Povežite se sa nama

INTERVJU

MIODRAG VUKOVIĆ, ADVOKAT, BIVŠI POMOĆNIK NAČELNIKA UKP I UBPOK MUP SRBIJE: Policija u službi politike

Objavljeno prije

na

Da li je smjena svih naèelnika policijskih uprava MUP Srbije dio reforme policije radi efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala ili neka vrsta politièkog obraèuna i stavljanja pod komandu novog predsjednika Vlade i, kako se vjeruje, najmoænijeg èovjeka u Srbiji Aleksandra Vuèiæa, te zašto se u tom kontekstu pominju izjave optuženog Darka Šarića, razgovarali smo s Miodragom Vukoviæem, danas beogradskim advokatom, a nekada pomoænikom naèelnika Uprave kriminalistièke policije i UBPOK MUP Srbije, iskusnim policajcem, koji je mogao da posmatra i analizira rad policije još od 1980, kad je u njoj poèeo da radi. Vukoviæ je bio i jedan od najviših policijskih starješina u vrijeme policijske akcije Sablja 2003, a s Vojislavom Tufegdžiæem napisao je i objavio knjigu Oni su jaèi od nas.

MONITOR: Kako se Darko Šariæ u martu predao, a ministar srpske policije ovih dana više puta ponavlja rijeè “uhapsen”, polagana su velika oèekivanja javnostii u ozbiljnost sudskog postupka protiv njega. Kako vama izgledaju spekulacije koje dovode u vezu izjave Šariæa na sudu i smjene naèelnika MUP?
VUKOVIĆ: Svaka vlada nastoji da „ponetira” tamo gde je to moguæe. Ako to nije moguæe u realnom sektoru, preko smanjenja broja nezaposlenih, davanja šanse mladim ljudima, poveæanja standarda graðana i slièno, onda æe se „poentirati” na hapšenjima. Borba protiv organizovanog kriminala je postala naša virtuelna stvarnost. Svi se hapse, svako hapsi, svako može biti uhapšen, a mi tonemo sve dublje i živimo u stvarnosti jeftinog akcionog filma od izbora do izbora. Javnost veoma budno prati svako suðenje jer drugih dešavanja nema.

Iako je stvar elementarne pravne kulture ne komentarisati krivièni postupak koji je u toku, postupak protiv Šariæa komentarišu svi. Ja ga neæu komentarisati, ali moram reæi da mi je pre svega kao pravniku, krajnje nejasno kako optuženi u kriviènom postupku može da govori nešto što nema veze sa njegovom odbranom i kriviènim postupkom koji se protiv njega vodi. Kada je veæ on dao „šlagvort”, u medijima je lako napraviti prièu, ali ostaje potpuno nejasno zašto bi takva prièa inicirala smenu u vrhu srpske policije. Pošto se to ipak dogodilo, moramo se vratiti na sam poèetak, kojim se ovaj krivièni postupak neæe baviti. Da li se Šariæ predao ili je uhapšen?

MONITOR: Zašto je to važno?
VUKOVIĆ: Ako se predao, kome se predao i pod kojim uslovima, ko je u toj predaji posredovao? Svaka predaja podrazumeva nekave uslove, kakvi god oni bili. I ono što je od suštinske važnosti, gde je bio svo ovo vreme? Ja mogu da prihvatrim objašnjenje da on nije bio u Crnoj Gori i veæ gde, ali jako je važno znati gde je bio i ko mu je pomogao da bude „tamo negde”. Bojim da æe se istorija ponoviti. Veoma je slièna bila i predaja Milorada Ulemeka, koji je nakon toga osuðen zbog uèešæa u atentatu na premijera Ðiniðiæa. Okolnosti njegove predaje i boravka tokom bekstva nikada nisu razjašnjene, jer se i on nije predao onima koji su ga tražili veæ onima u koje je imao poverenje.

MONITOR: Izgleda da svaki politički lider u Srbiji ima svog “omiljenog” i “najveæeg” dilera narkotika za kojim, dok je na vlasti, uzaludno traga?
VUKOVIĆ: Živimo u društvu gde je veoma lako optužiti èak i kada za to nemate nikakve dokaze. Kod nas je to postao manir. U najboljem sluèaju, onaj ko to èini pozove se na „krunski dokaz” i kaže to piše u „Beloj knjizi”. U javnosti se malo zna šta je ta famozna „Bela knjiga”, gde su navodno svi dokazi o svim kriminalcima iz regiona. „Bela knjiga” nastala je 2001, i saèinjena je za opereativne potrebe srpske policije. Ona sadrži neproverena obaveštajna saznanja policije o licima za koja postoji sumnja da pripadaju kriminalnom miljeu. Pri tom, to što je tu pisalo nije moralo biti taèno jer te sumnje nisu nièim dokazane, ali su to podaci koji su trebali da budu veoma strogo èuvana tajna, jer se radi o krugu ljudi koji su u buduæem periodu trebali biti predmet interesovanja policije. Meðutim, te iste godine, na zaprepašæenje policajaca koji su taj materijal saèinili, tadašnji srpski ministar policije, posle jedne konferencije za štampu u sedištu MUP Srbije tu je „Belu knjigu” podelio novinarima. Policiji je time naneta nemerljiva šteta koju i danas trpi, kao i društvo u kome se to dogodilo. Meðutim, politièari su za to imali neke svoje razloge koji meni nikada neæe biti jasni.

MONITOR: Uprave srpske policije sada su u vd stanju. Da li je loša poruka graðanima ako se usred sudskog postupka protiv Darka Šariæa smjenjuje policijski general koji je radio na prikupljanju dokaza protiv njega?
VUKOVIĆ: Niz godina graðanima stižu veoma loše poruke, te je utisak da je i ova jedna u nizu na koju niko neæe reagovati. Ta prièa o navodnoj nekontrolisanoj moæi policije prilièno je neuverljiva. Policija je onakva kakvu je želi politika u datom trenutku. I na ovom primeru smo videli da je problem te navodne moæi policije jednostavo rešiv. Svi oni za koje se verovalo da su navodno moæni, smenjeni su u jednom danu. Da nije bilo te nepotrebne drame koja je toj smeni prethodila, to ne bi bila ni vest u novinama. Problem je što nijedna politièka struktura koja je bila na vlasti u Srbiji od 2000. godine ne želi suštinsku reformu policije. Policija u Srbiji ustrojena je na jakom centralistièkom principu i to je model organizacije policije koji je ustrojen 1990. godine, ali je on u Evropi odavno napušten. Srbija je imala napredniju i moderniju organizaciju policije pre 1990. godine nego što je ima danas. Do te 1990. godine policija je bila decentralizovana i veoma prisutna i vezana za lokalnu zajednicu. Meðutim, veæ gotovo 25 godina celokupnom srpskom policijom upravlja se iz sedišta ministarstva u Beogradu i to je razlog što mnogo toga izmièe kontroli, bar kada je reè o suzbijanju kriminala. Meðutim, veæ 25 godina mesto ministra policije je najatraktivnije i najvažnije mesto u Vladi i ne postoji spremnost da se to promeni. Nekako svi vole da na jednostavan naèin „drže” stvari pod kontrolom, i da ne prepuste deo te odgovornosti lokalnoj zajednici što je danas nužnost.

MONITOR: Kao koautor knjige “Oni su jači od nas”, kako tumačite veliki broj nerasvijetljenih ubistava za koje se tvrdi da su “politička”?
VUKOVIĆ: To je upravo jedna od posledica prevaziðene organizacije policije i preteranog uplitanja politike u njen rad. Mi još imamo relalitvno dobru policiju koja ima potencijal da se „nosi” sa problemima, ali je pitanje da li æe tako i ostati, ako se ta ista policija još par puta „resetuje” kao što je to uèinjeno sada i šta æe nakon svega toga ostati.

MONITOR: Danima se vodi medijska polemika saopštenjima izmeðu bivšeg premijera i ministra policije i bivšeg predsjednika Srbije i DS, Ivice Daèiæa i Borisa Tadiæa. Sada izgleda da je izmeðu njih bilo više nepovjerenja nego što se moglo pretpostaviti?
VUKOVIĆ: To je potvrda one teze da svaka politika ima policiju kakvu želi. U tim željama, policija je često moneta za potkusurivanje, upravo iz razloga što je političari doživljavaju kao cenar moći a ne kao instituciju društva koja bi trebalo da bude u službi građana. Da i ne pominjem da bi ona u tom poslu morala da bude samostalna i da deluje samo u okvirima zakona. To je potpuno zaboravljeno. Političari su često fascinirani policijom ne zbog toga šta bi ona u osnovi trebalo da radi kao državni organ, već šta se sa njom može raditi.

MONITOR: Šariæ, Keljmendi, sada Kosmajac, godinama se bave ilegalnim poslovima, a njihova imovina je sve to vrijeme prevazilazila legalne prihode. Da li su oni stvarno pametniji od države?
VUKOVIĆ: Problem država u regionu je odsustvo kredibilnih i nezavisnih institucija, sudova, policije, regulatornih tela… Sve se te institucije formalno deklarišu kao nezavisne, ali je realno njihov rad pod budnim okom politike. U Srbiji je gotovo postala praksa da svaka vlada sprovodi reformu sudstva. Tako smo dolaskom nove Vlade Srbije 2012. godine imali „reformu reforme” sudstva koju je vlada DS sprovela 2009. godine. Nije najveći problem što je ta reforma 2009. godine bila trapava, već je suštinski problem što su tu reformu, direktno ili indirektno, sproveli političari koji su iz sudnica izbacili stotine sudija i tužilaca, bez valjanog objašnjenja. Odluka Ustavnog suda o vraćanju tih sudija doneta je tek dolaskom nove Vlade. To govori da ni najviša pravosudna istanca u zemlji nije imala dovoljno profesionalne hrabrosti da kaže Vladi koja je donela jednu takvu odluku da je ta odluka pogrešna, veæ je saèekla formiranje nove Vlade koja se opravdano zalagala za reviziju reforme, da takvu odluku donese. Koliko god da je takva odluka bila opravdana, u javnosti se stvara utisak da sudovi donose politièki poželjne odluke, pre svega osluškujuæi aktuelnu politiku, pa èak i u situacijama kada ta politika od tih istih sudova ne traži ništa. Uticaj politike je mnogo više izražen u radu policije i zato istinska reforma i decentralizacija policije još dugo neće biti tema. Onaj koji sprovede decentralizaciju policije i prepusti deo odgovornosti za stanje bezbednosti lokalnim zajednicama, pokazaće na delu iskrenu nameru da unapredi srpsko društvo i da zaista depolitizuje policiju i od nje napravi kredibilnu instituciju.

Nije bitno gdje je Kosmajac

MONITOR: Zna li se sada gdje se nalazi Dragoslav Kosmajac? Ministar Nebojša Stefanoviæ daje izjave da je sve pod kontrolom, što se može razumjeti da se zna kuda se on kreæe?
VUKOVIĆ: Ja pripadam onom delu javosti koji nije ubeðen da su problemi na koje ukazuju politièari i najvažniji problemi srpskog društva. Ne mislim da je za Srbiju u ovom trenutku najvažnije gde se nalazi izvesni Kosmajac, šta god da se sumnja da je radio. Isto kao što proteklih godina nije bilo najvažnije gde se nalazio Šariæ, iako nam je godinama predstvaljano da je to sudbinsko pitanje za ovu zemlju. Na kraju smo videli da ipak nije i da nikom od nas nije bolje nakon što je taj krivièni postupak napokon otpoèeo.

Korisna nejasnoća

MONITOR: U èemu je tajna sa dugovjeènosti Milorada Veljoviæa na mjestu direktora policije?
VUKOVIĆ: Istina je da važeći Zakon o policiji ima veoma nejasno rešenje razrešenja direktora policije, pre isteka mandata na koji je konkursom izabran. Tačnije, tih odredbi, namerno ili slučajno, nema. No bez obzira na konkretna zakonska rešenja, mislim da bi bilo izlišno govoriti o nekavoj bezuslovnoj autonomnosti direktora policije. I opet, bez obzira na zakonska rešenja, bilo je logično da direktor policije podnese ostavku ako su smenjeni svi oni za čiji je rad on bio odgovoran.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠERBO RASTODER, ISTORIČAR: Treba nam istina   

Objavljeno prije

na

Objavio:

Na Rezoluciju  o Srebrenici u crnogorskom političkom kontekstu  su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda“ kako bi osporili zlo. Sreća je da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve – takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu

 

MONITOR: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici i sporenja oko nje?

RASTODER:  Srebrenica je postala prepoznatljiva tačka topografije zla u Evropi. To je ,,zasluga” onih koji su počinili genocid ali i međunarodnog  suda  koji je pravno verifikovao tu činjenicu u dokaznom postupku koji je trajao više godina i u kojem je priloženo nekoliko hiljada dokaza (snimaka zločina, iskaza svjedoka, naredbi viših organa vojnih formacija, iskaza  aktera). Neki od počinilaca genocida (Nikolić, Krstić, Erdemović i drugi) priznali su zločin i iskazali kajanje, a neki od njihovih sljedbenika evo to odbijaju da urade. Zašto bi to bilo važno? Ne zbog toga što se mogu promijeniti činjenice vezane za genocid, već zbog nastojanja da se one politički relativizuju i na taj način odgovornost sa pojedinaca (koji su uglavnom priznali) socijalizuje na čitav narod.  To je nepošteno i neljudski prema narodu zato što je individualizacija krivice bio primarni cilj suda. To se radi ne zbog toga što ,,nije bilo” nego zbog odbrane,,ideologije zločina”. Postoji opravdan strah, da će se kad-tad postaviti pitanje o prirodi tvorevine, čiji je predsjednik, vrhovni komandant, predjednik skupštine, vlade itd. osuđen za genocid. Takva tvorevina  može biti samo ,,genocidna”, proizvod najvećeg  zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sud u Hagu nije, kao nijedan sud, idealan. Ali u odnosu na onaj u Ninbergu, sud u Hagu je najmanje nekoliko desetina puta uređenija, sređenija i organizovanija institucija. Kako u primjeni prava tako i u dokaznom postupku. Ali tvrditi za sud u Ninbergu da je bio ,,antinjemački“ zato što  je primarno sudio nacistima je jednako stupidno i moguće samo ako ste pobornik nacizma.

Rezolucije o Srebrenici nemaju nikakav značaj za  činjenicu kvalifikovanu kao ,,genocid“ oni  su politička potreba društva da se odredi ,,na kojoj je strani”. U crnogorskom  kontekstu ovo je bio politički mamac na koji su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda” kako bi osporili zlo. Sreća je  da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti, što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu.

MONITOR: Minuo je još jedan 13. jul. Kako tumačite sve glasnije revizionističke stavove o ulozi četnika u II svjetskom ratu?

RASTODER: Ne postoji ,,revizionizam u istoriji”. Ne može  se promijeniti ,,ono što je bilo”, mijenja se  samo mišljenje  o ,,onom što je bilo”. Tu se ne radi o istorijskom nego o ideološkom revizionizmu. Miješanjem ova dva posve različita pojma omalovažava se istorijska nauka, koja ima precizno definisane obrasce po  kojima dozvoljava naučno legitimne ,,promjene”. Nije svako mišljenje o prošlosti  istorija, niti je isto pričati o istoriji i istorijskoj nauci. Promjena mišljenja o četničkom  pokretu je ideološko konstruisanje novog narativa koje ne počiva na novootkrivenim činjenicama već na diskvalifikaciji postojećih. To može postati naučno prihvatljiv narativ o prošlosti tek kada se novim  dokazima (istorijskim izvorima) dokažu učešća četnika u bitkama sa okupatorom, njihova saradnja sa antifašistima. Treba i dokazati da su glavni programski dokumenti, poput onog Homogena Srbija i mnogi slični,  falsifikati, te zašto su četnike, ako su bili antifašisti, ostavili  saveznici. Sve u svemu, nema revizije istorije, proizvodi se samo idološki i vrijednosni haos.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDIMIR MUGOŠA, FARMER I BIVŠI MINISTAR POLJOPRIVREDE: To što imamo brzo će nestati

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna vlast osudila je crnogorsku poljoprivredu na smrt, a aktuelni ministar poljoprivrede, gospodin Stijović, formirao je streljački vod

 

MONITOR: Jedan ste od učesnika protesta poljoprivrednika. Ministar Aleksandar Stijović kaže „pitanje je ko su ti ljudi i koje su im namjere“. Evo prilike da razjasnite tu „dilemu“.

MUGOŠA: Bezprimjerno je takvo ponašanje ministra prema ljudima od čijeg rada živi i zbog kojih postoji. Ako ministar ne zna ko su 70 najvećih farmera u Crnoj Gori koji imaju farme od 50 do 200 grla, onda smo svi u velikom problemu. Ovi ljudi su prije svega dobri domaćini, pripadnici svih vjera, nacija i partija, koji imaju dovoljno građanske svijesti, hrabrosti i odgovornosti da iznesu stavove i brane svoje i državne interese. To su ljudi koji su spremni na danonoćan rad da bi obezbijedili sebi i svojim porodicama egzistenciju a građanima kvalitetnu hranu.

Ako bismo govorili brojkama: to su vlasnici nekoliko hiljada najkvalitetnijih muznih grla u Crnoj Gori koji proizvode više od 50 odsto mlijeka koje se predaje mljekarama. Da je izašao jedan čovjek da protestuje trebao je biti uvažen  i primljen na razgovor. Nijesmo mi bravi da nas neko sa prozora prebrojava.

Nas povezuje domaćinsko razmišljanje i zajednički problem. Tražimo od države pomoć da preživimo ovu tešku situaciju a da onda sa institucijama pokušamo naći bolji model agrarne politike. Mi na to imamo pravo a država obavezu. Ne postoji niti jedan zakonski osnov da nam se ne izađe u susret, postoji samo nedostatak volje, znanja i razumijevanja. Bahato ponašanje ministra, njegovih saradnika i premijera su dodatno zakomplikovali situaciju, pa su naši zahtjevi sada radikalizovani i tražimo ostavku ministra Stijovića.

MONITOR: Ministar kaže da ne mogu ispuniti vaše zahtjeve pošto za to treba previše novca. Šta dalje? 

MUGOŠA: Kada nešto nećete onda je lako naći razloge. Poljoprivreda je izuzeta iz Zakona o kontroli državne pomoći što znači da država može pomoći a da pri tome ne krši niti jedan zakon ili međunarodni sporazum (STO, CEFTA). Sve evropske države su pomogle svojim poljoprivrednicima, osim naša.

Mi smo u martu tražili pomoć od pet euro centi po litru i na te naše zahtjeve ministar nije odgovorio, iako su naše kalkulacije govorile da je za to potrebno oko 1,5 miliona. Na posljednjem protestu mi smo preformulisali naše zahtjeve ali je suština ostala ista.

Dobrom argumentacijom na Vladi ta sredstva bi bila obezbijeđena kao što su data mnogim drugim djelatnostima u iznosu od preko 160 miliona. Za nas nema dva miliona iako smo strateška privredna grana.

MONITOR: Zašto u resornom Ministarstvu nemaju sluha za vaše probleme? 

MUGOŠA: Ministar ne zna, a nema ko da mu objasni, kako stvari stoje u ovom sektoru. Kako se, recimo,  kalkuliše cijena mlijeka: troškovi hrane su 65 odsto a onda dolaze troškovi energije, sredstava za higijenu, amortizacija, oprema stada, sitni alat , veterinarske usluge i , konačno, radna snaga.

Ministar neznaveno izvodi računicu da krava svaki dan daje dvadeset litara mlijeka i ispade sve sjajno. Naravno to nije tako. U periodu „pika laktacije“ lako je poslovati sa dobitkom ali što raditi kada se krava ne muze, a to je 50 do 70 dana u godini. Krava za života u dobrim uslovima da 20.000 litara mlijeka. Njena vrijednost na početku je preko 2.000 a na kraju vijeka 500 eura, pod uslovom da ne ugine i da je debela. Kada ovu razliku podijelimo na prinos mlijeka, pokazuje se da u cijenu koštanja mlijeka amortizacija stada učestvuje sa 7,5 centi po litru. A gdje je sve ostalo?

Svakoga ko hoće da se bavi poljoprivredom treba držati kao malo vode na dlanu. To je EU prepoznala i izdvaja polovinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ta informacija još nije stigla do naših vlasti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo