I kao političarka i kao istoričarka kritički ste govorili i pisali o srpskom nacionalizmu. Koliko su na Vaš stav uticala teorijska razmatranja tog problema, a koliko političko iskustvo i razumevanje prošlosti i neposredne stvarnosti Jugoslavije i Srbije? – Ja mislim da su podjednako uticale i jedna i druga stvar. Ja sam se stvarno uvek trudila da se obavestim, moje razumevanje srpske istorije je podrazumevalo da su narodi na ovom prostoru upućeni jedni na druge, da je ideja o etničkoj srpskoj državi u jednom veku doživela tri katastrofalna poraza, a to znači da i sebi moraju da se postave neka pitanja. Uvek sam mislila da imperijalne pretenzije oduzimaju energiju za prostor na kome vam suverenitet niko ne poriče, a vi ste taj prostor zapustili. Moje razumevanje Jugoslavije je uvek podrazumevalo da je to jedna zajednica, da je ona ugovorna, da je ona uslovna, da postoje neka pravila, mislila sam da je ta mešavina vrlo produktivna, da su od toga Srbi jako mnogo dobijali. Mislila sam i da je antagonizam unutar samog srpskog korpusa – Srbi u Ugarskoj, Srbi u Kneževini – bio na štetu kulturnog jedinstva srpskog naroda. Da su Srbi političko jedinstvo, u vrlo maglovitim granicama, uvek pretpostavljali kulturnom jedinstvu i otuda taj antagonizam i prema delovima srpskog naroda koji su za vlastitu nacionalnu kulturu i identitet uradili najviše. Dakle, taj stav proizlazi iz moga obrazovanja, ako tako mogu da kažem. Drugo, činjenica da sam ja toliko vremena u političkom radu provela u kontaktu sa drugima, ja sam radila u Savezu omladine Jugoslavije, radila sam u Konferenciji za društvenu aktivnost žena Jugoslavije, radila sam posle u partiji, proputovala sam celu Jugoslaviju, videla sam sve te razlike, nisam smatrala da silom treba da se svode na neki prosek, koji u ime nekakvog imaginarnog jedinstva, treba da istorijske razlike poništi. Ja sam, naprotiv, u tom balansiranju, u nekoj igri tih razlika i u mešavini interesa videla veliku prednost za zajednicu. To iskustvo poznavanja Jugoslavije, poštovanje drugog, što je možda vezano i za moju prirodu, vrlo bitno je uticalo na moj stav prema nacionalizmu. Ja sam znala nacionalizam u njegovim pojavnim oblicima, znala sam šta je on kroz XIX vek, znala sam šta je Drugi svetski rat, znala sam da je to zamena za odsustvo društvenog života, za odsustvo obrazovanosti, za odsustvo tolerancije, i, najzad, meni je vrlo mnogo pomoglo to što imam gotovo prirodnu potrebu da Srbiju stalno upoznajem i otkrivam, mislim da nema mesta u kojem nisam bila, i to u raznim situacijama, i dok sam se bavila politikom, a kao što znate i sada. Ja ne kažem da imam neku iluziju da ja tamo ljude prosvećujem, da ja njima nešto donosim držeći predavanje ili govoreći o nekoj knjizi, ali ja idem da njih čujem i meni to neopisivo mnogo znači. Mislim da je veliki greh i egoizam srpske inteligencije baš to nepoznavanje naroda, njegovih potreba, njegovih prioriteta.
Zar i stvaranje mitske slike o narodu kao žrtvi ne odmaže samom narodu?
– Ja mislim da odmaže, ali i da suštinski ne prodire u supstrat naroda. To uvek postoji kao neko objašnjenje, kao neki izgovor, a onda, mene je uvek fasciniralo to opiranje za svaki razlog i opiranje za saznanje. Pa, čekajte, ta srpska nauka, tu su čitave generacije ipak satrle ogromnu energiju da nešto objasne i razumeju. Znači, to do vas uopšte ne dopire. Drugo, ta potreba da sve unifikujete, da konstruišete prošlost koja nikad nije postojala, da, na kraju, u toj našoj istorijskoj nauci ostanete samo na vojnoj i na političkoj istoriji, da vas nikad ne zanima položaj žene, deteta, da vas ne zanima urbanizacija vaše zemlje, saobraćaj u vašoj zemlji, da vas nikad nije zanimalo ni to kako su vas drugi videli i da to ne tumačite. Nema nikakve razlike ni u tome kako su nas videli istočni i zapadni putopisci, to nisu zlonamerni ljudi, to su objektivni ljudi koji su opisivali ono što su videli. Da sve to smatrate nečijom urotom?! Mislim da je to duboko neprirodan rad koji ni taj narod, na kraju, ne poštuje. On za vas postoji samo kao istorijski materijal koji povremeno mobilišete, koji ne razvijate da se prepoznaje među drugim narodima po svojim kulturnim, civilizacijskim vrednostima. Možda sve to sada nekome izgleda kao moja fantazija, ali ja to zaista, možda pogrešno, ali duboko osećam i silno me je zanimalo da to sve vidim. Ja sam uvek vrlo mnogo putovala po Srbiji, mi smo u tom smislu i rad u partiji promenili, mi smo sednice Sekretarijata uvek držali u drugom mestu u Srbiji, pa onda dođu ljudi koji imaju nešto da vam kažu što vi ne možete da vidite, pa onda vi otkrijete neke ljude. Ja mislim da je ta arogancija prema unutrašnjosti Srbije, gde ima vrlo vrednih ljudi koji rade u teškim uslovima, na štetu razvoja. Mislim da smo se mi negde pogubili u vremenu, pravo da Vam kažem, mislim da je ta poslednja decenija XX veka stvarno katastrofa. Možete biti u pravu, ali ako ta „istina” ni za koga ne funkcioniše osim za vas, vi ipak morate sebi da postavite pitanja. Drugo, ako već pričamo o kritičkoj svesti, morate imati sposobnost za neku reminiscenciju, da se malo vratite unazad, da se zapitate zašto je tako, zašto biste vi samo imali neko samosažaljenje prema narodu, zašto ne biste oslobodili njegove energije, recimo, to što njemu sada pričate o Kosovu, to je priča koja možda funkcioniše za vas koji državom upravljate i treba da u njoj učvrstite vlast, ali ona je potpuno odvojena od realnosti i vodi direktnom udaranju glavom o zid, za šta ćete ponovo tražiti nekog krivca. Drugo, to balkansko iskustvo, ta etnička izmešanost, stalne migracije, stalni ratovi, na kraju, te pretenzije, to je nešto što Srbi ne mogu da rešavaju stalno pretendujući na veliku količinu sile koju oni jedini imaju, da naprave nekakvu državu. Mit je deo vaše istorijske svesti, ali da kroz dva veka srpsku srednjevekovnu državu uzimate kao osnovu za tekuću politiku, to stvarno vodi u jednu, hajde da najblaže kažem, duboku intelektualnu i moralnu konfuziju. Vučete tu genezu – ali to su drugi Srbi! Kad kažete: „Naš Srbin na Kosovu”, pa, to je, zaboga, drugi narod, to je jedan razvoj nacije. Znači, vi ste vrlo statični u gledanju na to pitanje i jako dogmatični. Ljudi kažu da na to utiče crkva, nisam sigurna zato što se ona oseća na nekom gore, državnom nivou, ali među ljudima nju ne osećate. Problem našeg naroda je što nije religiozan, da je religiozan i taj bi raspored vrednosti bio drugačiji, cena ljudskog života bi bila viša i mnogo bi manje bilo nasilja. I to je jedno iskustvo, koje je na kraju XX veka, možda najdinamičnije u novijoj istoriji Balkana. Mi smo u njega ušli na sporedna vrata i tu se ne snalazimo. To su neka suštinska pitanja, i niko ne može da me oglasi izdajnikom zato što ih formulišem i tražim raspravu o njima. O njima, međutim, nije moguća rasprava jer postoje neke zadate istine, a zadata je istina da su Srbi uvek bili žrtva istorije, da oni sada treba da zaokruže svoju državu, bez obzira na to što su se na istom prostoru, pošto srpska srednjevekovna država nije bila samo srpska država, razvile i druge nacije, nove države, da treba da upotrebe silu. Za šta? Da oslobode prostor za sebe! Mislim da su to neke stvari koje će nas dugoročno gurati na marginu, to je mešavina fikcije i stvarnosti. Govorite o Kosovu kao da je to neka prazna ledina, kao da je to jedno polje na kome ne živi neki narod koji ima svoje interese, koji je tu autohton, u naučnoj knjizi možete pronaći nešto što je preuzeto iz propagande, da je to naseljeno 1945! Mi nismo taj problem ni otvorili, a on ne može da se preskoči, možemo samo dublje da srljamo…
Zašto se kod nas svaki kritički stav prema unutrašnjoj situaciji doživljava kao izdaja?
– Zato što se teži homogenizaciji, uspostavljanju jedinstva na osnovi koja omogućava suprotstavljanje drugima kao celini. To je organsko shvatanje nacije i organsko shvatanje države. Čak i ljudi koje mi poznajemo, koji su dobronamerni i koji su bili protiv rata, vrlo lako će reći: „Ma, šta me briga za Makedonce i za njihovu crkvu”, „Ma, kakav su narod Crnogorci”… Pa, čekaj, to su izbori njihovom slobodnom voljom, ta procedura mora da se poštuje.
(Nastavlja se)
IN ENGLISH1 sedmica
IN ENGLISH1 sedmica
DRUŠTVO3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
IN ENGLISH1 sedmica
Izdvojeno3 sedmice