; ili čak, epizodno, i između samih pregovaračkih strana. Sa takvom je praksom prekinuto dolaskom Samoopredeljenja na vlast. Kako je za tango potrebno dvoje, zvanični Beograd prenaglašava već očigledne negativne efekte politike Samoopredeljenja po Srbe sa Kosova u meri izjednačavanja ‘kurtizacije’ Severa sa ‘okupacijom’, iako je sam Sever pod međunarodnom vojnom i administrativnom jurisdikcijom još od ‘99-sa čim se Srbija saglasila, kao i postepenim prenošenjem jurisdikcija na kosovske vlasti. Sever je de fakto militarizovan merama Prištine. Citiraću i utisak koji je vidjiv na severu – “ciljano katastrofičnom” politikom iz Beograda , kosovskim vlastima se sve vreme, izgleda, obezbeđuje alibi za postupke koje jedino iskreno ne odobravaju Srbi sa Kosova, ali i čija se volja ni za jednu stranu istinski ne računa.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka prvog marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDISLAV MINIĆ, ADVOKAT: Daleko od suštinskih promjena u pravosuđu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo hvalisanje aktuelne vlasti već i hvalospjevi dobijeni od međunarodnih partnera koji su neskrivenim olakšanjem prokomentarisali prekid dugovremene blokade vrha pravosuđa, kazuje o dubini potonuća na koje smo bili svikli s vladama i nakon promjene vlasti

 

 

MONITOR: Ministarstvo evropskih poslova opet je saopštilo da očekuje završna mjerila za poglavlje 23, 24 u junu ove godine. Gdje je Crna Gora kada je u pitanju vladavina prava danas i koliko je realno da ispunimo zadatke koji se od nas traže u tom zahtjevnom poglavlju do ljeta da bi dobili završna mjerila?

MINIĆ: Crna Gora i danas, kao i u prethodnom periodu, simulacija demokratije i vladavine prava. Ona značajno zaostaje u zadovoljenju prije svega svojih potreba u oblasti uspostavljanja vladavine prava a onda i u ispunjenju zadataka na putu priključenja Evropskoj uniji. Taj značajan zaostatak dijelom je posljedica svjesne opstrukcije od strane dobitnika tranzicije koji su do 30. avgusta 2020. godine bili na vlasti i koncipirali pravni, obrazovni, kao i ukupni sistem u skladu sa svojim ličnim, grupnim i drugim partikularnim interesima, na štetu opštih, u sistemu rigidne partitokratije transformisane u mafiokratiju.

Ispunjenje zadataka u vezi sa dosadašnjim mjerilima za poglavlja 23 i 24 nije bilo pretjerano zahtjevno. Odnosilo se na ispunjenje nužnih pretpostavki za uspostavljanje osnova za izgradnju i otpočinjanje djelovanja pravosuđa u skladu sa evropskim standardima.  Međutim, ključni problem je predstavljalo odsustvo političke volje vladajućih struktura da se iskreno posvete tom cilju. Njegovo  ispunjenje je predstavljalo ozbiljnu prijetnju najvišim nosiocima vlasti i njima bliskim strukturama “ostvarenim” u vrijeme i na način koji zahtijevaju ozbiljna preispitivanja u pravičnim postupcima pred samostalnim i nezavisnim organima efikasnog pravosuđa, koncipiranog od kredibilnih i kompetentnih ljudi na svim nivoima.

Dosadašnje  (podsticajne) ocjene našeg napretka od strane međunarodnih partnera, pozitivnije su od iskustva nas praktičara u svakodnevnom suočavanju sa tim sistemom. Vjerujem da će  ubuduće najozbiljniji problem biti ljudski potencijal obrazovan u postojećem obrazovnom sistemu i sa radnim iskustvom i navikama dosadašnjeg pravosuđa.

MONITOR: Vlasti se za sada hvale izborom upražnjenih pozicija u vrhu pravosuđa. Koliko je dobro obavljen taj zadatak?

MINIĆ: Ne samo hvalisanje aktuelne vlasti već i hvalospjevi dobijeni od međunarodnih partnera koji su neskrivenim olakšanjem prokomentarisali prekid dugovremene blokade vrha pravosuđa, kazuje o dubini potonuća na koje smo bili svikli s Vladama i nakon promjene vlasti.

Sa iskustvom neposrednog očevica protivustavnog dijeljenja pravde i zastupanja imovinskopravnih interesa Crne Gore od strane dviju izabranih sutkinja Ustavnog suda Crne Gore kažem da je forma zadovoljena a suština, nažalost, nepromijenjena i opredijeljena dominacijom neodgovrne partitokratije.

MONITOR: Ministar pravde najavio je brojne izmjene zakona koje se tiču pravosuđa, od kojih su neke osporavane, kao i novi specijalni sud. Kako komentarišete te najave?

MINIĆ: Kao sve zbrzavane aktivnosti o stvarima za koje je neophodno najšire uključenje, inače našeg preskromnog potencijala, kompetentnih ljudi. Te izmjene se  kvalitetno mogu donijeti nakon svestranog stručnog sagledavanja stanja i mjera u skladu sa sveobuhvatno utvrđenim potrebama.

MONITOR: Doskorašnja zastupnica u Strazburu Valentina Pavličić podnijela je tužbu protiv Vlade zbog razrešenja. Kako komentarišete oluku Vlade da razriješi zastupnicu Pavličić prije odluke Ustavnog suda?

MINIĆ: Karakterističan volunatrizam od strane ove kao i prethodnih Vlada nakon “osvježenja”. Uz  ignorantski odnos prema neophodnim procedurama, i bez temeljinog  pristupa u oblasti razrješenja i imenovanja.

MONITOR: Ove sedmice uhapšen je jedan od suvlasnika kompanije Bemax i više drugih osoba zbog šverca cigareta. Kako vidite tu akciju SDT –a?

MINIĆ: Kao jedan u nizu primjera odlučnosti odgovornog nosioca pravosudne funkcije na čelu SDT-a  da radi svoj posao, uprkos odsustvu neophodnih kadrovskih, prostornih i ostalih uslova. To pokazuje  suštinsku razliku koja se postiže pravilnim izborom/smjenom GST-a.

Nadam se sličnoj promjeni i izborom VDT-a. No, moje strepnje su brojne i, bojim se, vrlo realne u pogledu mnogih  neophodnih faktora za uspješan ishod rada posvećenih nosilaca složenih, izazovnih i višestruko opasnih pravosudnih funkcija u ambijentu (kakav je crnogorski) decenijama kontaminirane države i društva.

MONITOR: Mnoge optužnice vezane za visoke funkcionere i organizovani kriminal još čekaju epilog. Koliko je pravosuđe u stanju da ih iznese?

MINIĆ: Nepoznat mi je kvalitet tih optužnih akata. Međutim, poznavajući sudski sistem plašim se da nije u pitanju moj pesimizam već realan strah za ishod i najkvalitetnijih optužnica pred netaknutim ostatkom sudstva koncipiranog od strane “ostvarenih” mafiokratskih struktura u svim trima granama vlasti. Nažalost, poznati su ponižavajući prostorni i ostali uslovi prvenstveno  za rad tužilaštva, ali i neodgovarajući kapaciteti i kriterijumi prijema i napredovanja u sudskoj vlasti. U  kontinitetu. Sve uz apsolutnu nedoraslost vladajuće i opozicione “političke elite” izazovima prijeko potrebne temeljite reforme sudstva i  uopšte  pravosuđa.

Zbog brojnih limitirajućih činjenica pesimista sam u pogledu skorije transformacije pravosuđa. Kontinuirane su  barijere promjenama u vidu nepromijenjene neodgovornosti svih vlasti tokom proteklih godina i decenija.

MONITOR: Uprkos obećanjima, SDT  još čeka podršku vezanu za prostorne i druge kapacitete. Šta to govori? 

MINIĆ: To svjedoči o nezrelom društvu. Nerealna su očekivanja laičke javnosti od pravosuđa u postojećim ljudskim i svim ostalim kapacitetima, tačnije ograničenjima. Zbog donosioca odluka koji su  nedorasli situaciji, odluke izostaju a nerijetko je bolje da se takve ne donose.  Partitokrate su jednako siromašnih stručnih kapaciteta,  a  njihove odluke su  vođene ličnim i partikularnim interesima, sa enormno naraslim kvazipopulizmom nakon “osvježenja” od 30.08.2020. godine. U odsustvu neophodne građanske svijesti u crnogorskom društvu,  oni se samo pod pritiskom spoljnih činilaca,  u vezi sa ispunjenjem uslova za pristupanje Evropskoj uniji , bave pravosuđem. I to u mjeri koja nije nastavak zastoja u tom procesu koji su svjesno napravile mafiokrate,  a  nakon njihove smjene nastavile partitokratske strukture zarobljene prizemnim ličnim i međupartijskim (i unutarpartijskim) obračunima.

Suvišno je ponavljati odsustvo neophodnog uticaja stručne javnosti u pravcu suštinskih promjena u pravosuđu i u državi i društvu u cjelini.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo