Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr Vesna Pešić, sociološkinja i političarka: Vučić namjerno razara institucije

Objavljeno prije

9 godina

na

vesna-pesic

U Srbiji će se 16. marta održati vanredni parlamentarni izbori, nakon dvije godine vlasti koalicije SNS i SPS.Vesna Pešić, jedna od lidera opozicije Slobodanu Miloševiću, preduzela je još jedan politički solo potez: pozvala je da se, glasanjem za koaliciju oko DS, ojača front protiv dominacije SNS i Aleksandra Vučića koji najavljuju osvajanje skupštinske većine.

MONITOR: Da li je to jedini način „prevaspitavanja političara” da im se stalno pokazuje da su smjenjivi i da na potkupljivost birača ne bi trebalo da računaju, bar ne sa sigurnošću?
PEŠIĆ: Nemam ambiciju da budem „vaspitač” građana. Pokušavam da budem „racionalni birač” i da svoj glas prevashodno koristim kao način da sankcionišem vlast i njene rezultate. Sada već bivša vlada gotovo ništa nije uradila da organizuje Srbiju kako bi počela da zarađuje umesto što živi od tuđeg profita tj. na pozajmicama. Živimo na ivici bankrota, a kako je Vučićeva vlada bila „marljiva” da nešto i radi, ničemu boljem se sada ne možemo nadati. Borba protiv korupcije i kriminala, kao glavna stvar koju je Aleksandar Vučić ponudio, ne može i neće imati nikakvog uspeha ako se namerno razaraju sve pravosudne i policijske institucije kroz neprekidne hajke i kriminalizovanje političkih protivnika, forsiranjem policijskih nameštaljki kojima se pune potplaćeni tabloidi i drugi mediji. To nije nikakva borba protiv korupcije, nego zamlaćivanje građana radi podizanja rejtinga. Znam dobro šta to znači iz iskustva Latinske Amerike. Korupcija se ne sprečava borbom protiv selektivno odabranih ljudi, već stvaranjem pravne države i to tako da prvo vlast pokaže sopstveni kredibilitet, da ona prva podleže zakonima i institucijama. Ako treba opet da se bacimo u obožavanje jednog čoveka za koga ne važe nikakvi zakoni i koji selektivno deli pare i zaposlenja „svojim ljudima”, postavlja se pitanje u čemu se sastoji SNS agresivna kritika prethodne vlasti, ako će sada da se razori i to što je preostalo od nezavisnih institucija? Naročito smeta udar na višepartijski sistem, stvaranjem nekakvog Narodnog fronta pod kapom jedne dominantne stranke. Odnos prema opoziciji i kritici je toliko agresivan, da smatram da se moramo braniti od ovih autoritarnih nasrtaja vlasti. Zato sam se opredelila da glasam za DS, jer je to stranka u kojoj se vođstva menjaju i u koju se mnogo ulagalo da svim građanima služi kao instrument da nam se takvi antidemokratski nasrtaji više ne vrate.

MONITOR: Ipak, SNS i naročito Aleksandar Vučić tvrde da imaju, a pozivajući se na ispitivanja javnog mnjenja, ogromnu podršku od blizu polovine biračkog tijela Srbije.
PEŠIĆ: SNS je po nasleđu zadržala visok rejting, a onda se bacila u populizam „borbe protiv korupcije”, u stvari, Vučić nije ništa drugo ni radio nego da brine samo o svom rejtingu. Srbija sa „rejting politikom” iza koje nema ničega, naprosto više ne može dalje, suviše se mnogo problema nagomilalo, da bi se pričale samo bajke i vodila briga o sopstvenoj vlasti, umesto da se zasuku rukavi i neki najhitniji problemi rešavaju. To se nije dogodilo, a istovremeno je vođen gotovo rat protiv opozicije. Demokratska stranka nije uspela da se oslobodi prethodnog vođstva stranke kako bi se redefinisala i uspostavila nove kriterije sopstvenog delovanja. To dokazuje truli kompromis da na čelu stranke ostanu „dva predsednika” – prethodni koji je bio najodgovorniji za vođenje zemlje i novi koji je dobio stranku, a da ni sam nije bio svestan loših rezultata DS-a i zašto je izgubila predsedničke izbore. Tako se nastavilo previranje u stranci i konkurencija oko dominacije, a da se nije temeljno išlo u reorganizaciju stranke i njeno novo političko pozicioniranje, pre svega u načinu upravljanja društvom.

MONITOR: DS se pred izbore podijelila odlaskom iz stranke njenog počasnog predsjednika Borisa Tadića. Neke stare demokrate se vraćaju, bar kao koalicioni partneri. Koliko će to uticati ne samo na rezultat Đilasove DS i Tadićeve NDS, već i na formiranje vlasti nakon izbora?
PEŠIĆ: Ostavljam po strani mogućnost stvaranja „vlade u senci” što je engleski specijalitet bez tradicije kod nas, i to da je DS odmah po gubitku predsedničkih izbora baš morala to da uradi. DS nije izgubila parlamentarne izbore, kod nas se gotovo ne mogu izgubiti parlamentarni izbori, jer se vladajuće koalicije redovno mogu napraviti na jednu ili na drugu stranu. DS se podelila jer je Boris Tadić rešio da napravi svoju stranku sa protivničkom stranom tj. sa SNS-om, kako bi se vratio na vlast, što nije samo nečasno, jer mu je DS služila dva puta da dobije predsedničke izbore, nego pokazuje koliko je tzv. politička elita u Srbiji politički neizgrađena i orijentisana isključivo da se po svaku cenu bude na vlasti, uživa u novcu i privilegijama, a „posle mene potop”. Dobro je što je napravljena koalicija DS i Nove stranke, jer znam da iza lidera ima tu puno dobrog i pametnog sveta. Što se tiče izbornog rezultata te koalicije, mogu samo da se nadam da će veći deo birača DS izaći na izbore i podržati tu koaliciju, pokazujući zrelost da ne da svoj glas Tadićevoj NDS koja je tako mučki smandrljana u poslednjem trenutku, a za račun koalicije sa Vučićem. Što se tiče formiranja vlasti nakon izbora, mislim da će se napraviti Vučićev Narodni front, u kome će svi po nešto dobiti, i Tadić, i Čedomir Jovanović , i Ištvan Pastor, možda i Dačić, a i svi oni koji su se našli u SNS predizbornoj koaliciji. Koalicija oko DS neće ući u vladu, to je deo njenog koalicionog sporazuma, i dobro je da jedna stranka koja može da raste ostane u opoziciji.

MONITOR: Dok je Srbija zaokupljena izborima, veliku pažnju privlači BIH zbog serije protesta nezadovoljnih građana. Može li tek smjena na vlasti ili izmijenjeni ustavni poredak donijeti blagostanje?
PEŠIĆ: Promena vlasti i promena ustavnog poretka su dve različite stvari. Iz iskustva znamo da promenom vlasti ne moramo dobiti i promenu ustava, niti neke bitnije promene. Uverena sam da je do protesta došlo zbog jezive ekonomske i socijalne situacije u BiH, ali ne znam od kada je zabranjeno da postoje i politički ciljevi, pa oni treba „da se podmeću”, ili da se na njih svaljuje nekakva krivica kako to Dodik čini. Ne može da se menja ekonomski položaj građana u BiH, a da se ne menja politika, jer je to sada jedna raspadnuta, nefunkcionalna i ekstremno etnički podeljana država, što je neodriživo i trebalo bi da se menja. Smatram da se ekonomski život građana u BiH neće promeniti ako se ta država ne sredi, kako bi mogla i ekonomski da funkcioniše, ali i da se uključi u trend čitavog regiona i krene ka Evropskoj uniji.

MONITOR: Dešavanja u Ukrajini su u fokusu svjetske javnosti. Kako Vi procjenjujete da li će se Putin ponašati kao nekada Milošević, kako tvrdi britanski Gardijan?
PEŠIĆ: Putin se može ponašati još mnogo gore od Miloševića, jer ima mnogo veću silu. Kad ona krene u odbranu „svojih nacionalnih interesa”, teško se zaustavlja, jer niko neće da ratuje sa Rusijom, tu mislim prevashodno na SAD. Po našem iskustva, najvažnije je da ne dođe do rata, i to se mora sprečiti. Jedino što se može učiniti jeste da se sagleda realnost i da se napravi kompromis koji bi doveo do smirivanja situacije.

 

Ustanci protiv vlasti

MONITOR: I u Crnoj Gori je bilo protesta, iako slabo posjećenih. Koliko je važno a koliko teško ulične proteste držati pod kontrolom, zbog njihove legitimacije kao „mirnih i nenasilnih”?
PEŠIĆ: Ne poznajem dovoljno poslednja zbivanja u Crnoj Gori. Naravno da je bolje imati mirne proteste nego nasilne, to ne treba dokazivati. Načelno gledano, nasilje se javlja kad vlast dovede građane do očajanja, tj. nekontrolisanog besa, e onda ne možemo da očekujemo da će protesti biti mirni. Podsećam vas da su pretežno imigranti, pre koju godinu, polomili pola Londona, što je bio čist izliv besa. Vlast ne sme da vodi politiku koja vodi u takva nekontrolisana stanja, a onda da se pravi luda i kaže „samo mirni protesti”- pa trgni se i ti na vreme, uradi nešto za građane da ne dođe do nasilja. Opet pominjem Latinsku Ameriku: tamo je tako visoka socijalna marginalizacija građana u mnogim državama, zato stalno imate ekstremne pokrete, gerile itd. U Gvatemali je trajao građanski rat 36 godina! Pa ne može ni ovde vlast da vlada kao da je okupatorska, protiv koje se onda dižu ustanci.

 

Burazerska država

MONITOR: Na prošlogodišnjim crnogorskim predsjedničkim izborima, opozicija i njen kandidat su istakli niz nepravilnosti u izbornom procesu. No, utisak je da se opozicija tada nije dovoljno pripremila za ovu „tehničku” borbu koja je pomogla, uz dugotrajne i masovne proteste, da u Srbiji 1996, opozicija vrati pobjedu u 40 gradova i opština.
PEŠIĆ: Milošević je prvo priznao da je izgubio 60 odsto opština i gradova i rekao da su „njegovi radili loše”, ali je to odjednom sve prebrisano. Problemi Crne Gore su veoma slični, ako ne isti, koje i mi imamo u Srbiji. Ne uspevamo da obuzdamo vlast, da se ona sama podvrgne zakonu i afirmiše dobru upravu za građane, a ne da radi za sebe i „ svoje”. Problem je što, i ovde i tamo, opozicija i vlast nisu spremni za samoograničavanje vlasti, pa nas nikako ne napušta priča o Kurti i Murti. Eto, mi smo menjali stranke na vlasti, ali glavni cilj, da se ostvari liberalna demokratija, bazirana na institucijama i vladavini prava, nije se dogodila. Taj neuspeh je mnoge politički angažovane ljude iskvario, pa se starog načina upravljanja – a to je partijska („burazerska”) država i na njoj baziranoj korupciji koja se širi kroz ceo društveni sistem, ne odriče ni vlast ni opozicija. Iskvarili su se i ojađeni građani, pa u nedostatku posla, gledaju i sami da se udenu u tu rođačko-partijsku vladavinu. Nažalost, to isto „žicaroško” ponašanje obuzelo je i one koji pripadaju srednjim slojevima, i koji nisu materijalno ugroženi. Tako se gubi ljudska supstanca društva, a to je situacija iz koje niko ne zna izlaz. A tu smo svi negde blizu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:
nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, CENTAR ZA DEMOKRATSKU TRANZICIJU: Ovi izbori mogu biti prekretnica

Objavljeno prije

22 sata

na

2 Juna, 2023

Objavio:

Crnoj Gori je zaista potrebna nova generacija političara – ne nužno po godinama, nego po načinu razmišljanja, novoj političkoj kulturi. Prvi mjeseci parlamentarnog života daće nam odgovor i na ovo pitanje

 

MONITOR: Uskoro nas očekuju vanredni parlamentarni izbori. Ono što je drugačije svakako je veliki broj izbornih lista, te odlazak mnogih starih lica iz politike. Kakav će to uticaj imati na ove izbore?

KOPRIVICA: Ovi izbori mogu biti prekretnica na političkoj sceni.

Prvo, desila se tektonska promjena do sada postojećih taktika nastupa političkih subjekata na izborima. Mnogi ustaljeni instrumenti privlačenja birača više ne važe.

Drugo, na ovim izborima učestvuje veliki broj lista od kojih će vjerovatno, tek nešto više od polovine biti dio budućeg parlamenta. Dakle, mnogi politički subjekti koji su do sad tradicionalno imali politički uticaj, naročito u odmjeru snaga 41:40 poslanika/ca tu poziciju više neće imati.

Treće, od smjene DPS-a je prošlo gotovo tri godine i polako on prestaje biti glavni target kampanje. Otvoren je prostor za sučeljavanje (kakvih takvih) ideja i programa. Vidjećemo da li ova partija može povratiti i svoj koalicioni kapacitet ili će za to biti potrebno još vremena i unutrašnjih reformi ove partije.

Četvrto, na sceni su značajne personalne promjene većeg broja lista. Partije su očigledno shvatile da ono što je legat prethodnih 10 godina u politici i nije baš dobra ponuda sa kojom treba da izađu pred birače. Sa lista su nestala mnoga poznata imena i još poznatiji igrači.

Da li će ovo zaista dati neki bolji politički rezultat, ostaje da se vidi. Ovdje nije pitanje koliko neko ima godina već da li je spreman da mijenja ustaljene partitokratske obrasce djelovanja u politici. A Crnoj Gori je zaista potrebna nova generacija političara – ne nužno po godinama, nego po načinu razmišljanja, novoj političkoj kulturi. Prvi mjeseci parlamentarnog života daće nam odgovor i na ovo pitanje.

MONITOR: Bilježite li neke predizborne anomalije?

KOPRIVICA: Ova kampanja do sada ima manje nepravilnosti u odnosu na prethodne. Prije svega izborna administracije se ostavila ideje da radi međunarodne istrage i selektivno oduzima pravo glasa kome želi i posvetila se svom poslu. Simbolički ta se promjena najbolje može vidjeti na osnovu činjenice da je Državna izborna komisija kandidatu kome je prije nekoliko mjeseci zabranila učešće na predsjedničkim izborima sada dozvolila da bude nosilac liste na parlamentarnim. A da li su to uradili jer im se u tom periodu povećalo pravno znanje ili su možda dobili partijsku naredbu da to ne urade – manje je važno u ovom trenutku.

Atmosfera i odnosi između političkih protivnika su mnogo bolji. Verbalno nasilje, prijetnje, uvrede su svedene na minimum a javna debata među listama zaista liči na sučeljavanje političkih stavova.

Dogodio se i vidan zaokret u temama koje su nametnute u kampanji pa se mnogo više raspravlja o kvalitetu života ljudi nego o vjerama, nacijama i istoriji. Istina, u tom obećanom kvalitetu se nerijetko i pretjera pa kampanja ponekad više liči na maštanje o lijepom životu nego na realna politička obećanja.

Naša organizacija je sa izbornim listama potpisala Kodeks za fer i demokratsku izbornu kampanju s ciljem da nadomjestimo brojne manjkavosti našeg izbornog procesa i važećeg izbornog zakonodavstva, sa željom da izbori budu kvalitetniji i kompetitivniji, sa što većim povrenjem građana građanki.

Njime afirmišemo promociju nenasilja, sprečavanje vršenja pritiska na birače, sprečavanje zloupotrebe javnih resursa i funkcija, transparentno finansiranje kampanje, poštovanje slobode medija, sprečavanje širenja dezinformacija, odgovorno ponašanje na društvenim medijima, institucionalno rješavanje sporova, te prihvatanje slobodno izražene volje ljudi… Ili, ukratko rečeno, promovišemo neprikosnoveno pravo građana i građanki da glasaju slobodno.

Za sada nijesmo imali zvaničnih pritužbi lista na kršenje Kodeksa.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR IGOR LJUTICA, PREDSJEDNIK SINDIKATA IZABRANIH DOKTORA: Borba za bolji položaj izabranih ljekara je i borba za zdravlje pacijenata

Objavljeno prije

22 sata

na

2 Juna, 2023

Objavio:

Izabrani doktori su usljed velikog pritiska prisiljeni da umjesto propisane norme, zbog nedostatka kadra, primaju i trostruko više pacijenata i time ugrožavaju ne samo svoje zdravlje već dolazi do opadanja kvaliteta usluge i povećanja rizika od ljekarske greške

 

MONITOR: Početkom maja osnovan je Sindikat izabranih doktora Crne Gore. Koliko imate članova, koji su glavni ciljevi?

LJUTICA: Glavni cilj Sindikat izabranih doktora Crne Gore (SIDCG)  biće unapređenje primarne zdravstvene zaštite (PZZ) ne bi li svaki građanin dobio najkvalitetniju moguću zdravstvenu zaštitu. Da bismo bili u mogućnosti da to ostvarimo, moramo sačuvati ljekare u PZZ.

SIDCG je za samo nekoliko dana okupio preko 240 izabranih ljekara iz skoro svih domova zdravlja u Crnoj Gori. Sam kostur SIDCG čine Glavni odbor i 32 koordinatora iz svih domova zdravlja u Crnoj Gori koji su mahom specijalisti porodične i opšte medicine. Preko 80 odsto izabranih ljekara za odrasle se nalazi u SIDCG uz svakodnevni priliv novih članova.

MONITOR: Koji je razlog tolikog učlanjenja u sindikat?

LJUTICA: Tome je kumovalo veliko nezadovoljstvo ljekara nakon smanjenja zarada ukidanjem usluga i kapitacija kroz novi kolektivni granski ugovor koji su kolege sindikalci na štetu svojih kolega iz primarne zdravstvene zaštite (PZZ) potpisali sa Ministarstvom zdravlja. Osim činjenice da je izabranim ljekarima u toku mandata 43 Vlade umanjena zarada koja je uvećana tokom prethodne 42 Vlade, postoji veliko nezadovoljstvo usljed dodatnog opterećenja izabranih ljekara koji su već u sindromu izgaranja povećavanjem broja pacijenata od strane Fonda za zdravstvo CG.

MONITOR: Koliko je broj pacijenata povećan?

LJUTICA: Već imamo situaciju da su izabrani doktori usljed velikog pritiska prisiljeni da umjesto propisane norme, zbog nedostatka kadra, primaju i trostruko više pacijenata. Time ljekari ugrožavaju ne samo svoje zdravlje, već dolazi i do opadanja kvaliteta usluge i povećanja rizika od ljekarske greške. Dugi niz godina ljekari u PZZ kupuju socijalni mir radeći za tri ljekara. Svakodnevni pritisci na poslu koji su kulminirali već zaboravljenom borbom protiv Covida u prvim redovima nagrađeni su smanjenjem zarada u trenutku kada svima u zemlji prihodi rastu. Pet mjeseci smo ukazivali na nepravdu koja je počinjena prema izabranim doktorima umanjenjem zarada od 200 do 600 eura (u zavisnosti od broja pacijenata i obima posla). Ne da ništa nije ispravljeno već smo imali i imamo loš trend. U javnosti se objavljuju bruto plate sa prekovremenim radom ne bi li se građani okrenuli protiv ljekara. Takvo maligno postupanje, ne bi li se pokrilo svoje neznanje i načinjene greške, napraviće neprocjenjivu štetu zdravstvenom sistemu odlivom iz zemlje već desetkovanog kadra.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ALEKSEJ KIŠJUHAS, SOCIOLOG (FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU) I KOLUMNISTA DANASA: Milošević je možda umro, ali miloševićizam živi

Objavljeno prije

23 sata

na

2 Juna, 2023

Objavio:

U čuvenom govoru na Gazimestanu 1989, Slobodan Milošević je govorio o ekonomskom prosperitetu – i najavio ratove. Da li se istorija zaista ponavlja, prvo kao tragedija, a zatim kao farsa, ostaje da se vidi

 

MONITOR: Kako Vama izgleda dinamika protesta „Srbija protiv nasilja“ . Da li je taj revolt zaista ušao i u frizerske salone i automehaničarske radnje, kako pišete u jednoj svojoj kolumni?

KIŠJUHAS: Mislim da su masovnost i građanski karakter ovih protesta iznenadili mnoge, pa i vlast i opozicione partije. Kada je reč o tom revoltu građana, obično se zazivaju nekakve analogije sa ekspres-loncem (koji je prekipio) ili sa kapima koje su prelile čašu. Međutim, smatram da je nešto drugo u pitanju. Večito pitanje političke teorije je zašto su konzervativci ili politička desnica toliko uspešni, odnosno atraktivni za tzv. „običnog čoveka“, tog mitološkog Petra Petrovića sa uplatnice? Odličan odgovor ponudio je američki psiholog Džonatan Hajt u „Psihologiji morala“.

Za njega, desno-konzervativni svetonazori su uspešni upravo zato što (stvarno ili fiktivno) počivaju na vrednostima porodice, dece, vere, zajednice, a što „okida“ duboko ukorenjene ili davno evoluirane strukture ljudskog uma. Uostalom, i predizborni slogan Vučića i njegove partije bio je „Za našu decu“. Na drugoj strani su levo-liberalni svetonazori koji insistiraju na mnogo apstraktnijim vrednostima poput jednakosti, slobode, ljudskih prava itd., i koje nemaju takvu moralnu snagu kao – naša deca. S tim u vezi, nakon dve užasne tragedije – deca su ta koja su postala ugrožena, pa i čitavo tkanje društvene zajednice, i upravo to je izvelo tolike građane na ulicu. Ta dva masakra su bili tzv. „crni labudovi“ (prema Nasimu Talebu) – neočekivani i nepredvidivi događaji s velikim ili nesagledivim posledicama. I upravo zato je i proteste neobično teško artikulisati. Ipak, čini mi se da se o nezadovoljstvu sada otvoreno govori, umesto šapuće.

MONITOR: Ivan Marović, jedan od predvodnika Narodnog pokreta Otpor, smatra da građansko-opozicioni protesti nemaju šansu na uspjeh ukoliko se ne pretvore u opštenarodni pokret. Da li je pokret neophodan i da li je, bez atrikulacije od strane opozicije, moguć?

KIŠJUHAS: Iskreno, ne znam šta je „opštenarodni pokret“, iako mi to zvuči ili vonja na poziv na novu sabornost. Otpor nikada nije bio „opštenarodni“ pokret, već organizacija hrabrih i talentovanih mladih ljudi. Upravo zato, ovi protesti nemaju šanse bez čvrste i dobre – organizacije. Protesti protiv nasilja se (s razlogom) ponose svojom relativnom spontanošću, i činjenicom da se na njih ljudi ne dovoze autobusima. Međutim, moja jeretička misao je sledeća: oni neće uspeti ako opozicija ne bude organizovala svoje simpatizere, pa čak i organizovala njihove dolaske autobusima. Građani su Petog oktobra (2000) i spontano, ali i krajnje organizovano dolazili u Beograd. Istinske revolucije nema bez sloma državnog aparata (prinude i sile), pa i bez otkazivanja poslušnosti od strane mnogih političkih i privrednih struktura.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 2. juna ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo