Povežite se sa nama

INTERVJU

Dr Vesna Pešić, sociološkinja i političarka: Vučić namjerno razara institucije

Objavljeno prije

na

U Srbiji će se 16. marta održati vanredni parlamentarni izbori, nakon dvije godine vlasti koalicije SNS i SPS.Vesna Pešić, jedna od lidera opozicije Slobodanu Miloševiću, preduzela je još jedan politički solo potez: pozvala je da se, glasanjem za koaliciju oko DS, ojača front protiv dominacije SNS i Aleksandra Vučića koji najavljuju osvajanje skupštinske većine.

MONITOR: Da li je to jedini način „prevaspitavanja političara” da im se stalno pokazuje da su smjenjivi i da na potkupljivost birača ne bi trebalo da računaju, bar ne sa sigurnošću?
PEŠIĆ: Nemam ambiciju da budem „vaspitač” građana. Pokušavam da budem „racionalni birač” i da svoj glas prevashodno koristim kao način da sankcionišem vlast i njene rezultate. Sada već bivša vlada gotovo ništa nije uradila da organizuje Srbiju kako bi počela da zarađuje umesto što živi od tuđeg profita tj. na pozajmicama. Živimo na ivici bankrota, a kako je Vučićeva vlada bila „marljiva” da nešto i radi, ničemu boljem se sada ne možemo nadati. Borba protiv korupcije i kriminala, kao glavna stvar koju je Aleksandar Vučić ponudio, ne može i neće imati nikakvog uspeha ako se namerno razaraju sve pravosudne i policijske institucije kroz neprekidne hajke i kriminalizovanje političkih protivnika, forsiranjem policijskih nameštaljki kojima se pune potplaćeni tabloidi i drugi mediji. To nije nikakva borba protiv korupcije, nego zamlaćivanje građana radi podizanja rejtinga. Znam dobro šta to znači iz iskustva Latinske Amerike. Korupcija se ne sprečava borbom protiv selektivno odabranih ljudi, već stvaranjem pravne države i to tako da prvo vlast pokaže sopstveni kredibilitet, da ona prva podleže zakonima i institucijama. Ako treba opet da se bacimo u obožavanje jednog čoveka za koga ne važe nikakvi zakoni i koji selektivno deli pare i zaposlenja „svojim ljudima”, postavlja se pitanje u čemu se sastoji SNS agresivna kritika prethodne vlasti, ako će sada da se razori i to što je preostalo od nezavisnih institucija? Naročito smeta udar na višepartijski sistem, stvaranjem nekakvog Narodnog fronta pod kapom jedne dominantne stranke. Odnos prema opoziciji i kritici je toliko agresivan, da smatram da se moramo braniti od ovih autoritarnih nasrtaja vlasti. Zato sam se opredelila da glasam za DS, jer je to stranka u kojoj se vođstva menjaju i u koju se mnogo ulagalo da svim građanima služi kao instrument da nam se takvi antidemokratski nasrtaji više ne vrate.

MONITOR: Ipak, SNS i naročito Aleksandar Vučić tvrde da imaju, a pozivajući se na ispitivanja javnog mnjenja, ogromnu podršku od blizu polovine biračkog tijela Srbije.
PEŠIĆ: SNS je po nasleđu zadržala visok rejting, a onda se bacila u populizam „borbe protiv korupcije”, u stvari, Vučić nije ništa drugo ni radio nego da brine samo o svom rejtingu. Srbija sa „rejting politikom” iza koje nema ničega, naprosto više ne može dalje, suviše se mnogo problema nagomilalo, da bi se pričale samo bajke i vodila briga o sopstvenoj vlasti, umesto da se zasuku rukavi i neki najhitniji problemi rešavaju. To se nije dogodilo, a istovremeno je vođen gotovo rat protiv opozicije. Demokratska stranka nije uspela da se oslobodi prethodnog vođstva stranke kako bi se redefinisala i uspostavila nove kriterije sopstvenog delovanja. To dokazuje truli kompromis da na čelu stranke ostanu „dva predsednika” – prethodni koji je bio najodgovorniji za vođenje zemlje i novi koji je dobio stranku, a da ni sam nije bio svestan loših rezultata DS-a i zašto je izgubila predsedničke izbore. Tako se nastavilo previranje u stranci i konkurencija oko dominacije, a da se nije temeljno išlo u reorganizaciju stranke i njeno novo političko pozicioniranje, pre svega u načinu upravljanja društvom.

MONITOR: DS se pred izbore podijelila odlaskom iz stranke njenog počasnog predsjednika Borisa Tadića. Neke stare demokrate se vraćaju, bar kao koalicioni partneri. Koliko će to uticati ne samo na rezultat Đilasove DS i Tadićeve NDS, već i na formiranje vlasti nakon izbora?
PEŠIĆ: Ostavljam po strani mogućnost stvaranja „vlade u senci” što je engleski specijalitet bez tradicije kod nas, i to da je DS odmah po gubitku predsedničkih izbora baš morala to da uradi. DS nije izgubila parlamentarne izbore, kod nas se gotovo ne mogu izgubiti parlamentarni izbori, jer se vladajuće koalicije redovno mogu napraviti na jednu ili na drugu stranu. DS se podelila jer je Boris Tadić rešio da napravi svoju stranku sa protivničkom stranom tj. sa SNS-om, kako bi se vratio na vlast, što nije samo nečasno, jer mu je DS služila dva puta da dobije predsedničke izbore, nego pokazuje koliko je tzv. politička elita u Srbiji politički neizgrađena i orijentisana isključivo da se po svaku cenu bude na vlasti, uživa u novcu i privilegijama, a „posle mene potop”. Dobro je što je napravljena koalicija DS i Nove stranke, jer znam da iza lidera ima tu puno dobrog i pametnog sveta. Što se tiče izbornog rezultata te koalicije, mogu samo da se nadam da će veći deo birača DS izaći na izbore i podržati tu koaliciju, pokazujući zrelost da ne da svoj glas Tadićevoj NDS koja je tako mučki smandrljana u poslednjem trenutku, a za račun koalicije sa Vučićem. Što se tiče formiranja vlasti nakon izbora, mislim da će se napraviti Vučićev Narodni front, u kome će svi po nešto dobiti, i Tadić, i Čedomir Jovanović , i Ištvan Pastor, možda i Dačić, a i svi oni koji su se našli u SNS predizbornoj koaliciji. Koalicija oko DS neće ući u vladu, to je deo njenog koalicionog sporazuma, i dobro je da jedna stranka koja može da raste ostane u opoziciji.

MONITOR: Dok je Srbija zaokupljena izborima, veliku pažnju privlači BIH zbog serije protesta nezadovoljnih građana. Može li tek smjena na vlasti ili izmijenjeni ustavni poredak donijeti blagostanje?
PEŠIĆ: Promena vlasti i promena ustavnog poretka su dve različite stvari. Iz iskustva znamo da promenom vlasti ne moramo dobiti i promenu ustava, niti neke bitnije promene. Uverena sam da je do protesta došlo zbog jezive ekonomske i socijalne situacije u BiH, ali ne znam od kada je zabranjeno da postoje i politički ciljevi, pa oni treba „da se podmeću”, ili da se na njih svaljuje nekakva krivica kako to Dodik čini. Ne može da se menja ekonomski položaj građana u BiH, a da se ne menja politika, jer je to sada jedna raspadnuta, nefunkcionalna i ekstremno etnički podeljana država, što je neodriživo i trebalo bi da se menja. Smatram da se ekonomski život građana u BiH neće promeniti ako se ta država ne sredi, kako bi mogla i ekonomski da funkcioniše, ali i da se uključi u trend čitavog regiona i krene ka Evropskoj uniji.

MONITOR: Dešavanja u Ukrajini su u fokusu svjetske javnosti. Kako Vi procjenjujete da li će se Putin ponašati kao nekada Milošević, kako tvrdi britanski Gardijan?
PEŠIĆ: Putin se može ponašati još mnogo gore od Miloševića, jer ima mnogo veću silu. Kad ona krene u odbranu „svojih nacionalnih interesa”, teško se zaustavlja, jer niko neće da ratuje sa Rusijom, tu mislim prevashodno na SAD. Po našem iskustva, najvažnije je da ne dođe do rata, i to se mora sprečiti. Jedino što se može učiniti jeste da se sagleda realnost i da se napravi kompromis koji bi doveo do smirivanja situacije.

 

Ustanci protiv vlasti

MONITOR: I u Crnoj Gori je bilo protesta, iako slabo posjećenih. Koliko je važno a koliko teško ulične proteste držati pod kontrolom, zbog njihove legitimacije kao „mirnih i nenasilnih”?
PEŠIĆ: Ne poznajem dovoljno poslednja zbivanja u Crnoj Gori. Naravno da je bolje imati mirne proteste nego nasilne, to ne treba dokazivati. Načelno gledano, nasilje se javlja kad vlast dovede građane do očajanja, tj. nekontrolisanog besa, e onda ne možemo da očekujemo da će protesti biti mirni. Podsećam vas da su pretežno imigranti, pre koju godinu, polomili pola Londona, što je bio čist izliv besa. Vlast ne sme da vodi politiku koja vodi u takva nekontrolisana stanja, a onda da se pravi luda i kaže „samo mirni protesti”- pa trgni se i ti na vreme, uradi nešto za građane da ne dođe do nasilja. Opet pominjem Latinsku Ameriku: tamo je tako visoka socijalna marginalizacija građana u mnogim državama, zato stalno imate ekstremne pokrete, gerile itd. U Gvatemali je trajao građanski rat 36 godina! Pa ne može ni ovde vlast da vlada kao da je okupatorska, protiv koje se onda dižu ustanci.

 

Burazerska država

MONITOR: Na prošlogodišnjim crnogorskim predsjedničkim izborima, opozicija i njen kandidat su istakli niz nepravilnosti u izbornom procesu. No, utisak je da se opozicija tada nije dovoljno pripremila za ovu „tehničku” borbu koja je pomogla, uz dugotrajne i masovne proteste, da u Srbiji 1996, opozicija vrati pobjedu u 40 gradova i opština.
PEŠIĆ: Milošević je prvo priznao da je izgubio 60 odsto opština i gradova i rekao da su „njegovi radili loše”, ali je to odjednom sve prebrisano. Problemi Crne Gore su veoma slični, ako ne isti, koje i mi imamo u Srbiji. Ne uspevamo da obuzdamo vlast, da se ona sama podvrgne zakonu i afirmiše dobru upravu za građane, a ne da radi za sebe i „ svoje”. Problem je što, i ovde i tamo, opozicija i vlast nisu spremni za samoograničavanje vlasti, pa nas nikako ne napušta priča o Kurti i Murti. Eto, mi smo menjali stranke na vlasti, ali glavni cilj, da se ostvari liberalna demokratija, bazirana na institucijama i vladavini prava, nije se dogodila. Taj neuspeh je mnoge politički angažovane ljude iskvario, pa se starog načina upravljanja – a to je partijska („burazerska”) država i na njoj baziranoj korupciji koja se širi kroz ceo društveni sistem, ne odriče ni vlast ni opozicija. Iskvarili su se i ojađeni građani, pa u nedostatku posla, gledaju i sami da se udenu u tu rođačko-partijsku vladavinu. Nažalost, to isto „žicaroško” ponašanje obuzelo je i one koji pripadaju srednjim slojevima, i koji nisu materijalno ugroženi. Tako se gubi ljudska supstanca društva, a to je situacija iz koje niko ne zna izlaz. A tu smo svi negde blizu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR: Politička foliranja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi iz 90-ih nijesmo ni izlazili, ako se ne računaju politička foliranja. Da je bilo drugačije, imali bismo iskren i radikalan raskid sa ideološkim i političkim paradigmama iz toga doba, a to se nije dogodilo. Igra je ista, karte su skoro pa iste, samo je špil promiješan i to se predstavlja kao kobajagi suštinska promjena

 

MONITOR: Očekuje se novi direktor RTCG. Kako vidite taj izborni proces? Ide li RTCG nakon 31. avgusta ka transformaciji u javni servis?

VUKOVIĆ:  Proces izbora novog menadžmenta nacionalnog javnog emitera pokazuje, bez obzira na to kakav će biti konačan ishod, da je Media centar bio u pravu kada je novoj vlasti sugerisao da prioritet treba da bude promjena Zakona o RTCG, a ne zamjena lošeg menadžmenta, koji je prethodna vlast instalirala silom na sramotu, pribjegavajući pravnom nasilju. Media centar je, da podsjetim, smatrao da novim zakonskim rješenjima treba osujetiti uticaj zakonodavne vlasti, odnosno političkih partija na izbor članova/članica Savjeta RTCG i tako osigurati da to upravljačko tijelo bude što je moguće nezavisnije od političke moći, a zavisno jedino od građana/građanki, odnosno društva u cjelini. To, naravno, još nije stopostotna garancija za uspostavljanje nezavisne i kompetentne uprave nad medijem koji finansiraju građani/građanke i koji treba da bude jedino lojalan njima, ali jeste suštinski važan prvi korak u uspostavljanju novog pristupa i prakse. Kada postavite dobar temelj, primjeren konstrukciji javno-servisnog medijskog sistema, onda je lakše popravljati moguće izbore neodgovarajućih menadžersko-uredničkih kadrova.

Postojeći zakonski temelj je nekvalitetan, a ispostavlja se i da interni akti (Statut Savjeta RTCG) omogućavaju koruptivne prakse prilikom izbora generalnog direktora, tako da će kakav god da bude ishod, on biti u startu osjenčen sumnjom i nepovjerenjem, što nijesu dobre pretpostavke za preobrazbu sadašnjeg RTCG u istinski javni medijski servis.

Očito, postojećoj parlamentarnoj većini, kao i onoj koju je naslijedila, do nezavisnosti RTCG je stalo samo na jeziku.

MONITOR: Novinarki Vijesti Jeleni Jovanović prijećeno je iz krugova organizovanog kriminala. To je jedan u nizu napada i pritisaka na novinare. Zašto i dalje vlada atmosfera nekažnjivosti i šta treba preduzeti?

VUKOVIĆ:  Kada se baci pogled preko društvenog reljefa Crne Gore, stiče se utisak da su dugo uživali slabu ili nikakvu zaštitu oni koji su po profesionalnom i ljudskom opredjeljenju bili na braniku javnog interesa, a da su tu zaštitu obilato uživali oni koji su se na različite načine ogriješili o javni interes. Tako da ispada logično kada se kriminalci bahate, a novinari budu divljač za odstrel.

Trebaće volje i vremena da se takve prilike promijene u korist ovih prvih, pod uslovom da se ovdje koliko-toliko stabilizuje pravni poredak koji će indukovati drugačija ponašanja u društvu. U tom svjetlu vidim i najavu izmjena u krivičnom zakonodavstvu, kojima će biti obezbijeđena ozbiljnija zaštita novinara.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju monitora od 6. avgusta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DARKO SAVELJIĆ, ORNITOLOG I FARMER: Priroda je najveći resurs Crne Gore

Objavljeno prije

na

Objavio:

Bez obzira na mnogo nepočinstava prema prirodi posljednjih godina, bez obzira na nedostatak vizije razvoja ove zemlje, i dalje imamo ogroman potencijal da od Crne Gore napravimo raj na zemlji, što u suštini i jeste

 

MONITOR: Požari su nas opet iznenadili, gledali smo kako gori Gorica. Šta to ne funkcioniše pa smo svakog ljeta nemoćni pred vatrenom stihijom koja guta hektare šume?

SAVELJIĆ: Nije samo Gorica problem. Ona nam je tu, ispod nosa, pa smo posebno na nju slabi. Svake godine u Crnoj Gori nestanu hektari šuma, daleko od očiju ljudi. Sa njima milioni životinja koje nijesu u stanju da bježe. Ptići iz gnijezda, kornjače, zmije, sisari koji budu zarobljeni u plamenu… Sve gori naživo i u najstrašnijim mukama. Posljedice požara, ako se sve stavi u kontekst klimatskih promjena, su nesagledive: stvaraju se trajne goleti, jer šuma, upravo zbog sve intenzivnijih suša, nije u stanju da se regeneriše. Onda imamo strašne erozije, klizišta, napuštanje teritorija od strane divljih životinja. Svaki požar za sobom povuče mnogo problema koje priroda, koja je u sve lošijoj kondiciji, nije u mogućnosti da sanira. Klimatske promjene nam stavljaju do znanja da se za ovakve pojave moramo ozbiljnije pripremiti, raditi na prevenciji, prije svega, a onda na jačanju organizacije zaštita od katastrofa. I, ono što treba da znamo: danas se požari ne gase iz kamiona: ja kao jedino rješenje vidim gašenje iz vazduha i to kanaderima. Mali avioni koje Crna Gora posjeduje nijesu dobro rješenje. Nedostatak vizije u borbi protiv požara datira od prije tridesetak godina kad je nekadašnja Vlada SRJ, kojoj je Crna Gora bila druga polovina i svesrdna podrška (zahvaljujući tada troprstom DPS-u), u krvavoj 1993. godini, prodala je četiri kanadera Grčkoj za 8,4 miliona dolara. Sa avionima je odletjelo i 13 rezervnih motora i više od 3.500 komada rezervnih djelova. Danas kanader košta 40 miliona i isporuka se čeka par godina. Ovo je jedino rješenje za Crnu Goru, prije svega zbog nepristupačnosti terena a i činjenice da ima velike, otvorene vodene površine za lak prihvat vode, samim tim i brže gašenje požara.

MONITOR: Nedavno je Solana vraćena u državno vlasništvo. Kako ocjenjujete taj potez, s obzirom na to da ste učestvovali u borbi za zaštitu tog prirodnog rezervata?

SAVELJIĆ: Kome nije jasno: 0.0533 EUR koštao je kvadrat solane 2004. godine (slovima: pet centi). Za jednu šećernu vunu kojoj se djeca raduju, mogli ste da kupite (da ste bili bliski tadašnjoj vlasti) 20 kvadrata solane. Za espresso, ako ga pijete u Budvi, i više. Računica je prosta. Tih pet centi toliko su jadni da ih mnogi ostavljaju na kasi ne uzimajući ih kao kusur. I upravo za tu mizeriju plaćan je kvadrat raja. I ja bih volio da sam te 2004. godine imao i mogao da za 800.000 eura kupim 15 miliona kvadrata zemljišta na pjeni od mora. I da sam uspio sebe da ubijedim da je to pravična kupovina. Da za milka čokoladu mogu da kupim dobar telefon…

Za 20 punih godina mog svjedočenja propasti solane, Agata Kristi ne bi mogla da napravi priču kriminala, opstrukcije, korupcije, obmana, bahatosti, bestiđa i sipanja magle u oči Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i ambasadorima kako je to radila nevješto i providno bivša vlast. Isti oni kojima su danas puna usta patriotizma i brige za državu koju su prodavali za šećernu vunu.

Bitka za Solanu će biti završena kad zaposli radnike, počne da proizvodi i prodaje građanima ove zemlje najkvalitetniju so na Mediteranu. I servisira milione ptica. Uslov imenovanja vlasnika, koji je bivša vlast izbjegavala, put je ka nalaženju partnera koji će u Solani vidjeti rudnik novca tako što će pokrenuti proizvodnju, zarađivati od soli i ekoturizma. Na sreću i Ulcinjana i prirode.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju monitora od 6. avgusta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SRĐAN PUHALO, SOCIJALNI PSIHOLOG IZ BANJA LUKE: U BIH se politika doživljava kao  pitanje života i smrti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Niko ne zna koliku podršku ima Šmit od strane pojedinih zemalja (SAD, Velika Britanija, Njemačka, Francuska, Italija), ali i Rusije, Kine i Turske. Od toga će u velikoj mjeri zavistiti moć Kristijana  Šmita. Ipak stiče se utisak da je Šmit došao da sredi neke stvari u BiH, ali nisam siguran da će Dodik biti jedina stvar kojom će se baviti. I neki drugi političari mogli bi snositi posljedice za svoje (ne)djelovanje u proteklim godinama

 

MONITOR: U Bosni i Hercegovini je stupio na dužnost novi visoki predstavnik, Krisitijan Šmit. U Republici Srpskoj gdje Vi živite označen je kao nepoželjan, Milorad Dodik ga je nazvao „neizabranim“ jer njegov izbor nije potvrđen u SB UN. Šta bi, po Vama, Šmit mogao da uradi da BiH bude funkcionalnija država?

PUHALO: Niko ne zna tačno šta će biti potezi Šmita, ali je Šmit trenutno kao Roršahova mrlja, svi vide ono što žele i misle da je to istina. U stvari niko ne zna koliku podršku ima Šmit od strane pojedinih zemalja (SAD, Velika Britanija, Njemačka, Francuska, Italija), ali i Rusije, Kine i Turske. Od toga će u velikoj mjeri zavistiti moć Kristijana  Šmita. BiH nikada i nije bila fukcionalna država u onoj mjeri u kojoj bi građani imali koristi od nje, ona je bila toliko funkcionalna koliko je odgovaralo domaćim političarima i nečemu što zovemo međunarodna zajednica. Ipak stiče se utisak da je Šmit došao da sredi neke stvari u BiH, ali nisam siguran da će Dodik biti jedina stvar kojom će se baviti. I neki drugi političari mogli  bi snositi posljedice za svoje (ne)djelovanje u proteklim godinama.

MONITOR: Njegov prethodnik, Valentin Incko, koji je na položaju visokog predstavnika bio od 2009. godine, nekoliko dana prije isteka mandata upotrebio je Bonska ovlašćenja i izmjenama i dopunama Krivičnog zakona zabranio i učinio kažnjivim negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Neki su njegov tajming za to ocijenili kao zakasnio ili pogrešan, a drugi ga pozdravljaju. Da li je tajming bio bitan?

PUHALO: Odmah da raščistimo, Inckovom zakonu se raduju Bošnjaci, Srbi se protive, a Hrvati mudro ćute. Bilo kakvo nametanje zakona ne priliči nijednoj pristojnoj zemlji, ali je isto tako važno napomenuti da se domaći političari oko donošenja tog zakona nikada nisu složili i pitanje je da li bi se ikada i složili, dok se istovremeno veličaju zločinci iz Drugog svejtskog rata, kao i poslednjeg rata. Kada se govori o negiranju presuda iz Haga – to je sveprisutno u BiH, mada se u tome najviše ističu vlasti iz Republike Srpske. Vjerujem da je tajming tako izabran da se sve u vezi tog zakona svali na Incka, koji je otišao,  i da novi visoki predstavnik nema to opterećenje na početku svog mandata.

MONITOR: Skupština RS je ubrzo donijela zakonske „protivmjere“. Ipak Milorad Dodik sad kaže da će učestvovati na nekim sjednicama Predsjedništva BiH. Peticiju koju je on inicirao potpisalo je mnogo manje građana RS-a nego što se moglo pretpostaviti. Da li je Dodikova politika postala „predinamična“ za građane RS-a?

PUHALO: Ima tu više faktora koji utiču na ovakvu situaciju. Mi u Republici Srpskoj, a nije mnogo drugačije ni kod Bošnaka i Hrvata u BiH, već dugo godina politiku doživljavamo kao pitanje života ili smrti, opstanka ili nestanka i to dovodi do „zamora materijala“. Jednostavno ne možete toliko dugo biti pod adrenalinom i to iscrpljuje običnog čovjeka. Kao u onoj priči Evo vuka umorisli smo se od lažnih uzbuna. S druge strane „mali“ čovjek sve manje vjeruje da njegov glas, potpis ili akcija može da utiče na bilo šta u društvu, a to vodi ka pasivnosti i sklanjanja od politike. Moramo imati na umu da je među političarima i partijama postignut konsenzus oko ovoga i da to svakako čini potpisvanje peticije manje atraktivnim. Na kraju krajeva, ova peticija se opaža kao akcija SNSD-a, što svakako odbija neke ljude da je potpišu.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju monitora od 6. avgusta ili na www.novinarnica.net

 

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo