Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr Vesna Pešić, sociološkinja i političarka: Vučić namjerno razara institucije

Objavljeno prije

na

U Srbiji će se 16. marta održati vanredni parlamentarni izbori, nakon dvije godine vlasti koalicije SNS i SPS.Vesna Pešić, jedna od lidera opozicije Slobodanu Miloševiću, preduzela je još jedan politički solo potez: pozvala je da se, glasanjem za koaliciju oko DS, ojača front protiv dominacije SNS i Aleksandra Vučića koji najavljuju osvajanje skupštinske većine.

MONITOR: Da li je to jedini način „prevaspitavanja političara” da im se stalno pokazuje da su smjenjivi i da na potkupljivost birača ne bi trebalo da računaju, bar ne sa sigurnošću?
PEŠIĆ: Nemam ambiciju da budem „vaspitač” građana. Pokušavam da budem „racionalni birač” i da svoj glas prevashodno koristim kao način da sankcionišem vlast i njene rezultate. Sada već bivša vlada gotovo ništa nije uradila da organizuje Srbiju kako bi počela da zarađuje umesto što živi od tuđeg profita tj. na pozajmicama. Živimo na ivici bankrota, a kako je Vučićeva vlada bila „marljiva” da nešto i radi, ničemu boljem se sada ne možemo nadati. Borba protiv korupcije i kriminala, kao glavna stvar koju je Aleksandar Vučić ponudio, ne može i neće imati nikakvog uspeha ako se namerno razaraju sve pravosudne i policijske institucije kroz neprekidne hajke i kriminalizovanje političkih protivnika, forsiranjem policijskih nameštaljki kojima se pune potplaćeni tabloidi i drugi mediji. To nije nikakva borba protiv korupcije, nego zamlaćivanje građana radi podizanja rejtinga. Znam dobro šta to znači iz iskustva Latinske Amerike. Korupcija se ne sprečava borbom protiv selektivno odabranih ljudi, već stvaranjem pravne države i to tako da prvo vlast pokaže sopstveni kredibilitet, da ona prva podleže zakonima i institucijama. Ako treba opet da se bacimo u obožavanje jednog čoveka za koga ne važe nikakvi zakoni i koji selektivno deli pare i zaposlenja „svojim ljudima”, postavlja se pitanje u čemu se sastoji SNS agresivna kritika prethodne vlasti, ako će sada da se razori i to što je preostalo od nezavisnih institucija? Naročito smeta udar na višepartijski sistem, stvaranjem nekakvog Narodnog fronta pod kapom jedne dominantne stranke. Odnos prema opoziciji i kritici je toliko agresivan, da smatram da se moramo braniti od ovih autoritarnih nasrtaja vlasti. Zato sam se opredelila da glasam za DS, jer je to stranka u kojoj se vođstva menjaju i u koju se mnogo ulagalo da svim građanima služi kao instrument da nam se takvi antidemokratski nasrtaji više ne vrate.

MONITOR: Ipak, SNS i naročito Aleksandar Vučić tvrde da imaju, a pozivajući se na ispitivanja javnog mnjenja, ogromnu podršku od blizu polovine biračkog tijela Srbije.
PEŠIĆ: SNS je po nasleđu zadržala visok rejting, a onda se bacila u populizam „borbe protiv korupcije”, u stvari, Vučić nije ništa drugo ni radio nego da brine samo o svom rejtingu. Srbija sa „rejting politikom” iza koje nema ničega, naprosto više ne može dalje, suviše se mnogo problema nagomilalo, da bi se pričale samo bajke i vodila briga o sopstvenoj vlasti, umesto da se zasuku rukavi i neki najhitniji problemi rešavaju. To se nije dogodilo, a istovremeno je vođen gotovo rat protiv opozicije. Demokratska stranka nije uspela da se oslobodi prethodnog vođstva stranke kako bi se redefinisala i uspostavila nove kriterije sopstvenog delovanja. To dokazuje truli kompromis da na čelu stranke ostanu „dva predsednika” – prethodni koji je bio najodgovorniji za vođenje zemlje i novi koji je dobio stranku, a da ni sam nije bio svestan loših rezultata DS-a i zašto je izgubila predsedničke izbore. Tako se nastavilo previranje u stranci i konkurencija oko dominacije, a da se nije temeljno išlo u reorganizaciju stranke i njeno novo političko pozicioniranje, pre svega u načinu upravljanja društvom.

MONITOR: DS se pred izbore podijelila odlaskom iz stranke njenog počasnog predsjednika Borisa Tadića. Neke stare demokrate se vraćaju, bar kao koalicioni partneri. Koliko će to uticati ne samo na rezultat Đilasove DS i Tadićeve NDS, već i na formiranje vlasti nakon izbora?
PEŠIĆ: Ostavljam po strani mogućnost stvaranja „vlade u senci” što je engleski specijalitet bez tradicije kod nas, i to da je DS odmah po gubitku predsedničkih izbora baš morala to da uradi. DS nije izgubila parlamentarne izbore, kod nas se gotovo ne mogu izgubiti parlamentarni izbori, jer se vladajuće koalicije redovno mogu napraviti na jednu ili na drugu stranu. DS se podelila jer je Boris Tadić rešio da napravi svoju stranku sa protivničkom stranom tj. sa SNS-om, kako bi se vratio na vlast, što nije samo nečasno, jer mu je DS služila dva puta da dobije predsedničke izbore, nego pokazuje koliko je tzv. politička elita u Srbiji politički neizgrađena i orijentisana isključivo da se po svaku cenu bude na vlasti, uživa u novcu i privilegijama, a „posle mene potop”. Dobro je što je napravljena koalicija DS i Nove stranke, jer znam da iza lidera ima tu puno dobrog i pametnog sveta. Što se tiče izbornog rezultata te koalicije, mogu samo da se nadam da će veći deo birača DS izaći na izbore i podržati tu koaliciju, pokazujući zrelost da ne da svoj glas Tadićevoj NDS koja je tako mučki smandrljana u poslednjem trenutku, a za račun koalicije sa Vučićem. Što se tiče formiranja vlasti nakon izbora, mislim da će se napraviti Vučićev Narodni front, u kome će svi po nešto dobiti, i Tadić, i Čedomir Jovanović , i Ištvan Pastor, možda i Dačić, a i svi oni koji su se našli u SNS predizbornoj koaliciji. Koalicija oko DS neće ući u vladu, to je deo njenog koalicionog sporazuma, i dobro je da jedna stranka koja može da raste ostane u opoziciji.

MONITOR: Dok je Srbija zaokupljena izborima, veliku pažnju privlači BIH zbog serije protesta nezadovoljnih građana. Može li tek smjena na vlasti ili izmijenjeni ustavni poredak donijeti blagostanje?
PEŠIĆ: Promena vlasti i promena ustavnog poretka su dve različite stvari. Iz iskustva znamo da promenom vlasti ne moramo dobiti i promenu ustava, niti neke bitnije promene. Uverena sam da je do protesta došlo zbog jezive ekonomske i socijalne situacije u BiH, ali ne znam od kada je zabranjeno da postoje i politički ciljevi, pa oni treba „da se podmeću”, ili da se na njih svaljuje nekakva krivica kako to Dodik čini. Ne može da se menja ekonomski položaj građana u BiH, a da se ne menja politika, jer je to sada jedna raspadnuta, nefunkcionalna i ekstremno etnički podeljana država, što je neodriživo i trebalo bi da se menja. Smatram da se ekonomski život građana u BiH neće promeniti ako se ta država ne sredi, kako bi mogla i ekonomski da funkcioniše, ali i da se uključi u trend čitavog regiona i krene ka Evropskoj uniji.

MONITOR: Dešavanja u Ukrajini su u fokusu svjetske javnosti. Kako Vi procjenjujete da li će se Putin ponašati kao nekada Milošević, kako tvrdi britanski Gardijan?
PEŠIĆ: Putin se može ponašati još mnogo gore od Miloševića, jer ima mnogo veću silu. Kad ona krene u odbranu „svojih nacionalnih interesa”, teško se zaustavlja, jer niko neće da ratuje sa Rusijom, tu mislim prevashodno na SAD. Po našem iskustva, najvažnije je da ne dođe do rata, i to se mora sprečiti. Jedino što se može učiniti jeste da se sagleda realnost i da se napravi kompromis koji bi doveo do smirivanja situacije.

 

Ustanci protiv vlasti

MONITOR: I u Crnoj Gori je bilo protesta, iako slabo posjećenih. Koliko je važno a koliko teško ulične proteste držati pod kontrolom, zbog njihove legitimacije kao „mirnih i nenasilnih”?
PEŠIĆ: Ne poznajem dovoljno poslednja zbivanja u Crnoj Gori. Naravno da je bolje imati mirne proteste nego nasilne, to ne treba dokazivati. Načelno gledano, nasilje se javlja kad vlast dovede građane do očajanja, tj. nekontrolisanog besa, e onda ne možemo da očekujemo da će protesti biti mirni. Podsećam vas da su pretežno imigranti, pre koju godinu, polomili pola Londona, što je bio čist izliv besa. Vlast ne sme da vodi politiku koja vodi u takva nekontrolisana stanja, a onda da se pravi luda i kaže „samo mirni protesti”- pa trgni se i ti na vreme, uradi nešto za građane da ne dođe do nasilja. Opet pominjem Latinsku Ameriku: tamo je tako visoka socijalna marginalizacija građana u mnogim državama, zato stalno imate ekstremne pokrete, gerile itd. U Gvatemali je trajao građanski rat 36 godina! Pa ne može ni ovde vlast da vlada kao da je okupatorska, protiv koje se onda dižu ustanci.

 

Burazerska država

MONITOR: Na prošlogodišnjim crnogorskim predsjedničkim izborima, opozicija i njen kandidat su istakli niz nepravilnosti u izbornom procesu. No, utisak je da se opozicija tada nije dovoljno pripremila za ovu „tehničku” borbu koja je pomogla, uz dugotrajne i masovne proteste, da u Srbiji 1996, opozicija vrati pobjedu u 40 gradova i opština.
PEŠIĆ: Milošević je prvo priznao da je izgubio 60 odsto opština i gradova i rekao da su „njegovi radili loše”, ali je to odjednom sve prebrisano. Problemi Crne Gore su veoma slični, ako ne isti, koje i mi imamo u Srbiji. Ne uspevamo da obuzdamo vlast, da se ona sama podvrgne zakonu i afirmiše dobru upravu za građane, a ne da radi za sebe i „ svoje”. Problem je što, i ovde i tamo, opozicija i vlast nisu spremni za samoograničavanje vlasti, pa nas nikako ne napušta priča o Kurti i Murti. Eto, mi smo menjali stranke na vlasti, ali glavni cilj, da se ostvari liberalna demokratija, bazirana na institucijama i vladavini prava, nije se dogodila. Taj neuspeh je mnoge politički angažovane ljude iskvario, pa se starog načina upravljanja – a to je partijska („burazerska”) država i na njoj baziranoj korupciji koja se širi kroz ceo društveni sistem, ne odriče ni vlast ni opozicija. Iskvarili su se i ojađeni građani, pa u nedostatku posla, gledaju i sami da se udenu u tu rođačko-partijsku vladavinu. Nažalost, to isto „žicaroško” ponašanje obuzelo je i one koji pripadaju srednjim slojevima, i koji nisu materijalno ugroženi. Tako se gubi ljudska supstanca društva, a to je situacija iz koje niko ne zna izlaz. A tu smo svi negde blizu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DINA BAJRAMSPAHIĆ, GRAĐANSKA AKTIVISTKINJA, ČLANICA RADNE GRUPE ZA POGLAVLJE 23: Vlast je zaslužna što DPS nije propao

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama

 

MONITOR: Kako komentarišete najnovije istraživanje DAMAR-a i CGO, koje kaže da pola ispitanika smatra da Crna Gora ide pogrešnim putem?

BAJRAMSPAHIĆ: Ovo istraživanje, ali i nekoliko ranijih, pokazuje da su naši građani i građanke razboritiji i racionalniji nego što politička elita misli. Pored intenzivne propagande sa svih strana, građani uspijevaju da razlikuju utemeljene od neutemeljenih narativa i izražavaju otpor prema nazadnim tendencijama. Mislim da bi svi iole ozbiljni političari morali da ih temeljno pročitaju i da prestanu da se potcjenjivački odnose prema javnosti jer takvi pristupi očigledno nemaju prolaz. Mene veoma raduje što građani šalju poruku političarima da im je muka od nacionalizma i da hoće ozbiljnije javne politike.

MONITOR: Slažete li se sa ocjenom da je ovo Vlada „iznevjerenih očekivanja“?

BAJRAMSPAHIĆ: Da. Ako ostavimo po strani ideološke razlike i sporni klerikalni karakter ove vlasti,  propuštena je velika šansa. Šteta je što prva Vlada, koja je mogla stvarno biti ekspertska i postaviti javnu upravu na zdrave osnove, nije to bila. Odluke joj većinom nisu bile zasnovane na visokim stručnim standardima. Vlada se nije postavila kao brana nezakonitim i nedemokratskim praksama. Ona je punom parom nastavila sve sporne tehnike prethodne vlade, čak je i prevazišla zaprepašćujućom kadrovskom politikom, netransparentnošću (posebno u vezi sa dnevnim redom vlade i budžetskom potrošnjom), nedostatkom dijaloga i javne rasprave, samovoljom u vođenju resora i javnih politika, kršenju zakona kad god im zakon smeta da urade šta hoće, opsjednutošću identitetskim i vjerskim pitanjima. Uspijevaju da unište i rijetka do sada uspješna javna preduzeća koja su monopolisti na tržištu i naprave od njih gubitaše! Kada pogledate honorare savjetnika ministra finansija i spiskove na kojima su partije podijelile škole, vidite da se i nova vlast iznenađujuće brzo osilila.

Vladajuća većina je preuzela prethodni sistem i eksploatisala sve što je pogrešno u njemu. Svjesno je izbjegla da ograniči svemoć i da u kompletan proces odlučivanja ugradi principe koji treba da smanje hirovitost osoba u foteljama i haotično donošenje odluka, bez utemeljenja, strategije, analize, dugoročnog pristupa. Konačno, najveće razočarenje je što ekspertskoj vladi evropska integracija Crne Gore uopšte nije bila prioritet. Naprotiv, nova vlast se toliko oglušivala o jasne standarde EU da je uspjela da izgubi saveznika koji joj je u početku bio najveća podrška.

MONITOR: Kako vidite aktuelnu inicijativu opozicije za izglasavanje nepovjerenja Vladi, kuda ona može odvesti?

BAJRAMSPAHIĆ: Opozicija javno izražava optimizam i mislim da mora da postoji neki razlog za to. Ali čak i ako postoji neki scenario, čini mi se da će biti neizvjesno sve do trenutka glasanja jer vidimo da sve strane „tvrde pazar“ i učestvuju u psihološkom ratu ne bi li izvukli maksimalno za svoju partiju iz ove krize. Mislim da u svakoj varijanti neko nešto gubi i da nema lakog rješenja. Postojeća Vlada je već preživjela mnogo afera, ne bi me začudilo da preživi opet, ali to rješenje je takođe neodrživo i štetno za društvo. Vlada bez podrške Skupštine ne može da funkcioniše, još manje da vodi reforme, tako da je to gubljenje vremena. Ako Vlada preživi, nastaviće se konflikti unutar vladajuće većine koji na kraju jačaju opoziciju. Vladajuća većina je sama najviše zaslužna što DPS nije propao nakon izbora nego se revitalizovao. Mislim da još uvijek okreću glavu od te činjenice.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR JELICA KURJAK, POLITIKOLOŠKINJA  I DIPLOMATKINJA: Promjene u Rusiji su uvijek dolazile iznutra

Objavljeno prije

na

Objavio:

Rusija kao zatvoreno društvo nikada nije bila spremna da otvori prolaze za ideje spolja ma koliko one bile, u perspektivi gledano, dobre za budućnost zemlje

 

MONITOR: Sredinom 1980-ih je izgledalo da će perestrojka i njena „glasnost“ donijeti velike promjene u SSSR-u. Kako 30 godina od odlaska Mihaila Gorbačova i kraja sovjetske države, izgleda taj proces?

KURJAK: Perestrojka je otvorila mnoga pitanja vezana za istoriju nastanka, funkcionisanja i stanja sovjetske države. Jeretička pitanja poput nade u promene tokom kratkog perioda NEP-a, uzroka njegovog kraha, dolaska Staljina na vlast, neuspelih ekonomskih reformi posle perioda „otopljenja“ (XX kongres KPSS), bila su veoma značajna za mlade naraštaje ali i za otvaranje sličnih i mnogih drugih pitanja u drugim zemljama Varšavskog ugovora, što će umnogome uticati i na događaje u pojedinim zemljama, pre svega u Poljskoj. Sve se to reflektovalo i na kasniju demontažu komunističkih sistema i vojno-političkog i ekonomskog lagera socijalističkih zemalja.

Očekivanja u Sovjetskom Savezu, i u Rusiji, bila su velika kod značajnog procenta humanističke inteligencije. Zbog čega? Ni jedna ekonomska reforma – kojih je bilo nekoliko tokom XX veka u sovjetskog državi, nije otvarala politička pitanja, pitanja prošlosti i odnosa sadašnjosti prema prođenom periodu. Iako u skromnim kategorijama, perestrojka je ipak načela baš takva pitanja. Kažem načela, jer, veoma brzo, za nekih desetak godina, sve je počelo da se vraća na staro. Tvorci perestrojke nisu mogli, imali snage, smeli, nisu umeli itd. itd. da postave ključno pitanje mogućih promena: reformisanje sistema, odnosno, partije, države i odnosa partije i države. Sistem nije dovođen u pitanje i sve se svelo na neophodna prilagođavanja imajući u vidu da su se promene događale unutar zemalja lagera, u Evropi, svetu, u međunarodnim odnosima. Suština sistema jednopartijske vladavine, podržavljene partije, centralizovane privrede, zatvorenog društva nije bila dovođena u pitanje. Sa nekim korekcijama ta suština je i danas dominantna.

MONITOR: Kakva je i kolika međuzavisnost kada se radi o podršci u biračkom tijelu, između Vladimira Putina i njegove stranke Jedinstvena Rusija?

KURJAK: S obzirom na to da je Rusija definisana kao višepartijska parlamentarna demokratija, sa izrazitom dominacijom jedne grane izvršne vlasti – predsedničke, postojanje jake partije koja pobeđuje i koja podržava predsednika je suština takvog sistema. Popularnost partije je značajna, ali je popularnost predsednika iznad svega i iznad partije. U tom odnosu uzajamnosti nema mesta za neka pitanja nesporazuma, pada popularnosti itd. Celokupni administrativni potencijal je u funkciji pobede partije i predsednika na izborima.

MONITOR: Koliko je uticajna i ko je opozicija u Putinovoj Rusiji?

KURJAK: Nominalno postojanje višepartijskog sistema daje mogućnost da se Rusija deklariše kao parlamentarna demokratija. To podrazumeva da postoje opozicione partije u Dumi. Trenutno ih je četiri, plus vladajuća partija, Jedinstvena Rusija. Druga je realnost: te partije učestvuju na izborima, dobijaju uvek dovoljan procenat glasova kako bi zadržale svoje mesto u Dumi, ali, istovremeno, ne skrivaju da su lojalne i da iz sve snage podržavaju rukovodeću partiju i predsednika.

Postoji i druga opozicija, to je vanparlamentarna, kojoj pripada i Aleksej Navaljni i drugi manje popularni opozicionari. Takva opozicija nema mogućnosti da dođe do cenzusa na izborima koji bi je doveo u parlament. Oni su kao političke organizacije na margini državnih događanja, van svake institucije vlasti.

Iako vlast takvu opoziciju optužuje da je prozapadna, neprijateljska u odnosu na sopstvenu zemlju, treba reći da su i ta opozicija, a i sam A. Navaljni, i te kako proruski. Druga je stvar što opozicija u Rusiji traži modernizaciju zemlje na svim nivoima. A to se svakako ne poklapa sa stabilnim stanjem koje je kreirala vlast i ona održava takav sistem.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MIROSLAV ŠUKOVIĆ, SLIKAR: Umjetnost nije tu zbog aplauza

Objavljeno prije

na

Objavio:

Nemam tendenciju da mijenjam svijet. Možda  da ga prepoznam. Da suočim sebe i publiku sa nekom istinom.  Iako tokom stvaranja o publici uopšte ne razmišljam, raduje me ako i ona prepozna to nešto. Neku univerzalnost, neku istinu, možda i ličnu

 

Izložba Umjesto molitve Miroslava Mira Šukovića nedavno je otvorena u Beogradu, u Kući Đure Jakšića. Šuković je rođen 1977. godine u Bihaću, a živi i radi u Kolašinu i Podgorici. Imao je više od 20 samostalnih izložbi širom Crne Gore, regiona i u inostranstvu, a učesnik je i brojnih kolektivnih izložbi. Dobitnik je nagrade Cetinjskog likovnog salona Trinaesti novembar 2015. godine.

MONITOR: Nedavno ste se predstavili beogradskoj publici, a većina slika su nastale ove godine. Da li je ova izložba svojevrstan presjek dosadašnjeg stvaralaštva, na kojoj na neki način prikazujete način na koji ste dolazili do određenih slikarskih rješenja ili radovi predstavljaju nešto sasvim novo u Vašem stvaralaštvu?

ŠUKOVIĆ: Izložba u Beogradu, iako je na njoj predstavljen  jedan dio radova iz starijeg perioda, nije presjek mog dosadašnjeg stvaralaštva. Najveći dio radova predstavljenih u Beogradu je novijeg datuma i predstavlja na neki način novi ciklus u mom stvaralaštvu. Ono što je, svakako, zajedničko svim mojim radovima, je sadržano negdje u nazivu same izložbe Umjesto molitve.  I ranije sam govorio da su slike i stvaranje za mene neki vid molitve.

Kao dječak, urezivao sam crtice na kaišu, čekajući da majka, koja je bila lošeg zdravlja, izađe iz bolnice. Crtice su predstavljale dane koje sam provodio moleći se da ona bude dobro. One su bile moja molitva. Čini se da sam nastavio da se kroz linije, odnosno crteže, platna i boje, molim.

Tekst teoretičara umjetnosti Vladimira Kolarića, kojim se osvrnuo na izložbu u Beogradu, na dobar način to primjećuje: ,,Onaj ko vjeruje u mogućnost umjetnosti da bude oblik molitve (pa makar i uz ogradu koja sadrži riječ umjesto), mora vjerovati da se kroz tu čulnost i stvarnost može ne samo izraziti nevidljivo i neopisivo, nego da se može i opštiti sa njim, i da se ono na neki način može oprisutniti i (po)javiti”. Ja u to vjerujem.

MONITOR: Vaše radove bismo mogli svrstati u figurativni egzistencijalizam. Bilo koji motiv da dominira slikom, u centru interesovanja je uvijek čovjek, njegova unutrašnja stanja i težnja da se dostigne to nešto uzvišeno, koje je teško definisati.

ŠUKOVIĆ: Da, čovjek je centralna tema kojom se bavim u svojim radovima. Ranije su to bila uglavnom neka psihološka stanja i unutrašnji nemiri čovjeka, dok je u ,,novoj” fazi to potraga za nečim uzvišenijim, vanvremenskim.

Valjda je to i neki lični put koji svaki čovjek prolazi.  Pokušaj da razumije sebe,  svijet u kojem  živi, i na kraju,  onoga uzvišenijeg, što se ne vidi. Traženje smisla.

MONITOR: Kako prilazite radu jedne slike, kako se ona ,,rađa”? Kažite mi o tom stvaralačkom procesu – šta Vas tjera da radite?

ŠUKOVIĆ: Upravo u načinu na koji ste postavili pitanje, upotrijebivši riječ – rađa, nalazi se dio odgovora. Nije li sam život, i sve oko nas jedan misterij. Ne pokušavam da umanjim mjesto stvaraoca u tom procesu. Njegove emocije, želje, ono što pokušava da podijeli sa svijetom, ili sa sobom na kraju.  Ipak, a to pokazuje i sam proces stvaranja, najuspješniji radovi, oni kraj kojih ćete zastati, koji će vas pomjeriti, imaju dodir nečeg što je onostrano, što je van. Kako god se to zvalo. Otuda je proces stvaranja za mene jedna velika  – tajna.

Šta me tjera da radim? Čovjek je, u konačnici, biće koje komunicira i stvara.  U slikanju se dešava oboje: i kreacija i razgovor. Čudesno je vidjeti kako iz bjeline papira nastaje djelo. Iz ničega, nešto što će nastaviti da živi i komunicira.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 3. decembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo