Povežite se sa nama

INTERVJU

MIODRAG VUKOVIĆ, ADVOKAT, BIVŠI POMOĆNIK NAČELNIKA UKP I UBPOK MUP SRBIJE: Policija u službi politike

Objavljeno prije

na

Da li je smjena svih naèelnika policijskih uprava MUP Srbije dio reforme policije radi efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala ili neka vrsta politièkog obraèuna i stavljanja pod komandu novog predsjednika Vlade i, kako se vjeruje, najmoænijeg èovjeka u Srbiji Aleksandra Vuèiæa, te zašto se u tom kontekstu pominju izjave optuženog Darka Šarića, razgovarali smo s Miodragom Vukoviæem, danas beogradskim advokatom, a nekada pomoænikom naèelnika Uprave kriminalistièke policije i UBPOK MUP Srbije, iskusnim policajcem, koji je mogao da posmatra i analizira rad policije još od 1980, kad je u njoj poèeo da radi. Vukoviæ je bio i jedan od najviših policijskih starješina u vrijeme policijske akcije Sablja 2003, a s Vojislavom Tufegdžiæem napisao je i objavio knjigu Oni su jaèi od nas.

MONITOR: Kako se Darko Šariæ u martu predao, a ministar srpske policije ovih dana više puta ponavlja rijeè “uhapsen”, polagana su velika oèekivanja javnostii u ozbiljnost sudskog postupka protiv njega. Kako vama izgledaju spekulacije koje dovode u vezu izjave Šariæa na sudu i smjene naèelnika MUP?
VUKOVIĆ: Svaka vlada nastoji da „ponetira” tamo gde je to moguæe. Ako to nije moguæe u realnom sektoru, preko smanjenja broja nezaposlenih, davanja šanse mladim ljudima, poveæanja standarda graðana i slièno, onda æe se „poentirati” na hapšenjima. Borba protiv organizovanog kriminala je postala naša virtuelna stvarnost. Svi se hapse, svako hapsi, svako može biti uhapšen, a mi tonemo sve dublje i živimo u stvarnosti jeftinog akcionog filma od izbora do izbora. Javnost veoma budno prati svako suðenje jer drugih dešavanja nema.

Iako je stvar elementarne pravne kulture ne komentarisati krivièni postupak koji je u toku, postupak protiv Šariæa komentarišu svi. Ja ga neæu komentarisati, ali moram reæi da mi je pre svega kao pravniku, krajnje nejasno kako optuženi u kriviènom postupku može da govori nešto što nema veze sa njegovom odbranom i kriviènim postupkom koji se protiv njega vodi. Kada je veæ on dao „šlagvort”, u medijima je lako napraviti prièu, ali ostaje potpuno nejasno zašto bi takva prièa inicirala smenu u vrhu srpske policije. Pošto se to ipak dogodilo, moramo se vratiti na sam poèetak, kojim se ovaj krivièni postupak neæe baviti. Da li se Šariæ predao ili je uhapšen?

MONITOR: Zašto je to važno?
VUKOVIĆ: Ako se predao, kome se predao i pod kojim uslovima, ko je u toj predaji posredovao? Svaka predaja podrazumeva nekave uslove, kakvi god oni bili. I ono što je od suštinske važnosti, gde je bio svo ovo vreme? Ja mogu da prihvatrim objašnjenje da on nije bio u Crnoj Gori i veæ gde, ali jako je važno znati gde je bio i ko mu je pomogao da bude „tamo negde”. Bojim da æe se istorija ponoviti. Veoma je slièna bila i predaja Milorada Ulemeka, koji je nakon toga osuðen zbog uèešæa u atentatu na premijera Ðiniðiæa. Okolnosti njegove predaje i boravka tokom bekstva nikada nisu razjašnjene, jer se i on nije predao onima koji su ga tražili veæ onima u koje je imao poverenje.

MONITOR: Izgleda da svaki politički lider u Srbiji ima svog “omiljenog” i “najveæeg” dilera narkotika za kojim, dok je na vlasti, uzaludno traga?
VUKOVIĆ: Živimo u društvu gde je veoma lako optužiti èak i kada za to nemate nikakve dokaze. Kod nas je to postao manir. U najboljem sluèaju, onaj ko to èini pozove se na „krunski dokaz” i kaže to piše u „Beloj knjizi”. U javnosti se malo zna šta je ta famozna „Bela knjiga”, gde su navodno svi dokazi o svim kriminalcima iz regiona. „Bela knjiga” nastala je 2001, i saèinjena je za opereativne potrebe srpske policije. Ona sadrži neproverena obaveštajna saznanja policije o licima za koja postoji sumnja da pripadaju kriminalnom miljeu. Pri tom, to što je tu pisalo nije moralo biti taèno jer te sumnje nisu nièim dokazane, ali su to podaci koji su trebali da budu veoma strogo èuvana tajna, jer se radi o krugu ljudi koji su u buduæem periodu trebali biti predmet interesovanja policije. Meðutim, te iste godine, na zaprepašæenje policajaca koji su taj materijal saèinili, tadašnji srpski ministar policije, posle jedne konferencije za štampu u sedištu MUP Srbije tu je „Belu knjigu” podelio novinarima. Policiji je time naneta nemerljiva šteta koju i danas trpi, kao i društvo u kome se to dogodilo. Meðutim, politièari su za to imali neke svoje razloge koji meni nikada neæe biti jasni.

MONITOR: Uprave srpske policije sada su u vd stanju. Da li je loša poruka graðanima ako se usred sudskog postupka protiv Darka Šariæa smjenjuje policijski general koji je radio na prikupljanju dokaza protiv njega?
VUKOVIĆ: Niz godina graðanima stižu veoma loše poruke, te je utisak da je i ova jedna u nizu na koju niko neæe reagovati. Ta prièa o navodnoj nekontrolisanoj moæi policije prilièno je neuverljiva. Policija je onakva kakvu je želi politika u datom trenutku. I na ovom primeru smo videli da je problem te navodne moæi policije jednostavo rešiv. Svi oni za koje se verovalo da su navodno moæni, smenjeni su u jednom danu. Da nije bilo te nepotrebne drame koja je toj smeni prethodila, to ne bi bila ni vest u novinama. Problem je što nijedna politièka struktura koja je bila na vlasti u Srbiji od 2000. godine ne želi suštinsku reformu policije. Policija u Srbiji ustrojena je na jakom centralistièkom principu i to je model organizacije policije koji je ustrojen 1990. godine, ali je on u Evropi odavno napušten. Srbija je imala napredniju i moderniju organizaciju policije pre 1990. godine nego što je ima danas. Do te 1990. godine policija je bila decentralizovana i veoma prisutna i vezana za lokalnu zajednicu. Meðutim, veæ gotovo 25 godina celokupnom srpskom policijom upravlja se iz sedišta ministarstva u Beogradu i to je razlog što mnogo toga izmièe kontroli, bar kada je reè o suzbijanju kriminala. Meðutim, veæ 25 godina mesto ministra policije je najatraktivnije i najvažnije mesto u Vladi i ne postoji spremnost da se to promeni. Nekako svi vole da na jednostavan naèin „drže” stvari pod kontrolom, i da ne prepuste deo te odgovornosti lokalnoj zajednici što je danas nužnost.

MONITOR: Kao koautor knjige “Oni su jači od nas”, kako tumačite veliki broj nerasvijetljenih ubistava za koje se tvrdi da su “politička”?
VUKOVIĆ: To je upravo jedna od posledica prevaziðene organizacije policije i preteranog uplitanja politike u njen rad. Mi još imamo relalitvno dobru policiju koja ima potencijal da se „nosi” sa problemima, ali je pitanje da li æe tako i ostati, ako se ta ista policija još par puta „resetuje” kao što je to uèinjeno sada i šta æe nakon svega toga ostati.

MONITOR: Danima se vodi medijska polemika saopštenjima izmeðu bivšeg premijera i ministra policije i bivšeg predsjednika Srbije i DS, Ivice Daèiæa i Borisa Tadiæa. Sada izgleda da je izmeðu njih bilo više nepovjerenja nego što se moglo pretpostaviti?
VUKOVIĆ: To je potvrda one teze da svaka politika ima policiju kakvu želi. U tim željama, policija je često moneta za potkusurivanje, upravo iz razloga što je političari doživljavaju kao cenar moći a ne kao instituciju društva koja bi trebalo da bude u službi građana. Da i ne pominjem da bi ona u tom poslu morala da bude samostalna i da deluje samo u okvirima zakona. To je potpuno zaboravljeno. Političari su često fascinirani policijom ne zbog toga šta bi ona u osnovi trebalo da radi kao državni organ, već šta se sa njom može raditi.

MONITOR: Šariæ, Keljmendi, sada Kosmajac, godinama se bave ilegalnim poslovima, a njihova imovina je sve to vrijeme prevazilazila legalne prihode. Da li su oni stvarno pametniji od države?
VUKOVIĆ: Problem država u regionu je odsustvo kredibilnih i nezavisnih institucija, sudova, policije, regulatornih tela… Sve se te institucije formalno deklarišu kao nezavisne, ali je realno njihov rad pod budnim okom politike. U Srbiji je gotovo postala praksa da svaka vlada sprovodi reformu sudstva. Tako smo dolaskom nove Vlade Srbije 2012. godine imali „reformu reforme” sudstva koju je vlada DS sprovela 2009. godine. Nije najveći problem što je ta reforma 2009. godine bila trapava, već je suštinski problem što su tu reformu, direktno ili indirektno, sproveli političari koji su iz sudnica izbacili stotine sudija i tužilaca, bez valjanog objašnjenja. Odluka Ustavnog suda o vraćanju tih sudija doneta je tek dolaskom nove Vlade. To govori da ni najviša pravosudna istanca u zemlji nije imala dovoljno profesionalne hrabrosti da kaže Vladi koja je donela jednu takvu odluku da je ta odluka pogrešna, veæ je saèekla formiranje nove Vlade koja se opravdano zalagala za reviziju reforme, da takvu odluku donese. Koliko god da je takva odluka bila opravdana, u javnosti se stvara utisak da sudovi donose politièki poželjne odluke, pre svega osluškujuæi aktuelnu politiku, pa èak i u situacijama kada ta politika od tih istih sudova ne traži ništa. Uticaj politike je mnogo više izražen u radu policije i zato istinska reforma i decentralizacija policije još dugo neće biti tema. Onaj koji sprovede decentralizaciju policije i prepusti deo odgovornosti za stanje bezbednosti lokalnim zajednicama, pokazaće na delu iskrenu nameru da unapredi srpsko društvo i da zaista depolitizuje policiju i od nje napravi kredibilnu instituciju.

Nije bitno gdje je Kosmajac

MONITOR: Zna li se sada gdje se nalazi Dragoslav Kosmajac? Ministar Nebojša Stefanoviæ daje izjave da je sve pod kontrolom, što se može razumjeti da se zna kuda se on kreæe?
VUKOVIĆ: Ja pripadam onom delu javosti koji nije ubeðen da su problemi na koje ukazuju politièari i najvažniji problemi srpskog društva. Ne mislim da je za Srbiju u ovom trenutku najvažnije gde se nalazi izvesni Kosmajac, šta god da se sumnja da je radio. Isto kao što proteklih godina nije bilo najvažnije gde se nalazio Šariæ, iako nam je godinama predstvaljano da je to sudbinsko pitanje za ovu zemlju. Na kraju smo videli da ipak nije i da nikom od nas nije bolje nakon što je taj krivièni postupak napokon otpoèeo.

Korisna nejasnoća

MONITOR: U èemu je tajna sa dugovjeènosti Milorada Veljoviæa na mjestu direktora policije?
VUKOVIĆ: Istina je da važeći Zakon o policiji ima veoma nejasno rešenje razrešenja direktora policije, pre isteka mandata na koji je konkursom izabran. Tačnije, tih odredbi, namerno ili slučajno, nema. No bez obzira na konkretna zakonska rešenja, mislim da bi bilo izlišno govoriti o nekavoj bezuslovnoj autonomnosti direktora policije. I opet, bez obzira na zakonska rešenja, bilo je logično da direktor policije podnese ostavku ako su smenjeni svi oni za čiji je rad on bio odgovoran.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija  

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna Vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem, a sadašnjoj se prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi,  ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo

 

MONITOR:  Imali smo i dvije vlade ekspertsku i manjinsku. Kako vidite jednu, kako drugu, njen sastav i mogućnosti?

DABIŽINOVIĆ: Svjedočimo velikim obećanjima nakon 30 avgusta koji su se pretvorili u svoju suprotnost. Promjena vlasti nije ispunila ni obećanja koje je dala niti očekivanja građanki/na Crne Gore. Vidjeli smo, a vidimo i sada, bjesomučno čerečenje leša javne uprave i institucija u koji se ubacuju partijski aktivisti po dubini i širini. U duhu takve politike imamo građane prvog, drugog i trećeg reda. U kontinuitetu se povećava jaz između sirotinje i bogatih. Nastavlja zloupotreba političke moći na rad institucije sistema što predstavlja nastavak prethodnika sa kojima se ne želi sarađivati, i tako gradi vlastita politička pozicija.  Često je to jedina tačka programa. Mislim da je o sastavima i jedne i druge vlade bilo dosta riječi. Svela bi sve na političku trgovinu i prevaru. Kako oni koji su u krvi do lakata iz devedesetih a njih je većina,  mogu biti pokretačka snaga državi koja je na aparatima. Zaključujem, prethodna vlada nije promijenila ambijent u kojem bi se razvlastio dotadašnji sistem a sadašnjoj se, prema kapacitetima koje ima i podršci koju može da obezbijedi, ne nazire riješenje te društvene patologije u kojoj se gubimo.

MONITOR:  Da li je nova Vlada u stanju da deblokira evropski proces imajući u vidu da su u njoj mnogi stari politički akteri, a da joj je parlamentarna podrška DPS?

DABIŽINOVIĆ: Prema onom što stiže iz sadašnje Vlade poruke su zbunjujuće. Strateški cilj  ulaska Crne Gore u EU  sada u javnom govoru prvog ministra dobija pandam u Otvorenom Balkanu. Ne bi trošila bespotrebno vrijeme čitalaca baveći se objašnjenima ovog unakrsnog zbunjivanja građana. Ne polažem prevelike nade u sadašnju Vladu. Po mom ubjeđenju ova Vlada bi trebalo da pripremi teren za izbore koji ne bi bili kompromitovani. O raščišćavanju problema i propadanja Crne Gore trebalo bi da povedemo široki društveni konsenzus jer je trideset godina ogroman period za uništavanje a mali za „ozdravljenje“. Društveni procesi koji bi trebalo da donesu duh jednog drugog vremena moraju početi oduzimanjem imovine onima koji su je stekli nelegalno ali i suočavnjem sa prošlošću devedesetih i lustracijom. Za to nam trebaju sve društvene snage i znanje cijelog svijeta ukoliko hoćemo da se procesi pokrenu nabolje.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 20. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

Dr Biljana Đorđević, docentkinja FPN-a, izabrana narodna poslanica Koalicije Moramo: Na vlasti u Srbiji je da donese odluku o sankcijama Rusiji

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

 

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR I ANALITIČAR MEDIJA: Svjedočimo samo vrhu brijega

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast, koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora, blokirala evropski put

 

 

MONITOR: Mediji su zaslužni sto su otvoreni i procesuirani slučajevi zloupotreba bivše predsjednice Vrhovnog suda i policajaca povezanih sa organizovanim kriminalom. Šta vam to govori?

VUKOVIĆ: Polakote, što bi rekao bivši glavni specijalni tužilac Katnić. Prvo moramo odati zahvalnost Europolu, koji je prikupio informacije i proslijedio ih na adrese naših nadležnih. Odatle možemo govoriti o zasluzi medija, jer su obnarodovali kompromitujuće informacije i tako, pretpostavljam, ubrzali procesuiranje. Mi sada ne znamo šta bi se desilo da kompromitujući transkripti telefonskih razgovora nijesu došli do medija, ali je jasno da je njihovo objavljivanje ubrzalo policijsko-tužilačke akcije.

Jedna od funkcija medija je da kontrolišu one koji imaju formalnu i neformalnu moć, jer je istorijsko iskustvo pokazalo da su i najnezavisnije institucije i najpošteniji ljudi skloni zloupotrebama moći u određenim situacijama. Zato ih neko stalno mora držati na oku. No, dešavalo se i ranije da mediji u Crnoj Gori odigraju dobro ulogu kontrolora i galame dovoljno glasno, ali je bilo uzalud jer je konfiguracija moći u društvu bila takva da se ta galama zabadala u debelo uho nezainteresovanih. Sada imamo nešto drugačiju konfiguraciju moći i uši nekih institucija su se počele tanjiti.

MONITOR: Šta govori činjenica da su policajci, te čelni ljudi pravosuđa članovi organizovanih kriminalnih grupa?

VUKOVIĆ: Neke mlađe ljude sam nedavno edukovao o tome kako je aktuelni predsjednik države tokom svoga prvoga premijerskog mandata govorio opoziciji u parlamentu da neće nikada saznati istinu o sivom državnom novcu koji se nalazio na posebnim računima koji su otvarani na imena režimskih ljudi. Bilo je to u vrijeme međunarodnih sankcija kojima su kažnjavane Srbija i Crna Gora zbog uloge u krvavom raspadu Jugoslavije. Od toga vremena datiraju razne vrste nekažnjivih zloupotreba moći i njegovanje raznih vrsta simbioza kriminala i institucija koje su dužne da služe javnom interesu. Ta simbioza je trebala ljude posebnog kova, stvarala ih i uzgajala, a odricala ih se samo u trenucima kada su postojali remetilački faktori ili su bili podesni za žrtvovanje na oltar euroatlantskih integracija. Najilustrativniji primjer je bivši dugogodišnji broj 2 vladajuće partije i režima – Svetozar Marović.

Ovo čemu trenutno svjedočimo je samo vrh brijega i možemo samo slutiti šta će nam pući pred očima ako budemo u prilici da vidimo makar veći dio toga brijega.

MONITOR: Kako komentarišete izjavu bivšeg specijalnog tužioca da se „svoji agenti ne hapse”?

VUKOVIĆ: Milivoje Katnić je ovom izjavom upravo otkrio simbiozu policije i kriminalnih grupa, jer je jasno da policajci nijesu bili infiltrirani u kriminalni klan kako bi dolazili do važnih informacija. Transkripti pokazuju da su kriminalci znali s kim imaju posla i jedni se prema drugima odnose s drugarskom pažnjom i razumijevanjem. Možda je ova saradnja polučivala i nešto što je bilo od koristi za opšte dobro i to može biti olakšavajuća okolnost akterima kada dođe do poštenog suđenja. Bojim se, ipak, imajući u vidu prirodu režima i duh vremena, da ta korist nije bila velika, ako je uopše bilo. Ko je izvlačio veću koriste iz te simbioze, takođe bi trebalo da pokaže neko pošteno suđenje.

MONITOR: Vjerujete li da će novo tužilaštvo, uz nove vlasti, moći do kraja da rasvjetli sistem u kom je to bilo moguće?

VUKOVIĆ: Nemam osnova da vjerujem, imam pravo da se nadam. Kad kažem da nemam osnova da vjerujem, imam na umu to da tek treba izgraditi institucionalnu moć sposobnu da razgradi nakaradni sistem i da učvrsti novi koji je sušta suprotnost nakaradnom. Bez hrabrih pojedinaca i herojskog podvižništva tako nešto neće biti moguće, ali politička moć mora za to podvižništvo obezbijediti dobar kontekst i dati mu smisao. Nadam se da aktuelna politička paktiranja imaju i neku skrivenu agendu koja usmjerava procese u poželjnom pravcu.

MONITOR: Kako vidite novu vladu i njen sastav?

VUKOVIĆ: U jednom ranijem razgovoru za Monitor sam iznio negativno mišljenje o ideji tzv. manjinske vlade. U međuvremenu je takva vlada postala politička činjenica, a ja mišljenje nijesam promijenio. Ovakva kakva je opravdaće svoje postojanje jedino ako njen mandat bude iskorišćen za početak razgradnje nakaradnog sistema. Uskoro ćemo vidjeti da li je u ovu kontroverznu tvorevinu ugrađen neki lukavi politički um koji će nam se otkriti na kraju bajke i izmamiti usklik odobravanja.

MONITOR: A izbor novog šefa Agencije za nacionalnu bezbjednost?

VUKOVIĆ: Krajnje mi je neuvjerljivo obrazloženje premijera Abazovića da je izbor pao na Kenteru zato što je riječ o čovjeku koji formalno nije bio član nijedne partije. Formalno nečlanstvo u partiji ne znači i da je neko nezavisan u svome djelovanju i, pogotovo, da je nečije prethodno djelovanje bilo u službi javnog interesa. Ako želite da javnost povjeruje u vašu političku agendu, onda biste morali voditi računa o tome da važne poslove u realizaciji te agende ne povjeravate ljudima koje prate kontroverze.

MONITOR: Slažete li se sa onima koji smatraju da parlamentarna podrška DPS-a znači i kontrolu vlade, i povratak te partije na vlast?

VUKOVIĆ: Apsurdno je tvrditi za političku partiju koja tvori parlamentarnu većinu od koje zavisi izvršna vlast da je opozicija. Naravno da se DPS vratio na vlast, s tim da to nije u punom kapacitetu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li on taj kapacitet koristiti za emancipaciju od vlastite prošlosti ili za njenu obnovu. Sada nijesu vidljivi ni nagovještaji za ovo prvo. Možda ih razvoj događaja natjera na to, ali želju im ne vidim.

MONITOR: Hoće li ovakva vlada moći da ispuni obećanja među kojima su oslobađanje institucija, vladavina prava, odblokiranje evropskog puta i ekonomski razvoj?

VUKOVIĆ: Sada kada se skida veo sa kriminalnih radnji kojima se baca sumnja na istaknute ljude režima, bude smiješno govoriti kako je kratkotrajuća koaliciona vlast koja je bila prvi rezultat posljednjih parlamentarnih izbora blokirala evropski put. Ja bih radije govorio o tome da je porazom DPS-a i njegovih političkih klijenata razobličena šaren-laža njihovog evropejstva i odškrinuta vrata za neko utemeljenije i iskrenije putovanje u Evropu. Bojim se da ova i ovakva vlada nema kapaciteta ta vrata širom otvori. Biće dobro ako ih uspije održati i ovako odškrinuta.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo